O Mariji, Isusovoj majci?
Šta Biblija zaista kaže o Mariji, Isusovoj majci?
Svedoci smo da su u svetu učestale pojave device Marije kako u okrilju Zapadne, tako i u okrilju Istočnih Crkava. Mnogi su je videli i govore o znacima, čudima i čudesnim iscelenjima na mestima gde se ona ukazuje kao što su Lurd u Francuskoj, Fatima u Portugaliji, Gvadalupa u Meksiku, Jasna Gora u Poljskoj, Međugorje, Rusija, Egipat, itd.
Očevici tvrde da u svojim porukama ona poziva na molitvu, pokajanje, uspostavljanje mira u svetu, pa čak i na čitanje Biblije. Kao rezultat, veliki broj ljudi izjavljuje da su se približili Bogu i da se njihov život drastično promenio. Ima čak i protestanata, pa i evanđeoskih propovednika i vernika koji su pokrenuti ovim događajima prešli na rimokatoličku veru, jer tvrde da je Marijino pojavljivanje verodostojno pošto su njene poruke biblijske. Marijanski pokret broji nešto više od trideset i dva miliona sledbenika širom sveta i u stalnom je porastu.
Istorijske crkve su tokom vekova gradile svoja verovanja na tradiciji, filosofiji, popularnoj narodnoj pobožnosti i ponekom stihu iz Biblije. Opšte prihvaćena verovanja su formulisana kroz ispovedanja vaseljenskih sabora, a u novije vreme i kroz dogme rimokatoličke crkve. Tako, Marija je bezgrešno začeta, osim Isusa nikada nije imala dece, ona je Bogorodica, po smrti je bila uznesena na nebo u telesnom obliku, moli se za nas i zastupa nas pred Bogom. Ona je milostiva Majka svima, brza Zastupnica, Kraljica Nebeska...
Ako uporedimo sva ova verovanja i učenja sa Svetim Pismom zapazićemo dve stvari: Biblija, bolje reći Novi Zavet o majci Isusovoj jako malo govori, a ono što kaže ne podržava učenje istorijskih crkava i dogme u vezi sa njom.
Marija se prvi put pominje u Evanđelju po Mateju: "Jakov rodi Josifa muža Marije, koja rodi Isusa zvanog Hrista." (Mt. 1:16, Čar)
Statistika pokazuje da se pod imenom Marija pojavljuje 19 puta, kao majka Isusova 4, i kao žena 2 puta. Ni jednom se ne pominje kao Majka Božija, ili Bogorodica, pa čak ni kao Hristorodica.
Da su hteli, pisci Novog Zaveta nas ne bi u tom pogledu ostavili neobaveštenima. Koliko je ona bila važna za pisce i teologiju Novog Zaveta dovoljno govori činjenica da se izvan Evanđelja pominje samo jednom u Delima, a apsolutno nigde u Poslanicama ni u Otkrivenju.
Marija bez greha i bezgrešno začeta?
Bezgrešno začeće je učenje Zapadne Crkve po kome je Isus, a u ovom slučaju i Marija rođena bez posredovanja ljudskog semena i time bila slobodna od praroditeljskog greha Adama i Eve. Pismo ništa ne govori o tome, Biblija nigde ne naziva polno opštenje i začinjanje dece grehom, osim ako je učinjeno izvan bračne zajednice. Ovo učenje je odbačeno čak i od strane Istočnih crkava.
Što se tiče kasnijeg života, neka o tome svedočanstvo da sama Biblija...
"I kad se navršiše dani njihova očišćenja - po Mojsijevom zakonu, odneše ga u Jerusalim da ga stave pred Gospoda, ...i da prinesu žrtvu kako je rečeno u zakonu Gospodnjem: 'Par grlica ili dva golupčeta'." (Lk. 2:22-24, Čar)
Marija je prinela dva goluba, jednog za očišćenje od tečenja krvi, a drugog za - greh!
"A kad se navrše dani čišćenja njezina radi sina ili radi kćeri, neka donese svešteniku na vrata šatora od sastanka jagnje od godine za žrtvu paljenicu, i golupče ili grlicu za žrtvu radi grijeha. I sveštenik će prinijeti žrtvu pred Gospodom, i očistiće je od grijeha njezina; i tako će se očistiti od tečenja krvi svoje. To je zakon za ženu kad rodi muško ili žensko. Ako li ne može dati jagnjeta, onda neka uzme dvije grlice ili dva golubića, jedno za žrtvu paljenicu a drugo za žrtvu radi grijeha..." (3. Moj. 12:6-8, Dan)
Ako je tvrdnja da je ona bezgrešno začeta i živela bez greha tačna, zašto Pismo govori da je po zakonu Mojsijevom predala žrtvu za očišćenje od greha? Nasuprot ovome, nigde se u Bibliji ne može naći ni najmanji nagoveštaj da je Isus ikada to učinio. Dakle, Marija svoj prilog nije prinela iz puke poslušnosti zakonu, već zato što je Bog na nju gledao kao i na svaku drugu grešnu osobu koja je bila u potrebi za očišćenjem i oproštenjem. Rimljanima 3:23 kaže da su "svi zgrešili i izgubili slavu Božiju". Svi znači i - Marija.
