1. Zakopano blago
"Nije lud onaj koji daje ono što ne može da zadrži da bi dobio ono što ne može da izgubi." (Džim Eliot)
Zamislite da je prvi vek. Vruće popodne. Jedan Jevrejin hoda sam sa štapom u ruci. Njegova ramena su pognuta, sandale pokrivene prašinom, tunika umrljana znojem. Međutim, on ne zastaje da se odmori. Ima neodložan posao u gradu.
On skreće sa puta u polje, tražeći kraći put. Vlasniku polja to ne smeta - putnicima je dozvoljena ova usluga. Polje je neravno. Da bi održao ravnotežu, on zabada svoj štap u zemlju.
Tup! Štap udara u nešto tvrdo.
On zastaje, briše čelo i udara ponovo.
Tup! Nešto je ispod, ali nije kamen.
Umorni putnik govori sebi da ne sme da se zadržava. Ali njegova radoznalost mu ne dopušta da nastavi put. Ubada zemlju. Zrak sunčeve svetlosti se odbija o nešto. Putnik se baca na kolena i počinje da kopa.
Pet minuta kasnije, zlatni kovčeg je otkopan. Izgleda kao da leži tu već decenijama. Putniku srce snažno lupa dok razbija zarđali katanac i otvara kovčeg.
Zlatni novac! Nakit! Drago kamenje u svim bojama! Blago koje vredi više od bilo čega što je ikada zamišljao.
Drhtavim rukama putnik pregledava novac skovan u Rimu pre više od sedamdeset godina. Mora da je neki bogataš zakopao ovaj sanduk i iznenada umro, a tajna o mestu gde je zakopano umrla je sa njim. Nema ni jedne kuće u blizini. Sigurno sadašnji vlasnik ovog polja nema pojma da je blago ovde. (Uzgred, priče uvek imaju važnu svrhu. Svrha ove priče nije preporuka da se iskoristi neznanje jednog zemljoposednika, nego da se radosno odreaguje na nalaženje zakopanog blaga).
Putnik zatvara poklopac, zatrpava kovčeg i obeležava mesto. Okreće se nazad, kreće svojoj kući - ali sada on više ne ide teškim koracima. On skakuće kao mali dečak, široko se osmehujući.
Kakav pronalazak! Neverovatno! Ovo blago mora biti moje! Ali ne mogu tek tako da ga uzmem - to bi bila krađa. Ko god poseduje to polje, poseduje sve što je u njemu. Ali kako mogu da priuštim sebi da ga kupim? Prodaću moju farmu... i letinu... i sve moje alatke... moje drage volove. Da, ako prodam sve, to bi trebalo da bude dovoljno!
Od trenutka kada je pronašao blago, putnikov život se menja. Blago zarobljava njegovu maštu, postaje predmet njegovih snova, njegova referentna tačka, novi centar ravnoteže. Svaki novi korak putnik preduzima misleći na ovo blago. On doživljava korenitu promenu svog načina razmišljanja.
Isus je predstavio ovu priču u jednom stihu: "Carstvo nebesko je slično blagu sakrivenom u polju, koje čovek nađe i sakri, pa od radosti svoje ide i prodaje sve što ima, te kupuje onu njivu" (Matej 13,44).
Neki ljudi veruju da ovaj odlomak govori o ljudima koji pronađu Hrista i Njegovo carstvo kao blago. Drugi veruju da govori o Isusu koji je dao svoj život da bi, kao svoje blago, zadobio ljude i carstvo kojima će vladati. U oba slučaja, izvesno je da oslikava radost pronalaženja velikog i večnog blaga, a ta radost je daleko vrednija od cene koju treba platiti da bi se to blago steklo.
Kao što ćemo videti, biblijska osnova za princip bogaćenja nije ovaj odeljak, već Matej 6,19-21. Pored toga, Matej 13,44 služi kao jasna slika radosti prodavanja manje značajnog blaga da bi se pronašlo ono koje je daleko važnije.
POVEZANOST NOVCA I VERE
Priča o sakrivenom blagu je jedna od mnogih ilustracija koje je Isus dao objašnjavajući način na koji treba da raspolažemo novcem i svojinom. Zapravo, petnaest procenata od svega što je Hrist govorio odnosi se na ovu temu, a to je više nego Njegova poučavanja o nebu i paklu zajedno.
