Mormoni - Crkva sledbenika Džozefa Smita
"Ono što je čovek, Bog je jednom bio; ono što je Bog, čovek može postati." (Lorenc Snou, bivši predsednik mormonske crkve)
Napisati sve o mormonizmu, koji je jedna veoma kompleksna religija i sa veoma zamršenom istorijom, u jednom kratkom članku je praktično nemoguće... No, nadam se, da će ove kratke činjenice biti od pomoći onima koji sebe smatraju hrišćanima i ukazati im da hrišćanstvo i mormonizam nemaju baš mnogo toga zajedničkog...
POČECI MORMONIZMA
Mormoni kao verski pokret su nastali nakon "božanske" vizije Džozefa Smita (Joseph Smith, 1805-1844) koju je on dobio u državi Njujork, 1820. godine. Smit je tako postao prvi vođa ovog pokreta a nakon Smitove smrti na njegovo mesto dolazi Brigam Jang (Brigham Young) pod čijim vodstvom, zbog učestalih progonstava na pripadnike ovog novog pokreta, on pristalice "novog otkrivenja" preseljava u oblast koja će kasnije postati teritorija Juta, a koja se danas nezvanično još naziva i "Mormonska država".
Danas je mormonski pokret podeljen i najveći broj sledbenika učenja Džozefa Smita su članovi organizacije koja nosi ime "Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana", a manji broj čine članovi nezavnisnih crkava. Glavni centar mormonskog ekonomskog, političkog i verskog uticaja se nalazi u državi Juti, a u Severnoj Americi ima više mormona od na bilo kom drugom kontinentu, iz tog razloga ali i zbog brojnih karakteristika koje ova religija nosi, mormonizam se smatra tipičnom američkom religijom. No, u SAD mnogi oni koji se izjašnjavaju kao mormoni su takođe ili nezavisni ili ne praktikuju religiju, tj. radi se o nominalnim vernicima.
Osnivač ovog kulta Džozef Smit je živeo život koji su pratile brojne intrige i sudski sporovi. Smith je još kao dečak, 14-godišnjak, pokazivao buntovnost i zbunjenost, uostalom kao i većina tinejdžera danas, a očigledno je imao i potrebu za samodokazivanjem. I tako, prema njegovoj priči jednoga dana (1820) dok je šetao po šumi on dobija viziju. Javljaju mu se Bog - Otac i Sin kao dve ličnosti sa porukom: "Sve crkve su lažne!" Posle ovoga, Smit počinje javno da govori o ovom svom doživljaju, ali i propovedajući poruku da su sve crkve i njihova učenja jedna "gnusoba opustošenja" i da je potrebna potpuno nova religiju koja će biti "jedina istinska crkva na Zemlji." Naravno, mnogi ljudi nezadovoljni postojećom dekadencijom u hrišćanskim crkvama su otvoreno dočekali poziv na osnivanje "nove i istinite religije".
Kasnije, Smit dobija i drugu viziju (1823). U ovoj drugoj viziji javlja mu se anđeo po imenu Moroni. On mu donosi poruku da Bog želi da putem njega ponovo uspostavi puno i večno Evanđelje, kakvog ga je navestio Isus prastanovnicima Severne Amerike, tj. Indijancima.
Anđeo mu još govori kako postoje zakopane zlatne ploče koje sadrže istoriju naroda Jese i koje trebaju biti otkopane i objavljene svetu. No, anđeo Moroni nije odmah objavio tajno mesto gde se ploče nalaze, već je primorao Smita da čeka četiri godine, pre no što mu je otkrio lokaciju na kojoj su ploče zakopane. Kada je Smit konačno saznao lokaciju, on je iskopao ploče i identifikovao pismo kao "reformovane egipatske" hijeroglife a zatim koristeći se URIM I TUMIM naočarima, koje su se nalazile sa pločama, te zapise uspešno preveo na engleski jezik. Dakle, on nije znao ovaj jezik/pismo, ali kada bi stavio ove čudesne naočare bio je u stanju da ga čita.