Pouzdana reč Svetog Pisma nam samo za Isusa kaže da: "greha ne učini" (1. Pet. 2:22), i "greha u Njemu nema" (1. Jn. 3:5).
Koju je veru sledila?
Da li je Marija sledila grčke, ili rimske običaje? Zasigurno ne. Može li joj se pripisati da je živela životom srednjovekovne hrišćanske pobožnosti? Nema ni govora o tome. Šta Biblija kaže o njenoj veri i načinu života?
"I kad svršiše sve po zakonu Gospodnjem, vratiše se u Galileju u svoj grad Nazaret... I svake godine o prazniku pashe njegovi roditelji išli su u Jerusalim." (Lk. 2:39-41, Čar)
Marija je bila pobožna Jevrejka koja je sledila veru i običaje svog naroda - Izraela, pokoravajući se Mojsijevom Zakonu. Svaka ideja da je sledila ideale srednjovekovne religioznosti i monaštva živeći u celibatu i izolaciji je proizvod religioznog fantaziranja.
Da li je imala još dece posle Isusa?
Jedna od zapovesti kojoj su Jevreji bili verni tada, a i danas su joj još uvek verni je - "rađajte se i množite" (1. Moj. 1:28). Biti bez dece je bila velika sramota i porodice su bile veoma brojne. Svaki deseti stanovnik Mediterana u Antičko doba je bio Jevrejin i oni su bili najbrojnija nacija Staroga sveta. Lako se može zaključiti da Isus zasigurno nije bio jedinac, kako to i sledeći stihovi nagoveštavaju:
"Nije li ovo drvodeljin sin? Ne zove li se njegova majka Marija i njegova braća Jakov, Josif, Simon i Juda? ...I nisu li njegove sestre sve kod nas?" [Jn. 2:12; Dela 1:14; 1. Kor. 9:5; Mk. 3:31-35; Lk. 8:20-21] (Mt. 13:55-56, Čar)
Ima onih koji tvrde da se braća i sestre u ovim stihovima odnose na Isusove rođake, jer se grčke reči koje su ovde upotrebljene mogu odnositi na bilo koga u bližem i daljem rodu. Ali, oni nam ne kažu da postoje precizne grčke reci koje određuju šire srodstvo - braću i sestre od tetki, ujaka i stričeva. Zašto bi nas evanđelisti držali u tami po pitanju na koga se ovi stihovi odnose? Jasno je da se radi o Isusovim rođenim sestrama i braći po majci. Ko želi da ovo malo dublje proučava može pogledati upotrebu sledećih grčkih reči u Novom Zavetu:
"... Nemoj da zoveš svoje prijatelje, niti svoju braću, niti svoje srodnike ..." [pogledaj reč za braću, a pogledaj reč za srodnike] (Lk. 14:12, Čar)
"Varnavin nećak Marko..." [pogledaj reč za nećak]. (Kol. 4:10, Čar)
Sluškinja, ili nešto više?
Takođe, biblijska Marija sama za sebe izjavljuje da je bila pokorna sluškinja Gospodnja.
"Na to Marija reče: evo služiteljke Gospodnje..." (Lk. 1:38, Čar)
Sluškinja, u originalu - robinja, predstavlja izraz duboke poniznosti i poslušnosti Bogu. Rob nema svoju volju, već živi da izvršava volju svoga gospodara.
Blažena devica?
Mnogo toga je sazidano na Marijinoj izjavi da će je zvati blaženom svi naraštaji.
"Jer, gle, od sada će me svi naraštaji smatrati blaženom." (Lk. 1:48, Čar)
Ako uporedimo njeno iskustvo sa iskustvom Zaharije oca Jovana Krstitelja u hramu, lako je zaključiti da se njeno blaženstvo odnosilo na njenu poslušnost Bogu u izvršenju Njegove volje po reči koju joj je uputio.
Pored toga, ona nije bila jedina koja je nazvana blaženom u Bibliji.
