Nelogičnost evolucije
Šta je to evolucija? "Biološka evolucija" je teorija da su sva živa bića izmenjeni potomci zajedničkog pretka koji je živeo u dalekoj prošlosti. Ona tvrdi da smo vi i ja potomci majmunolikih predaka, a da su oni potekli od još primitivnijih životinja - iz jednoćelijskih organizama.
Zastupnici Darvinove teorije tvrde da "evolucija" prosto znači promena u toku enormno dugog perioda vremena, u kojem se postojeće životne forme menjaju bolje prilagođene, ili nastaju nove. Ni jedna racionalna osoba ne negira realnost promena. Međutim, evolucionisti tvrde mnogo više od toga!
Evolucionisti nemaju naučne potvrde o nastanku prve (početne) životne forme - jednoćelijskih organizama. Dalje, ozbiljan problem je i nedostatak prelaznih oblika raznih životnih formi, tj. fosilnog zapisa u vidu karika koje nedostaju. Ovo je ozbiljan problem, i on pravi mnoge "rupe" u teoriji evolucije.
Tako, može se reći da je teorija evolucije prvenstveno projekcija, ili naučna fikcija koja se zasniva i proizilazi iz materijalističkog pogleda na svet i njegovom tumačenju prirode i čovekovog mesta u njoj. Ona počiva na teorijama i nagađanjima, koja su veoma često kontardiktorna, nisu proizvod neposrednih observacija, ne mogu biti ni na koji način proverena ili dokazana eksperimentom. S druge strane, nauka je pažljivo i sistematsko studiranje koje se temelji na činjenicama i prirodnim zakonima, drugim rečima na čvrstoj naučnoj logici potvrđenoj kako posmatranjem tako i potvrdom istih u laboratorijskim uslovima - eksperimentima.
Uprkos svim manama teorija evolucije je postala jedna od "temeljnih istina" današnjice, ali ne na osnovu svoje neosporne logike u tumačenju neospornih činjenica, već uz pomoć državne ideologije i moćne podrške sekularnih medija, koji su oblikovali javno mišljenje društva. Neko je rekao: "Ponavljaj jednu laž dovoljno dugo, i ljudi će je prihvatiti kao istinu."
POČETAK ŽIVOTA! ALI, KAKO?
Evolucionisti pretpostavljaju da je život na Zemlji nastao pre oko 4 milijarde godina. Tako što su igrom slučaja različite neorganske hemijske supstance reagovale međusobno u prvobitnoj atmosferi Zemlje, u kojoj su efekti gromova i pritiska uzrokovali da te supstance vremenom formiraju prvu živu ćeliju. Prva jednostavna živa praćelija je bila oformljena - posle dugog niza (slučajnih) promena i pokušaja, kroz "magičnu evoluciju" mrtve neorganske materije.
Da se stvarno može poverovati u ovakav evolucionistički scenario?
Engleski matematičar i astronom Sir Fred Hojl u jednom od svojih intervjua u časopisu Nature, iako i sam evolucionista, priznao je da verovatnoća da više forme života nastanu na ovaj način (slučajno), uporediva je sa verovatnoćom da jedan tornado brišući kroz deponiju starog gvožđa konstruiše avion "Boing 747" od materijala i starudija koje se tu nalaze.
ČUDESNA ĆELIJA
Ima li ikakve logike u verovanju da je život nastao slučajno?
Naravno, tvrdnja da je živa ćelija nastala slučajno je isto toliko apsurdna kao i priča o avionu sastavljenom u naletu tornada. Danas kada je nauka zavirila u najsitnije deliće života jedne ćelije otkrila je da je to veoma složen i komplikovan sistem, kojeg čovek nikad nije mogao ni zamisliti.
Prvo što se mora reći je to, da tvrdnja da se neorganske materije mogu udružiti i formirati život jedna potpuno nenaučna tvrdnja, koja sve do danas nije dokazana nekim eksperimentom ili posmatranjem. Niko u svetu, nikada, nije uspeo formirati živu ćeliju stavljajući zajedno različite neorganske materije, čak ni u najnaprednijim laboratorijama.
Osnova svake žive ćelije su proteini. Proteini su gigantske molekule koje se sastoje od manjih jedinica zvanih "aminokiseline", koje su razmeštene u specifičnom nizu u određenim količinama i strukturama. Ove molekule predstavljaju gradivne blokove žive ćelije. Najjednostavnija je sastavljena od 50, ali postoje neke proteinske molekule koje su sastavljene od nekoliko hiljada aminokiselina.
Ključna stvar u ovome je da: odsustvo, dodavanje ili zamena samo jedne aminokiseline u strukturi proteinske molekule uzrokuje da taj protein postane beskorisna gomila molekula. Svaka aminokiselina mora biti na pravom mestu i u pravilnom poretku, jer inače ćelija umire. Teorija evolucije, koja tvrdi da se život pojavio slepim slučajem, nema izgleda pred ovim skladom složenih činjenica, one su isuviše čudesne da bi se objasnile slučajnošću.