Ploče su navodno govorile o seobi jedne Levijeve porodice iz Jerusalima u Severnu Ameriku, 600. godine pre Hrista. Levijevi potomci pošto su došli u Severnu Ameriku su stvorili tri grupacije. Jednu grupaciju - Lamanitske idolopoklonike - Bog je prokleo tamnom kožom. To su preci Indijanaca. Druga grupacija - Nefiti, bili su odani, ali ih je neka veća Lamanitska armija uništila 400. godine pre Hrista. Mormon, poslednji Nefitski general, dao je istorijske ploče sinu Moroniju, koji ih je zakopao. Zatim se Moroni preobrazio u anđela. Da, bio je to onaj isti anđeo koji je Smitu rekao za ploče! Pošto je Smit završio prevod ploča, Moroni mu je oduzeo ploče da ih i dalje čuva - sakrio ih je ponovo. 1830. godine Smit je dao štampati svoju Knjigu Mormona.
Pošto je pokret dobio svoju "svetu knjigu" on je bio spreman da postane organizovana religija. Džozef Smit tako proglašava sebe "modernim" prorokom, ravnim prorocima Starog zaveta i počinje da organizuje svoje sledbenike. Smit je tako osnovao crkvu pod imenom "Hristova crkva", 6. aprila, 1830. godine. No, kasnije (1838) je promenio naziv crkve u "Crkva Isusa Hrista Svetaca poslednjih dana", što je ostalo do danas.
Kroz mnoge godine sledbenici Džozefa Smita bivaju proganjani i zbog toga su prinuđeni da se sele s mesta na mesto, iz države u državu a sve ovo vreme ih prate brojne afere i skandali. Razlog tome je bila njihova (sektaška) netolerancija prema drugim religijama ali i poligamija koju su praktikovali, govorilo se da Smit ima negde između 27 i 84 žene. 1844. godine su jedne novine su razotkrile njegovu poligamiju i javno kritikovali Mormone. Smit ovo nije mogao da podnese, te je svojim sledbenicima naredio da se kancelarija novina i štamparija unište. On i njegov brat su bili uhapšeni i stavljeni u pritvor da čekaju suđenje. Međutim, 27. juna, 1844. razjarena svetina od oko 200 ljudi je provalila u zatvor i ubila obojicu. Zbog toga, ovo dvoje među mormonima se drže i cene kao "mučenici vere".
Posle Smitove smrti, većina mormona je prihvatila Brajem Janga (Brigham Young, 1801-1877) za novog vođu/proroka. Jang je i dalje propagirao poligamiju. Sam je imao 25 žena. Organizovao je i njihovu seobu u državu Juta (Utah), 1848. godine, pošto su bili proterani iz Ilinoisa. Godine 1857. je naredio masakr nemormonske kolonije naseljenika. Jang je silom sprečio da se Juta prizna kao savezna država. Plašio se zakona koji će zabraniti poligamiju. Konačno, mormoni su se ipak potčinili vlastima. Mormoni su postepeno odustali od poligamije a u Juti je izgrađeno milionsko mormonsko carstvo.
GLAVNA VEROVANJA
Ovaj verski pokret je što se tiče svojih doktrina u stalnoj reformi i promeni. Naime, postoji stalna i neprekidna objava teče kroz ustanovu proroka/vođa. I to je razlog zašto postoje i kasnije objave, npr. 1978. je objavljeno kako su sve rase određene za nosioce prava ustanove proroka, jer pre toga je ta ustanova/zvanje bila rezervisana samo za pripadnike bele rase. Dakle, postoje veće i manje promene tokom vremena u njihovim učenjima, što treba imati na umu kada se govori o verovanjima ove religiozne grupe. No, ovo je i za očekivati, jer zbog postojanja brojnih protivrečja u njihovim verovanjima, mormoni moraju s vremena na vreme modifikovati svoja učenja da bi kult i dalje opstajao.
