Isus Hrist ili "Jehova"?
- U kom imenu treba da smo spašeni?
Veče je uoči Božića. Ljudi žure ka svojim kućama natovareni poslednjim poklonima koje su upravo kupili. Tu i tamo kroz prozore svetlucaju sveće božićnih jelki. Sve hita ka toplini porodice i doma. Ulice se polako prazne. Kako snažan utisak ostavlja na ljude u ovakvom duševnom raspoloženju (namerno kažem duševnom a ne hrišćanskom), to što i ove večeri, kao i svake subote i nedelje vide da na ulici stoji čovek koji deli "Kulu stražaru"?! Iako to možda ne žele da priznaju, potajno se dive njegovoj revnosti i ubeđenju. Da nije poruka ovih "svedoka" ipak istinita? Zar nisu mnogi od njih za vreme "Trećeg Rajha" bili u koncentracionim logorima? Nisu li mnogi od njih umrli zbog svog uverenja?
Čovek je, i kao vernik, vrlo lako spreman da poveruje da je revnost dokaz istinitosti. Ipak, trezveni pogled u istoriju nam jasno govori da su svi pokreti, bilo da su jevrejskog, hrišćanskog, političkog ili drugog ideološkog karaktera, imali svoje revne sledbenike, pa čak i mučenike. Da li su zbog toga svi oni i po Božijem merilu - po Bibliji - istiniti? Naravno da nisu. Ako neko provodi svoj godišnji odmor u Lurdima starajući se za bolesne, u veri da na taj način proslavlja Mariju, to ipak ne može opstati kao dokaz opravdanosti marijanskog kulta.
Upravo tako i činjenica da propagatori "Kule stražare" reklamiraju svoje spise čak i na Badnje veče, nije dokaz toga da je ova organizacija u pravu. To što su se katolički monasi u svojoj revnosti za Boga zazidali, ili su trideset godina živeli na stubovima, ne može da bude dokaz istinitosti katoličkog učenja, jer slična dela čine i budistički monasi. Protivnici Boga su umirali za svoje uverenje jednako hrabro kao što nam je to poznato za sledbenike Hristove, bilo da su mučki ubijani, streljani ili proganjani. Da li to dokazuje da su protivnici Boga u pravu? Ne, nikako!
Božiji Sin kaže: "Ako ustrajete u mojoj nauci... upoznaćete istinu..." (Jn. 8,31-32). Na ovom svetu postoji samo jedan izvor koji nam donosi istinu od Boga: Božija reč, onako kako nam je objavio Božiji Sin. Kroz Isusa Hrista nam je Bog rekao sve što je želeo da nam saopšti. "U davnim vremenima Bog je govorio preko proroka očevima, danas govori kroz svog Sina." (Jev. 1,1-2). Zato Njegova večna reč sama odlučuje o tome da li su "Svedoci kule stražare" svedoci istine ili svedoci Bruklinskog društva traktata u Americi.
Naše ljudsko divljenje nas zbog toga ne bi trebalo lišiti trezvenosti, kako bi mogli ispitati "udruženje Novog sveta" koja se trudi da utiče na javnost pomoću najmodernije propagandne tehnologije na javnim skupovima, u rezolucijama i intenzivnim uključivanjem nebrojenih propagatora - ispitati je po Božijem merilu: Koje je to ime u kome bivamo spašeni? Isus Hrist ili Jehova? Ako "Verni sluga" kako sebe "Društvo Kule stražare" (centrala) sebe naziva, u ovome greši, onda je razotkriven i u svojim ostalim tvrdnjama kao "neveran" - lažan.
ŠTA JE IME?
Ime je ono što karakteriše pojedino biće radi njegovog razlikovanja od drugih (npr. 1. Moj. 2,20: "I čovek dade ime svakoj životinji i svakoj ptici nebeskoj i svakoj zveri poljskoj...").
