Naslovna » U Hristu » Članci » ....

Poznavati svoga neprijatelja

Dean Sherman

U Pavlovo vreme rvanje je bio popularan sport, zato ga je Pavle upotrebio kao analogiju za duhovno ratovanje. Postoje neke važne sličnosti između sportskog rvanja i duhovne borbe.

Za razliku od većine sportova rvanje ne ostavlja nimalo vremena da se opustiš ili predahneš. Od prvoga trenutka početka svake runde, rvanje traži stalnu koncentraciju. Svaka misao mora biti usresređena i svaki mišić spreman. Izgubiti koncentraciju makar na tren, znači protivniku osigurati pobedu, ili u najmanju ruku izgubiti prednost.

Duhovna je borba neprekidna, poput rvanja. Kada bih mogao impresionirati hrišćane samo jednom stvari, bilo bi to da je naša borba apsolutno neprekidna: rat se vodi 24 sata na dan, sedam dana u nedelji, 52 nedelje godišnje. Sotona za sebe ne uzima slobodno vreme, npr. subotu u uveče ili ponedeljak ujutro, i nikada ne odustaje zbog bolesti. On je nepopustljiv u svojim pokušajima da osujeti Božje delo u nama i kroz nas.

Kad kažem da je borba neprekidna, ne kažem da se trebamo boriti kako bismo zadržali ono što je već Bog učinio. Ne trebamo se boriti kako bismo postigli spasenje. Božja milost nas je dovela do tog stanja. Ne stojimo za spasenje već zaradi spasenja.

Kao što je ranije spomenuto, veći deo borbe je izvojevan našom svesnošću o delovanju neprijatelja. Nije stvar u neprekidnoj borbi, već u svesnosti da se borba odvija u svakom minutu naših života.

Ne možemo živeti u Diznilendu

Možda je sotonina najveća prednost u odnosu na Božju decu njegova postojanost nasuprot našoj nepostojanosti. Hrišćani su, opšte poznato, nepostojani. Kolebamo se između razdoblja intenzivne odanosti Bogu i razdoblja samonametnutog otuđenja od njega.

Đavo je već ranije video našu nepostojanost. Shvatio je da ljudi izjavljuju: "Zaista ću dobro upoznati Gospoda. Promeniću svet i učiniti velike stvari za Boga." No, sotona nije vrlo impresioniran našim trenutnim ustupcima posvećivanju. On zna koliko se hrišćana prvog januara odlučuje (zavetuje) na redovnu molitvu i čitanje Biblije, samo dok se ne obeshrabre pre sredine februara.

Tokom naših razdoblja snage i ozbiljnog predanja Bogu, sotona sebi može priuštiti strpljivo čekanje dok ne popustimo u svome stražarenju. Sotona će čekati nedeljama, mesecima i godinama, ako je to potrebno. Koliko si puta čuo kako hrišćani daju sledeće izjave:

"Trenutno mi neke stvari nisu poznate. Zbunjen sam. Moje su me crkvene vođe izneverile; moji su me prijatelji izneverili; Bog me izneverio. Upravo sada prolazim kroz to. Samo se trebam povući nakratko, uzeti neko vreme da se priberem..."

Voleo bi da živimo u drugačijem svetu - Disneyland svetu - gde bismo mogli odmoriti se od života i borbe između pravednosti i nepravednosti. No, ne možemo. Nikada ne možemo uzeti odmor od hrišćanstva. Niti Boga niti đavla ne možemo staviti na čekanje. Nikada ne možemo reći:

"Bog razume ako se odmorim samo nakratko. On zna moju tragediju, moje okolnosti, moju bol. On će mi dati malo vremena da negujem i previjam svoje rane..."

Bog uistinu razume našu borbu, bol, žalost; no njegova je namera da živimo u pobedi, ne u porazu. On nam nudi milost da budemo više nego pobednici. I iako on razume, postoji neko ko nikada neće učiniti ustupke prema nama - sotona.