"I zvaće vas [Jevreje] blaženim svi narodi..." (Mal. 3:12, Čar)
"Da je blagoslovena mimo žene Jailja žena Evera Kenejina; mimo žene u šatorima da je blagoslovena." (Sud. 5:24, Dan)
"Blago meni, jer će me blaženom zvati žene." (1. Moj. 30:13, Dan)
Tumačenje da se njeno blaženstvo sastojalo u tome da je bila majka Hrista je totalno u neravnoteži sa sledećom Isusovom izjavom:
"A kad je on to govorio, jedna žena iz naroda podiže glas i reče mu: blažena je utroba koja te je nosila i blažene su dojke koje si sisao. Na to on reče: ipak su više blaženi oni koji slušaju Božju reč i drže je." (Lk. 11:27-28, Čar)
Dakle, blaženstvo se po Isusu sastoji u poslušanju i pokornosti Božjoj reči.
Jedina biblijska "titula"
Sam Isus joj nije ukazivao bilo kakvu "specijalnu" vrstu časti koja bi bilo mimo poštovanja koje je zakon zahtevao da se pokazuje roditeljima. Jedna jedina "titula" kojom ju je počastio je bila u okvirima prihvatljivog za tadašnje vreme obraćajući joj se sa - ženo. Štaviše, među Jevrejima je ovo bio izraz poštovanja.
"Isus joj pak reče: šta ja imam s tobom, ženo?" [Isto tako i 19:26] (Jn. 2:4, Čar)
Smisao onoga što joj je rekao je: "Ženo, ovo nije tvoja briga, ja radim samo ono što mi nebeski Otac kaže...", ili "Zašto se mešaš u moj posao..." Ovo je ustvari, bio veoma nežan prekor zbog njenog insistiranja, jer je hteo da izađe u susret potrebama tog momenta na svoj način.
Odakle sva ova verovanja zapravo vode poreklo? Pre svega, iz apokrifnih evanđelja i doktrinarnih spisa kao što su Evanđelje o rođenju Marijinom, Protoevanđelje Jakovljevo, Upokojenje blažene Device Marije, itd...
Generalno govoreći, apokrifi su kada se radi o tekstovima sa novozavetnom tematikom spisi koji nisu deo prihvaćenog kanona Novog Zaveta i ne smatraju se nadahnutima. Na prvi pogled su slično napisani kao i kanonska Evanđelja, Otkrivenje, Dela ili Poslanice, ali su prepuni izjava koje se graniče sa besmislenim, kao recimo krst koji govori, ili pokrštavanje lavova... Istraživanja su pokazala da oni koji su ih pisali nisu imali nikakvu predstavu o jevrejskom načinu života i običajima. Neretko, apokrifi su puni tvrdnji koje su u suprotnosti sa Svetim Pismom, ili ideja koje su odbačene od strane rane crkve kao jeretičke.
Prema učenju crkvenih otaca, a ovo mišljenje dele i neki protestantski teolozi, apokrifi su mogli da se koriste kao pobožna literatura, ali ne i kao izvor za verovanje i doktrinu i kao takvi nisu čitani u crkvama. Mnogi su zaključili da ono što se ne čita u crkvi ne treba čitati ni kod kuće.
Zapanjujuće je da su ideje iz apokrifa ipak našle put da se nametnu kao popularna verovanja, prvenstveno u Zapadnoj Crkvi. Ovo je naročito uočljivo kada se pogledaju neke od najčešćih poruka kojima se Marija javlja svojim poklonicima širom sveta.
MARIJINE PORUKE
Ovo što sledi je kratak izbor iz njenih objava sakupljen na Internetu i iz dokumentarnih programa. Sve se lako može proveriti, jer postoji mnoštvo katoličkih i drugih sajtova koji se bave ovom tematikom i sve precizno beleže.
Pozitivne i dobre objave...
Prema većini izveštača Marijine poruke su dobre, pozitivne i biblijske. Česti pozivi na pokoru (okajavanje) i odvraćanje od greha, ljubav, molitvu i mir se smatraju dokazom da su u pitanju istinske objave, kao na primer sledeće:
"Draga djeco! Danas vas iznova pozivam na molitvu, da se molitvom, postom i malim žrtvama pripremite za dolazak Isusov. Neka ovo vrijeme, dječice, bude za vas milosno. Iskoristite svaki trenutak i činite dobro, jer ćete samo tako u svojim srcima osjetiti Isusovo rođenje. Ako vi svojim životom dajete primjer i postanete znakom Božje ljubavi, radost će prevladati u srcima ljudi. Hvala vam što ste se odazvali mom pozivu!" (Međugorje)
"Draga djeco! Danas vas pozivam da u svojim kućama svaki dan čitate Bibliju. I neka bude na vidljivom mjestu, da vas uvijek potiče da je čitate i da molite. Hvala vam što ste se odazvali mom pozivu!" (Međugorje)
Ove reči jesu pozitivne i upućuju na predan i pobožan život, ali nisu jedine. Ima mnogo onih koje su nebiblijske, pa i onih koje se direktno kose sa jasnim rečima evanđelja.
