Slediti Hrista
Isus je rekao svima koji su dolazili k Njemu za spasenje: "uzmi svoj krst i sledi me" (Matej 16:24).
Apostol Pavle je potvrdio da je Hrist umro tako da njegov sledbenik ne treba više da živi za sebe samog, nego za Njega koji je umro i vaskrsnuo za njega (2. Korinćanima 5:15).
Ako si i ti zaista došao Hristu za spasenje od svojih greha, sada trebaš živeti životom kojim ćeš ugoditi Njemu a ne sebi. Pošto je On tebe zavoleo prvi, i ti trebaš voleti Njega žarko, te se držati Njegovih zapovesti (1. Jovanova 4:7-11; 1. Jovanova 4:19-20).
Telo Hristovo i lokalna crkva
Nakon Svog vaskrsenja Isus je rekao:
"Meni je dana sva vlast, na nebu i na zemlji. Zato idite i načinite sve narode mojim učenicima, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, učeći ih da drže sve što sam vam naložio; i evo ja sam s vama u sve dane do svršetka sveta." (Matej 28:18-20).
Ako imaš veru, u Isusa, za spasenje, onda si postao Njegov učenik. A Isus je zapovedio da Njegovi učenici budu kršteni u vodi.
Dakle, ako si ti vernik, trebaš se krstiti unutar grupe hrišćana sa kojima imaš zajedništvo.
Bog spasava ljude, jednog po jednog, kao pojedince i dovodi ih u Telo Hristovo. Ako mi pripadamo Hristu onda smo takođe i deo Njegovog Tela - Nebeske Crkve - koja je duhovna građevina. Ali mi trebamo jedni druge u našem svakodnevnim hodu sa Hristom, trebamo lokalnu crkvenu zajednicu.
Pošto smo Duhom Svetim pripojeni u Hristovo Telo, predviđeni smo da živimo naš hrišćanski život u bliskom zajedništvu sa drugim vernicima. Dva odlomka u poslanici Jevrejima naglašavaju Hristovu svrhu da upotrebi našu uzajamnu brigu dok živimo u ovom grešnom svetu. U Jevrejima 3:14 nam je rečeno: "Postali smo, naime, Hristovi saučesnici, samo ako početak pouzdanja do kraja čvrst održimo." Autor je imao u vidu ono što je Hrist mislio rekavši: "A ko istraje do kraja, taj će biti spašen." (Matej 24:13). Ali šta Bog želi upotrebiti da nam pomogne da istrajemo? Jevrejima 3:12-13 odgovara na ovo pitanje tako što kaže: "Gledajte, braćo, da kako ne bude u kome od vas zlo srce koje ne veruje, pa da otpadne od živoga Boga, nego bodrite jedan drugoga svaki dan, dok god se kaže 'danas', da koji od vas ne otvrdne od prevare greha." Kako se suočavamo sa napadima teškoća i kušnji u divljini ovoga sveta, mi očajnički trebamo uzajamno ohrabrivanje, koje i sam Hrist želi da postoji među Njegovim sledbenicima.
U Jevrejima 10:24-26 izložena nam je ista perspektiva. Pisac govori o onima koji su se odrekli Hrista i vratili ispraznoj religiji ovoga sveta. Koje je rešenje dano u ovom kontekstu da bi se izbegla ova nesreća? To je potpuno identično onome što nalazimo u Jevrejima 3.
"I pazimo na to da jedan drugoga podstičemo na ljubav i dobra dela, da ne ostavljajmo svoje skupštine, kao što neki imaju običaj, nego da bodrimo jedan drugoga utoliko pre ukoliko vidite da se približava sudni dan." (Jevrejima 10:24-25).
Jevrejima 3 je naglasilo našu potrebu za dnevnim ohrabrivanjem. Jevrejima 10 naglašava našu potrebu za ohrabrenjem kada se sastajemo zajedno u toku nedelje. U oba slučaja važno je istaknuti da nam je uzajamna briga dana da se održavamo na uskom putu koji vodi u život.