Koliko je on zao?

Zar ne bi bilo lepo kad bi nas đavo ostavio na miru kada prolazimo kroz teška vremena? Voleo bi da je tako, ali vas moram izvestiti da on to ne čini. On se uvek bori na prljav način. Sotona vidi naša razdoblja potištenosti kao svoje prilike. Takva je njegova priroda, on napada sa svojom opakom odlučnošću baš onda kada smo najslabiji. Ništa manje ne možemo očekivati od neprijatelja. Moramo shvatiti koliko je sotona zao i kako su užasne njegove namere prema nama.

Sotona je nepopustljiv u svojim napadima zato jer nas duboko mrzi. On želi naše potpuno uništenje. Nema nikakve dobrote u njemu. On nema apsolutno nikakve vrline i samilosti. To je njegova priroda i on se neće promeniti.

Pomisli na najgore, groteskne stvari koje ljudi čine jedni drugima. Pomisli na peći u nacističkim koncentracionim logorima, ili na abažure za noćne lampe načinjena od ljudske kože. Pomisli koliko su užasnih načina mučenja i ubijanja ljudi izmislili: vezali ljude na gomilu drva i gledali ih kako gore, ili ih vezali rukama i nogama za četiri konja koji bi galopirali u četiri različita smera i kidali žrtvu u delove.

Setite se Gulaga ili bombardovanja crnačkih crkava na Jugu (SAD-a, op. pr.), te ubijanja malih devojčica u njihovoj nedeljnoj odeći. Zamisli kako mogu neki roditelji silovati svoju četvoromesečnu bebu ili vrelom vodom politi svoju decu. Ljudi čine neopisive stvari jedni drugima - bestidna, čudovišna, nasilna dela. U zatvorima širom sveta oči i nokti bivaju svakodnevno vađeni, a ljudi bivaju prisiljavani jesti svoju vlastitu nečist. Na seansama veštica ubijaju se i jedu bebe. U izbegličkom kampu u Tajlandu sreo sam ljude koji su mi ispričali užasne priče o vojnicima koji su rezali trbuhe trudnim ženama, i male nerođene bebe su ispadale u blato dok je zgranuta obitelj stajala i gledala sa nevericom.

Zgražavamo se užasnuti tim strašnim stvarima koje ljudi čine jedni drugima. Uglavnom smo mi zaštićeni od užasa tih stvarnosti. No, sve je ovo iznedrio naš neprijatelj. Sotona je daleko gori od bilo čega stvarnog ili zamišljenog. Moramo imati objavu o našem neprijatelju. Baš kao što trebamo božansko otkrivenje o Božjoj dobroti, milosrđu i ljubavi, tako moramo imati otkrivenje o sotoninoj zloj i razarajućoj moći.

Đavo nema osećaja za fer igru. On je nemilosrdan. Kada smo potišteni, on nas udara. Poput morskog psa, kada namiriše krv, približava se kako bi ubio. On je pun mržnje, i uspeva mučiti. Kada se dogode tragedije - kada nisi uspeo u školi, kada si izgubio posao, kada su te muž ili žena prevarili, kada si izgubio porodicu u saobraćajnoj nesreći - tada đavo pomera sve prepreke i žestoko te proganja. Ljudski je biti shrvan i doživeti emocionalnu traumu kada nam se dogode tragedije. No, tokom tih razdoblja moramo takođe ostati svesni i paziti na napade neprijatelja.

Sotona budno gleda da primeti našu slabost bilo da je strast, sumnja ili depresija. On strpljivo čeka pogodnu priliku i tada seje seme uništenja u našim životima. Dok on gleda kako ono pušta korenje, mi shvatamo kada je već prekasno ili uopšte ne primetimo.