Ko je posrednik između ljudi i Boga?
Ovo je jedna od najčešćih Marijinih poruka:
"Draga djeco! Danas vas pozivam da razmišljate, zašto sam ovako dugo s vama. Ja sam Posrednica između vas i Boga..." (Međugorje)
Ili,
"Draga deco, ja sam majka dobrog saveta, Posrednica koja je pokušavala da vas uveri da poslušate moj poziv..." (Betanija, Venecuela)
Da li je ovo biblijsko učenje? Šta Sveto Pismo kaže ko je posrednik između Boga i ljudi?
Ovo je veoma važno, jer trebamo da znamo na kome treba da počiva naša nada i na koga trebamo da gledamo sa pouzdanjem.
"Jedan je posrednik između Boga i ljudi, čovek Isus Hristos." (1. Tim. 2:5, Čar)
"Pošto smo, dakle, opravdani verom, imamo mir s Bogom posredstvom Gospoda našega Isusa Hrista..." (Rim. 5:1, Čar)
Isus je naš posrednik sa Bogom, ne Marija.
Ko je naš spasitelj?
"... Želim spasiti sve duše i prikazati ih Bogu. Zato molimo, da bi se ostvarilo u potpunosti sve što sam započela. Hvala vam što ste se odazvali mom pozivu!" (Međugorje)
Bog je onaj koji spasava i to čini kroz svoga sina Isusa Hrista, a ne kroz Mariju. Pa i ako nanovo grešimo imamo Isusa kao svoga zastupnika kod Oca - ne Njegovu majku. Ova poruka direktno stoji nasuprot učenju Svetog Pisma.
"A ja sam Gospod Bog... i osim mene nema ko bi spasao." (Osija 13:4, Dan)
"Šta treba da činim da bih se spasao? Oni pak rekoše: poveruj u Gospoda Isusa, pa ćeš biti spasen i ti i tvoj dom." (Dela 16:30-31, Čar)
Spasenje dolazi kroz veru u Isusa Hrista i ispovedanje te vere, a ne pouzdanjem u Mariju.
"Ako, dakle, svojim ustima ispovediš da je Isus Gospod i poveruješ u svom srcu da ga je Bog vaskrsao iz mrtvih, bićeš spasen." (Rim. 10:9, Čar)
Marija je trebala da rodi Isusa, Josif da mu da ime, a Isus da spasi svet. Ovo je prema Božijem planu ko je šta trebalo da uradi.
"Od njegovog potomstva Bog je - shodno obećanju - podigao Izrailju Spasitelja Isusa." (Dela 13:23, Čar)
Da je bilo ko drugi spasitelj pored, ili mimo Isusa je sotonska laž koja skreće našu pažnju sa Njega koji je umro za naše grehe i ustao za naše opravdanje. Pismo kaže:
"Pogledajte na mene svi narodi zemaljski i spasićete se." (Isa. 45:22, Dan)
Ne kaže: "Pogledajte na nju"! Već - Njega!
Četvrto lice Božanstva?
"Nikada nećete biti sami. Moje bezgrešno srce biće vam utočište i put kojim ćete biti vođeni ka Bogu. U svakom momentu morate biti onakvi kakvim vas ja želim. U svakom momentu morate uraditi onako kako ja želim. Ne bojte se, biću uvek blizu vas." (Gospa od Fatime)
Svojim izjavom da je svuda prisutna ova Marija na sebe preuzima atribute božanstva. Ovo ne samo da je nebiblijska, već je i antibiblijska izjava.
"Ja [Isus] sam s vama u sve dane do svršetka sveta." (Mt. 28:20, Čar)
Majka grešnicima?
"Ne tugujte, sa svima vama sam iako me ne vidite. Ja sam majka svih vas grešnika." (Kuapa, Nikaragva)
Marija iz Svetog Pisma nikada nije nazvala sebe majkom svih grešnika. Štaviše, jedino mesto gde je izraz "majka svima" upotrebljen je u poslanici Galatima i odnosi se na gornji, nebeski Jerusalim.
"Gornji Jerusalim, međutim, slobodan je i on je naša mati." (Gal. 4:26, Čar)
Naša majka je Crkva prvorođenih u kojoj vlada Duh slobode.
Ko je "vrata" k' Bogu?