Zakon Hristov
Ali koje su Hristove zapovesti? Kako mogu znati šta mu je ugodno?
Najveća zapovest našeg Gospoda je ljubav. U Galatima 6:2, Pavle kaže da noseći bremena jedni drugih mi ispunjavamo zakon Hristov. Hristov zakon nam je Isus definisao u Jovanu 13:34: "Dajem vam novu zapovest da ljubite jedan drugoga, kao što sam ja vas ljubio, da i vi ljubite jedan drugoga." Sve Njegove zapovesti proizilaze iz ove da volimo jedni druge (Jovan 15:10-13). Pavle je to sažeo u Efescima 5:2: "Živite u ljubavi."
"Beseda na gori" srž Hristove nauke, možemo je čitati u Matejevom Evanđelju, u glavama 5-7 (takođe u Lukinom 6:20-49). Ovde Isus daje važne pouke svojim učenicima, koje su poznate još i pod nazivom "beseda na gori". Postoje mnogi dokazi za pretpostavku da je rana crkva koristila Matej 5-7 kao "priručnik" za poučavanje obraćenika kako da ugode Gospodu u svom svakodnevnom hodu sa Hristom. Iz besede na gori možemo izvući najmanje deset glavnih tačaka koje se tiču našeg života u poslušnosti Hristu.
1. Da bi naše slavljenje Boga bilo valjano, moramo najpre biti sigurni da smo u miru sa našom braćom i sestrama u Hristu (Matej 5:21-24). Ako mi znamo ili osećamo da postoji prekid u našem odnosu s drugim vernicima, na nama je odgovornost da idemo i tražimo pomirenje. Isus je rekao da je ova obaveza toliko važna da i sam čin slavljenja Boga mora biti prekinut kako bi se najpre obnovilo narušeno zajedništvo. Ovo nam kazuje da smo prevareni ako mislimo da možemo imati duboko zajedništvo sa Bogom dok je naše zajedništvo sa drugim vernicima narušeno (vidi Matej 6:14-15).
2. Nije dovoljno uzdržati se od vanjskih dela greha, kao što je preljuba. Čak i naše najskrivenije misli moraju biti čiste. Dakle, ne smemo gledati na druge s požudom. Moramo uzeti greh vrlo ozbiljno, i usmrtiti dela tela (Rimljanima 8:13). U Isusovo vreme bilo je mnogo religijskih vođa koji su se ponosili svojom spoljašnjom čistoćom. Ali Isus je ukazao na njihovu unutrašnjost koja je bila ispunjena požudom i zlim mislima, te da će "grešnici", koje su oni osudili, ući u Njegovo carstvo umesto njih. Isus je proglasio blaženima one koji su čistog srca, a ne one koji se strogo pridržavaju Zakonskih pravila.
3. Isusovi učenici moraju biti poznati po istinoljubivosti (Matej 5:33-37). Prema Isusovim rečima: "Neka vaše 'Da' bude 'Da' i vaše 'Ne' nek bude 'Ne'". John W. Miller je zapazio:
"Društva nastavljaju da koriste zakletve kao dokaz istine ili otkrivanje laži. Za Isusove učenike, svakako, sve ovo je bezvredno. Jednostavna istina ovde sama sebi postaje pravilo. Isus želi da sve vreme budemo direktni, jasni i jednostavni u našem govoru, našem kazivanju onog što mislimo - ni više ni manje... Bilo ko da želi biti Hristov učenik i učestvovati u životu hrišćanskog zajedništva mora obznaniti svoje iskrene želje i namere da govori istinu iz svog srca" (The Cristian Way, Herald Press, 1969, str. 57-58).
4. U svetu punom nasilja i smišljanja osvete, hrišćani treba da vole, čine dobro, i mole za svoje neprijatelje (Matej 5:38-39, 43-48). Kad smo povređeni mi svi često želimo uzvratiti onome koji nas je povredio. Ono što Isus zahteva jeste da nikada ne uzvraćamo zlo za zlo, niti da tražimo osvetu, već da nadvladamo zlo čineći dobro našim neprijateljima (Rimljanima 12:17-21).
