"Eto ti majke"
Rimokatolička crkva (srodno njenoj sestri sa istoka) ima neverovatno razvijeni kult Marije, majke Isusove, do mere da su joj dani božanski atributi, poput "Nebeska kraljica" i "Suotkupiteljica". Jedan od aspekata ovog kulta Marije je doktrina njenog "duhovnog materinstva", tj. toga da Marija nije samo mati Isusova, već i "duhovna Majka svih nas." Međutim, kada čitamo Bibliju, na njenim stranicama ne nalazimo ništa što bi ovu doktrinu potkrepilo. Drugim rečima, rimokatolički vernici se moraju oslanjati isključivo na kasniju tradiciju kao izvor ovog učenja. No, kada žele svoja ne biblijska uverenja opravdati pred biblijskim hrišćanima, katolici se ipak trude da koriste Bibliju. Obično posežu za nekolicinom biblijskih stihova koje nevešto pokušavaju da predstave povoljnim za ovo i druga učenja o Mariji. Čini se da se Jovan 19,26-27 najčešće koristi u odbranu doktrine "duhovnog materinstva":
A Isus, videvši majku i kraj nje učenika koga je ljubio, reče majci: ženo, eto ti sina. Zatim reče učeniku: eto ti majke.
Neretko su mi, pri raspravama, rimokatolici citirali ovaj stih, pogotovo deo "Eto ti majke!", i pri tom govorili kako je upravo tu Isus uspostavio to da je Marija majka njegovim učenicima. Međutim, ovo je tipičan primer opasne prakse vađenja stihova iz konteksta kako bi podržali neko naše uverenje. Kada ovo radimo, mi Bibliju podređujemo sebi, a Boga gradimo prema svom liku, umesto da činimo obrnuto. Kako bismo imali pravilno razumevanje ovih stihova, moramo sagledati kontekst pasusa u kojem se oni nalaze, a i kontekst celog Pisma. Takođe, moramo razumeti kulturne prilike toga doba.
Kontekst konkretnog pasusa
Jovan 19,25-27 kaže:
A kod Isusova krsta stajahu njegova majka, i sestra njegove majke, Marija Klopina, i Marija Magdalina. A Isus, videvši majku i kraj nje učenika koga je ljubio, reče majci: ženo, eto ti sina. Zatim reče učeniku: eto ti majke. I od onoga časa uze je učenik k sebi.
Dakle, što se događalo? Isus je umirao na krstu i pred sobom video svoju majku i nekolicinu svojih sledbenika, mahom žena, a jedini muškarac među njima bio je Jovan. Moramo razumeti da u kulturi toga vremena žene nisu bile samostalne kao danas, već se o njima neko morao starati, inače bi bile osuđene na glad ili na prostituciju. O njima bi se obično prvo starao njihov otac, a zatim muž, a u slučaju muževljeve smrti to bi obično bio sin ili neki drugi rođak. Isus je bio Marijin prvenac, a kako se pri biblijskom opisu Isusove službe Marijin muž Josif u Evanđeljima više ne spominje, logično je zaključiti da je Josif tada već bio preminuo i da je Isus imao odgovornost brige o majci. Na svom samrtnom času, kao odgovoran sin, veran starozavetnim uredbama o poštovanju roditelja, Isus je svoju majku na čuvanje poverio svom najvernijem sledbeniku Jovanu. U stihu vidimo kako je Jovan onog časa Mariju "uzeo k sebi", kako bi se o njoj starao kao o majci. Dakle, nema nikakve osnove za reći da je ovo bilo učinjeno sa namerom da se uspostavi doktrina Marijinog "materinstva" svih vernika.
U kontekstu ovog pasusa primećujemo još jednu činjenicu koja na ovo vrlo jasno ukazuje. Kao što smo pomenuli, pod krstom nisu stajali samo Marija i Jovan, već je bila prisutna nekolicina drugih žena. Da je Isus hteo uspostaviti doktrinu "sveopšteg materinstva", jasno bi rekao: "Deco, eto vam majke!" Međutim, kako se obratio specifično Jovanu, koji je reagovao time što ju je prihvatio u svoj dom, jasno je da je ovo jednostavno opis jedinstvenog istorijskog događaja, poput mnogih drugih u Bibliji, i ne predstavlja obrazac za novu doktrinu, već nam samo govori da je Isus, čak i u trenucima smrtne agonije, brinuo za svoju majku i time u svemu do kraja bio poslušan Zakonu.