"Deco moja, ja sam vrata ka nebu i pomoć na Zemlji." (San Nikolas, Argentina)
Vrata ka nebu nije ništa drugo nego vrata k Bogu i večnom životu. Ova izjava se može razumeti samo kao anti-Hristova, jer Isus kaže da je On vrata:
"Ja [Isus] sam vrata; ako ko uđe kroz mene, biće spasen..." (Jn. 10:9, Čar)
I ne samo to, On je i put, niko ne može doći k' Ocu osim kroz Njega.
"Reče mu Isus: ja sam put i istina i život; niko ne dolazi k Ocu - sem kroz mene." (Jn. 14:6, Čar)
Ovo isključuje sve ostale, pa i Mariju.
Poziv na pravljenje kipova?
"Kao majka želim da vam kažem da sam ovde sa vama predstavljena ovim kipom koji tu imate. Svaki moj kip je znak mog prisustva i podseća vas na vašu nebesku majku. Dakle, on mora biti čašćen i postavljen na mesta od najvećeg poštovanja. Trebate gledati sa ljubavlju svaki lik vaše nebeske majke."
Da li je ugodno Bogu da se prave kipovi, da se kleči, moli i klanja pred njima?
"Zato čuvajte dobro duše svoje... da se ne biste pokvarili i načinili sebi lik rezan, ili kakvu god sliku od čovjeka ili od žene." (5. Moj. 4:15-16, Dan)
Otkrivenje upozorava da će se ljudi klanjati idolima i u poslednja vremena i da se od toga neće pokajati.
"Ostali pak ljudi, koji ne pogiboše od ovih nedaća, ne pokajaše se za dela svojih ruku - da se ne klanjaju demonima i zlatnim i srebrnim i bronzanim i kamenim i drvenim idolima..." (Otk. 9:20, Čar)
"Dečice, čuvajte se od idola." (1. Jn. 5:21, Čar)
Poziv na građenje crkve?
"Žarko želim crkvu sagrađenu ovde gde mogu pokazati i ponuditi svu moju ljubav, samilost, pomoć i zaštitu, jer sam milostiva majka." (Jasna Gora, Poljska)
Ako Biblija uči da Bog ne traži da Mu se grade crkve i hramovi, jer On tamo i ne bivstvuje, zašto onda ova Marija "žarko želi" da joj se sagradi crkva?
"Bog koji je stvorio svet i sve što je u njemu, kao gospodar neba i zemlje ne stanuje u rukotvorenim hramovima..." (Dela 17:24, Čar)
"Ko ima moje zapovesti i drži ih, taj me ljubi; a ko ljubi mene, toga će ljubiti moj Otac, i ja ću ga ljubiti, i pokazaću mu se. ...I doći ćemo k njemu, i nastanićemo se kod njega." (Jn. 14:21-23, Čar)
Stan Božji je u ljudskom srcu, to je mesto u kome On želi da živi, a ne u građevinama od cigle i kamena.
Da li je Isus još uvek beba?
"Draga djeco! Radujem se i danas s vama i donosim vam malog Isusa, da vas blagoslovi..." (Međugorje)
Pismo jasno govori da je Isus po vaskrsenju seo sa desne strane Bogu (Mk. 16:19). Stefan Ga je video u viziji da stoji s desne strane Slave, a ne u Marijinom naručju (Dela 7:55). I sam Isus kaže da se vraća svome ocu, a ne majci kao beba (Jn. 20:17). Takođe, Luka kaže da kako su ga videli da se uzneo na nebo, tako će ga videti i kada se bude vraćao. Isus se vraća u proslavljenom telu, a ne u telu bebe (Dela 1:11).
Ko je ova Marija i kakvo je to dete koju ona pokazuje? Ova cela izjava je hula koja Božjeg sina predstavlja kao malo, nemoćno dete koja nije u stanju da hoda, a kamo li da ikoga spasi.
Ko se moli za nas i zastupa nas pred Bogom?
"Već dugo stradam za vas. Ako ne želite da vas moj sin napusti prisiljena sam da ga ja sama molim bez prestanka. Vi ne marite. Koliko god da biste i učinili nikada ne možete nadoknaditi bol koji sam je podnela za vas." (Lurd)
Šta Biblija govori o ovome?
U Starom Zavetu prvosveštenik je zastupao narod pred Bogom i molio se za njih. On je bio praslika prvosveštenika Novog Zaveta - Isusa Hrista.
"Stoga i može sasvim da spase one koji njegovim posredstvom prilaze Bogu, pošto svagda živi - da se moli za njih..." (Jev. 7:25, Čar)
Nigde nema praslike bilo kakve sveštenice koja bi se molila i zastupala bilo koga, a takođe ni učenja apostola o bilo kakvoj potrebi za dodatnim zastupnikom.
