Naslovna » U Hristu » Članci » ....

Vaznesenje dolazi!

Jan Vareca
Zašto će milioni ljudi
odjednom nestati sa lica zemlje?

Ukoliko ste nekad gledali neku od epizoda "Zvezdane staze" (Star Trek) onda scena poput ove vam je veoma dobro poznata...

Kada god bi se neko od posade svemirskog broda Enterprajz našao u nekoj nevolji, ili bi trebao da hitno negde ode, onda bi posada svemirskog broda Enterprajz, pokrenula svoju spravu za transport - teleport. Tako bi uvek deo posade broda i sa možda još nekim (ko uglavnom beži pred dolazećom opasnošću), bio dematerijalizovan a zatim opet materijalizovan na nekom drugom bezbednom mestu (uglavnom unutar svemirskog broda Enterprajz).

Sve ovo ne bi bilo vredno pomena da Biblija ne govori o nečem sličnom. Ovaj događaj se naziva i poznat je kao "vaznesenje Crkve". Više vaznesenja je opisano na stranicama Biblije, a veliko dolazeće - globalno vaznesenje - treba da se dogodi možda veoma brzo.

Iako doslovno reč "vaznesenje" ne postoji nigde u Bibliji, događaj vaznesenja je veoma jasno prisutan i opisan. Pogledajmo koji su to neki od stihova, u kojima se govori o vaznesenju.

Gde nestade čovek?

Prema Prvoj Mojsijevoj, Enoh je imao 65 godina, kada mu se rodio Metusalem, čovek sa najdužim životnim vekom u Bibliji. U sledećih 300 godina svog života Enoh je dobio mnoge sinove i kćeri. A onda iznenada u 365-oj godini Enohovog života, desilo se prvo vaznesenje, koje se ikad desilo. Bog je uzeo Enoha u nebo, kod sebe. Enoh je jednog trenutka bio na zemlji, a onda u "trenuću oka" bio je "teleportovan" u nebo.

A Enoh požive šezdeset pet godina, i rodi Matusala; a rodiv Matusala požive Enoh jednako po volji Božjoj trista godina, rađajući sinove i kćeri. Tako požive Enoh svega trista šezdeset pet godina. I živeći Enoh jednako po volji Božjoj, nestade ga jer ga uze Bog. (1. Mojsijeva 5:21-24, RDK)

Bez sumnje Prva Mojsijeva 5:24 izveštava o vaznesenju živog čoveka! Ovaj događaj potvrđuje i Novi zavet, tako da ne postoji nikakva sumnja u vezi sa prvim spomenutim vaznesenjem.

Verom Enoh bi prenet - da ne vidi smrti, i više se ne nađe, jer ga Bog premesti. Jer pre no što je prenet bi posvedočen da je ugodio Bogu. (Jevrejima 11:5, EČ)

Vatrene kočije

Drugo spomenuto vaznesenje u Bibliji nalazi se opisano u Drugoj knjizi Carevima. Kada je završio svoju proročku službu, prorok Ilija bio je na dramatičan način, pred mnogim svedocima vaznesen u nebo.

"A kad Gospod htede uzeti Iliju u vihoru na nebu, pođoše Ilija i Jelisije iz Galgala. I reče Ilija Jelisiju: Ostani ti ovde, jer mene Gospod šalje do Vetilja. Ali Jelisije reče: Tako živ bio Gospod i tako živa bila duša tvoja, neću te ostaviti.

I dođoše u Vetilj. Tada dođoše k Jelisiju sinovi proročki koji behu u Vetilju i rekoše mu: Znaš li da će danas Gospod uzeti gospodara tvog od tebe? A on reče: Znam, ćutite. Opet mu reče Ilija: Jelisije, ostani ti tu, jer me Gospod šalje u Jerihon. A on reče: Tako živ bio Gospod i tako živa bila duša tvoja, neću te ostaviti. Tako dođoše u Jerihon. A sinovi proročki koji behu u Jerihonu pristupiše k Jelisiju, i rekoše mu: Znaš li da će danas uzeti Gospod od tebe gospodara tvog? A on reče: Znam, ćutite. Opet mu reče Ilija: Ostani ti tu, jer me Gospod šalje na Jordan. A on reče: Tako živ bio Gospod i tako bila živa tvoja duša, neću te ostaviti. Tako otidoše obojica.