Ime kao karakteristika bića
Pažljivi čitalac Biblije zna da imena u Pismu pre svega karakterišu bića. Adam je, na primer, nazvao svoju ženu Eva (heb. Havva, od reči HAJ - život; Živka, Živana), zato što je ona majka svih živih (1. Moj. 3,20). Otac verujućih Avram, dobio je od Boga novo ime - Abraham (otac mnoštva). Slično je Bog učinio i Jakovu kad mu je dao ime Izrael (Božiji borac).
I kod nas se dešava da ljudi imaju ime, kasnije prezime po onome što je bilo karakteristično za njih. Najlakše je to pokazati na prezimenu Kovačević gde je nekad bio neki kovač, pa su po njegovom zanatu svi ukućani bili kovači, pa Kovačevići. Ili Mlinarčić, po nekom mlinaru. Danas u toj porodici nema ni jednog kovača, ili mlinara, slično kao što se i mnogi nazivaju hrišćanima ali, nažalost, nisu svi i hrišćani.
Božije ime - izraz i objava njegovog bića
Razna Božija imena, onako kako ih nalazimo u Bibliji, nisu imena kao Kovačević i Mlinarčić, nego su izraz i objava Njegovog božanskog bića. Izraz "Ime Božije" zato često znači isto što i Bog lično (vidi 1. Car. 8,43; 5. Moj. 12,11). Da bi objasnili da su ova razna Božija imena u Starom i Novom zavetu trebala da služe za objašnjenje i objavu Njegovog bića, moramo ih navesti po mogućnosti kompleksno. S tim u vezi, koristićemo listu Božijih imena u predgovoru drugom izdanju "Elberfeldske Biblije" (1891), koju "Društvo Kule stražare" (u nemačkom govornom području) često citira. Na objašnjenje prevodioca iz 1891. godine (kad se radi o reči "Jehova"), nažalost, "Jehovini svedoci" nimalo ne obraćaju pažnju - ovo ime su sebi nadenuli tek 1931. U protivnom, uz korišćenje ove Biblije, ne bi mogli da dođu do pogrešnih zaključaka i tumačenja.
Božija imena u Starom zavetu
1. El - Bog silni (naročito kod Jova i u Psalmima).
2. Eloah - Moćan, neograničen, takođe onaj od koga dolazi strah (naročito kod Jova).
3. Elohim - Množina od Eloah - Bog, Stvoritelj i održavalac sveta (najčešće korišteno ime. Samo u Prvoj Mojsijevoj je korišteno 200 puta.).
4. Adon ili Adonaj - Gospodar ili Moj Gospodar/Gospod (Ps. 2,4; Sud. 6,15 itd.).
5. Cur - Stena - (5. Moj. 32,4; 5. Moj. 32,15; 5. Moj. 32,18.).
6. Kadoš - Sveti (Isaija je ovo ime upotrebio 32 puta).
7. Šaddaj - Svemogući (često upotrebljavano od strane patriarha i Jova, 2. Moj. 6,4).
8. Jahve - "On jeste" (značenje imena Jahve nam je poznato iz Druge Mojsijeve 3,14 gde se Bog predstavlja Mojsiju u gorućem grmu rečima: "Ja sam onaj koji jesam" i dalje: "Kaži dakle deci Izraela: "Ja jesam" me je poslao vama, tj. "onaj koji je aktivan, koji se objavljuje kao živ i koji pomaže, On me je poslao vama" - vidi Real-naučni rečnik 8. tom, str. 534). "Jahve" je ova reč u trećem licu, dakle: "On je" (ja sam, ti si, on je). Kako su ovu reč koristili Jevreji, Isus i njegovi apostoli, navešćemo kasnije.).