Ovde ću se osvrnuti samo na ona njihova verovanja koje se sukobljavaju sa istorijskim i tradicionalnim hrišćanstvom, jer mi je namera ukazati na njihove drugačije stavove u pojedinim i važnim hrišćanskim doktrinama. I kada se sve to sagleda može se reći da je mormonizam sinkretizam (mix) svakakvih verovanja/učenja i naučne fantastike.
1. BOG
Mormoni kada pominju Boga koriste poznate biblijske izraze kao: Elohim, Jehova, Večni Otac itd. Međutim, mormoni veruju da Bog nije oduvek bio uzvišeno biće u svemiru, već da je to postigao kroz pravedan život i upornost. Oni veruju da Bog Otac ima "telo od mesa i kostiju koje je isto opipljivo kao i čovekovo." Postojala je i teorija Brajem Janga, a koja je napuštena od strane modernih mormonskih vođa, da je Adam zapravo bio Bog i otac Isusa Hrista.
2. TROJSTVO
Mormoni ne prihvataju trojstvo onako kako to definiše tradicionalno hrišćanstvo; već veruju da postoje tri odvojena boga:
(a) Bog - "uzvišeni čovek" ima meso i kosti. On je bio čovek na drugoj planeti a zatim se usavršio i razvio do te mere da je postao Bog. On je uzvišeni vladar nad svim drugim bogovima. Bog se oženio, te je tako postao i telesni otac svih ljudskih bića.
(b) Sveti Duh je "čovek-duh". On nije sve prisutan - on može biti istovremeno samo na jednom mestu.
(c) Isus i Lucifer su fizički sinovi Boga, tj. Božja braća. Isus je prvorođeni duh (Sveti Duh) sin Boga (Jehove) i "nebeske majke" i jedinorođeni telesni sin Boga i Marije.
3: ISUS HRIST
Mormoni odbacuju devičansko rođenje, već veruju da je Isusovo utelovljenje posledica fizičkog (seksualnog) odnosa između Boga Oca i žene Marije. Oni veruju da je Isus Bog, ali i da bilo koje ljudsko biće može postati bog - nalik njemu. Po njima Isus se oženio Marijom, Martom i Marijom Magdalenom, tj. imao je mnogo žena.
Kao što je već rečeno, po njima, Isus i Lucifer su fizički sinovi Boga, tj. Božja braća. No, Bog Otac je dao prednost Isusovim željama a ne Luciferovim, jer mu je Isus bio miljenik. Zbog toga je buknuo veliki rat na nebu. Dve trećine od nas (prema mormonskom učenju, celo čovečanstvo je bilo tamo prisutno) borili su se na Hristovoj strani, a jedna trećina na Luciferovoj strani. Ta Luciferova trećina su postali demoni. Postali su odmetnici neba i nije im bilo dopušteno uzeti telo i živeti na Zemlji. Ostali su zauvek zatvoreni u nemogućnosti da ikada postanu bogovi. Dve trećine onih koji su se borili za Hrista rođeni su na Zemlji. Mormonska crkva drži da je među njima postajala jedna grupa kukavica koji se nisu hrabro borili za Hrista, i tako su zbog toga postali prokleti - rodili su se crni (tamne puti) i potomci su Kajinov.
4. BIBLIJA
Mormoni veruju da postoje četiri izvora božanski nadahnutih reči, umesto samo jednog, tj. Biblije.
(a) Mormoni će reći da prihvataju Bibliju, "sve dok je ona prevedena ispravno." No, po njima, takvog ispravnog prevoda nema. Mormoni prihvataju samo engleski King James prevod Biblije, ali sa tvrdnjom da se čovek ne može na nju osloniti, jer je puna prevodilačkih grešaka. Oni ističu da postoji preko 600 mesta koja treba da budu ispravljena. Zbog toga ne treba da nas čudi kada neki mormon kaže da: Knjiga Mormona prevazilazi Bibliju u svakom pogledu, jer u njoj nema grešaka.
(b) Dakle, iznad Biblije je "Knjiga Mormona" koju je "preveo" Smit i objavio 1830. godine. Smit je tvrdio da je to "najispravnija knjiga" na Zemlji, i da čovek može doći bliže Bogu samo ako sledi njene upute, "više od bilo koje druge knjige", jer je nepogrešiva, za razliku od Biblije.