"Imamo zastupnika kod Oca, Isusa Hrista, pravednika." (1. Jn. 2:1, Čar)
Očigledno je da se Isus moli za nas. On je naš posrednik i spasitelj, Njegove su molitve više nego dovoljne. On je naš zastupnik pred Bogom u svim potrebama.
Marija - podnosi stradanja zbog nas?
"Glasno izjavljujem da je ovo stradanje postalo moje stradanje, jer je Njegovo srce moje i kao što su Adam i Eva prodali svet za jabuku, tako u određenom smislu moj sin i ja smo izbavili svet jednim srcem." (Švedska)
Adam i Eva nisu jeli jabuke, a što se stradanja tiče, Marijina uloga je bila da rodi Isusa (Lk. 1:30-31), a ne da bude saučesnica u iskupljivanju ljudskih greha uz svoga sina. Njeno je bilo da ga rodi, a Njegovo da jedanput postrada i donese izbavljenje.
"Jer je i Hristos jednom umro za grehe, pravednik za nepravednike, da nas privede Bogu..." (1. Pet. 3:18, Čar)
"Ali on bi ranjen za naše prijestupe, izbijen za naša bezakonja; kar bješe na njemu našega mira radi, i ranom njegovom mi se iscijelismo." (Isa. 53:5, Dan)
Isus je onaj koji je postradao i platio punu cenu stradanja za nas; njegovoj žrtvi ne treba dodatak u vidu Marijinih sustradanja i podnošenja.
Marija - suspasiteljica?
"Kada dogma, poslednja dogma u marijanskoj istoriji bude bila proglašena, Gospa svih naroda će dati mir, istiniti mir svetu. Narodi međutim, moraju reći moju molitvu u jedinstvu sa Crkvom. Moraju znati da je Gospa svih naroda došla kao suspasiteljica, posrednica i zastupnica. Tako da bude." (Treći Internacionalni Dan Molitve Gospi i Majci svih naroda, Amsterdam, Maj 22-24, 1999.)
Deo učenja Zapadne Crkve je i da smo spašeni ne samo kroz smrt Hristovu već i kroz Njegova stradanja koja su joj prethodila. Oni su ovome dodali i patnje Marije čime se ona izjednačava u podnošenju stradanja sa Isusom radi naših greha i tako postaje suspasiteljica. Za ovo verovanje ne postoji bilo kakva biblijska osnova, ono potiče od srednjevekovne monaške pobožnosti bujne religioznom maštom.
Biblija jasno uči da je žrtva za grehe uvek bila jedno jagnje, a ne dva. Jedan golub, a ne dva. Uvek se prinosila samo jedna žrtva bilo za jednu osobu, ili za ceo narod. Samo jedna žrtva bez obzira na količinu i težinu greha. Tako je i Isus jednom prineo samo sebe:
"Ovaj je, međutim, prineo samo jednu žrtvu za grehe i zanavek seo s desne strane Bogu." (Jev. 10:12-14, Čar)
Njegova jedna jedina žrtva nas je spasila i ne trebaju joj bilo kakvi dodaci. Sve ostalo je ne samo nebiblijski, već i protiv zdrave nauke i reči Svetog Pisma.
Marija, Kraljica Nebeska?
"Ja sam Marija. Kraljica Nebeska i Kraljica anđela." (Švedska)
Šta Biblija kaže o kraljici nebeskoj? Ko je ona?
Kraljica Nebeska, ili Astarota je bila žena kralja neba Bala, ili Moloha prema verovanjima naroda koji su u starom veku živeli u Hananu i šire na celom Bliskom Istoku. Njeno obožavanje je bilo popularno i rašireno pod različitim imenima i među Grcima i Rimljanima. Bilo da se zvala Hera, Juno, Cibela, ili Rea bila je poznata i kao - Gospa! Kao - Majka! I kao - Kraljica Nebeska! Pod imenom Melisa, ili Milita bila je poznata i kao - Posrednica!
Religiozno propadanje Jevreja je bilo obeleženo paralelnim obožavanjem Gospoda Boga zajedno sa Balom i Astarotom, koje je često vodilo i do otpada:
"I ostaviše Gospoda, i služiše Valu i Astarotama." (Sud. 2:13, Dan)
Uprkos povremenim uspesima kraljeva Jude i Izraela da iskorene mnogoboštvo i idolopoklonstvo, ovo hramanje na obe noge se nastavilo sve do uništenja Jerusalima i razorenja Solomonovog hrama u šestom veku pre nove ere. Čak i prorok Jeremija svedoči o tome kako je obožavanje Kraljice nebeske bilo duboko usađeno u srca ljudi:
"Sinovi kupe drva, a očevi lože oganj, i žene mese testo, da peku kolače [kraljici] carici nebeskoj, i da liju nalive drugim bogovima, da bi mene dražili." [Jer. 44:17, Jer. 44:19, Jer. 44:25] (Jer. 7:18, Dan)
Zastrašujuće je da se Marija javlja pod imenima i titulama hananskih idola i paganskih božanstava, a još strašnije je da to niko ne uviđa.
