Legalizam
Božji plan spasenja je plan milosti. Bog Otac čini delo; a čovek prima korist od toga. Bog prima slavu zbog vlastitog dela; čovek ne prima nikakvu slavu što je to delo prihvatio.
Najveći krivac za iskrivljavanje milosti jeste religiozni legalizam.
Religija i legalizam su sotonini vrlo snažni aduti, to su njegovi osnovni načini preko kojih "zamračuje umove onima koji traže Hrista" - da ga ne bi videli - kako to i kaže Pavle za njegove žrtve u Efescima 4:14: "(koje) zanosi svaki vetar nauke prevarom ljudskom, lukavstvom, radi zavođenja u zabludu." (DS). Na ove načine sotona pokušava sakriti Božji plan spasenja te ljude učiniti slepima u pogledu principa milosti (2. Kor. 3:14).
Reč "religija" koju ovde koristim je u njenom izvornom značenju, a ne u generalnom smislu "služenja ili klanjanja Bogu." U generalnom smislu, naravno, na hrišćanstvo bi se moglo gledati kao na jednu od religija, ali većina religija je čisti legalistički sistem i ja bi želeo odvojiti hrišćanski način života od drugih religija koje se praktikuju, jer Isusovo učenje je posve nešto drugo. I tako, definicija koju ja koristim jeste sledeća: Religija je bilo koji sistem u kojem čovek vlastitim naporima pokušava zaraditi Božje prihvaćanje ili naklonost.
Nadalje, definicija legalizma u ovom tekstu odnosi se samo na religiozni legalizam, koji definišem na sledeći način: Legalizam je religiozni sistem koji uči da osoba može učiniti nešto kako bi zaradila ili zaslužila spasenje ili blagoslov od Boga. Dakle, kao što vidite nema neke razlike između ova dva, s tim što legalizam uvek deluje kroz ili unutar nekog razrađenog religioznog sistema.
Svrha ovog članka jeste želja da vam se pomogne prepoznati religiozni legalizam u svim njegovim oblicima. Ovaj članak će utvrditi i ilustrovati koncept legalizma i pokazati vam kako da razlikujete legalizam od milosti, u razmišljanju i praktičnom delovanju. Takođe, ima puno pozivanja na biblijska učenja o legalizmu, naročito na poslanicu Galatima, u kojoj su hrišćani iz Jevrejske pozadine imali velikih poteškoća sa pomirenjem zakona na jednoj strani i milosti na drugoj.
Takođe, vrlo je važno da dobro razumete doktrinu o milosti. Milost je veoma opsežna biblijska kategorija. Većina blagoslova i privilegija u vašem hrišćanskom životu zavise od toga: da li znate li ne znate za ove principe milosti, tj. da li ih umete koristiti kroz svoju praktičnu veru? Stoga je od ključne važnosti da svaki hrišćanin savlada ovu materiju, da bi mogao nesmetano "rasti u milosti".
Sekularne definicije legalizma
Standardna (Vebsterova nova akademska) definicija legalizma jeste: "Strogo, doslovno, ili prekomerno delovati u skladu sa vladajućim zakonima, religioznim ili moralnim kodom."
Ova definicija ne zvuči baš jasno. Šta je to uopšte "prekomerno" delovanje u skladu sa zakonom? Pretpostavljam da bi bilo prekomerno insistirati na tome da se po nekom autoputu vozi 40 km/h kada je na njemu zakonom dozvoljeno 120? Dakle, u takvim zakonskim okvirima legalizam je poželjan, jer vam on pruža sigurnost na putu.
Stroga, ni poslušnost Božjim zapovestima ne može biti prekomerna. Ustvari, neposlušnost je greh. Takođe, sigurno je da možete odlučiti da sebi postavite visoke standarde u ponekim područjima, koja su utemeljena na vašem razumevanju zahteva koje nameće predan hrišćanski život. To nije pogrešno i to nije legalizam (prema našoj prethodnoj definiciji religioznog legalizma), premda to može biti kruti i strogi režim. Međutim, ovo dobro nastojanje postaje legalizam kada pomislite da držanjem ovih visokih standarda postajete neko ko zbog njih zaslužuje spasenje ili zarađuje blagoslove i nagrade kod Boga.