I pedeset ljudi između sinova proročkih otidoše i stadoše prema njima iz daleka, a oni obojica ustaviše se kod Jordana. I uze Ilija plašt svoj, i savivši ga udari njim po vodi, a ona se rastupi tamo i amo, te pređoše obojica suvim. A kad pređoše, reče Ilija Jelisiju: Išti šta hoćeš da ti učinim, dokle se nisam uzeo od tebe. A Jelisije reče: Da budu dva dela duha tvog u mene. A on mu reče: Zaiskao si tešku stvar; ali ako me vidiš kad se uzmem od tebe, biće ti tako; ako li ne vidiš, neće biti. I kad iđahu dalje razgovarajući se, gle, ognjena kola i ognjeni konji rastaviše ih, i Ilija otide u vihoru na nebo.

A Jelisije videći to vikaše: Oče moj, oče moj! Kola Izrailjeva i konjici njegovi! I ne vide ga više; potom uze haljine svoje i razdre ih na dva komada."
(2. Carevima 2:1-12, RDK)

Isus je bio "vaznet"

U Evanđelju po Luki, Isus govori svojim učenicima da čekaju silazak Duha Svetog na njih, a koji će im biti poslan kad On bude podignut k Ocu - vaznet na desnicu Božiju.

"A ja ću, eto, poslati na vas obećanje svoga Oca; vi sedite u gradu dok se ne obučete u silu s visine. Tada ih izvede do Vitanije, podiže svoje ruke i blagoslovi ih. I dok ih je blagosiljao, udalji se od njih i uznošaše se na nebo. A oni mu se pokloniše i vratiše se u Jerusalim s velikom radošću, i behu jednako u hramu [hvaleći i] blagosiljajući Boga." (Luka 24:49-53, EČ)

Sam trenutak Hristovog vaznesenja je izgledao ovako:

"A okupljeni pitahu ga ovim rečima: Gospode, hoćeš li u ovo vreme ponovo uspostaviti carstvo Izrailjevo? On im reče: Nije vaše da znate vremena ili rokove koje je Otac odredio svojom vlašću, nego ćete primiti silu - kad Duh Sveti siđe na vas, i bićete moji svedoci kako u Jerusalimu tako i po svoj Judeji, i Samariji, i sve do kraja zemlje. I kad to reče, bi uznet pred njihovim očima, i jedan oblak ga uze od njihovih pogleda. Kada su pak gledali na nebo - dok je on odlazio - gle, dva čoveka u belim haljinama već su stajali pored njih. Oni rekoše: ljudi Galilejci, što stojite i gledate na nebo? Ovaj Isus, koji je od vas vaznet na nebo, doći će na isti način kako ste ga videli da odlazi na nebo." (Dela 1:6-11, EČ)

Hristovo vaznesenje je opisano i u knjizi Otkrivenja. Apostol Jovan ovde koristi grčku reč "harpazo", tj. "uzeće".

I rodi muško dete, sina, koji će svima narodima biti pastir sa gvozdenom palicom. I njeno dete bi uzeto k Bogu i njegovom prestolu. (Otkrivenje 12:5, EČ)

Još o vaznesenju...

Pogledajmo sada druga mesta u Bibliji koja govore o vaznesenjima.

Veoma često čitan odeljak Svetog pisma se nalazi u Delima apostolskim 8:26-40.