Naša odgovornost je prepoznati upornost neprijatelja i iznenaditi ga time što ćemo pretražiti područja slabosti zbog kojih smo pali u prošlosti. Ako si nekad imao saobraćajnu nesreću na određenoj deonici autoputa ili na nekoj raskrsnici, ne možeš proći to mesto a da ne postaneš silno svestan njegove opasnosti. Ako nigde drugde, tamo ćeš sigurno voziti daleko opreznije. Na isti način možemo biti jaki i nadvladati ono mesto gde smo u prošlosti pali.

Sotona te mrzi i ima užasan plan za tvoj život

"Lopov dolazi samo da ukrade, zakolje i upropasti; ja sam došao da imaju život i da ga imaju u izobilju." (Jn. 10,10 EČ). Ovaj stih opisuje prorodu i delovanje sotone. Evo što sotona čini: on krade, ubija i uništava. On je lopov koji nam želi uzeti sve što može. Želi nam ukrasti zdravlje i koju godinu života. Želi nam ukrasti našu produktivnost, naše odnose, našu radost, naš mir i našu veru.

Koliko puta si rekao: "Kako užasan dan sam imao". "Kako neproduktivan mesec!" To je upravo ono što neprijatelj želi. On nam želi iz dana u dan pljačkati živote. Mi potpomažemo lopovluk neprijatelja padajući na njegovu "loš dan" formulu. Moramo biti oprezni i svesni. Ne smemo mu dopustiti da nam uzima dane. Činiti tako, značilo bi polagano samoubojstvo, jer je naš život samo zbroj naših dana. Kada nas okolnosti ugrožavaju, moramo reći: "Sotono, ja ti neću dopustiti da mi uzmeš ovaj dan ili ovaj trenutak, i neću ti dopustiti da mi oduzmeš moju radost."

Sotona je takođe i ubica. On voli ubijati. Sve što ima imalo veze sa smrću dobiva njegovu punu podršku i ohrabrenje. On je taj glavni uticaj koji stoji iza izjava poput: "Voleo bi da se nikada nisam ni rodio," i "Voleo bi da sam mrtav." On bi voleo sve nas navesti na samoubistvo i ubistvo. Mnogo je ljudi, čak i hrišćana, udomilo ideju da okončaju sve, no svaka je samoubilačka pomisao od okrutnoga, ubojitog srca sotone. Ja ne pokušavam za sve kriviti njega, no samoubistvo je đavolsko delo. Njegova je priroda i želja uništiti nas; nije u našoj prirodi da tražimo samouništenje. Bog je stvorio čoveka sa nagonom za preživljavanje kao njegovim najjačim instinktom. Očajnim i  srcima u potrebi, sile tame nude samoubistvo kao izlaz.

Kada đavo ne može garantovati naše trenutačno samouništenje, on će nas namamiti prema sporijem obliku samoubistva - nekom samorazarajućem begu od života. Najočigledniji oblik polaganog samoubistva su droge i alkohol. Kad god kažemo: "Ne mogu podneti život, ovo će me sahraniti", na putu smo samoubistva. To je isto načelo i isti duh. Ovaj određeni oblik može varirati i čak se čini bezazlenim: može biti ovisnost o hrani, seksu, televiziji ili kupovini. No, ako se nečim služimo kako bismo se odrekli života, pobegli od stvarnosti, to je samoubistvo - to je lagana smrt.

Sotona nas takođe želi uništiti pomoću greha. On nas kuša da grešimo sa zavodljivim obećanjem za ispunjenje. Na primer, ako nismo ispunjeni u našem braku, verujemo kako možemo naći ispunjenje u zagrljaju drugoga. Međutim, neprijatelj nikada nije nameravao nam dati ispunjenje. Kad odemo iz istine i pravednosti o ispunjenju, stupamo na područje sila tame. Naš udeo u grehu daje silama tame dozvolu i priliku da deluju u našim životima. Mi postajemo saradnici sotone i njegovog cilja za uništenje naših života.