Čitajući Knjigu Mormona možete na momente pomisliti da čitate Bibliju (jer postoje čitavi odlomci koji su kao prepisani iz Biblije); a Knjiga Mormona je navodno napisana u razdoblju od 600 godina pre Hrista do 421. Po tvrdnjama mormona pisali su je razni "proroci - istoričari". No, istina je da Knjigu Mormona ne potkrepljuje nijedan jedini arheološki dokaz i ne odgovara činjenicama koje su poznate o prekolumbijskim civilizacijama. Neverovatno je da pripadnike mormonske vere ne zabrinjava ova činjenica, već oni slepo veruju "da je samo stvar vremena kada će se takav dokaz otkriti".
(c) Zbirka "Doktrina i zaveti" se smatra mormonskim pismom. Zbirka sadrži kolekciju modernih otkrivenja u pogledu "Crkve Hristove, one koja je obnovljena."
(d) Zbirka "Biser velike vrednosti", mormoni smatraju da ona sadrži i razjašnjava doktrine i učenja koja su se izgubila iz Biblije i da pruža svoje "ispravno" tumačenje o stvaranju Zemlje.
5. GREH
Adam i Eva živeći u Edenskom vrtu nisu iskusili greh, prokreaciju ni smrt. No, Bog je isplanirao njihovu neposlušnost i njihov pad u greh. Posle čega su prvi ljudi izgubili besmrtnost, ali oni tada postaju sposobni za prokreaciju, što je bila Božja volja. Iskonski greh (Adamov) ne utiče na čoveka (čovek se ne rađa grešan), svako će biti kažnjen zbog svojih vlastitih greha.
6. SPASENJE
Po mormonima, postoje dve vrste spasenja:
(a) Opšte spasenje. To je bezuslovno izbavljenje Isusovim otkupom za Adamov greh. Ono garantuje univerzalno uskrsnuće i besmrtnost svim ljudima.
(b) Individualno spasenje, tzv. "uzdignuće" stoji na raspolaganju samo onima koji veruju i potčinjavaju se zakonima i uredbama Evanđelja mormonske crkve. Zbog toga što je to jedino i istinsko Evanđelje ustanovljeno tek putem Božjeg proroka Džozefa Smita. Ovo je centralno učenje Mormona. Ono zahteva veru, pokajanje, krštenje podronjenjem, konfirmaciju (svečani čin potvrđivanja crkvenog punoletstva i puštanja prvoj pričesti) uz rukopolaganje od strane sveštenika.
7. VEČNI ŽIVOT
Po mormonima postoji bezbroj bogova i beskonačni broj planeta. Mormoni veruju da postoje različiti nivoi ili carstva posle života. A gde će pojedinac da završi posle svoje smrti to zavisi od onoga u šta veruje i šta radi u svom zemaljskom životu.
Dakle postoje tri carstva/stepena budućeg života ili tri neba:
(a) Telestijalno carstvo. Ovamo dolaze neznabošci koji su odbili Evanđelje Mormona, koji trpe u paklu, koji su zatvoreni do kraja milenijuma. Posle toga sledi sud, a to je druga smrt.
(b) Terestijalno nebo. Ovamo dolaze hrišćani koji odbacuju Mormonizam, neposlušni Mormoni, ljudi dobre volje iz svih religija. Sada imaju drugu šansu, za uskrsnuće nakon celestijalnih bića.
(c) Celestijalno nebo. Svaka osoba nakon svog "uzvišenja" postaje bog po zakonu večne progresije: "Kakav je čovek sada, Bog je nekada bio; kakav je Bog sada, čovek može da postane" - osobe koje su uspele u svom ličnom usavršavanju nasleđuju svoju planetu da je nastane ljudima i da vladaju nad njom kao suvereni bogovi. Za "ustoličenje" osobe, tj. kvalifikovnje za božanstvo potrebno je: držanje hramskih uredbi, sveštenstvo, nebeski brak i krštenje za mrtve.