"Anđeo Gospodnji reče Filipu: ustani i idi prema jugu na put koji se spušta od Jerusalima u Gazu; taj put je pust. Tako usta i ode. I gle, jedan Etiopljanin, uškopljenik, vlastelin Kandake, etiopske kraljice koji je bio nad svom njenom riznicom, a u Jerusalim je došao da se pomoli Bogu, vraćao se kući sedeći na svojim kolima i čitajući proroka Isaiju. Uto Duh reče Filipu: priđi i drži se ovih kola. Tada Filip pritrča i ču kako on čita proroka Isaiju, te reče: da li i razumeš to što čitaš? On pak reče: a kako bih mogao da razumem, ako me ko ne uputi? I pozva Filipa da se popne i sedne s njim. A mesto iz Pisma, koje je čitao, beše ovo: "Odvedoše ga kao ovcu na klanje, i kao što je jagnje nemo pred onim koji ga striže, tako ne otvara svojih usta. U njegovom poniženju ukide se njegov sud. Ko će izbrojati njegov naraštaj? Jer se uzima sa zemlje njegov život". Tada uškopljenik u odgovoru reče Filipu: molim te, o kom go govori prorok? O samom sebi ili o nekom drugom? Na to Filip otvori svoja usta i počevši od ovoga mesta Pisma propovedi mu evanđelje o Isusu. A kad su putujući došli do neke vode, uškopljenik reče: evo vode, šta mi smeta da se krstim? [ Filip pak reče: ako veruješ od sveg srca: može. On odgovori i reče: verujem da je Isus Hristos Sin Božiji.] I zapovedi da stanu kola, te obojica siđoše u vodu, Filip i uškopljenik, i krsti ga. A kad iziđoše iz vode, Duh Gospodnji uze Filipa i uškopljenik ga više ne vide. Putovao je dalje svojim putem radujući se. A Filip se nađe u Azotu, a zatim prolazeći propovedaše evanđelje svim gradovima, dok ne dođe u Kesariju." (Dela 8:26-40, EČ)

Evanđelista Filip je bio iznenada premešten ("dematerijalizovan") iz pustinje u grad Azot, gde je nastavio svoje propovedanje Evanđelja. U 39. stihu ovog izveštaja mi nalazimo u grčkom originalu reč "harpazo", koja se može prevesti kao "uzeće", "odnošenje" ili "trenutačno istrgnuće, sa silom".

Kako čitamo u 1. Solunjanima 4:17, ovo "odnošenje" učiniće da se živi vernici, u "trenuću oka" nađu u Gospodnjoj prisutnosti. 

Nećemo baš svi umreti!

Apostol Pavle opisuje transformaciju vernika koja treba da se dogodi, da bi mogli ući u Carstvo Božije - nebo. Smrtno, raspadajuće i slabo ljudsko telo ne može živeti u dimenziji večnog Carstva Božjeg - Božjoj prisutnosti, nebu. Radi toga, slaba i smrtna tela vernika će biti transformisana u nepropadljiva i besmrtna. Kada o tome govori, Pavle to naziva "tajnom" tj. "misterijom".

Drugim rečima, u vreme vaznesenja živi vernici neće okusiti smrt, već će u "trenuću oka" doživeti transformaciju svoga tela - od zemaljskog u nebesko.

Pavle koristi u odeljku i reč "usnuli", koja je grčki idiom ili metafora za fizičku smrt. Ovo nam govori još nešto, bilo da smo živi ili mrtvi, od Boga smo čuvani za "večni život".

"A ovo, braćo, kažem da meso i krv ne mogu da naslede carstvo Božije, niti raspadljivost nasleđuje neraspadljivost. Evo kazujem vam tajnu: nećemo svi pomreti, ali ćemo se svi izmeniti, u momentu, u tren oka, kad zatrubi poslednja truba. Truba će, naime, zatrubiti, i mrtvi će biti vaskrsnuti neraspadljivi, a mi ćemo se izmeniti. Jer ovo raspadljivo treba da se obuče u neraspadljivost, i ovo smrtno da se obuče u besmrtnost. A kad se ovo raspadljivo obuče u neraspadljivost i ovo smrtno obuče u besmrtnost, tada će se zbiti reč koja je napisana: "Pobeda proždre smrt"." (1. Korinćanima 15:50-54, EČ)

Iznenadan nestanak miliona ljudi

U Prvoj Solunjanima 4:13-17, apostol Pavle ponovo koristi idiom za fizičku smrt, da bi vernicima onog vremena objasnio, da će oni koji su fizički umrli, će biti vaskrsnuti. Ovde ponovo vidimo opis vaznesenja u 17. stihu, gde se upotrebljava grčka reč "harpazo", tj. istrgnuće.