Sotona je stvaran. Njegova zla priroda, njegove namere i njegovo mešanje u naše poslove su stvarni. Kada stupamo na njegovu teritoriju, suočavamo se sa nemilosrdnim lopovom, đavolskim razaračem i monstruoznim ubicom.

Njegova je celokupna namera je uništiti naše umove, naša tela, naš karakter, našu reputaciju i naše odnose. On čezne za tim da iskoreni sve što je pravedno i dobro. A ipak, postoji mnogo ljudi koji misle kako se mogu poigravati sa grehom - da se mogu mešati sa silama tame. "Bog razume" - kažu oni. "On će mi oprostiti." Ovde se ne radi o tome razume li Bog ili prašta li. Ne možemo se igrati sa najperverznijim, najgnjusnijim, najubojitijim stvorenjem u svemiru i izvući se čitavi. Ovo je naš izbor. Kada se radi o grehu, ili stojimo protiv neprijatelja ili stojimo sa njime.

Neškodljiva prevara ili smrtna opasnost?


"Neka se ne nađe u tebe koji bi vodio sina svog ili kćer svoju kroz oganj, ni vračar, ni koji gata po zvezdama, ni koji gata po pticama, ni uročnik, ni bajač, ni koji se dogovara sa zlim duhovima, ni opsenar ni koji pita mrtve. Jer je gad pred Gospodom ko god tako čini, i za takve gadove tera te narode Gospod Bog tvoj ispred tebe." (5. Moj. 18,10-12 RDK).

Sotonski mamac za uništenje je vrlo zavodljiv i jednako prevaran. Njegovi se planovi odnose i obuhvataju sva živa bića. Ponekad su njegovi planovi skriveni, dok su drugi put razvikani kao u slučaju New Age pokreta.

Tokom zadnje dve decenije, rast i rašireno prihvatanje okultnoga bilo je neverovatno. Na jedan ili drugi način, ovi trendovi utiču na većinu od nas. Svakoga jutra uz kafu milioni listaju novine do horoskopa u dnevnim novinama kako bi otkrili kakav će im biti dan. Ako je neko bogatiji, može si dati izraditi ličnu astrološku kartu načinjenu posebno za njega ili možda unajmiti kanalizatora. Na policama gotovo svake prodavnice, u fiokama radnih stolova, u sanducima za dečje igračke stoje tarot karte i razne druge igre sa čudovištima, kao i komičnih knjiga sa simpatičnim demonskim likovima. Na sajmovima se čita iz dlana, a ljudi gledaju u šoljice od kafe kako bi otkrili odsjaj budućnosti.

Smatra se da postoje dobri i loši dani, i mi ih možemo razlikovati. Pošto je John Lennon bio ubijen u New Yorku, neki su takozvani stručnjaci rekli da bi Džon, samo da je proverio, znao da je dan njegovoga ubojstva bio loš dan za njega. Rekli su da nikada nije trebao napustiti svoju kuću.

Mnogi misle kako su ove prakse bezazlene, ili čista glupost. Siguran sam da su mnoge kolumne o horoskopima jednostavno puka nagađanja ljudi voljnih da zabave radoznale. Nema ničeg demonskog u neosnovanim proricanjima u jutarnjim novinama. Ipak, Bogu je to mrsko - ne zbog sadržaja, već zbog toga što ljudi odlučuju otvoriti svoje živote za sotonske planove.

Sotona zaista ima plan za naše živote. Hrišćani trebaju biti svesni toga - svesni, ne uznemireni. Trebamo znati da se ako se savetujemo sa natprirodnim izvorom tražeći informacije, da neminovno otvaramo silama tame. Ima opasnosti u našem izboru - naša spremnost da idemo nekome drugom osim Bogu za naizgled neškodljiv odraz budućnosti. Taj nas izbor može učiniti otvorenima za plan smrti koji je stvaran - on postoji u sotoninom umu! U Starome zavetu bilo je apsolutno zabranjeno učestvovanje u okultnim aktivnostima. Oni koji su bili uhvaćeni u vračanju, proricanju sudbine ili spiritualnim praksama bili su izvedeni izvan grada i nasmrt kamenovani. Bog je krajnje ozbiljan u svom osuđivanju ovakvih stvari.