9. Jahve Sevaot - (Tačnije: J'HVE C'BAOT, ne zna se kako se izgovara, /ovo je samo prepis ali nedostaju znaci za pravilno čitanje - prim. prev./) Ime Savaot (Gospod nad vojskama) veoma često koriste proroci, dva puta je upotrebljeno u Novom zavetu (Jak. 5,4 i Rim. 9,29) i tamo se to nalazi doslovce prepisano sa hebrejskog na grčki (Sabaot), dok prva reč ovog složenog imena, "Jahve" nije ni prepisana ni prevedena, nego je nadomeštena rečju KIRIOS (Gospodar /sa hebrejskog Adonaj, kako su se jedino jevreji usuđivali da izgovore ime koje je bilo zapisano slovima JHVH - prim. prev./).
Božija imena u Novom zavetu
Mnoštvo imena Božijih kako ih nalazimo u Starom zavetu je u Novom zavetu znatno redukovano. Novi zavet se ograničava posebno na dva imena:
1. Theos - Bog: Ova reč je upotrebljena više od hiljadu puta i odgovara starozavetnom El, Elohim...
2. Kirios - Gospodar (Gospod): Ova reč je upotrebljena u vezi s Bogom više od 600 puta i odgovara reči Jahve ili Adonaj u Starom zavetu. Osim ova dva imena nalazimo još i imena koja Božije biće bliže opisuju, kao na primer: "Svevišnji" ili "Bog na visini" (Lk. 1,32; Lk. 1,35; Lk. 1,76; Lk. 2,14 itd.). "Svemogući (ili Svedržitelj)" (2. Kor. 6,18; Otk. 1,8), "Otac" (Mt. 6,9; Mt. 11,25; Jn. 17,25; 2. Kor. 6,17 itd.), "Kralj" i "Kralj kraljeva" (1. Tim. 1,17; 1. Tim. 6,15 itd).
KOME TREBA VIŠE VEROVATI, APOSTOLU PETRU ILI "KULI STRAŽARI"?
Možda će se poneki čitalac zapitati: Da li je ovo poduže nabrajanje Božijih imena bilo neophodno da bi odgovorili na pitanje: "U kom imenu treba da se spasimo?"
Za vernika koji u Novom zavetu prepoznaje objavu konačne Božije volje čovečanstvu posredstvom Božijeg Sina, nije teško naći odgovor na ovo pitanje. Svako, ko je iz Božije reči shvatio da je pojavom Isusa Hrista, njegovom zastupničkom smrću, vaskrsenjem, vaznesenjem na nebo i konačno silaskom Duha Svetoga, nastalo novo razdoblje u istoriji spasenja, dobiće jasan odgovor od Petra, apostola i svedoka Isusa Hrista: "I nema spasenja ni u kom drugom, jer ljudima nije dato ni jedno drugo ime pod nebom kojim treba da se spasemo." (Dela 4,12). Kako glasi ovo ime? Ovo jedino ime pod nebom koje je dano ljudima? Po Društvu Kule stražare bi ovo ime moralo da bude "Jehova". ("Neko, ko zaziva ime Jehova, biće spašen" - Dela 2,21 po prevodu Novog sveta u "Erwachet" od 22. Marta 1957.).
Petar, Isusov svedok, vođen Duhom Svetim, nasuprot tome kaže: Isus Hrist iz Nazareta! (Dela 4,10). Kome ćemo verovati? Ko nam pokazuje pravi put spasenja? Zalupiti vrata "Svedocima kule stražare" nije nikakav odgovor. Uprkos svoj njihovoj nametljivosti, to nije u duhu hrišćanskog ponašanja. Prema Petrovim rečima, sledbenici Hrista treba da budu uvek spremni da odgovore svakom ko od njih zatraži obrazloženje nade koja je u njima (1. Pet. 3,15). Iskustvo nas stalno uči, da stvarno poznavanje Pisma, na propagatore Kule stražare ima zastrašujući uticaj, jer mač Duha jako brzo razotkriva zablude i ljudsku nauku!