"Ne želimo, braćo, da ostanete u neznanju u pogledu onih koji su usnuli, da ne budete ožalošćeni kao ostali koji nemaju nade. Ako, naime, verujemo da je Isus umro i vaskrsao, tako će Bog Isusovim posredstvom povesti sa njim i one koji su usnuli. Jer ovo vam kazujemo rečju Gospodnjom - da mi koji živimo i ostajemo do dolaska Gospodnjeg nećemo preteći one koji su usnuli. Jer će sam Gospod na zapovest, na glas arhanđela i na trubu Božiju sići sa neba, te će mrtvi u Hristu vaskrsnuti prvo. Zatim ćemo mi živi, mi koji preostajemo, biti zajedno sa njima odneti na oblacima u vazduh - u susret Gospodu; i tako ćemo svagda biti sa Gospodom." (1. Solunjanima 4:13-17, EČ)

Potpuno iznenađenje!

Isus govori u "globalnom vaznesenju" vernih u Evanđelju po Luki. Upoređuje vreme pred vaznesenje sa vremenima pred dva kataklizmična događaja, koja su se odigrala u istoriji. On govori o velikoj dekadenciji tj. grešnosti ljudskog roda koji je živeo u to vreme. Važno je zapaziti da su verni, bili zaštićeni i oslobođeni od tog Božjeg Suda, jer uništenje sveta potopom i gradova Sodome i Gomore vatrom, nastupilo je tek pošto su "pravednici", bili na sigurnom.

Vaznesenje opisano u stihovima 34-36 nagoveštava da će ono se odigrati istovremeno u sve tri glavne vremenske zone na zemljinoj kugli. Jer, u Isusove vreme, oni koji rade u polju obično to rade izjutra (36), mlevenje se obavljalo obično po podne (35), a spavanje, naravno noću (34).

"I kako je bilo u Nojeve dane, tako će biti i u dane Sina čovečijeg: jeli su, pili su, ženili se i udavali sve do dana kada je Noje ušao u kovčeg, i dođe potop i uništi ih sve. Isto tako, kao što je bilo u Lotove dane: jeli su, pili su, kupovali su, prodavali su, sadili su, zidali su; a onoga dana kada je Lot izišao iz Sodoma izli se oganj i sumpor sa neba i uništi ih sve. Isto tako biće u onaj dan kad se pojavi Sin čovečiji. Toga dana ko bude na krovu, a njegovo pokućanstvo u kući, neka ne silazi da ga uzme. Isto tako ko bude u polju neka se ne vraća natrag. Setite se Lotove žene. Ko zaželi da održi svoj život - izgubiće ga, a ko ga izgubi - održaće ga živim. Kažem vam: te noći biće dva na jednoj postelji, jedan će biti prihvaćen a drugi će biti ostavljen. Dve žene će zajedno mleti, jedna će biti prihvaćena a druga će biti ostavljena. [Dva će biti u polju, jedan će biti prihvaćen a drugi će biti ostavljen]." (Luka 17:26-36, EČ)

Dalje, Isus o "globalnom vaznesenju" govori i u Evanđelju po Mateju, u 24. poglavlju. On opet priseća na veliki potop koji se odigrao u prošlosti. Sada naglašava da ljudi koji su živeli neposredno pred veliki potop, nisu uopšte nimalo razmišljali o nečemu takvom, živeli su "normalno" svoje svakodnevne živote, te je potop za njih došao kao neočekivano iznenađenje, a uprkos Nojinom dugogodišnjem propovedanju i upozoravanju.

O vaznesenju Isus govori u stihovima 40-41. Kada Isus spominje ovaj događaj u samo dve vremenske zone. Glavni naglasak ovog odeljka je da kaže da će vaznesenje, kao i drugi Hristov dolazak (grč. "parousia", tj. "pojavljivalje") biti neočekivano iznenađujući događaji za čovečanstvo!