Ništa ne opisuje naš svet bolje nego stanje naših odnosa: "Biću dobar prema tebi toliko dugo koliko ti budeš dobar prema meni; pomagaću ti samo dotle dokle ti meni pomažeš; podupiraću te dokle god ti mene podupireš." Ali oni koji slede Isusa trebaju pokazati novu vrstu ljubavi koja ne traži ništa za uzvrat. "Ako ti meni ništa ne daš, ja ću tebi dati i hrane i vode; daću ti bez obzira da li ćeš ti meni nešto dati za uzvrat; ako me prokuneš, uzvratiću rečima ljubaznosti; iskazivaću ti ljubav čak i ako nastaviš da me mrziš."
Primer ove vrste ljubavi je Bog sam. On iskazuje nebrojenu ljubaznost onima koji Ga mrze i koji su nezahvalni. Uprkos ljudskoj pokvarenosti, Bog je ustrajan u Svojim delima ljubavi prema njima (Luka 6:35). Tako Isus opominje Svoj narod da budu milosrdni, kao što je milosrdan njihov Otac nebeski (Luka 6:36).
5. Hristovi učenici moraju činiti dobra dela pred Bogom, a ne da bi ih ljudi videli (Matej 6:1-8; Matej 6:16-18). Isus je poučavao da kada mi damo drugima koji su u potrebi, ili kada molimo i postimo, ne smemo to činiti da bi druge impresionirali, nego to trebamo činiti u tajnosti, pred Bogom koji sve vidi i nagrađuje (Matej 6:18).
6. Zajedništvo vernika treba biti mesto gde je moguće naći oproštenje (Matej 6:12-15). Kad mi tražimo od Boga da nam oprosti naše grehe, pitanje koje se postavlja pred nas jeste: Da li si ti oprostio onima koji su zgrešili protiv tebe? Isus je tvrdio da "ako ti ne oprostiš ljudima njihove grehe, ni tvoj Otac neće oprostiti tebi tvoje." Da bi nama bilo oprošteno od Oca, moramo najpre mi oprostiti drugima za ono čime su nas povredili. Ovo nam opet pokazuje koliko je važno da jačamo naše odnose s ljudima oko nas. Ne možemo gajiti mržnju i gorčinu prema drugim ljudima i očekivati da imamo zajedništvo s našim Gospodom. Ne smemo dopustiti da Sunce zađe nad našim gnevom (Efescima 4:26).
7. Isusovi sledbenici se moraju usmeriti na ono što je gore, a ne na stvari iz ovozemaljskog života. Moraju svoje pouzdanje staviti u večnog Boga kojeg ne vide, a ne u prolazne stvari koje se mogu videti (Matej 19:24). Isus je znao da će Njegovi sledbenici biti kušani i mamljeni stvarima ovoga sveta, zato im je rekao da sabiraju sebi blago na nebu. Dao je do znanja da ljudi moraju odabrati između Boga i novca (Mamona). Vernici se ne trebaju pouzdati ili težiti za taštinama ovoga života, jer se Gospod obavezao da će zastupati Svoj narod, na nebu. Isus je dao ove utešne reči: "Ne brinite se za svoj život, šta ćete jesti ili šta ćete piti, niti za svoje telo, šta ćete obući... zna Otac vaš nebeski da vam je sve to potrebno." Dokle god mi tražimo prvo Njegovo carstvo, dotle će se On brinuti za naše dnevne potrebe, po Njegovoj volji.
8. Da bi služili drugima, vernici moraju da izbegnu duh osuđivanja (Matej 7:1-5). Ako se usredsredimo na tuđe greške s oštrim stavom, i ne bavimo se našim vlastitim nedostacima, onesposobljavamo sami sebe za svaku vrstu služenja drugima. Isus je rekao da ako druge osuđujemo oštro i striktno, kao da smo mi bolji od njih, tada sebe onesposobljavamo za pružanje pomoći tim ljudima u njihovim problemima. Da bi u zajedništvu vernika bilo mesta za međusobno ispomaganje, osuđivački stav mora biti uklonjen.
