Naslovna » U Hristu » Članci » ....

Pravdanje homoseksualnosti

David Thomlez
- Pokušaji opravdavanja homoseksualnosti
i odgovori na argumente...

Pre samo desetak godina, ko bi mogao i da poveruje da će se mnoge nacije naći na ivici kulturnog popuštanja po pitanju homoseksualnosti? Naime, to seksualno pitanje koje je prethodno bilo pod javnom cenzurom i striktno rezervisano za određene grupe akademika i teologa, u današnje vreme je postalo ludilom moralno zbunjenog sveta. Zašto? Među brojnim razlozima koji se mogu ponuditi, ne bi trebalo propustiti da se prizna da smo postali bezverni svet nalik onom iz prvog veka (vidi Rimljanima 1:18-32). Poput filozofa i govornika koji su uživali u bilo čemu što je bilo novo, šokantno ili izazovno za opšte prihvaćene norme, mi smo moderni odraz naroda koji je postao zaljubljen u svoju vlastitu izopačenost.

Smatrajući da smo mudri, postali smo glupaci šireći i otvorajući svoje umove do te mere da više nismo u mogućnosti da definišemo sa sigurnošću najtemeljnija stanovišta ljudskog ponašanja. Da li je zaista karakteristika genijalnosti to što ova kultura muku muči sa pitanjem da li je brak samo za muškarca i ženu? Vekovima su ljudi svih rasa i jezika, kako vernici u Boga tako i pogani, uspevali da daju pravi odgovor na ovo pitanje i time propagiraju čovečnost. Koliko god ovo priznanje nekima može da izgleda skromno, homoseksualnost nije otkrila naša sadašnja generacija, niti smo mi prvi koji se time šepurimo kao sa kakvim kavijarom seksualnog menija.

Međutim, ima nešto novo u ovoj sadašnjoj generaciji. Naime, barem u nekim akademskim krugovima, a i verskim zajednicama, postoje ozbiljna i obrazložena nastojanja da se opravda praktikovanje homoseksualnosti, a na kraju i istopolne bračne veze. Mnogi čine časne i iskrene napore da objasne i opravdaju "gej" ponašanje koje se pre smatralo zastranjivanjem. Po njima, mi koji verujemo da je praktikovanje homoseksualnosti pogrešno, pravimo ozbiljnu grešku i bivamo obeleženi kao "neprijatelji ljudskih prava". Svaki njihov suprotni argument je ništa više do smešne prividne logike koja i dalje traži dozvolu za neobuzdanu strast sa neograničenim brojem partnera. No, potrebno je dati iskrene odgovore na ove obrazložene i otvorene argumente.

Moderno opravdanje homoseksualnog ponašanja uopšteno se može svrstati u četiri kategorije.

1. argument: Prvi argument bi mogao da bude onaj o kulturi i Bibliji. Oni koji pokušavaju da pomire biblijsko učenje i homoseksualne odnose često osporavaju relevantnost stihova Svetog pisma koji osuđuju homoseksualnost (1. Moj. 19, Sud. 19, 3. Moj. 20). Po njima se ti odeljci odnose na davne običaje gostoprimstva i kultove plodnosti i nemaju nikakvu relevantnost za našu današnju stvarnost. Nadalje, uveravaju nas da su biblijski pisci jednostavno bili neupućeni u većinu današnjih saznanja o homoseksualnosti. Iz tog razloga su bili organičeni u svojim mogućnostima da u potpunosti razmotre pitanje homoseksualnosti.

Odgovor: Kombinacija tekstova koji zabranjuju homoseksualnost, kako u Starom tako i u Novom zavetu, pružaju moćnu božansku platformu za univerzalnu primenu. Homoseksualne veze su nekompatibilne sa redom koji je Bog stvorio (vidi 1. Moj. 1 i 1. Moj. 2). Žena je stvorena za čoveka a čovek za ženu (1. Kor. 11:8-9; 1. Kor. 11:12). Ovaj red je rezultat Božje moći stvaranja a ne bilo koje kulture. Iz tog razloga kulturna razmišljanja ne mogu da imaju nikakve veze po pitanju principa o kojem se diskutuje.

2. argument: Druga kategorija opravdavanja bio bi argument koji u osnovi krivi ljudske gene ili Boga za ovaj problem i praktikovanje spomenutog ponašanja. Svima su vam poznate izjave poput ovih: "Ja sam homoseksualac jer me je Bog takvim stvorio!" "Rođen sam kao homoseksualac". "Kažeš ovo nije prirodno ali meni jeste".