POTPREDSEDNIK F.W. FRANZ OPTUŽUJE
1958. godine potpredsednik Jehovinih svedoka je na kongresu u New York-u izjavio sledeću optužbu protiv propovednika drugih veroispovesti:
"Odbijaju da se zovu po svetom Božijem imenu Jehova. Ne priznaju da su svedoci Jehove. Da ne bi morali da priznaju da Jehova, i u ovom najkritičnijem razdoblju, ima svedoke na Zemlji, kao što je imao još od vremena Avelja, prvog mučenika, svesno se trude da odbace lično Božije ime Jehova iz modernih prevoda Biblije. Svojim primerom i ponašanjem odbacuju to, da pravi hrišćanin mora biti ono što je bio i sam Isus Hrist: svedok Boga Jehove. Mole se Očenaš, ali u isto vreme se ponašaju protivno rečima ove molitve koje glase: 'Oče naš, koji si na nebesima, da se sveti ime tvoje.' (Mt. 6,9). Iz ovih bitnih razloga, Bog, čije ime je tako omalovaženo i lažno predstavljano, proglašava da je protiv ovih proročkih propovednika. Zato saopštava ljudima da ne treba da ih slušaju, jer nisu od pomoći ni čovečanstvu, ni hrišćanstvu." (Kula stražara, 1. Decembar 1958.).
Ovaj govor je prethodio sastavljanju rezolucije na svetskom kongresu u New York-u.
ODLUČUJUĆE PITANJE
Za hrišćanina je bitno: Šta kaže Božiji Sin, kojem je, nakon što se uspeo na nebo, dana svaka vlast na nebu i na Zemlji, koji je glava svoje zajednice i čiju Reč imamo i danas u Novom zavetu?
Poslanica Jevrejima jasno govori da je Bog "nekad" govorio precima preko proroka, ali danas nam govori kroz Sina (Jev. 1,1-2). Hristos je zadnja reč koju je Bog uputio čovečanstvu, završetak objave njegovog bića (Gal. 3,15). Zato što nam je objavio Boga u najsavršenijem obliku - i jedino Sin, koji poznaje svog Oca, jedino je On mogao da nam preda i Božije ime. Tako on kaže u svojoj prvosvešteničkoj molitvi: "Ljudima, koje si mi dao iz sveta, otkrio sam tvoje ime." "Dok sam bio s njima, ja sam ih čuvao u tvome imenu, koje si mi dao." "Obznanio sam im tvoje ime i još ću ga obznaniti..." (Jn. 17,6; Jn. 17,12: Jn. 17,26).
Prema Društvu Kule stražare, ovo ime koje Isus otkriva je "Jehova" (vidi "Erwachet" str. 25 od 22. marta 1957.). Pre nego budemo proveravali, da li su Hrist i njegovi apostoli izgovarali ovo ime i propovedali ga, dobro je da bliže pogledamo ime "Jehova" po kome je "Društvo novog sveta" dobilo ime.
"Jehova" nije reč
"Svedoci" sa ovim imenom dovode u vezu spasenje i stalno ga izgovaraju. One koji ovo ime ne koriste označavaju za neposlušne i za one koji uklanjaju Božije ime. Ipak, sami moraju priznati da tačan izgovor ovog imena nije poznat (Erwachet, str 25, 23. Avgust 1957.). Razmislite kakvu besmislicu "svedoci" pripisuju Bogu: Bog nam zapoveda da propovedamo ovo ime, ali će nas držati u nesigurnosti po pitanju tačnog izgovaranja tog imena.