Gospodin Kardif (Cardiff Wales), profesor primenjene matematike i astronomije sa University College, ovo komentariše: "Verovatnoća spontanog formiranja života iz nežive materije je jedan naprema broju sa 40.000 nula iza toga... To je dovoljno veliko da sahrani Darvina i celu teoriju evolucije. Život je morao biti smišljeni produkt jedne Inteligencije, obzirom da nije nastao slučajno ili iz neke primitivne smese, koje nije bilo ni na ovoj, a ni na bilo kojoj drugoj planeti."
Dakle, zakoni verovatnoće i eksperimenti iz fizike i hemije dokazali su apsolutnu nemogućnost slučajnog nastanka najjednostavnijeg oblika života. Kako onda verovati tvrdnjama evolucionista da se jedna živa ćelija, koja se nekako slučajno "sklepala", oživela, onda dalje se vremenom delila, od čega su nastala nekakva višećelijska bića, a dalje iz njih još složenija stvorenja?
KO MOŽE DATI ŽIVOT?
Najveći problem evolucije je taj što zagovara slučajan nastanak života, postanak prve praćelije, a to ne može ničim dokazati - to je hipoteza za koju se treba imati velika doza vere ili fantazije. Naravno, naučnici su uspeli da naprave neke organske materije veštačkim putem, ali te materije i dalje ostaju mrtve, to još ne znači da su oni time rešili tajnu postanka života, niti dokazali da je život isto što i organska materija. Nije pitanje kako su neke belančevine ili proteini postali, već kako su oživeli!? Evolucija na to nemam logičnog odgovora. A to je srž problema, i ako ovo ne može dokazati, onda ne dokazuje ništa i sve drugo što pripoveda postaje prazna priča.
Ali, ako pak veštačkim putem naučnici uspeju stvoriti pravo živo biće, ćeliju koja će da egzistira i da se deli, time će opet samo dokazati da to biće nije postalo slučajno, već njihovim umnim i kreativnim naporom. Onda jasna i logična poruka iz svega toga bi bila, da je prvo živo biće nastalo kroz ruke jednog velikog alhemičara - Boga Stvoritelja.
Verovanje u bizarnu priču evolucionista o nastanku života iz nežive materije, je ravna SF horor filmu Frankenštajn. Film u kojem jedan naučnik od mnoštva udova leševa, stvara novo - živo biće. Naravno, ovo je moguće, ali samo u nečijoj mašti.
Svako od nas veoma dobro zna da iza jednog napravljenog aviona stoji čovek koji ga je osmislio, konstruisao, dizajnirao i napravio, a ne nekakva igra slučaja.
Kako onda verovati da jedna mala ćelija koja je hiljadu puta složenija od aviona, može nastati slučajnim spajanjem neživih materija - i oživeti - imati život? Ima li tu logike? Ne, u to se može samo slepo verovati.
Nemački biolog Hardrik (Th. H. Hardick) pokušava objasniti suštinu života: "Život je nešto više nego zbir određenih materija... Tu treba da sarađuje neka sila koja vrši izbor, upravlja, sređuje da bi sve pojedine delove dovela u skladno jedinstvo koje sasvim smišljeno rade zajedno. Život je svakako više nego fizika i hemija."
Dok naš poznati biolog Ivan Đaja zaključuje: "Život može da postane samo milošću života". Ili što bi rekao Lord Kelvin: "Život nastaje kroz život i bez života ne može nastati život".
Evolucija, dakle, nije ništa drugo nego samo još jedna "religija" - verovanje u slučajnost. U ovoj filozofiji nema mesta za Boga - biblijskog inteligentnog prauzroka sveg stvorenja. Da bi se verovalo u teoriju evolucije treba mnogo više vere, nego da se veruje u Boga Stvoritelja - teoriju stvaranja.
Evolucionisti moraju tvrditi da je život nastao iz mrtve materije, jer je to jedini način da odbace postojanje Boga Stvoritelja. Tako, priča o evoluciji postaje samo nasušna potreba ateista i ništa više od toga. I zaista, mnogi evolucionisti su eksplicitno prvo ubeđeni ateisti, pa tek onda evolucionisti.
TEORIJA EVOLUCIJE - PROPAGANDA ATEIZMA
Dalje, ne može a da nam se ne nametne pitanje: Zašto mnogi tako uporno brane i zastupaju teoriju evolucije?
Neki od ljudi koji su čuli za "teoriju evolucije" ili "darvinizam" misle da se ti koncepti tiču samo nekih čisto naučnih oblasti i da nemaju značaja za njihov običan svakodnevni život. Greše, jer sve je to daleko više od nekog pukog naučnog koncepta. Teorija evolucije predstavlja čvrstu osnovu jedne surove filozofije koja ima nadmoć i uticaj na velik broj ljudi.
Ta filozofija je "materijalizam" i sadrži jedan veliki broj netačnih tvrdnji o tome zašto, kako, i sa kom svrhom je nastao čovek. Materijalizam zagovara da ne postoji ništa osim materije i da je materija suština svega, i organskog i neorganskog. Pošavši od te ideje, ona isključuje i odbacuje postojanje Inteligentnog Tvorca - Boga. Sve se spušta na nivo materije. Svest i način razmišljanja prosečnog čoveka se oblikuju tako da obraća pažnju samo na materiju a da odbacuje moralne vrednosti bilo koje vrste - oslobađa ih se. Iz tih razloga, materijalizam je jedna od najozbiljnijih pretnji osnovnim vrednostima političkog i društvenog poretka jedne nacije.