Odgovor: Pre svega, pažljivi student Biblije smatraće interesantnom činjenicu da Bog posvećuje vrlo malo dragocenog vremena na objašnjavanje porekla bilo čije homoseksualnosti. Da li će neko da veruje ili ne, da je baš on "rođen takav", nije pitanje razmatranja. Biblija razmatra ljudsko ponašanje. Naša nastojanja da definišemo našu seksualnu psihu kao homoseksualnu, heteroseksualnu ili biseksualnu je strana biblijskom razmišljanju. Ako je neko i neko rođen kao homoseksualac to opet ne opravdava istopolne odnose ništa više nego što se mogu opravdati preljuba i blud kod heteroseksualaca. Znači, ne postoji poseban slučaj koji bi se ovde razmatrao. Argumenti o genetskom poreklu samo su odvlačenje pažnje od stvarnih pitanja. Osim toga, hrišćani bi trebalo da znaju da ne postoji nijedan naučni ili genetski dokaz da se neko rađa kao homoseksualac.

3. argument: Verovatno najčešći argument koji se može čuti u našem vremenu je onaj o ljubavi kao opravdanju homoseksualnih zajednica, utemeljenih na kvalitetnoj vezi. Razmotrite malo sledeću izjavu Susan Russell, koja je episkopalni sveštenik i poziva se na biblijske stihove iz Mateja (Mt. 22:34-40).

"'Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim i svom dušom svojom i svom misli svojom. Ovo je prva i najveća zapovest. A druga je kao i ova: Ljubi bližnjega svojega kao samog sebe. O ovima dvema zapovestima visi sav zakon i proroci.' Kada bi mi radili lakmus test da li naša tradicija treba da se promeni, ono što je ovde predmet našeg razmatranja bi trebalo da zadovolji ova dva kriterijuma. Smatram da doživotna i predana veza između ljudi istog pola zadovoljava ovaj kriterijum." (The Dallas Morning News, 27. novembar, 2003.)

Odgovor: Ljubav (ljudska) nije jedina savršenost u Bibliji a čak i ljubav treba zakon koji će njome da upravlja. Koliko je samo muškaraca ostavilo svoju ženu kako bi stupili u vezu sa drugom ženom, a onda se pravdali, "Ali mi uistinu volimo jedno drugo? Naša ljubav je duboka i iskrena, nešto što nikada nisam osetio sa svojom bivšom ženom? Kako to može biti pogrešno?" Očigledno je da može biti pogrešno, jer Bog to zabranjuje. Biblija nigde ne spominje da je kvalitet ljubavi u jednom odnosu jedina mera ispravnog ili pogrešnog.

4. argument: Konačno, tu je i argument univerzalnosti evanđelja - spasenje za sve! Uz ovaj argument postoji vatreno nagovaranje da svi hrišćani prevaziđu prepreke i otvore vrata onima koji su "različiti". Tu su i vapaji za ljubav, milost, oproštanje i prihvaćenost u zajednicu vernih. Predlagači popuštanja pred homoseksualnosti brzo nas podsećaju da je Isus često pokazivao milost i saosećanje prema bludnicama i prostitutkama, na veliko zgražavanje verske aristokratije prvog veka (Lk. 7:36, Mt. 21:31-32, Jn. 8:1-11). Jedan od njih je rekao, "Kad sam došao Isusu, došao sam mu upravo onakav kakav sam i on me voli ovakvog."

Odgovor: Zaista, Isus će zaista primiti svakog onakvog kakav je (kako bi mu drugačije uopšte mogao doći?). No, Isus nas previše voli da bi nas i ostavio takvima kakvi smo. Poziv u carstvo Božije je poziv na pokajanje i korenitu promenu. Nemojmo zaboraviti poslednje reči koje je Isus uputio ženi koja je bila zatečena u preljubi. Isti onaj Isus koji joj je njoj rekao: "Ni ja te ne osuđujem," takođe joj je i rekao: "Idi i ne greši više".

Izvor: Abundant Life, vol.40, No. 4-5, 2004.
"I ovo je svedočanstvo da nam je Bog dao život večni; i ovaj život večni u Sinu je Njegovom. Ko ima Sina Božijeg ima život; ko nema Sina Božijeg nema život."
- 1. Jovanova 5:11-12

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 442
Ukupno: 2382102
Generisano za: 0.003''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/clanci/pravdanje_homoseks.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.