VERSKA PRAKSA
Praktikovanje vere kod mormona je dosta živo i puno aktivnosti, evo samo nekih napomena.
1. SVEŠTENSTVO
Mormonima je sveštenstvo veoma važno i među njima postoje dve vrste sveštenika:
(a) Aronitsko, niže sveštenstvo. Važi za muškarce od 12-18 godina. To su sveštenici, učitelji i đakoni.
(b) Melhisedekovsko, više sveštenstvo. Važi za muškarce od 19 godina naviše. Ono je neophodno za uzdignuće.
Ne postoje žene sveštenice. Ovi muški sveštenici su opunomoćeni da upravljaju svim poslovima crkve.
2. NEBESKO VENČANJE
Ovo je druga neophodnost za uzdignuće. Nebesko venčanje predstavlja hramsku ceremoniju u Solt Lejk Sitiju (ovakav brak je validan/moguć samo na ovom mestu!). Ako bračni par živi dostojno, oni će nastaviti živeti zauvek u nebeskom carstvu kao božanstva. No, postoji i druga vrsta sklapanja braka koja je zemaljska. Ono se obavlja u svakoj crkvi, a razrešava se samo smrću. Zemaljski venčani partneri postaju posle smrti anđeli. Žene postižu uzdignuće samu putem nebeskog braka. Dostojne neudate žene i ne-mormonske će se venčati nebeski za mormone u toku hiljadugodišnjeg carstva.
Mormoni pridaju veliki značaj braku i osnivanju porodice, oni smatraju "da je dužnost dobrih mormona da rađaju decu, i da tako obezbeđuju tela za postojeće duhove, jer je ovaj kratak boravak na Zemlji neophodna faza u kretanju ka božanstvu".
3. KRŠTENJE ZA MRTVE
Mormoni se podvrgavaju krštenju "za" ili "u ime" svojih preminulih predaka, tj. onih koji su umrli u nepoznavanju mormonizma a da bi im tako omogućili da postignu svoje uzdignuće. Smit kaže da je "najveći nemar" zanemariti ovo i da to može postati uzrokom da se izgubi vlastito uzdignuće. Odatle među mormonima veliko zanimanje i vrednovanje genealogija (rodoslovlja), kao i sakupljanje ljudskog genetskog materijala. Mormoni poseduju najveću banku gena na svetu. Krštenje za mrtve, mormoni temelje na 1. Kor. 15:29, koje je ustvari pogrešno tumačeno i shvaćeno od Džozefa Smita. Neke samostalne mormonske crkve ne praktikuju ovakvo krštenje.
4. MORAL I APSTINENCIJA
Postoji zabrana alkohola, duvana i napitaka sa kofeinom. Mormonima se ne može zameriti da su poročni ljudi, čak naprotiv, oni su veoma disciplinovana i veoma dobro organizovana crkva a njihovi su članovi po pravilu vredni, pošteni i etički ispravni porodični ljudi, koji se tako odnose i prema svojoj okolini.
5. PODČINJAVANJE VOĐI
Od člana mormonske crkve se zahteva podređenost vodstvu živog proroka i održavanje njegovih saveta, te poslušnost drugim mormonskim zapovestima, kao na primer davanje desetka od novčanih primanja, redovnom pohađanju sastanaka crkve, učešću u sakramentima, misionarenje itd.
6. MISIONARENJE
Mormoni imaju izrazito sektaški stav kada su u pitanju druge religije ili vere, jer oni sebe smatraju jedinom i legitimnom hrišćanskom crkvom. Iz tog razloga oni na sve one koji nisu mormoni gledaju kao na svoje potencijalno misijsko polje.