Zašto je Isus stavljao toliki naglasak na novac i svojinu? Zato što postoji osnovna veza između našeg duhovnog života i toga kako razmišljamo o novcu i raspolažemo njime. Mi možemo da pokušamo da razdvojimo našu veru od naših finansija, ali ih Bog vidi kao nerazdvojive.
Došao sam do ovog razumevanja kada sam jednom prilikom, pre više godina, u avionu čitao Evanđelje po Luki 3. poglavlje. U ovom poglavlju Jovan Krstitelj je propovedao velikom broju ljudi koji su se okupili da ga čuju i budu kršteni. Tri različite grupe pitale su ga šta treba da urade da bi rodili rod pokajanja. Jovan daje tri odgovora:
1. Svako treba da podeli odeću i hranu sa siromašnima (stih 11).
2. Carinici ne treba da prisvajaju višak novca (stih 13).
3. Vojnici treba da budu zadovoljni svojom platom i da ne iznuđuju novac (stih 14).
Svaki od ovih odgovora se odnosi na novac i svojinu. Međutim, niko od ovih ljudi nije postavio Jovanu nijedno pitanje o novcu! Oni su pitali šta treba da rade da bi pokazali rod duhovne promene. Dakle, zašto Jovan nije govorio o nekim drugim stvarima?
Dok sam tako sedeo u avionu, shvatio sam da naš pristup novcu i svojini ne samo da je značajan, već je od centralne važnosti za naše duhovne živote. Bogu je to toliko veliki prioritet da Jovan Krstitelj nije mogao da govori o duhovnosti, a da pritom ne govori o tome kako treba rukovati novcem i svojinom.
Ista stvar mi postaje očigledna i u drugim odeljcima. Zakej je rekao Isusu: "Vidi, Gospode, dajem polovinu svoga imanja siromasima, i ako sam od koga što iznudio, vraćam četverostruko" (Luka 19,8).
Kako je Isus odgovorio? "Danas je došlo spasenje ovoj kući" (stih 9). Zakejev nov, radikalan pristup novcu je potvrdio da je njegovo srce bilo promenjeno.
Zatim, tu su bili i novi obraćenici iz Jerusalima koji su revnosno prodali svoje imanje da bi dali ljudima u potrebi (Dela 2,45; Dela 4,32-35). Takođe su i okultisti iz Efesa dokazali da je njihovo obraćenje bilo istinito kada su spalili svoje okultne knjige, čija bi se vrednost danas mogla proceniti u milionima dolara (Dela 19,19).
Lik siromašne udovice se izdvaja sa stranica Svetog pisma. Ona daje dva novčića, a Isus je pohvaljuje: "Ona od svoje nemaštine stavi sve što je imala" (Marko 12,44).
U potpunoj suprotnosti, Isus je govorio o jednom bogatom čoveku koji je sve svoje bogatstvo potrošio na samoga sebe. On je isplanirao da sruši svoje žitnice i da izgradi veće da bi napunio svoje skladište, mogao rano da se penzioniše i uživa u lagodnom životu.
Međutim, Bog je ovog čoveka nazvao bezumnikom, rekavši: "Ove noći tražiće tvoju dušu od tebe; čije će biti ono što si pripremio?" (Luka 12,20).
Najveća optužba protiv njega - i dokaz njegovog duhovnog stanja - je da se on bogatio za sebe lično, ali se nije bogatio u Bogu.
Kada je bogati mladić navaljivao na Isusa pitajući kako da dobije večni život, Isus mu je rekao: "Prodaj svoje imanje, i daj siromašnima i imaćeš blago na nebu, i hajde za mnom" (Matej 19,21). Ovaj čovek je bio obuzet zemaljskim bogatstvom. Isus ga je pozvao na nešto više - na nebesko bogatstvo.
Isus je znao da su novac i imanje bili bog ovom mladiću. On je razumeo da taj čovek ne bi mogao da služi Bogu ukoliko ne bi svrgnuo sa trona svog idola - novac. Ovaj čovek je smatrao da je cena za to bila prevelika. Žalosno, on je otišao od pravog bogatstva.
PAMETAN ILI GLUP?