Na primer, vaše gledište na moralni princip iz Rimljanima 14:21, vas može navesti da se uzdržavate od konzumiranja alkohola, i da to postane vašim "visokim standardom", i to prvenstveno radite zbog vaše slabije braće koji bi se mogli spotaknuti o vašu slobodu. Ovo bi zasigurno bilo strogo i kruto pridržavanje, ali to nije legalizam, jer vi ne pokušavate svojim ponašanjem zaraditi pozitivne bodove kod Boga, već želite sačuvati veru slabijeg brata. Neko bi na ovo gledao kao na nešto što je nepotrebno, ali nije njihova stvar da o tome sude - tuđe motive. Nema ničeg lošeg u tome što vi sebi postavljate visoke standarde, i to nije religiozni legalizam, već pre briga za druge - za dobro drugog.
Još stroža opšta definicija legalizma može se naći u Oksfordskom rečniku engleskog jezika: "Principi onih koji drže teološku poziciju gde se čvrsto drže zakona i suprotstavljaju se evanđelju; drže se doktrine da opravdanje dolazi delima, ili učenja koja se ugledaju na tu doktrinu."
U Rimljanima 4:4-5 ovo je sažeto objašnjeno: "A onome koji radi, ne računa se plata po milosti, nego po dugu. A onome koji ne radi, ali veruje u onoga koji opravdava bezbožnika, računa se vera njegova u pravednost." (EČ)
I u Rimljanima 11:6 se jasno kaže: "Ako je pak po blagodati, onda nije po delima, jer inače blagodat ne bi više bila blagodat." (EČ)
Naš ljudski sistem dela i nagrada je nešto nalik na sledeće: Radim za tebe i ti me platiš. Očigledno je da je ovo legitimno, to je način na koji komercijala tj. privreda i kapital funkcioniše.
Dakle, religiozni legalista je ubeđen da i Bog radi po ovom istom principu - ili se u krajnju ruku tome nada. On kaže: Radim za Boga (ovo i ono) i Bog me nagrađuje tako što me spašava i na neke me načine blagosilja.
A to nije način na koji Bog deluje. On niti treba, niti želi naša dela; ustvari, naša su mu dela uvredljiva. U Isaiji 64:6 kaže: "Sva naša pravda (je) kao nečista haljina..." Ako bi želeo impresionirati Boga svojim delima, On ih odbacuje jer su kao prljave krpe. "Nečista haljina" je izraz koji se odnosi na odeću onečišćenu gubom.
Zbog toga mi kažemo da religiozni legalizam koji pokušava promovisati ideju da se Bogu može prići delima, da je to: "Sistem koji uči da osoba može učiniti nešto kako bi zaradila ili zaslužila spasenje ili blagoslov od Boga."
Reč "legalizam" se takođe odnosi na bilo koji sistem zasluga koji zavisi od (činjenja) dela, i sa kojima osoba pokušava zadovoljiti Boga, ili pomagati Bogu, ili proslaviti Boga ljudskom snagom.
Religiozni legalizam takođe označava bilo kakav sistem religioznih okova koje jedna osoba natura drugoj osobi. Dakle, čak i onda kada to radi "u ime Boga", kroz neku organizaciju ili crkvu, i pokušava se navesti osobu da postane slepo-poslušni praktikant propisanog legalizma. Često se u tome koristi taktika zastrašivanja: "Ukoliko se ne priklonite našem pogledu, vi niste jedan od nas! Vi ste sektaš! Otpadnik!" Pretnja isključivanjem je vrlo snažno oruđe kojim se novi hrišćani mogu ubediti u nešto, tj. bilo šta.
Tako, premda legalizam nije posve loš, kada mi lično sebi postavimo neke visoke standarde pobožnosti, ali on postaje zao legalizam kada se ti standardi pokušavaju naturiti drugima predstavljajući ih kao jedini valjani sistem duhovnosti.
Reč "milost" je međutim korištena u Bibliji na način da se odnosi na sve ono što Bog slobodno može učiniti za ljudski rod zbog dela kojeg je Gospod Isus Hrist za nas učinio na krstu. Milost znači da je čovek od Boga primio nešto za šta nije radio ili nešto šta nije zaslužio. Ništa od onoga šta jesmo i ništa od onoga što možemo napraviti nije dovoljno dobro da bismo bili kvalifikovani primiti bilo šta od onoga što nam Gospod ima za dati. Ustvari, naša dela nas čine arogantnima i ponosnima u Božjoj prisutnosti, a to je "smrad prljavih haljina" koji On neće podnositi ni trena (Isa. 64:6).