Pošto po njihovom učenju postoje mnogi bogovi, a koji su nekada bili ljudska bića, te je mormonizam jedini put koji vodi ka postajanju božanstva. Svi mormoni, muškarci, mogu biti izabrani da postanu bogovi svojih vlastitih planeta i to je glavni razlog zbog kojeg mormonski (muški) misionar će zakucati na Vaša vrata i ponuditi Vam svoju literaturu. On to čini jer nastoji da postigne svoje spasenje, a misijsko delovanje je jedan od načina da mu to i uspe - ako kroz svoje delovanje pridobije nove obraćenike u mormonizam, on će pomoći sebi samome i postaće nakon svoje smrti božanstvo - bog.
ZAKLJUČAK
Mormoni se izjašnjavaju kao hrišćani, iako se mnoga od njihovih uverenja drastično razlikuju od tradicionalnog hrišćanstva ili biblijske teologije. Mormoni kažu da veruju u Bibliju, ali je po njima ta Biblija puna grešaka, ona nije verodostojna. Po njima postoje drugi sveti tekstovi koji su pouzdaniji od Biblije, kao što je Knjiga Mormona.
Oni veruju da su svi ljudi duhovi Boga, tj. deca Božja. Mormoni veruju da vraćanje (obraćenje) Bogu zahteva sleđenje primera Isusa Hrista i učenja Džozefa Smita, koji je dobio nalog da krštava. I to je jedino krštenje koje spasava. Tako, mormoni krštavaju čak i mrtve ne bi li ih spasili (npr. čak su krstili i Aleksandra Makedonskog, Napoleona i druge), a ovo rade da bi svoja religijska ubeđenja što jače vezali za zvaničnu istoriju i tako stekli neku verodostojnost.
Mormoni veruju u večnu progresiju i preegzistenciju (duša), međutim, ništa od toga se ne nalazi u hrišćanskoj teologiji. Za razliku od učenja tradicionalnog hrišćanstva mormonstvo ne kaže da ćemo jednoga dana biti sa Bogom, već uči da ako ispunjavamo neke norme (Džozefa Smita), i mi sami možemo postati bog. U svojoj suštini, mormonizam je religija koja je usmerena na samu sebe, jer pitanja sa kojima se mormoni bave, kada razmišljaju u budućem životu, jesu: Koliko žena ću imati kada budem u raju? (Mormoni veruju da će muškarci imati harem žena!) Nad koliko ću planeta vladati? Koliko ću biti velik bog - od ostalih bogova?
EGOIZAM i PONOS je u samom srcu mormonskog učenja o čoveku-bogu. Zar sam Luficer nije pao s neba zbog ovakve želje (Jezek. 28:15-17, Isa. 14:12)? Mormonstvo je, u svojoj poslednjoj instanci, religija poganske suštine zato što sve svodi na materijalizam, na telesnost. Po njima je i duh samo jedan oblik pročišćene materije. Mormonstvo snižava biblijskog Boga na nivo čoveka (stvorenja) i uzdiže čoveka na nivo božanstva. Mormonstvo je ustvari samo drugačije upakovana ona stara ponuda iz Edenskog vrta, kada je Sotona rekao ljudima: "Nećete vi umreti; nego zna Bog da će vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi i znati šta je dobro šta li zlo." (1. Moj. 3:4-5)
Mormoni imaju jedinstven pogled na kosmologiju i život posle smrti, kakav je potpuno stran Bibliji i nauci. Bog i osoba Isusa Hrista o kojoj oni govore nije božanstvo Biblije. Mormoni odstupaju od nekih temeljnih teoloških učenja Biblije, pa tako ne slave Boga kao Trojstvo Oca, Sina i Svetoga Duha, već kao tri boga koja imaju odvojenu i savršeno ljudsku prirodu - njihov bog ustvari jeste čovek! No, to nas ne treba čuditi, jer osnovni cilj mormonske vere jeste sažet u izjavi: "Bogovi postoje, i zato nam je najbolje da težimo da budemo spremni da postanemo jedan od njih". (Brigam Jang, Journal of Discourse) Čuti danas ovakvu izjavu nije ništa novo, u ovom dobu Nju Ejdža, čija filozofija nudi mnoge puteve ka "oboženju čoveka", te zbog toga možda i za jeres mormonizma dolaze bolji dani...