Ovaj mladić nije bio voljan da odustane od svega što je imao da bi zadobio mnogo veće blago, ali naš putnik na polju jeste. Zašto?
Zato što je putnik shvatio šta bi time dobio.
Da li vam je žao putnika? Uostalom, njegovo otkriće koštalo ga je svega što je imao. Ipak, mi ne treba da sažaljevamo ovog čoveka; mi treba da mu zavidimo! Ono što je on žrtvovao bledi u poređenju sa njegovom nagradom. Razmotrite odnos troškova i dobiti - dobit daleko prevazilazi troškove.
Putnik se za kratko vreme žrtvovao da bi dobio dugoročnu nagradu. "Koštalo ga je svega što je posedovao", možda ćeš jadikovati. Da, ali mu je donelo sve ono što je bilo važno.
Ako propustimo izraz "od radosti svoje", propuštamo sve. Ovaj čovek nije razmenio manje blago za veće iz osećaja dužnosti, već radosti. On bi bio lud da nije uradio upravo ono što je uradio.
Hristova priča o blagu u polju je pouka koja se odnosi na nebesko blago. Naravno, bez obzira na to koliko je velika vrednost zemaljskog blaga, ono će biti bezvredno u večnosti. U stvari, upravo je to ona vrsta bogatstva na koju ljudi troše svoj život. Isus apeluje na ono što mi vrednujemo - privremeno, zemaljsko blago, da bi pokazao podudarnost sa onim što bismo trebali da vrednujemo - večno, nebesko blago.
David je govorio o takvom blagu: "Radujem se reči tvojoj kao onaj koji zadobije veliki plen" (Psalam 119,162). Božja Reč i obećanja su večno blago i otkrivanje tog blaga donosi veliku radost.
U Jevanđelju po Mateju, 6. poglavlju, Isus u potpunosti otkriva temelj onoga što ja zovem princip bogaćenja. Ovo je jedno od Njegovih najzapostavljenijih poučavanja:
"Ne sabirajte sebi blaga na zemlji, gde moljac i rđa uništavaju i gde lopovi potkopavaju i kradu; nego sabirajte sebi blago na nebu, gde ne uništava ni moljac ni rđa, i gde lopovi ne potkopavaju niti kradu. Jer gde je blago tvoje, onde će biti i srce tvoje". (Matej 6,19-21)
Razmislite o čemu ovde Isus govori: "Ne sabirajte sebi blaga na zemlji". Zašto da ne? Zato što su zemaljska bogatstva loša? Ne. Zato što ona ne traju dugo. Sveto pismo kaže: "Hoćeš li baciti oči svoje na ono čega brzo nestaje? Jer načini sebi krila i kao orao odleti u nebo" (Priče 23,5). Kakva slika! Sledeći put kada budeš kupio nešto vredno, zamisli kako dobija krila i odleće u nebo. Pre ili kasnije, ono će nestati. Kad nas Isus upozorava da ne sakupljamo blago na zemlji, to nije samo zbog toga što bi to bogatstvo moglo da bude izgubljeno; to je zato što će ono sigurno biti izgubljeno. Ili će nas napustiti dok živimo, ili ćemo ga mi napustiti kad umremo. Nema izuzetaka.
Zamisli da si živ na kraju Građanskog rata u Americi. Živiš na jugu, ali si sa severa. Planiraš da se vratiš kući čim se rat završi. Boraveći na jugu nakupio si dosta novca koji se tamo koristi. Sada pretpostavi da znaš da će sever pobediti u ratu i da je kraj veoma blizu. Šta ćeš uraditi sa svojim novcem?
Ako si pametan, za tebe će postojati samo jedan odgovor. Ti bi odmah trebalo da zameniš svoj novac za onaj koji se koristi na severu - jedini novac koji će imati vrednost kada rat bude okončan. Zadrži samo onoliko novca u južnoj valuti koliko će ti trebati da isplatiš svoje kratkoročne potrebe.
Kao hrišćanin, ti imaš znanje o konačnom svetskom prevratu koji će biti izazvan Hristovim dolaskom. Evo najboljeg saveta o tome kako da ulažeš svoj novac: zemaljski novac će postati bezvredan kada se Hrist vrati ili kad ti umreš, šta god se desi prvo. Oba ova događaja se mogu desiti svakog časa.