Umesto da učimo napamet popis zabranjenih aktivnosti, trebali bismo znati ovo načelo: Svaka natprirodna informacija ili aktivnost je ili od Boga ili od sotone. Ako je od Boga, dolazi po Duhu Svetomu, u ime Isusa i u skladu sa Božjom Rečju. Druge natprirodne pojave su mrske Bogu. One su gnusoba zato jer čak i naizgled dobre stvari od sotone vode k uništenju ili ropstvu. One su loše zato jer Bog je taj koji želi upravljati, voditi i informisati nas. Ono što nas vodi, to je naš Bog, a zapoveđeno nam je da nemamo drugih bogova osim Njega (2. Moj. 20,3).

Ko je najbolji u kazivanju nepoznatoga?

Sramotno je što su vidovnjaci i okultisti ponovno predstavili svetu veliko razumevanje natprirodnog, kada je Crkva sve vreme znala o tome. Nažalost, Crkva još uvek kopa po teološkim knjigama, pitajući se čini li Bog i danas natprirodne stvari, dok vidovnjaci govore policiji gde može naći tela ili otete osobe. Čekam dan kada će policija zvati Crkvu i reći: "Hoćete li vi ljudi moliti Boga za informacije?"

Glavni razlog zašto Bog ne želi da tražimo savete iz natprirodnih izvora je zato što želi da On bude naš jedini izvor natprirodnog delovanja. Živi Bog nas ljubi i želi biti naš vodič. On nam je to obećao u Psalmu 32: "Ja ću te voditi." U Jovanu 10 Isus je rekao: "Moje ovce slušaju glas moj." Biblija je puna Božjih obećanja o vodstvu, pomoći i opominjanju. Zašto ne idemo Bogu? On za nas ima planove. On će nam dati sve natprirodne podatke i oruđa koje ikada možemo poželeti kako bismo mogli ispuniti te planove. Čak i ako ne razumemo u tom trenutku, i čak ako nam je ponekad teško čuti njegov glas, još uvek se možemo pouzdati u njegov karakter. Još uvek možemo verovati kako će On upravljati naše korake. On ima nepogrešiv zapisnik. Nikada nije nikoga povredio niti izneverio. Nikada nije bio drukčiji nego veran, pravedan i dobar. Zaista, možemo svoje pouzdanje staviti u njega.

Usponi i padovi

Svi mi imamo prirodne prilive i odlive, emocionalne i psihološke. Mesečni ciklus kod žena je samo jedan primer. Ti usponi i padovi nisu demonski u svojoj prirodi. Međutim, neprijatelj pokušava iskoristiti te prirodne cikluse. Moramo biti oprezni. Ne trebamo dopustiti da nam ti ciklusi ili sotona pokvare dan.

Kada se David jutrom budio, ponekad je bio zabrinut i potišten. No, David je govorio svojoj duši: "Što si klonula, dušo moja, i što si žalosna? Uzdaj se u Boga!" (Ps. 42,11 RDK). David je neprestano hrabrio sebe u Gospodu.

Bog ne očekuje od nas da stalno budemo u emocionalnom usponu. Normalno je ponekad se osećati klonulo, potišteno ili tužno. Nekada sam mislio da kada postanem duhovno zreo, neću više imati uspone i padove. Tada sam na televiziji video jedan od onih monitora za srce i primetio da su usponi i padovi znak života. Kada crta na monitoru postane ravna, onda znači da si mrtav! Hrišćanska zrelost ne znači da nemamo uspona i padova. Moramo se setiti da neprijatelj često napada kada smo naj ranjivi. Moramo naučiti kako hrabriti sebe i jedni druge.