9. S obzirom da ima mnogo lažnih, ne-Evanđeoskih glasova, Hrist je poučio Svoj narod da bude oštrouman i posmatra plodove onih koji vode crkvu (Matej 7:15-24). Često se dogodi da mislimo da su neki ljudi prave zvezde u carstvu Božjem zbog velikih stvari koje su učinili za Hrista. Naravno, Isus jeste rekao da neće svako ko govori 'Gospode, Gospode' ući u carstvo nebesko, nego oni koji čine volju Njegovog Oca, koji je na nebu. Ali je Isus išao dalje, i rekao, da će u poslednje vreme biti mnogo onih koji će govoriti drugim jezicima, i isterivati demone, i druga čuda činiti u Njegovo ime, ali će ipak Hrist obznaniti da nikada nisu bili Njegov narod, te će ih izbaciti iz Svoje prisutnosti. Zbog prisutnosti lažnih učitelja i antihrista, hrišćani ne mogu verovati svakom duhu, već ih moraju proveravati da vide da li su od Boga (1. Jovanova 4:1).
10. Isusova učenja su jedini siguran temelj na kom trebamo graditi naš život. Sve u hrišćanskom životu se treba temeljiti i proizilaziti iz toga što je Isus učinio za nas u Svom otkupljujućem delu ("kao što sam ja voleo vas") i iz toga što nam je, kao Gospod, rekao ("a ja vam kažem") (Matej 7:24-29). Ljudi koji čuju reč Hristovu i odbiju da je izvršavaju, svoje živote predodređuju za veliku propast kada se oluje života obore na njih. Ali Njegovi učenici čuju Njegove reči i izvršavaju ih, te tako izgrađuju svoj život na čvrstoj steni - Isusu Hristu. Kada je Isus rekao: "Svi koji čuju moje reči", On je prvenstveno imao na umu skup pouka koje nalazimo u Mateju 5-7, koje nazivamo "beseda na gori". Upravo na ovim Isusovim poukama mi trebamo graditi naše živote Bogu na slavu.
"I kad je Isus završio svoj govor, narod se divio njegovom učenju, jer ih je učio kao onaj koji ima vlast, a ne kao njihovi učitelji zakona." (Matej 7:28-29). Zaista, Isusovo poučavanje poziva učenike na radikalan život ljubavi i nesebične požrtvovanosti. Svako ko ozbiljno želi živeti prema besedi na gori, pomoću Božje milosti, biće primećen u društvu kao "drugačija" ličnost, ličnost koja odbija biti gurnuta u prljavi ovozemaljski način života.
Sloboda u Hristu
U Galatima 5:1 Pavle je ustvrdio: "Hristos nas je oslobodio za slobodu. Stojte, dakle, čvrsto i ne podčinjavajte se opet ropskom jarmu." U vreme Rane crkve bila su dva osnovna pogleda na slobodu koju je Hrist otkupio na krstu, za vernike. Prvo je bilo učenje da se vernici moraju pridržavati Mojsijevog Zakona da bi bili spaseni (Dela 15:2-5). Drugo učenje je tvrdilo da će se duhovna osoba pridržavati raznih, od čoveka danih pravila, kao što je uzdržavanje od pojedinih vrsta mesa. Odgovor Novog zaveta na oba ova lažna učenja nađen je na krstu Hristovom.
Isusovo otkupljujuće delo je ispunilo Zakon i tako ga uklonilo (Efescima 2:15; Kološanima 2:14; Rimljanima 3:21; Matej 5:17). Jevreji su bili označeni kao oni "pod zakonom". Nigde u Novom zavetu hrišćanima nije rečeno da budu "pod zakonom". Umesto toga, vernici su "pod Hristovim zakonom" (1. Korinćanima 9:21). Zakon je došao preko Mojsija, ali milost i istina došle su u Isusu Hristu (Jovan 1:17). Zakon je nastao 430 godina nakon obećanja danog Avraamu, i ta mojsijanska era došla je do svog kraja s Hristovim dolaskom (Galatima 3:24-25).