Nadalje, koga slušaju anđeli?
"[Isus] koji je s desne strane Bogu, pošto je otišao na nebo, gde su mu potčinjeni anđeli, i vlasti, i sile." (1. Pet. 3:22, Čar)
Ovome ne treba nikakav komentar.
Marija, kraj i svrha istorije?
"Govorite o Majci od Euharistije zato što Majka od Euharistije završava istoriju. Sve poruke dolaze od Boga i gde god da čujem to i govorim o istim stvarima, jer kroz trijumf euharistije kao Majka želim sve crkve da se ujedine, tako da postoji samo jedna Crkva za sve narode." (Rim, Oktobar 8, 2000.)
Ova Marija je svršetak istorije čega?
Kada je Isus na krstu rekao: "Svrši se!" (Jn. 19:30), sve žrtve za grehe su bile završene, a njegova smrt je značila da su iskupljenje i opravdanje kroz Njegovu krv došli na svet.
Da li je ona - ova Marija, svršetak istorije Božijeg plana? Ne bi se moglo reći. Na kraju će sin predati vlast i kraljevstvo Bogu i Ocu, i Bog će biti sve u svemu (1. Kor. 15:27-28).
Da li je ona kraj istorije ovog stvorenja? Bog će načiniti novo nebo i novu zemlju, a Novi Jerusalim će sići na nju. Dana i noći tamo neće biti, jer će svetlost novoj zemlji i u gradu spašenih biti Gospod Bog i Isus (Otk. 21:23).
Gospod Bog je prvi i poslednji:
"Ja sam prvi i ja sam poslednji, i osim mene nema Boga." [Isa. 48:12] (Isa. 44:6, Dan)
Isus je početak i svršetak:
"Ja sam Alfa i Omega, Prvi i Poslednji, Početak i Svršetak." (Otk. 22:13, Čar)
Gde je u svemu ovome Marija? Ona može biti samo jedna od braće i sestara u mnoštvu spašenih, pod uslovom da je održala veru do kraja.
Devica iz Otkrivenja 12:2-6?
"Ja sam ona koja je u vezi sa božanskim Trojstvom. Ja sam devica iz Otkrivljenja." (Kornacila, Italija)
Jasno je da ova Marija sebi prisvaja aktivnu ulogu u spasenju čime se izjednačava sa Isusom Hristom, a izjave o sveprisutnosti i ohrabrivanje na obožavanje, pravljenje njenih kipova i podizanje crkava u njenu čast izdižu je na nivo božanstva. Katolički teolozi kažu da se po učenju Crkve Mariji ukazuje čast, a da se [samo] Bogu klanja. Međutim, u praksi koja je istinski odraz prave teologije, je totalno suprotno.
Ali da se okrenemo "devici" iz Otkrivenja. Ono nigde ne pominje devicu, već trudnu ženu:
"I pokaza se veliki znak na nebu: žena obučena u sunce... i beše trudna." (Otk. 12:1-2, Čar)
Na samom početku već u prvoj glavi Jovan nas upućuje da će pisati o onome što će skoro biti, a ne o prošlosti. Dakle, ova žena pripada budućnosti i prema tome to nije Marija. Drugo, Otrkrivenje 12:17 govori o njenom "ostalom semenu", a kao što znamo tradicionalno je verovanje da je Isus bio jedino Marijino seme. Znači, ni kada se gleda iz ovog ugla opet se ne radi o Mariji.
Ovo su osnovne kontradikcije, pa nema ni svrhe da se ide u bilo kakva dodatna objašnjenja.
Koga poslušati?
"Pozivam vas, dječice, da živite poruke koje sam vam davala kroz ove godine." (Međugorje)
Pitanje poslušnosti je pitanje autoriteta u našem životu i veri. Jer kome se dajemo u poslušanje, onome i služimo. Za Hristove apostole znamo da su bili potvrđeni od Boga i određeni da nam prenesu reči spasenja. Po Božjoj volji i promisli oni su nam ostavili spise Novog Zaveta koji su pravilo vere za sve koji ispovedaju Gospoda Isusa.
"Stojte onda čvrsto, braćo, i držite predanja koja naučiste bilo našom rečju bilo našom poslanicom." (2. Sol. 2:15, Čar)
Pavle jasno kaže šta da primenjujemo i po čemu da živimo i šta biva onima koji jave suprotno od onoga što je dato.