Duhovni radar

Duhovna borba traži oprez - postojanu opreznost prema aktivnostima neprijatelja. Koliko si puta čuo opomenu: "Nemoj razmišljati ili govoriti o đavolu. Gledaj samo na Gospoda"? Međutim, nije moguće doslovce gledati u Gospoda. Ta izjava znači da trebamo pomno paziti na Boga. On može raditi u nama i kroz nas zato jer nas voli i čuva nas svojom moći. To znači biti svestan Boga, sećajući se ko je On i šta čini. Nema ničeg loše u tom savetu, no vreme je da Telo Hristovo prihvati jednu drugu izreku: "Pomno pazi na đavola."

Za većinu od nas ovo je neugodan pogled. Nekako smo uvereni da ako naše oči prate đavola, ne mogu gledati Boga. No, svi možemo doći do toga da budemo neprestano svesni živoga Boga, dok smo istovremeno takođe svesni onoga šta čini neprijatelj. Kada bi bio usred bitke, dok oko mene eksplodiraju granate, mogao bi prići pukovniku i reći: "Vidim da se vodi rat. Protiv koga se borite? Koliko ih ima? Koji su njihovi ciljevi? Kakve korake preduzimaju? Kakvo oružje koriste?"

Šta ako bi dobio odgovor: "Pa, ne brinemo se zbog neprijatelja. Ne želimo previše razgovarati o njemu. Ne znamo gde je i šta radi. Mi samo pucamo iz naših pušaka i bacamo ručne granate. Zamisli, danas smo ispucali 17.000 metaka. Zar to nije uzbudljivo? Je l' da nam ide dobro?"

Apsurdnost vođenja rata s takvim neznanjem je jasna. A ipak sam često slušao o takvom pristupu prema duhovnom ratovanju od dobronamernih hrišćana koji se pokušavaju zaštititi od sila tame. No, neznanje o neprijatelju nas neće zaštititi. Moramo dobro paziti na njega! S druge strane, ako gledamo na đavola a ne i na Boga, takođe smo u nevolji. Moramo gledati na Boga, i bez straha takođe gledati i na đavola. Moramo znati gde je i šta radi.

Ova je opreznost poput radara. Da bi se uopšte isplatilo, tj. bio od koristi, radar mora neprestano biti uključen. Ako se antena radara prestane okretati na bilo koje određeno vreme - uvečer ili vikendima, na Božić, praznike, u dane godišnjeg odmora, kada je redovno mesečno održavanje ili kada se operator ne oseća dobro - radar je beskoristan. Ako provedemo šest meseci u opreznosti što se tiče sila tame, i samo na jedan dan popustimo u tom svom  stražarenju, možemo biti sigurni da će neprijatelj napasti baš toga dana. On čeka na to da ne uspemo održati postojanu opreznost. Planira i u potpunosti iskorišćava naše kratke padove - isključenja radara.

Sama prisutnost radara je ponekad dovoljna da odvrati neprijatelja od napada koje planira. Na isti način, naša neprestana svesnost može odvratiti sotonu u njegovim pokušajima da nas spreči. Kada đavo dođe u radarsko vidno polje, u nama bi se trebala uključiti crvena lampica i sirene pripremajući nas za napad, a ponekad i za potpuno sprečavanje napada.

Mostovi, putevi, areodrumi, TV i radio stanice su strateški objekti koji se u svakom ratu dobro utvrđuju kako bi ih se očuvalo od neprijatelja. Ko god drži ključna mesta verojatno će dobiti bitku. U našim životima postoje tri strateška područja koja moramo čuvati od napada: um, srce i usta. Slično kao i kod važnih vojnih položaja, moramo se boriti kako bismo ih štitili sve do zadnjeg daha.

Tagged: đavo| okult| borba|
"Ateizam je smrt nade i samoubistvo duše."
- Anon

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 6
Ukupno: 2498178
Generisano za: 0.005''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/clanci/poznavati_neprijatelja.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.