• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

- POMIRENJE S BOGOM
KROZ KRV ISUSA HRISTA

Osnovni problem ljudske rase je greh. Greh je kršenje Božijeg moralnog zakona. Kad god ne živimo u skladu sa Propovedi na gori (Matej 5-7) i ne izvršavamo Božiju volju, krivi smo zbog greha.

Greh je skretanje s pravog puta, promašaj cilja. Božji cilj je da dostignemo Hristov život. Greh je nedostatak ljubavi prema Bogu, stavljanje svoje volje ispred Božje. Greh je ne verovati Božjoj Reči (1. Jovanova 5:10; Jovan 16:9).

Posledica greha je odvojenost od Boga. "Jer je plata za greh smrt..." (Rimljanima 6:23). Svedočanstvo Božije o krajnjoj grešnosti čoveka i njegovom izgubljenom stanju jasno je istaknuto na više mesta u Svetom pismu:

"Nema pravednoga - baš ni jednoga; nema razumnoga, nema toga koji čini dobro, nema baš ni jednog... svi su zgrešili i tako su lišeni slave Božije." (Rimljanima 3:10-12; Rimljanima 3:23).

U knjizi "Pravi hrišćanin", dr G. S. Vajs piše:

"Po opštem priznanju, Bog se prikazuje kao prečisti i presveti a takođe i pravedni Bog. Kao takav, Bog ne može proći pored greha i bezakonja čovečanstva. Ako bi On to učinio, ako bi se On olako odnosio prema grehu i bezakonju, tada On ne bi bio Bog, tad već ne bi posedovao neophodna svojstva Božja. Ovo je svima i svakome razumljivo i jasno."

Grešnom, neobraćenom čoveku nameće se pitanje, kako je moguće da mu se oproste gresi i kako je moguće da dođe u zajednicu sa presvetim Bogom. Ali, Gospod nam se otkriva ne samo kao Bog pravde i suda već i kao Bog ljubavi i milosti. On je to pokazao i dokazao na Hristovom krstu.

Prema Svetom pismu, u središtu ljudske istorije je golgotski krst na kom je umro Sin čovečiji. U 1. Korinćanima 2:2 apostol Pavle je napisao: "Jer sam odlučio da među vama znam samo Isusa Hrista - i to raspetoga."

Ta reč o obećanom Mesiji koji je bio prikovan na krstu bila je sablazan za religiozne Judeje. Grčkim filozofima reč o krstu zvučala je kao ludost. Poruka o raspeću bila je vrlo nepopularna i kod Rimljana, koji su pribijanje na krst smatrali kao kaznu za najgore zločince i robove. Ipak, apostol potvrđuje da je reč o raspetom Spasitelju.

Vera taj čin spasenja je sila Božija u životima onih koji se uzdaju u Boga (1. Korinćanima 1:18-25). Samo na golgotskom krstu možemo naći oproštenje za svoje krivice i večno spasenje. Na tom krstu umro je jedinorođeni Sin Božji za grešnike, isplativši najveću cenu za grehe Svojom krvlju i otvorivši put spasenja za sve ljude koji poveruju u Njegovo iskupljenje. Na krstu se ispunilo ono što piše u Psalmu 85:10:

"Milost i istina srešće se, pravda i mir poljubiće se."

Golgotski krst je u potpunosti Božje delo za spasenje grešnika. U tom činu spasenja nema naših zasluga. Sve je učinio Hristos sam. To je bilo savršeno i svršeno delo Božje milosti, slobodno i nezavisno od naše volje i dela - zasluga.

U 1. Jovanovoj 4:10 stoji napisano: "Ljubav je u ovome: ne da smo mi zavoleli Boga, nego je On zavoleo nas i poslao Svoga Sina kao žrtvu pomirenja za naše grehe". 2. Korinćanima 5:15-18 nam govori: "A on je umro za sve, da živi više ne žive sami za sebe, nego onome koji je za njih umro i vaskrsnut bio... A sve je od Boga koji nas je preko Hrista izmirio sa sobom i koji nam je dao službu pomirenja".

U starozavetnim knjigama bilo je predskazano Hristovo raspeće na krstu. Avram je video Hrista kada je svoga sina Isaka u veri prinosio Bogu (1. Mojsijeva 22:1-18 i Jovan 8:56). Deca Izraelova su videla žrtvu Sina Božjega kroz zaklano jagnje. U Isaiji 53:7-8 govori se o Pravedniku koji je dao Svoj život za izraelski narod kao i za sav ljudski rod. Svaki put kada se u Starom zavetu krv žrtve prolivala na oltaru prikazivano je Jagnje Božje, koje je jednog dana trebalo da dođe i uzme na Sebe grehe čovečanstva (Jovan 1:29).

