Svet za šest dana
"Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i šta je god u njima..." (2. Mojsijeva 20:11)
Ako Bog kaže da je stvorio celi svemir u šest dana, onda Bog verovatno hoće reći da je stvorio celi svemir u šest dana. Bog ne laže niti nas želi držati u neznanju po pitanju početaka našeg postojanja i postojanja celog svemira. Problem je u tome što je mnogo nas odraslo sumnjajući ili potpuno odbacujući autoritet Biblije i pouzdajući se u modernu nauku, koja u mnogo čemu stoji u suprotnosti sa biblijskim iskazima.
Moderna kosmologija naučava da je svemir nastao kao posledica "Velikog praska" pre mnogo milijardi godina. (Imajmo na umu da je to samo jedna teorija koju je nemoguće dokazati!). Svi moderni modeli svemira kreću od proizvoljne pretpostavke da svemir nema niti kraj niti središte. Kada tu pretpostavku sagledamo u svetlu Ajštajnove opšte teorije relativnosti, kao rezultat dobijemo svemir u konstantnom stanju širenja koji je star milijardama godina na svakom mestu, bilo u sredini bilo na krajevima.
Prvo, Biblija nam kaže da je Zemlja u središtu Božje pažnje u svemiru, što sugeriše da bi ona mogla biti bliže njegovom središtu.
Drugo, Bog je svemir (nebesa) razapeo, razastro, razvukao, rastegnuo:
"On razapinje nebo sam, i gazi po valima morskim." (Jov 9:8)
"Jesi li ti s Njim razapinjao nebesa, koja stoje tvrdo kao saliveno ogledalo?" (Jov 37:18)
"Obukao si svetlost kao haljinu, razapeo nebo kao šator." (Psalam 104:2)
"Savi nebesa i siđe. Mrak beše pod nogama Njegovim." (Psalam 18:9)
"On sedi nad krugom zemaljskim, i njeni su Mu stanovnici kao skakavci; On je razastro nebesa kao platno i razapeo ih kao šator za stan." (Isaija 40:22)
"I moja je ruka osnovala zemlju, i moja je desnica izmerila nebesa peđu; kad ih zovnem, svi dođu." (Isaija 48:13)
"I zaboravio si Boga Tvorca svog, koji je razapeo nebesa i osnovao zemlju? I jednako se bojiš svaki dan gneva onog koji te pritešnjuje kad se sprema da zatire? A gde je gnev onog koji pritešnjuje?" (Isaija 51:13)
"A nad glavama životinjama beše kao nebo, po viđenju kao kristal, strašno, razastrto ozgo, nad glavama njihovim." (Jezekilj 1:22)
"On je načinio zemlju silom svojom, utvrdio vasiljenu mudrošću svojom, i razumom svojim razastro nebesa." (Jeremija 10:12)
"Breme reči Gospodnje za Izrailja. Govori Gospod, koji je razapeo nebesa i osnovao zemlju, i stvorio čoveku duh koji je u njemu." (Zaharija 12:1)
Treće, svemir ima granicu, stoga mora imati i centar. Ako ove pretpostavke ubacimo u trenutno postojeće formule fizike, nalazimo da živimo u svemiru u kojem satovi kucaju različitim tempom zavisno o lokaciji.
Također, efekt dilatacije (rastezanja) vremena bio bi još veći u početku širenja svemira. Kako se svemir širio, u jednom trenutku vreme je prolazilo veoma brzo na krajevima svemira, a gotovo da je stajalo u centru. Što znači, dok su dani prolazili blizu središta, milijarde godina su prolazile na ivicama svemira.
To bi objasnilo kako opažamo svetlost sa zvezda kojoj su trebale milijarde godina da dođe do nas, a istovremeno se gomilaju dokazi kako Zemlja nije starija od 10 000 godina. Kada zbrojimo godine od početka do Isusa, dobijemo oko otprilike 4000 godina. Dakle, prema Bibliji, Zemlja nije puno starija od 6000 godina.
Znam da je mnogima, uključujući i meni, teško shvatiti o čemu se tu zapravo radi. Navikli smo razmišljati o vremenu i prostoru kao nečemu apsolutnom, konstantnom, no oni to nisu. Evo jedan primer iz svakodnevnice. Ja živim na petom spratu, i da odem komšiji sa prvog sprata, utvrdio bi da njegov sat kuca sporije od moga, jer je on bliže zemlji te na njega deluje jače gravitacijsko polje, zbog čega je i veća zakrivljenost prostor-vreme. Razlika, je naravno, zanemariva i ne zadaje nam glavobolje u svakodnevnom životu. No, u velikom sistemu kakav je svemir, vreme se sa naše tačke gledišta, ponaša veoma "nepristojno".
Dakle, čini se da ne postoji nužno kontradikcija između moderne nauke i Biblije. Da li ovo uopšte treba da nas čudi? Ne. Bibliju je nadahnuo isti Bog koji je stvorio i vreme i prostor.
Ako je Biblija nadahnuta od Boga, kao što sama tvrdi (2. Timotiju 3:16; 2. Petrova 1:19-21), od Boga koji je dobar i pravedan, onda je svako može čitati i razumeti. Nema razloga izvrtati ono što ona tvrdi i da pokušavamo da pronađemo neko drugo značenje, metaforično ili alegorično samo zato što se doslovno značenje ne podudara sa našim načinom percepcije stvarnosti.