Treba razumeti da reč "Jehova" nije nikakva reč. Zašto? Pa zato, što se Bog Mojsiju predstavio u gorućem grmu imenom Jahve - što na hebrejskom znači "On Jeste". Posle povratka iz Vavilonskog ropstva, uzevši u obzir šta je dato u Drugoj Mojsijevoj 20,7 (kako bi se zabranila zloupotreba Božijeg imena "Jahve") postalo je uobičajeno da se ovo ime nikako ne izgovara i tako je svugde, gde se ovo ime nalazi u Starom zavetu, počelo da se koristi novo ime koje je nastalo spajanjem suglasnika reči "Jahve" sa samoglasnicima reči "Adonaj" (Gospod). Objasnićemo to na primeru:
J a H V e (On jeste) | | | | | \ J A H O V A | | | | | | A d O n A j (Gospod)
Iz ovoga se jasno vidi da ime Jehova, uobičajeno naročito u pesmama, nije nikakva reč u uobičajenom smislu, nego mešavina suglasnika reči "Jahve" i samoglasnika reči "Adonaj".
Ovaj pogrešan izgovor je po prvi put zastupao ispovednik pape Lava X 1518. godine
"Jehovini svedoci" koji tako radikalno osuđuju rimsku crkvu, za svoje ime mogu da zahvale upravo njoj (kakav paradoks!) - i to upravo ispovedniku pape Lava X, Petru Galatinu. On je taj koji je godine 1518. prvi branio pogrešan izgovor "Jehova". Poznato je da je ova "kovanica" prodrla skoro svugde u crkveni rečnik, iako pre 1518. nijedan hrišćanin, a takođe i nijedan Jevrej, nije čitao Jehova.
"Svedoci", kao i obično u ovakvim slučajevima, počnu da pričaju o falsifikovanju istorije, pa ćemo mi odmah to onemogućiti i navesti da ova informacija potiče iz "Realne enciklopedije za protestanstsku teologiju i crkvu", koja je izdata još 1900. godine, dakle 31 godinu pre nego što je Društvo kule stražare uopšte i pomislilo da svoje sledbenike nazove "Jehovini svedoci". Poznato je da je ovaj pokret imao i razna druga imena, kao na primer, "Narodna propovedaonica iz Bruklina", "Ljudi početka hiljadugodišnjeg carstva" ili "Međunarodni savez ozbiljnih proučavaoca Biblije".
Očigledno je: Ni istorijski, ni lingvistički ne može da opstane da je izgovor "Jehova" jedno od Božijih imena, jer kako je već često pomenuto, "Jehova" je samo pogrešna "kovanica" od originalnog imena "Jahve". Upravo "Ebelferdska Biblija" koju "svedoci" preferiraju zbog toga što se u njoj koristi ime "Jehova" naglašava već 1891. godine, u predgovoru drugom izdanju da je ovo ime zadržano, "jer je čitalac tokom godina na njega navikao". Dalje objašnjava: "Skoro svi savremeni učenjaci pretpostavljaju da umesto Jehova ili Jehovi, treba da se čita "Jahve" (= večno postojeći, nepromenljivi)". Preporučujemo da se "svedocima" ovaj predgovor u "njihovoj" sopstvenoj Bibliji pokaže ("Ebelferdska Biblija", str. IV.).
HRIST OSUĐUJE LJUDSKU NAUKU
U ovom trenutku bi "svedoci" prigovorili, da onda treba Boga da oslovljavamo imenom "Jahve" i da ne sledimo jevrejske novotarije proistekle iz lažnog straha da se Božije ime ne zloupotrebi, pa tako i ne izgovori uopšte, te se umesto toga kaže "Gospod" ili "Bog". Na ovom mestu zameraju da čovek, na osnovu ljudske nauke, odbacuje lično Božije ime. Istina je, da se tokom vekova (sve do Hrista), u judaizam uvuklo mnogo ljudske nauke, što je Gospod takođe i žestoko kritikovao. Prigovarao je vođama judaizma da su ukinuli Zakon radi svojih ljudskih dodataka i običaja. Ljudske zapovesti su učinile da je njihovo služenje Bogu postalo uzaludno (Mt. 5,3; Mt. 5,6; Mt. 5,9).
DA LI JE ISUS IZGOVARAO OVO IME?