Gospod Isus Hristos je uzeo ljudsko telo da bi mogao da umre (Jevrejima 2:14-15). Za sve vreme Svog života Isus je znao da će se svršiti "sve što su proroci napisali za Sina čovečijeg". Rekao je učenicima da će "biti odbačen od starešina, prvosveštenika i književnika, predaće ga mnogobošcima i narugaće mu se, i biće zlostavljan i ispljuvan, pa kad ga išibaju, ubiće ga, i treći dan će vaskrsnuti." (Marko 8:31; Luka 18:31-33). Došao je kao "dobri pastir da položi svoj život za ovce". (Jovan 10:11). Rekao je Nikodimu: "Tako treba da se podigne Sin čovečiji, da svaki - ko veruje - ima u njemu život večni." (Jovan 3:14); a nevernim Judejima: "Kada podignete Sina čovečijeg, tada ćete saznati da sam to ja". (Jovan 8:28).

Tadašnji religiozni režim u Judeji osudio je pravednika i tražio je Njegovu smrt. Rimski vojnici su Ga bičevali po leđima, stavili Mu na glavu krunu od trnja, proboli Mu ruke i noge i podigli Ga na krst da visi između dva raspeta razbojnika.

"Prezren beše i odbačen između ljudi, bolnik i vičan bolestima, i kao jedan od koga svak zaklanja lice, prezren da ga ni za što ne uzimasmo... Mučen bi i zlostavljan, ali ne otvori usta svojih; kao jagnje na zaklanje vođen bi... jer je dao dušu svoju na smrt, i bi metnut među zločince, i sam nosi grijehe mnogih, i za zločince se moli." (Isaija 53:3, Isaija 53:7, Isaija 53:12).

Međutim, Isusovo fizičko trpljenje nije bilo ni jedino, ni najteže trpljenje. Drugi su ljudi i pre Njega stradali. Mnogi su postali mučenici. Strahovito i pravo trpljenje Isusa Hrista bilo je Njegovo odvojenje od Boga Oca. Prihvatio je na Sebe svo prokletstvo greha - Galatima 3:13-14. Lišen svega i sasvim sam Isus je povikao: "Bože moj! Bože moj, zašto si me ostavio?" (Matej 27:46).

Dok je bio na krstu, na prečistom Isusovom telu bili su gresi čitavog sveta. "On greha ne učini i prevara se ne nađe u ustima njegovim. Kada su ga vređali - on nije odgovarao uvredom, kada je stradao - nije pretio... On je na svom telu poneo naše grehe na drvo..." (1. Petrova 2:22-24).

Hrista nisu prikovali na krst ni jevrejski narod ni rimski vojnici. Tvoji i moji gresi su Ga pokrenuli da dobrovoljno pođe u tu smrt. Sveti i Istiniti koji nije poznavao greh, učinjen je grehom radi nas, da bismo mi postali Božja pravednost u Njemu (2. Korinćanima 5:18-20). Zbog naših greha na Njemu, Isusa je ostavio Otac nebeski.

Sveto pismo kaže: "I po zakonu se skoro sve čisti krvlju, i bez prolivanja krvi nema oproštenja" (Jevrejima 9:22). Kroz celo Pismo spominje se iskupljujuća krv žrtve koja očišćava, opravdava, izmiruje. Starozavetni prikazi o prolivanju krvi jagnjadi, ovnova, bikova na oltaru u šatoru od sastanka, a kasnije u hramu, pokazuju da se u Božiju prisutnost može doći jedino kroz krv žrtve. U Svetinju nad svetinjama ulazio je "samo prvosveštenik jednom u godini, ne bez krvi, koju prinosi za svoje i za narodne grehe učinjene iz neznanja." (Jevrejima 9:7).

Međutim, starozavetne žrtve pomirenja koje su se ponavljale jednom godišnje (3. Mojsijeva 16) nisu mogle da očiste ljudsku savest. One samo "podsećaju na grehe, jer krv bikova i jaraca ne može da otkloni grehe" (Jevrejima 10:3-4). Ono što nije mogao da ispuni prvosveštenik, jer je bio samo čovek i sam grešnik (Jevrejima 5:1-3), ni žrtve koje su se prinosile, ostvario je Isus Hristos jer je Bogočovek i bezgrešan (Jevrejima 4:15; Jevrejima 5:8-10; Jevrejima 9:14; Dela 20:28).

"Hristos pak dođe kao prvosveštenik budućih dobara i uđe jednom za svagda u svetinju kroz veću i savršeniju skiniju koja nije rukom načinjena, to jest, nije od ove tvorevine, i to ne krvlju jaraca i junaca, nego svojom sopstvenom krvlju, te nađe večni otkup. Jer kad krv jaraca i bikova i pepeo junice, kojim se krope opoganjeni, osvećuje na telesnu čistoću, koliko će više krv Hrista, koji je pomoću večnoga Duha samoga sebe neporočnog prineo Bogu, čistiti našu savest od mrtvih dela - da služimo živom Bogu." (Jevrejima 9:11-14).