"Kao dani Nojevi, tako će biti dolazak Sina čovečijeg. Jer kao što su u dane pred potopom jeli i pili, ženili se i udavali, do dana kada Noje uđe u kovčeg, i nisu znali dok ne dođe potop i sve odnese, tako će biti i dolazak Sina čovečijeg. Tada će biti dva na polju, jedan će biti prihvaćen, a drugi će biti ostavljen; dve će mleti u mlinu, jedna će biti prihvaćena, a druga će biti ostavljena. Bdite dakle, jer ne znate u koji dan će doći Gospod vaš. A ovo znajte, kada bi domaćin znao u koju noćnu stražu će lopov doći, bdio bi i ne bi dozvolio da se potkopa njegova kuća. Zato i vi budite spremni, jer će Sin čovečiji doći u čas kada ne mislite." (Matej 24:37-44, EČ)

Dalje, Isus opominje svoje učenike - verne:

"Ali se čuvajte da vaša srca ne otežaju od mamurluka, pijanstva i briga za život, i da vam taj dan ne dođe iznenada kao zamka; doći će naime na sve koji stanuju po svoj zemlji. Nego bdite i molite se Bogu u svako doba, da budete kadri da izbegnete sve ovo što će se zbiti, i da stanete pred Sina čovečijeg." (Luka 21:34-36, EČ)

Isus savetuje verne da se čuvaju, da ne postanu preokupirani brigama za svoj život i da njihovi životi pred Bogom ne budu jalovi. Isus upozorava da će samo oni, što će se naći kao DOSTOJNI toga, bili istrgnuti, tj. pošteđeni dolazeće kataklizme koja će se sručiti na Zemlju posle ovog događaja.

"Zato što si sačuvao moju reč o strpljivosti, i ja ću sačuvati tebe od časa iskušenja, koji će doći na sav svet, da iskuša one što stanuju na zemlji." (Otkrivenje 3:10, EČ)

"Bdite dakle, jer ne znate dana ni časa." (Matej 25:13, EČ)

Izbeći, kataklizmu - "smak sveta"! Kako?

Već skoro 2.000 godina, stoji Hristovo lično obećanje da će On ponovo doći na zemlju. No, pre Njegovog fizičkog javnog pojavljivanja na ovom svetu, moramo razumeti da će se odigrati sledeće stvari:

  • Iznenadno i misteriozno vaznesenje vernih.
  • Dolazak antihrista (lažnog spasitelja sveta) i uspostavljanje njegovog globalnog carstva - vlasti. Svi koji ne prihvate njega, tj. njegov poredak biće proganjani i ubijani.
  • Božji sud nad svom Zemljom, u vidu velikih i užasnih globalnih kataklizmi, "kakvih nije bilo od postanka sveta", zbog greha svog čovečanstva (Vidi Otkrivenje poglavlja 5-11).

Hteli mi to ili ne, svima nama se nameće izbor:

1) Biti vaznet Hristu, i tako biti "istrgnut" od velikih dolazećih nevolja koje će zadesiti planetu Zemlju.

Ili...

2) Ostati na Zemlji i iskusiti veliku teskobu, strah, nevolje i  užas "kakvih nije bilo od postanka sveta"...

Izbeći dolazeće velike svetske nevolje je moguće na samo jedan način. Kroz lično prihvatanje Gospoda Isusa Hrista za svog ličnog Spasitelja. Prihvatiti verom Njegovo delo spasenja na krstu i postati na nanovorođen za Carstvo Božije.

Detaljnije o tome kako to da uradite, možete pročitati više ako kliknete ovde.

"Ko ima ljubav k meni, držaće reč moju; i Otac moj imaće ljubav k njemu; i k njemu ćemo doći, i u njega ćemo se staniti."
- Jovan 14:23

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 462
Ukupno: 2382122
Generisano za: 0.005''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/clanci/vaznesenje.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.