Stručnjaci za investicije, poznati kao market numers, predviđaju vreme kada će akcije na berzi krenuti da gube vrednost, pa savetuju prebacivanje novca u pouzdanija sredstva kao što je tržište novca, državne obveznice ili dokaz o položenom depozitu.
Isus ovde radi kao glavni market numer. On nam kaže da jednom zauvek promenimo našu strategiju ulaganja. On nas upućuje da prenesemo naša sredstva sa zemlje koja je nestabilna i pred propašću, u nebo koje je potpuno pouzdano, sam Bog ga osigurava i uskoro će zauvek zameniti zemlju i njenu ekonomiju. Hristova finansijska prognoza za zemlju je sumorna - ali On je bezrezervni optimista kad je u pitanju investiranje u nebo, gde je svaki pokazatelj kursa večno pozitivan!
Nema ništa loše u vezi sa novcem u južnoj valuti, sve dok razumeš njegove granice. Shvatanje da je njegova vrednost privremena trebalo bi da korenito utiče na tvoju strategiju ulaganja. Gomilati ogromna zemaljska bogatstva koja verovatno ne možeš dugo da zadržiš je isto što i gomilati novac u južnoj valuti čak iako znaš da će on uskoro postati bezvredan.
Prema Isusovim rečima, gomilanje zemaljskog blaga nije samo pogrešno. Ono je jednostavno nerazumno.
MENTALITET BOGAĆENJA
Isus nam ne govori samo o tome gde ne treba da sabiramo naše blago. On nam takođe daje najbolji investicioni savet koji ćemo ikada čuti: "Sabirajte sebi blago na nebu" (Matej 6,20).
Ako tu zaustaviš čitanje, pomislićeš da je Hrist bio protiv toga da sakupljamo blago za sebe. Međutim, nije tako. On je potpuno za to! U stvari, On to zapoveda. Isus ima blago na umu. On želi da sakupljamo blago. On nam samo kaže da prestanemo da ga sakupljamo na pogrešnom mestu i da počnemo da ga sakupljamo na pravom mestu!
"Sabirajte sebi". Zar nam ne izgleda čudno to što nam Isus zapoveda da uradimo ono što je u našem najboljem interesu? Zar to ne bi bilo sebično? Ne. Bog očekuje od nas i zapoveda nam da delujemo iz prosvetljenog ličnog interesa. On želi da živimo na Njegovu slavu, a ono što je na Njegovu slavu uvek je za naše dobro. Kao što je Džon Pajper rekao: "Bog je najviše proslavljen u nama onda kada smo mi najviše zadovoljni u Njemu."
Sebičnost je kad mi pokušamo da dobijemo nešto na račun drugih. Međutim, Bog nema ograničenu količinu blaga na raspolaganju. Kada ti sakupljaš sebi blago na nebu, to drugima ne umanjuje raspoloživo blago. Zaista, služeći Bogu i drugima mi sakupljamo nebesko bogatstvo. Svako dobija, a niko ne gubi.
Isus govori o odloženom uživanju. Čovek koji pronalazi blago u polju plaća veliku cenu sada time što odustaje od svega što ima - ali uskoro on dobija basnoslovno bogatstvo. Sve dok se on fokusira na to bogatstvo, on je u stanju da se sa radošću kratkotrajno žrtvuje. Radost je prisutna, pa tako uživanje nije u potpunosti odloženo. Sadašnja radost dolazi od iščekivanja buduće radosti.
Šta znači "blago na nebu"? To obuhvata moć (Luka 19,15-19), imanje (Matej 19,21), radost i zadovoljstvo (Psalam 16,11). Isus obećava onima koji se žrtvuju na zemlji da će primiti "sto puta više" u nebu (Matej 19,29). To je deset hiljada procenata - kakva impresivna zarada!
Naravno, sam Hrist je naše najveće blago. Sve drugo bledi u poređenju sa Njim i sa radošću koja dolazi od poznanja Njega (Filipljanima 3,7-11). Osoba, Isus, je naše prvo blago. Mesto, nebo, je naše drugo blago. Imanja, večne nagrade, su naše treće blago. Za koju osobu ti živiš? Za koje mesto ti živiš? Za koju imovinu ti živiš?