Jedan pomalo bizaran argument za tumačenje Jovan 19,27, koji mi je jednom prilikom bio upućen, jeste taj da je "eto ti majke", rečeno u sadašnjem vremenu i u drugom licu jednine, te se Biblija direktno obraća meni kao čitaocu, i zapravo je ovo poruka upućena svim vernicima svuda. Ovo se lako logikom može pobiti, jer Pismo ima bezbroj rečenica koje su gramatički izrečene na isti način, te ako bismo ih sve prihvatili kao da se odnose direktno na nas, dobili bismo jako bizarne doktrine. Uzmimo recimo Jovan 2,4 koji kaže: "Šta ja imam s tobom, ženo?" Kako da ovo primenim na sebe? Ili npr. Osija 1,2, gde kaže "Idi, uzmi sebi ženu bludničku..." Znači li to da se moram oženiti bludnicom? Naravno da ne. Ovo su primeri specifičnih izjava, datih specifičnim ljudima u specifično vreme (prva se odnosi upravo na Mariju), i nisu univerzalni obrazac za važne doktrine.
Drugde u Pismu
Jedna od osnova tumačenja Pisma je da se svaka važna doktrina mora potvrditi na nekoliko nezavisnih mesta u Pismu, u suprotnom smo u opasnosti da stihove izvlačimo iz šireg konteksta Biblije. Na primer, mormonska sekta koristi 1. Korinćanima 15,29 kako bi opravdala svoju praksu krštavanja u ime mrtvih, što je u najmanju ruku bizarno. Kada razmatramo temu Marijinog "materinstva", primećujemo da se ono nigde drugde u Pismu van ovog stiha ne spominje. Dakle, kako nijedan od novozavetnih pisaca (ni Petar, ni Pavle, ni Juda, ni Jakov, ni Jovan, koji bi ovoga valjda morao biti najsvesniji budući da je sa Marijom živeo) ne nalazi za potrebno da u svojim poslanicama ovo ikad spomene i ovu doktrinu objasni i razradi, logično je zaključiti da ova doktrina za njih nikada nije ni postojala. Sveti Duh bi se svakako postarao da se ovo dobro zabeleži, da je zaista bilo važno.
Na kraju, treba primetiti Isusov odnos prema Mariji drugde u Pismu i uporediti ga sa odnosom koji je imao sa svojim nebeskim Ocem. Prvo, on Mariju nikad u Pismu nije nazvao "majko", već ju je oslovljavao sa "ženo". Poznavaoci grčkog nam govore da oslovljavajući Mariju sa "ženo" Isus ovde nije bio nepristojan, kako bismo to danas mogli protumačiti, već kažu da je izraz "ženo" zapravo po značenju u kontekstu obraćanja bliži našem izrazu "gospođo" ili čak "draga ženo". Dakle, u pitanju je izraz koji izražava nivo poštovanja, no svakako ne održava emotivnu prisnost koju bi označio izraz "majko". Ako uzmemo u obzir da je Isus za nebeskog Oca koristio aramejski reč "abba", koja bi bila ekvivalent našoj reči "tata" (Marko 14,36), vidimo da je svesno naglašavao intiman duhovni odnos sa Ocem, a da takav odnos s Marijom kao majkom nigde nije prikazan, jer nam takav primer nikada nije želeo ni dati. Ovo potvrđuje i događaj opisan u Marku 3,31-35:
I dođoše majka njegova i braća njegova i stojeći napolju poslaše k njemu da ga zovu. A narod seđaše oko njega, te mu rekoše: vidi, tvoja majka i tvoja braća te napolju traže. I odgovorivši reče im: ko su majka moja i braća moja? I pogledavši naokolo one koji su sedeli oko njega, reče: gle, majka moja i braća moja. Jer ko izvrši volju Božiju, taj je brat moj i sestra i majka.
Isus je ovde vrlo jasno objasnio da su njegovi majka i braća svi oni koji čine Božju volju, a ne oni koji su Mu to po krvi. Isus je imao idealnu priliku da Marijino "sveopšte majčinstvo" ovde istakne, a on ga je, nasuprot tome, isključio, relativizirajući čak i njenu poziciju kao njegove majke. Ne treba isključiti mogućnost da je Isus kada je ovo govorio, kao i kada se Mariji van toga obraćao sa "ženo", čak i bio svestan da će se u kasnijim vekovima razni paganski koncepti pokušati uvući u hrišćanstvo, između ostalog i kult boginje Majke, te je ovde jasno definisao ko su u duhovnom smislu njegovi majka i braća.
Zaključak
Kada citirani stih iz Jovana 19 sagledamo u užem kontekstu poglavlja, kao i u širem kontekstu Pisma, shvatamo da doktrine o "duhovnom majčinstvu" nema ni u promilima. Ovo je jako važno razumeti, jer jasno pokazuje da je rimokatolička doktrina Marijinog "materinstva" zapravo jeres, koja je uvedena tek u kasnijim vekovima i pozajmljena iz paganskih kultova boginje Majke. Danas milioni ljudi širom sveta idu u propast sledeći ovaj kult, a pojedini epicentri ove histerije, poput Međugorja, posebno intenzivno zavode mase. Štagod vaše lično iskustvo bilo, morate ga propustiti kroz filter Pisma. Ako mu ne možete naći osnovu u Pismu, budite sigurni da nije od Boga. Marijino "duhovno majčinstvo" svih vernika svakako spada pod ovu kategoriju.