(Napomena: Pročitajte Rimljanima 2:17-23, to je portret jednog hvalisavca, zatim Rimljanima 4:1-6, "Ali ne pred Bogom..." To ne prolazi pred Bogom.)
Sistemi ili oblici religioznog legalizma
Postoje četiri glavne duhovne transakcije gde Bog ne prihvata naša dela, to je oblast: spasenja, duhovnosti, zrelosti i nagrada.
Postoje mnogi religiozni sistemi koji naučavaju da spasenje dolazi od naših dela, ili koji pokušavaju pomešati dela sa verom, kao na primer, za spasenje je potrebno:
- Verovati u Isusa + držati učenje i praksu određenog vođe.
- Verovati u Isusa + obrezanje.
- Verovati u Isusa + krštenje vodom i pričest.
- Verovati u Isusa + držanje subote.
- Verovati u Isusa + držati određena pravila ponašanja.
- Verovati u Isusa + držanje posebnih pravila ishrane.
- Verovati u Isusa + članstvo u ("pravoj") crkvi.
No, Evanđelje jeste: Verovati u Isusa + ništa!
Ovde ću dati neke oblike religioznog legalizma koji se naturaju hrišćanima:
Tabui - misliti da je neko duhovan samo zbog toga što on ne čini određene stvari koje su ne dozvoljene (ne smeš) ili se pridržava određenih pravila, tj. praksi, koje su dozvoljene (smeš).
Imitirati osobine drugih - to je ideja da živeti hrišćanskim životom i postizanje duhovnosti znači kopiranje drugih u odevanju, manirima, govoru, i sl. Pokušaj da se nečija "duhovnost" stavi na nekog drugog.
Relativna pravednost - ona tvrdi: "tvoji su gresi gori od mojih, stoga sam ja duhovniji od tebe" ili "ja sam duhovan, jer to i to ne radim, a ti radiš i ti si telesan".
Zanesenjaci - da se duhovnost postiže govorenjem u jezicima ili drugim duhovnim natprirodnim manifestacijama, ili pak: stenjanjem, padanjem u trans, onesvešćivanjem i sl. performansima.
Asketizam - duhovnost se postiže samopožrtvovanjem ili ekstremnim samoodricanjem; odricati se uobičajenih aktivnosti ili čak životnih potrepština, šaljući poruku da je Bog time veoma impresioniran.
Ritual - ideja da je neko duhovan zbog toga što je prošao kroz raznorazne ceremonije, obrede ili rituale (ili školu). U vreme apostola, Jevreji su promovisali obrezanje kao nešto što je neophodno u životu hrišćanina. U današnje vreme, radi se o krštenju, nekom drugom sakramentu, pravilu ili formi.
Pobrkati rezultate sa sredstvima - ideja da ste duhovni zbog toga što verno molite, dajete, svedočite, idete u crkvu i tako dalje. No, ove legitimne aktivnosti su rezultat hrišćanskog rasta i ispunjenja Svetim Duhom, to nikako nisu sredstva kojima se postiže duhovnost ili rast u Hristu, već samo sredstva kroz koja Bog može raditi na vama i u vama. Veoma je važno shvatiti ovu razliku.
Princip milosti je ovo: kad ste u zajedništvu vernih, kada ste okupirani Hristom i vođeni Svetim Duhom, sve vaše aktivnosti tada vam donose večnu nagradu (zlato, srebro, drago kamenje, 1. Kor. 3:12-15). Dakle, ako želite da proizvodite božansko dobro, onda duhovna snaga za vaš rad mora doći od Boga, kojom vas On može snabdeti kroz i samo kroz milost.
Kada niste u zajedništvu (tj. niste priznali grehe) sa Bogom, zaokupljeni ste samim sobom, tada vi vodite samog sebe, onda sve postaje haotično i izokrenuto. Tada vi proizvodite ljudska dobra (drvo, slamu i plevu). Nemate izvorne duhovne snage koja će podupreti vaš napor, i za vaš rad i trud nema nagrade na nebu, jer radite u svojoj - telesnoj snazi - što se samo u duhovnoj snazi može postići. Radite za Boga, bez Boga.
Poslušnost Božjoj reči nikada ne može biti ili nazivati se legalizmom. Setite se definicije. Sve što po njoj radite ima potencijal da rezultira nagradom na nebu, ali samo opet ako to činite pod ispravnim okolnostima, tj. držite se uslova koje sama reč propisuje.