"Sabirajte sebi blago na nebu". Zašto? Zato što je to ispravno? Ne samo zato, već i zbog toga što je to nametno. Zato što će ovakvo blago trajati. Isus nam ukazuje na krajnji rezultat. Ovo nije emotivni, već logični apel: ulaži u ono što ima trajnu vrednost.
Nikada nećete videti mrtvačka kola kako vuku kamion pun nameštaja. Zašto? Zato što se takve stvari ne mogu odneti sa ovoga sveta.
"Ne boj se kad se ko bogati; kad raste slava doma njegova, jer kad umre neće ništa poneti, niti će poći za njim slava njegova". (Psalam 49,16-17)
Džon D. Rokfeler je bio jedan od najbogatijih ljudi svih vremena. Nakon njegove smrti neko je upitao njegovog knjigovođu: "Koliko je novca Džon D. ostavio iza sebe?" Odgovor je bio klasičan: "Ostavio je... sve".
Ne možeš ga poneti sa sobom. Ako je ova činjenica jasna u tvom umu, onda si spreman da čuješ tajnu principa bogaćenja.
PRINCIP BOGAĆENJA
Isus uzima ovu duboku istinu "Ne možeš ga poneti sa sobom" i dodaje neočekivano objašnjenje. Govoreći nam da sabiramo sebi blago na nebu, On nam daje naravoučenije koje nam oduzima dah, a koje ja zovem princip bogaćenja:
Ne možeš ga poneti sa sobom - ali ga možeš poslati tamo da te čeka.
To je tako jednostavno. Ako ti ovo ne oduzima dah, onda ti još uvek to ne razumeš! Sve što pokušamo da zadržimo ovde na zemlji, biće izgubljeno. Sve što stavimo u Božje ruke, biće naše kroz celu večnost, osigurano na beskrajno više od sto hiljada dolara od strane Očevog osiguravajućeg društva.
Ako dajemo umesto da čuvamo, ako ulažemo u večne vrednosti umesto u one koje su prolazne, mi tada sakupljamo blago na nebu koje nikada neće prestati da raste. Koje god blago skladištimo na zemlji, ostavićemo ga iza sebe kad umremo. Koje god blago skladištimo na nebu, čekaće nas tamo kad budemo stigli.
Stručnjaci za finansije nam obično kažu: "Kad se radi o tvom novcu, nemoj da razmišljaš samo tri meseca unapred. Misli trideset godina unapred". Hrist, najbolji savetnik za investicije, ide dalje od toga. On kaže: "Nemoj da pitaš kolika će biti korist od tvojih ulaganja kroz samo trideset godina. Pitaj kolika će biti korist od tvojih ulaganja kroz trideset miliona godina".
Zamisli da ti ja danas ponudim hiljadu dolara da ih potrošiš kako god želiš. To ne bi bila loša ponuda, zar ne? Međutim, zamisli da ti ponudim da izabereš: možeš dobiti tih hiljadu dolara danas ili možeš imati deset miliona dolara za tačno godinu dana, a onda još po deset miliona svake godine nakon toga. Samo bi glupak uzeo hiljadu dolara danas. Međutim, to je upravo ono što mi radimo kad god grabimo ono što će trajati samo jedan momenat, odustajući od nečega što je mnogo vrednije, a u čemu bismo mogli kasnije da uživamo daleko duže.
Naravno, ima puno dobrih stvari na koje Bog želi da upotrebimo novac, a da to nije davanje. Neophodno je, na primer, da se pobrinemo za osnovne potrebe naše porodice (1. Timoteju 5,8). Međutim, ovakve dobre stvari su samo jedan početak. Novac koji nam Bog poverava ovde na zemlji je večni investicioni kapital. Svakog dana imamo novu priliku da kupimo nove akcije u Njegovom carstvu.
Ne možeš ga poneti sa sobom, ali ga možeš poslati tamo da me čeka.
Ovo je revolucionarna ideja. Ako je prigrliš, garantujem ti da će promeniti tvoj život. Dok sakupljaš nebesko blago, dobićeš trajnu verziju onoga što je putnik pronašao u blagu sakrivenom u polju.
Radost!