"Ali ako vam čak i mi, ili anđeo sa neba propoveda evanđelje različito od onoga koje smo vam mi propovedali, neka bude proklet." (Gal. 1:8, Čar)
Prethodna poređenja nekih od Marijinih izjava sa Biblijom su više nego jasan pokazatelj da ko god stoji iza njih ne stoji na rečima i nauci apostola, već donosi Evanđelje koje je različito od njihovog.
Jedina verodostojna poruka koju je mati Isusova ikada uputila se može naći u Evanđelju po Jovanu:
"Majka njegova reče slugama: što god vam kaže, učinite." (Jn. 2:5, Čar)
Ovo je poruka koju zasigurno treba poslušati, šta god da nam Isus kaže - učinimo.
KO JE ONDA TA MARIJA KOJA SE UKAZUJE?
Pitanje nije da li se ljudima išta ukazuje? Nema sumnje da su mnogi zaista nešto videli, a prema nekim svedočanstvima postoje i materijalni dokazi koji ukazuju na to da se ne radi o pukoj masovnoj psihozi, halucinacijama, ili iluzijama, mada je to verovatno objašnjenje za većinu viđenja. Recimo, pretvaranje predmeta od jevtinih materijala u zlato na mestima ukazanja, ili predmeti koje su videoci dobili dok su bili u zanosu. Pravo pitanje je ko je to što se ukazuje?
Iz svega navedenog može se lako primetiti da ova Marija žustro skreće pažnju na sebe, a ne na Isusa Hrista. U mnogome ona ga je potisnula iz srca ljudi i nametnula se kao glavni objekt pažnje i obožavanja, pa čak i diktira pravac u kome treba da se razvija rimokatolička teologija.
Pažljivo čitanje njenih poruka otkriva da se ni jedna ni direktno, ni indirektno ne oslanja, ili opoziva na Sveto Pismo. One su prepune nebiblijskih, štaviše - antibiblijskih izjava, pa čak i hula. Po sadržaju su direktan odraz popularne rimokatoličke pučke pobožnosti i verovanja koja izviru iz apokrifnih spisa i srednjevekovnog religioznog fantaziranja.
Titule pod kojima se javlja kao Kraljica Neba, Gospa, Posrednica, itd. su titule neznabožackih idola i paganskih božanstava koja su stajala nasuprot obožavanju pravog, istinitog Boga. Ovo daje ključ za razumevanje ko i šta se krije iza njenih pojavljivanja i poruka.
Pismo upozorava da ima puteva koji vode u smrt i naše je da ih proveravamo pre nego što stupimo na njih. Mnogi lažni proroci će probati da zavedu i odvrate svakoga, pa čak i ako bude bilo moguće i izabrane Božije (Mt. 24:14). Biblijska je zapovest da ispitujemo duhove koji iza njih stoje i mi smo odgovorni da to i činimo (1. Jn. 4:1). Pismo kaže da proveravamo i proroštva koja dolaze od ljudi koje znamo (1. Kor. 14:29), a kamo li ne poruke koje dolaze od prikaza koje se predstavljaju kao Marija, ili bilo ko drugi. Naš aršin u određivanju da li je nešto od Boga, ili ne, treba da bude biblijski aršin. Sve treba ispitati i što je u skladu sa Biblijom prigrliti i dobro držati (1. Sol. 5:20). Sve što je nebiblijsko, ili se suproti zdravim rečima i nauci Svetog Pisma je od zla i treba odlučno odbaciti.
"Ako ustane među vama prorok ili koji sne sanja, i kaže ti znak ili čudo, Pa se zbude taj znak ili čudo koje ti reče, i on ti kaže: Hajde da idemo za drugim bogovima kojih ne znaš, i njima da služimo, Nemoj poslušati šta ti kaže taj prorok ili sanjač, jer vas kuša Gospod Bog vaš da bi se znalo ljubite li Gospoda Boga svog iz sveg srca svog i sve duše svoje. Za Gospodom Bogom svojim idite, i Njega se bojte; Njegove zapovesti čuvajte, i glas Njegov slušajte, i Njemu služite i Njega se držite." (5. Moj. 13:1-4, Dan)
"Dragi moji, ne verujte svakom duhu, nego proveravajte duhove - jesu li od Boga." (1. Jn. 4:1, Čar)
"Pojava bezakonika osniva se na sotonskom delovanju svakom silom, i čudnim znacima, i lažnim čudima, i svakom nepravednom prevarom za one koji propadaju, zato što ne primiše ljubav prema istini - da se spasu. I zato im Bog šalje zabludnu delatnost - da poveruju laži." (2. Sol. 2:9-11, Čar)
"I nije čudo; jer i sam sotona uzima vid svetlog anđela." (2. Kor. 11:14, Čar)