BLAGOSLOVLJENA KRV HRISTOVA

Prolivanje Hristove krvi istorijski je događaj koji se više nikad neće ponoviti (odigrati), jer: "Što je, naime, umro - umro je grehu jednom za svagda, a što živi - Bogu živi." (Rimljanima 6:10: vidi još i 1. Petrova 3:18; Jevrejima 7:27; Jevrejima 9:12, Jevrejima 9:24-28; Jevrejima 10:10-12).

Iskupljenje Hristovom krvlju suština je hrišćanstva. Ne možemo biti izmireni s Bogom bez prolivene krvi Hrista Pravednika.

Krv Jagnjetova izbavlja nas iz ropstva đavolu i od osude Zakona (Jevrejima 2:14-15; Galatima 2:10-14). 1. Petrova 1:18-19 nam govori:

"...znajući da od svog sujetnog načina života, koji vam je od vaših otaca predan, niste iskupljeni propadljivim stvarima, srebrom ili zlatom, nego dragocenom krvlju Hrista kao nevinog i čistog jagnjeta."

Krv Gospoda Isusa Hrista približava nas Bogu: "A sada ste se u Hristu Isusu vi, koji ste nekada bili daleko, približili Hristovom krvlju." (Efescima 2:13).

Krv Isusa Hrista nas izmiruje s Bogom: "Jer je Bog blagoizvoleo da se u njemu (Hristu) nastani sva punina i da njegovim posredstvom sve izmiri sa sobom, stvorivši mir njegovom krvlju na krstu, te da njegovim posredstvom izbavi sve što je na zemlji i što je na nebesima." (Kološanima 1:19-20).

Krv Isusa Hrista nas opravdava: "Svi su zgrešili i tako su lišeni slave Božije, te se opravdavaju zabadava - njegovom blagodaću -na osnovu iskupljenja u Hristu Isusu, koga je Bog postavio kao žrtvu izmirenja - njegovom krvlju - koja se verom usvaja..." (Rimljanima 3:23-25).

U Rimljanima 5:1 i Rimljanima 5:9 glagol "opravdati" znači objaviti da je osoba bez krivice, tj. ako je osoba kriva, pravda je zadovoljena zato što je neko drugi dostojno nosio osudu za tu krivicu (vidi Jevrejima 10:15-18). Zato je Sin, Gospod Isus Hristos došao na svet da prolije Svoju krv da bi pravda bila zadovoljena.

"Ako pak hodimo u svetlosti, kao što je on sam u svetlosti, imamo zajednicu jedan s drugim i krv Sina njegova Isusa Hrista čisti nas od svakoga greha." (1. Jovanova 1:7). Krv Sina Božijega ne izbavlja nas samo od nekih greha, već od "svakog", odnosno svih greha. Glagol "čisti" je prezent indikativa i označava kontinuitet. Postoji početak očišćenja koje traje.

Krv Isusa Hrista vodi nas u posvećen život:

"Po ovoj volji mi smo osvećeni prinošenjm tela Isusa Hrista jednom za svagda... Jedno prinošenje je, naime, zauvek dovelo do savršenstva one koji se osvećuju... Kad, dakle, braćo, imamo pouzdanje da ulazimo u svetinju krvlju Isusa, koji nam je otvorio novi i živi put kroz zavesu, to jest, njegovo telo, i kad imamo velikog sveštenika nad Božijim domom, pristupajmo s istinitim srcem u punoj veri, očišćeni u srcima od zle savesti i oprana tela čistom vodom..." (Jevrejima 10:10, Jevrejima 10:14, Jevrejima 10:19-22).

Neprijatelja pobeđujemo krvlju Jagnjetovom:

"I bi zbačena velika aždaja, stara zmija, zvana đavo i satana, koja zavodi sav svet, ona bi zbačena na zemlju i njeni anđeli behu zbačeni s njom. I čuh snažan glas na nebu kako govori: sad nasta spasenje i sila i carstvo Boga našega, i vlast njegovog Mesije, jer je zbačen tužitelj naše braće koji ih optuživaše pred našim Bogom dan i noć. I oni ga pobediše Jagnjetovom krvlju i rečju svoga svedočanstva, i ne zavoleše svoj život - sve do smrti." (Otkrivenje 12:9-11).

Hristova krv, prolivena na krstu, uvek je važeća i dovoljna, bez ikakvih ograničenja i ponuđena svakome. Oni koji su Ga primili doživeli su nanovorođenje. Za one koji Ga ne primaju Hristova zamenička smrt i dalje je jedini put za njihovo spasenje.