Ali legalista misli da će ga dobra dela koja on čini za Boga ne samo držati u zajedništvu i u njegovom hodanju sa Gospodom, nego da će ga to takođe učiniti i duhovnijim i većim hrišćaninom od drugih.
Dva primera iz Novog zaveta
1. Poslanica Rimljanima
(Molim vas, pročitajte Rimljanima 14 i celu poslanicu Galatima, pre nego što nastavite čitati data razmatranja.)
U Rimljanima 14 imamo odličan opis karakteristika legaliste, osobe koja se tu naziva "slabijim bratom". Ovo je sjajan odlomak koji govori o tome kako biti milostiv prema nekome ko čini nešto "neuobičajno" ili "neduhovno" a pri tome je ubeđen da je učinio nešto mnogo veliko i važno.
No, najpre se setite da svi mi imamo područja u kojima smo slabi. Vi ste možda jači vernik u nekim područjima gde ste jaki, a slabiji brat u tim područjima nema sigurnosti, slobode i vere. Najbolja ideja za vaše zajedništvo i vaš zajednički napredak, jeste izbegavanje legalizma i svakog osuđivanja.
Jači vernik iz Rimljanima 14 je zreo, usmeren na milost i Božji plan, okupiran Hristom, i deluje u zajedništvu najčešće pod silom Svetog Duha.
Slabiji brat nije usmeren prema milosti, naročito na području duhovnosti, i upražnjava jedan ili više oblika legalizma. Ne oseća se udobno, niti superiorno, sve dok nije u stanju osuditi jačeg vernika u nekom od sivih područja njegova ponašanja.
Slabiji brat ima jednu ili više od navedenih karakteristika:
- Slabiji brat ima jake skrupule, ali nije dovoljno informisan o doktrinama ili o božanskom stavu. On najčešće deluje po nagovoru drugih, a ne po svom kritičkom i subjektivnom zaključivanju. Dakle, on se više vodi po obrascu: "kud svi turci tu i mali Mujo..."
- Kriterijum po kojima deluje slabiji brat zasnivaju se na osećajima, emocijama, tradiciji, iskustvima, pozadini, umesto na biblijskim istinama. Biblijske istine se često prilagođavaju tradiciji i iskustvima. Dakle, u želji da opravda ono šta radi, on izvrće Pismo.
- Slabiji brat deluje po duševnoj i telesnoj sili, te proizvodi ljudska dobra (drvo, slamu i plevu) za koje misli da su božanska dobra (zlato, srebro i drago kamenje). Dakle, on radi za Boga na svoj način - bez Boga.
- Slabiji je brat ponosan i glasan kritičar jačeg vernika, uvek spreman da ga osudi, jer nije "prosvetljen" kao on. Dakle, slabiji brat je sklon da zabada svoj nos u tuđa posla ogovarajući, trujući i osuđujući. Ljubomoran je na druge i pokušava ih diskreditovati; cepidlači i osuđuje aktivnosti i projekte drugih.
- Slabiji brat voli praviti razne kalupe ponašanja i duhovnosti i pokušava svakoga uterati u jedan od njih.
- Slabiji brat pati od kompleksa krivice, stoga je emotivno nestabilan; osetljiv je i zahteva pažnju ljudi; prepun je samosažaljevanja i žudi za odobravanjem u svojoj grešnoj prirodi.
Zašto je slabi brat slab? Odgovor: Slabiji brat je slab, jer se opire doktrini milosti. On se može brzo oporaviti kada prizna svoj greh, i kada dozvoli da bude vođen Svetim Duhom, i kada prestane iskrivljavati biblijske istine, te počne im se podređivati. To je jedini način na koji on može postati duhovno jak.
2. Poslanica Galatima
Važno je da pročitate celu poslanicu Galatima pre nego pročitate ovaj koncept pregleda legalizma koji je postojao u toj crkvi. Ovo nekih sekvenci događanja u ovoj crkvi:
1. Vernici u Galaciji su došli pod uticaj Judaističkog legalizma, od grupe ljudi koji su bili obrezani i koji su smatrali da svi treba da budu obrezani.
2. Oni su sami sebe izuzeli od principa milosti i stavili su se pod Zakon.
3. Uskoro su prihvatili praksu slavljenja određenih dana, meseca, vremena i godina.
4. Ovo ih je navelo da počnu poštovati svoje nove učitelje, dok apostol Pavle je postao njihov "neprijatelj". Postojala je ljubomora prema Pavlovim uspesima u službi.