Smisao Isusove misije je bilo da otkrije i propoveda ljudima Božije ime (Jn. 17,6; Jn. 17,12; Jn. 17,26). zato moramo pretpostaviti da bi se Isus suprotstavio svakoj novotariji koja bi bila protivna volji njegovog Oca i časti Njegovog imena. Isto kao što je u svom svetom gnevu isterao trgovce iz hrama svog Oca, suprotstavio bi se i odbacivanju ili obeščašćivanju Božijeg imena. Iznova i iznova nas fascinira kako Hrist uspeva da upotrebi Stari zavet kao mač u svakoj situaciji protiv svih iskušitelja, neprijatelja i za pouku svojim učenicima. Poznavao je Pismo kao niko drugi na Zemlji.
Pogledajmo dakle, u evanđeljima, koja nam posredstvom Duhom inspirisanih očevidaca, oslikavaju život Božijeg Sina, kako je on nazivao Boga, kako se obraćao svome Ocu. Otrežnjujuća činjenica koja bi trebala da prodrma svakog istinoljubivog "svedoka": U svim evanđeljima - to znači u izvornom grčkom tekstu nedostaje reč Jahve, ne pojavljuje se ni jednom. Isus, tokom iskušenja u pustinji (Mt. 4,4-10), suprotstavlja se satani citirajući tri mesta iz Starog zaveta u kojima je, u originalnom hebrejskom tekstu napisana reč Jahve. Novi zavet ipak govori da je Božiji Sin upotrebio reč Bog (gr. Theos) ili Gospod (gr. Kirios), upravo tako kako je to bio običaj među Jevrejima. Time bi trebalo da je ovo pitanje jednom za svagda rešeno, za svakog onog kome je Isus Gospod i primer!
Kad je Isus čitao u sinagogi svog rodnog grada spis proroka Isaije, po Luki 4,18 je čitao: "Duh Gospoda" a ne, kako je stajalo u originalnom hebrejskom tekstu "Duh Jahve"... dalje je čitao "godinu milosti Gospodnje" a ne "godinu milosti Jahvine". Ako bi ovde upotrebili logiku i nauku Društva kule stražare, morali bi da optužimo Isusa da je "izbacio" lično Božije ime iz originalnog teksta proroka Isaije. Da, morali bi da zaključimo da je Isus svojim primerom i ponašanjem porekao ono što je bio: svedok boga "Jehove".
ŠTA ZNAČI "SVETI SE IME TVOJE!"?
Upravo Sin Božiji je bio taj koji je svojim životom dao savršeno svedočanstvo za svog Oca, tako da je svojim učenicima mogao da kaže: "Ko vidi mene, vidi Oca." (Jn. 14,9). On je jedini ko je na savršen način živeo deo molitve Očenaš: "Sveti se ime tvoje!" Kako je to učinio? Da li tako što je po trgovima, ulicama i dvorištima izgovarao ime "Jehova", ili ispravno "Jahve"? Ne! Prema pouzdanim rečima Novog zaveta znamo da ovo ime nije upotrebio ni u prostorijama za bogosluženja u sinagogi, ni u jerusalimskom hramu. Svetio je ime svog Oca tako što se ponizio, odrekao se svega i bio je poslušan do smrti. I to do smrti na krstu! Osnovni stav njegovog života prema Ocu je bio: "Ali neka bude, ne moja, nego tvoja volja!" Iako je Božiji Sin, kroz ono što je propatio, naučio je lekciju poslušnosti. I samo zbog toga što je "svetio ime" svog Boga na taj način: "postao je svima, koji mu se pokoravaju uzrok večnoga spasenja." (Jev. 5,8-9).