Zakon je držao Jevreje odvojene od paganskih naroda. Zato, da bi Hrist doveo Jevreje i pagane u jedno telo, Zakon mora biti uklonjen kao barijera. To je Hrist učinio na drvetu krsta (Efescima 2:14-16). Hrist je u potpunosti ispunio sve zahteve Zakona, i onda uspostavio Novi Savez koji je bio potvrđen prolivanjem Njegove krvi. Upravo kao što je Mojsije dao Zakon Izraelu pod Starim Savezom, tako je Hrist dao Svoje zapovesti Svom telu na zemlji koje je pod Novim Savezom (Novi zavet).
Vernici, dakle, nisu pod upravom Mojsija. Oni su pod Hristovim poglavarstvom. Zato Novi zavet tvrdi da su hrišćani "vođeni od Duha" i "pod milošću", a ne "pod Zakonom" (Galatima 5:18; Rimljanima 6:14). Milost, a ne Zakon, poučava svete da ustraju u dobrim delima i da se uzdržavaju od svetske požude (Tit 2:11-12). Vernici trebaju nositi bremena jedni drugih, jer time ispunjavaju Hristov zakon ljubavi (Galatima 6:2). Ako su hrišćani poučeni od lažnih učitelja nositi okove Zakona, onda oni izgube svoju radost i na sebe stavljaju teret koji niko nije bio sposoban nositi (Dela 15:10). Put blaženstva je čuti Božjeg ljubljenog Sina i delovati po Njegovom primeru i zapovestima (Jovan 13:17).
Na krstu je Isus pobedio sva poglavarstva, sile i ljudska mudrovanja (Kološanima 2:8,15). Izvesni lažni učitelji su poučavali vernike da se duhovnost postiže održavanjem određenih dana i godišnjih doba, te pristajanjem uz rigorozna, čovekom dana pravila, kao što su "ne dohvati, niti okusi, niti dotiči" (Kološanima 2:21). Pavlov odgovor je bio:
"Ako ste se smrću sa Hristom oslobodili svetskih stihija, zašto dozvoljavate da vam se određuju propisi?... Da vas, dakle, niko ne osuđuje za jelo, ili za piće, ili za kakav praznik, ili mladinu, ili subotu!" (Kološanima 2:16-20).
Važnost i svrha hrišćanske slobode (Galatima 5:13). Slobodan Hrist je za Svoj narod pribavio posebnu svrhu. "Vi ste pozvani na slobodu, braćo. Samo, nemojte da vaša sloboda bude izgovor za telo, nego u ljubavi služite jedan drugom." (Galatima 5:13).
Hrišćani moraju biti slobodni da bi mogli služiti svom bližnjem. Zato je Pavle bio toliko uzrujan kada su lažni učitelji želeli staviti vernike u razne okove. Znao je da ako se ukloni njihova sloboda, biće odvojeni od blagodati Hristovog carstva. Neke od njegovih najstrožih reči bile su upućene protiv onih koji su pretili slobodi hrišćana:
"... zbog tajno uvedene lažne braće koja su se uvukla da uhode našu slobodu koju imamo u Hristu Isusu, da nas zarobe. Ovima nismo popustili ni za časak niti smo im se potčinili, da bi istina evanđelja ostala za vas." (Galatima 2:4-5).
 |
PRUŽITI BOGU SVE OD SEBE Potpuna predanost Hristu u svetu podeljenog srca Ova knjiga daje sažet i "moćan" pogled na učeništvo - tj. sledbeništvo Isusa Hrista. Autor nas vraća na osnove, uklanjajući sve religiozne predrasude ili ljudske zahteve i piše o hrišćanskom životu kako ga treba zaista živeti - o onome šta Hrist zahteva od svojih sledbenika. [više...] |