5. To je zaustavilo njihov proces rasta i Hrist nije bio "formiran u njima", i stoga oni nisu postajali zreli, ustvari, počeli su da nazaduju.
6. Rezultat usporenog rasta i nedostatka zrelosti, dovelo je do prestanka stvaranja dobrih dela (koja nastaju zbog ispunjenja, tj. kroz vodstvo Svetog Duha. Sve što su proizveli, su bili lažni proizvodi koji su se izražavali u vidu telesne želje ili požude.
Dalje, niže su navedene pouke koje treba naučiti iz primera ove crkve:
1. Legalizam je rezultat procesa okretanja od istine. Stoga je to nešto što je učinjeno namerno (dragovoljno). Ljudi namerno odabiru legalizam. To je put pobožnosti koji je primamljiv telu i prihvatljiv (razumljiv) telesnom umu.
2. Vrsta legalizma koju osoba sledi često je povezana sa nečim čemu je osoba u prošlosti bila izložena, nekoj praksi ili nekim principima. Kultura u kojoj je osoba odrasla i odgoj koji je primila odlučiće koju će vrstu religije slediti. Poslanica Galatima se bavi religioznim legalizmom koji je potekao od Mojsijevog zakona i onoga što su Jevreji praktikovali.
3. Legalizam uvek ima lažan sadržaj, "neko drugo Evanđelje" ili barem neki dodatak Evanđelju (Gal. 1:6).
4. Jednom kada legalizam počne delovati u životu vernika, on postaje nepoverljiv prema motivima, metodama i porukama drugih osoba (Gal. 1:10-12).
5. Zreo hrišćanin koji je bio u nekoj od legalističkih religija može prepoznati legalizam na kilometre daleko, jer njemu on odmah "zasmrdi". Pavle je bio pri vrhu Judaizma pre nego se je obratio, tako da je odmah uvideo šta i gde su verni u Galaciji (Gal. 1:13-14).
6. Sadržaj legalizma je često nešto što ima pozitivnu svrhu u nekom drugom kontekstu. U crkvama u Galaciji legalizam je bilo iskrivljavanje Zakona. Zakon je imao stvarnu i pozitivnu funkciju "dovesti nas Hristu", a legalizam je to iskrivio. Drugi primer je da legalizam uzima doktrinu odvojenosti (izdvojenosti) i pretvara je u doktrinu duhovnosti; ono uzima doktrinu krštenja i pretvara je u doktrinu crkvenog članstva. Uistinu, vrlo često je ono što neki vernici nazivaju "visokim standardom pobožnosti" je legalizam koji je neko drugi sebi postavio, a kasnije tokom godina to postala praksa - jaram - za sve unutar neke izdvojene grupe ili čak čitave denominacije.
Termin "jaram" u Galatima 5:1 označava: "ropstvo ljudskim principima i načinima". Zakon je imao pozitivnu svrhu; obrezivanje je imalo pozitivnu svrhu. No, legalisti su to iskrivili tako što su te ideje postavili da gospodare nad njima, umesto da ih koriste kao oruđe za svoj rast u Hristu.
7. Osoba koja je legalista je "opčinjena" tj. "začarana" (Gal. 3:1), ovo je termin koji opisuje delo vračarstva. Doslovno, on znači da je čovek "izmanipulisan", da neko drugi gospodari njegovom voljom, slobodom, umom. Ovo je veoma ozbiljna stvar, jer takav čovek je samo na korak od toga da postane živo satanino roblje (2. Tim. 2:26).
8. Osoba koja je u legalizmu naziva se "ludom", a to znači "bez razumevanja" (Gal. 3:1). Legalizam je jedan od najvećih kradljivaca blagodati koje su predodređene hrišćaninu; potkrada ljude u njihovom ispravnom razumevanju Božje Reči i svih pogodnosti koje dariva život u milosti.
9. Legalista nije sklon da uči iz vlastitog iskustva. Vrlo je žilav; i usprkos mnogim neuspesima i nastojanjima, on još uvek ne može videti svoju grešku. On vidi da njegovi programi ne deluju onako kako on to očekuje, i tako on ide od jedne stvari do druge, uvek tražeći nešto bolje. Rezultat toga je da legalizam biva sve složeniji, nova pravila, novi viši standardi, novi programi, itd.
Ironija je da upravo ta stvar pod koju se legalista stavlja da ga učini boljim, jačim i drugačijim postaje upravo ono što se diže da ga uništi. Milost je jedini sistem u kojem se može duhovno rasti i ostati slobodan.