Za ovu bezuslovnu poslušnost "ga je Bog i uzdigao na najviše mesto i dao mu ime iznad svakog imena, da se u Isusovo ime savije svako koleno na nebu, i na zemlji, i pod zemljom, i da svaki jezik prizna da je Isus Hristos Gospod (gr. Kirios - heb. Adonaj), na slavu Boga Oca." (Fil. 2,9-11). Kako onda obeščašćujemo Božije ime? Tako što nismo poslušni Božijoj objavi koja je otkrivena kroz Isusa. Mojsije je obesčatio Boga tako što ga nije poštovao, nego je svojevoljno, u neposlušnosti prema Bogu, udario u stenu umesto da joj se obrati, onako kako mu je bilo zapoveđeno (vidi 4. Moj. 20,8-12; 5. Moj. 28,58). Zbog ove nevere nije smeo da uvede Izraelce u obećanu zemlju.
Božije ime dakle, "svetimo" kada verujemo i kada smo poslušni rečima njegovog Sina koji nam kaže: "Moj otac će biti proslavljen time, što ćete donositi mnogo roda i biti moji učenici."
BITI HRIŠĆANIN ZNAČI PRIZNATI HRISTA KAO SVOG GOSPODA
Biti Isusov učenik znači takođe i svedočiti za njega i ispovedati ga pred ljudima. "Ako, dakle, svojim ustima priznaješ da je Isus Gospod i srcem veruješ da ga je Bog vaskrsao iz mrtvih, bićeš spasen." (Rim. 10,9). Pavle dalje dokazuje da ovaj Gospod ne zna za razliku između Jevreja i Grka, nego "isti je Gospod nad svima, velikodušan prema svima koji ga prizivaju." (Rim. 10,12). U Gospodu Isusu se ispunilo Joilovo proroštvo: "ko god prizove ime Gospodnje, biće spasen" (Rim. 10,13). Iz narednih stihova jasno saznajemo da se "prizivanje" ne odnosi samo na izgovaranje određenog imena, nego, radije, na veru u Gospoda Isusa Hrista.
Upravo zato što su Jevreji - a ovde Pavle govori baš o njima - veoma revnosno prizivali ime svog Boga zaveta i služili mu prema Zakonu; obožavali su, doduše, Boga koji se objavio Mojsiju kao Jahve, ali bili su "nerazumni". U svojem nerazumevanju i zaslepljenosti oni su odbacili Božijeg Sina i prikovali ga na krst, a kada se kasnije evanđelje tog Isusa raširilo u svet, opet su to bili ti isti Jevreji koji su mu se suprotstavljali i gnevno progonili njegove propovednike. Veći deo ovog naroda je bio "neposlušan evanđelju" (Rim. 10,10), tj. nisu verovali da je Isus onaj Gospod, po kome mogu biti spašeni. Nisu želeli da veruju ono što im je Isus jednom rekao: "Ja sam put, istina i život, niko neće doći Ocu, sem kroz mene." (Jn. 14,6).
Dakle, Petar u svojoj propovedi na dan Pedesetnice dovodi mesto iz Joila 3,5 u direktnu vezu sa Gospodom Isusom Hristom. Zadnja rečenica njegove propovedi ne ostavlja ni najmanji prostor za sumnju ko je Gospod i kako glasi njegovo ime po kome možemo biti spašeni: "Neka stoga ceo Izrael pouzdano zna da je ovog Isusa, koga ste vi razapeli, Bog učinio i Gospodom i Hristom (Dela 2,36 vidi i Dela 2,21-22). Kako nam dokazuje Prva Korinćanima 1,1-2, potrebno je ovog Gospoda Isusa u veri ispovediti i prizvati: "Pavle... i Sosten... posvećenima u Hristu Isusu, pozvanima da budu sveti, sa svima koji na svakom mestu prizivaju ime našeg Gospoda Isusa Hrista, koji je i njihov i naš". Dakle, uprkos prostom objašnjenju ovog starozavetnog mesta po Duhu Svetom, jer On je govorio kroz apostole - "Društvo kule stražare" citira novozavetnu referencu kao dokaz svoje lažne nauke (iz prevoda "Novog sveta"): "ko priziva ime Jehova, biće spašen" (Dela 2,21).