Druga velika opasnost i zlo od materijalizma je u tome što on služi kao osnova anarhističkih i razornih ideologija i jeresi, koje žele da ukinu postojanje države, naroda i porodice. Komunizam je najpoznatiji od ovih ideologija, i prirodan je politički produkt materijalističke filozofije. Karl Marks je za Darvinovu knjigu Poreklo vrsta, koja je postavila temelj teoriji evolucije, napisao sledeće: "Ovo je knjiga koja sadrži osnove istorije prirode i našeg gledišta." Dogme teorije evolucije otvaraju vrata revolucijama i bude u čoveku želju da sam bude svoj spasitelj.
Teorija evolucije sačinjava takozvanu naučnu osnovu za materijalizam, od kojeg zavise mnoge ateističke i rasističke ideologije. Uzimajući teoriju evolucije kao referencu, ove ideološke filozofije opravdavaju sebe i svoju ideologiju kao veoma zvučnu, ispravnu, istinitu i "logičnu".
Dakle, teorija evolucije je samo još jedan čovekov pokušaj pobune protiv Boga i Njegovih moralnih zakona i ništa više od toga...
Sveto pismo ovo komentariše veoma precizno:
"Jer kad poznaše Boga, ne proslaviše Ga kao Boga niti Mu zahvališe, nego zaludeše u svojim mislima, i potamne nerazumno srce njihovo. Kad se građahu mudri, poludeše, i pretvoriše slavu večnog Boga u obličje smrtnog čoveka i ptica i četvoronožnih životinja i gadova. Zato ih predade Bog u željama njihovih srca u nečistotu, da se pogane telesa njihova među njima samima; koji pretvoriše istinu Božiju u laž, i većma poštovaše i poslužiše tvar nego Tvorca, koji je blagosloven va vek. Amin." (Rim. 1:21-25)
Radi se, dakle, o čisto moralnom problemu i o neprihvatanju činjenice da će jednog dana čovek morati da polaže račun za svoj život pred Svetim Bogom Stvoriteljem, i da će biti od Njega suđen. Pritisnut od svoje savesti čovek traži načina da potisne njen glas, i nalazi lažnu utehu u verovanju u "teoriju evolucije".
"Jer je premudrost ovog sveta ludost pred Bogom, jer je pisano: Hvata premudre u njihovom lukavstvu. I opet: Gospod zna pomisli mudrih da su ništa." (1. Kor. 3:19-20)
NEMA NEUTRALNIH
Neki pokušavaju uskladiti teoriju evolucije sa verom u Boga i Biblijom. To je nemoguće, jer ili je Bog Stvoritelj ili nije, ili postoji ili ne!
Takođe, svaka neutralnost hrišćanina po ovom pitanju je isključena. Već i sama neopredeljenost takvog "vernika" svedoči o tome da Bogu i Svetom pismu ne veruje u potpunosti.
Teorija evolucije je izum ljuske oholosti i nepoštovanja Boga. Apostol Pavle opominje verne hrišćane da se čuvaju toga da ruže Boga, tj. umanjuju Njegovu slavu i veličinu, verujući u nekakve isprazne priče:
"A ovo govorim, da vas niko ne prevari slatkim rečima... Braćo! Čuvajte se da vas ko ne zarobi filozofijom i praznom prevarom, po kazivanju čovečijem, po nauci sveta, a ne po Hristu. Jer u Njemu živi svaka punina Božanstva telesno." (Kol. 2:4, Kol. 2:8-9)
Na žalost, mnogi je prihvataju "zdravo za gotovo", bez imalo kritičkog razmišljanja, a to opet pod moćnom propagandom medija ili obrazovnog sistema - politike. Tako ljudi bivaju suptilno i nesvesno obmanuti, i počinju da ne veruju, sumnjaju, ili da se čak i podsmevaju Bogu.
Svi nevernici i zastupnici evolucije dok gledaju veliki moralni pad današnjeg čovečanstva i svu zbrkom u društvu treba da se zapitaju: "U kom to smeru evoluira današnji čovek?" Očigledno da je čovek u moralnom i duševnom pogledu u tzv. "nazadnoj evoluciji". A ko zna, kako mu zaista ide, može se poverovati da će možda opet postati majmun?
Na kraju, kome ćete više verovati, da li u nelogičnu teoriju evolucije - teoriju slučajnosti, ili u Inteligentnog Boga Stvoritelja, to je stvar vaše lične logike i izbora. Znajte samo da ono što čovek svojim srcem (umom) misli, to ga i celog oblikuje - on takav i postaje.
"Svrh svega što se čuva čuvaj srce svoje, jer iz njega izlazi život." (Pri. 4:23)
"Dobar čovek iz dobre kleti srca svog iznosi dobro, a zao čovek iz zle kleti srca svog iznosi zlo, jer usta njegova govore od suviška srca." (Lk. 6:45)