NOVI ZAVET - SAMO "DODATAK"?
Kako "Društvo kule stražare" objašnjava činjenicu, da u Novom zavetu, ono ime Jahve, koje navodi kao uslov spasenja, jednostavno nedostaje? U jednom članku koji je nazvan "Ime Božije opet na svom mestu" (Erwachet 22. 3. 1957, str. 25-26.) pokušavaju da to objasne. Ovaj pokušaj je karakterističan time što ležerno navodi razne tvrdnje koje nisu dokazane, jer nije moguće za njih pronaći dokaze u Novom zavetu.
Prvo je dopušteno kao kao "čudnovato" to, što se "božansko ime" ne pojavljuje ni u jednom od poznatih rukopisa grčkog teksta Novog zaveta - kao da Theos i Kirios nisu imena za Boga. Zatim se naglašava da "nije poznato kako se tačno izgovara to ime". Još čudnije utiče na hrišćana kad se o originalnom grčkom tekstu Novog zaveta govori da je to samo "inspirisani dodatak ili dopuna svetih hebrejskih spisa". Ovde izlazi u prvi plan osnovni stav "Društva kule stražare" koji takođe objašnjava skoro sve zablude koje Jehovini svedoci šire. Po njima Novi zavet nije izraz poslednje Božije volje - testamenta, volje koja ne sme, po Pavlovim rečima, biti ukinuta, niti sme išta da joj se dodaje (vidi Gal. 3,15 i dalje), u kojoj se Bog na najsavršeniji način otkrio čovečanstvu i koja je obavezna sve do Hristovog povratka (Jev. 1,1-2). Ne shvataju da novozavetna zajednica spasenja ne stoji pod Mojsijem, pod slugama, nego pod Hristom - SINOM (Jev. 3,1-6), da je kroz Mojsija došao "zakon" ali "milost i istina došli su kroz Isusa Hrista" - kroz Sina (Jn. 1,17).
Više je nego jasno da svedoci žele - slično kao i zbunjeni Petar pre silaska Duha Svetog - da za svoju teologiju naprave tri šatora na Gori preobraženja: jedan za Mojsija (predstavnika zakona), jedan za Iliju (predstavnika proroka) i jedan za Isusa Hrista, kako bi sledili svu trojicu. Čini se, da do dana današnjeg nisu čuli nebeski glas: "Ovo je moj ljubljeni Sin, koji je po mojoj volji! Njega slušajte!" (Mt. 17,5). Ne gledaju na Bibliju kroz samog Isusa, tj. ne tumače Stari zavet na osnovu Isusove objave, nego uzmu od svega po malo, što im odgovara za gradnju učenja i što im se uklapa u planove, bez da su pitali kome je to Bog uputio. Patrijarsima, Jevrejima ili Božijoj deci Novog zaveta? Ne obraćaju pažnju na Pavlove reči: "Marljivo nastoj da se pokažeš pred Bogom kao prokušan, kao radnik koji nema čega da se stidi, koji valjano propoveda istinu!" (2. Tim. 2,15). Ovakvo propovedanje podrazumeva razlikovanje istine od njene senke, razlikovanje praslike od njenog ostvarenja. Ako neko govori o Novom zavetu kao o dodatku ili dopuni Starog zaveta - kao što se dodaje deo na kuhinjski aparat - i ne priznaje ga kao OSTVARENJE Starog zaveta, - taj je, doduše, sposoban da potkrepi svoj stav citatima iz Biblije, ali Hristom otkrivena istina za njega ostaje zauvek zapečaćena. Ta Gospod Isus sam govori da se ne uzima zakrpa sa novog ruha (Novog zaveta), da bi se zakrpilo staro ruho (Stari zavet), jer se time uništava novo a starome se neće pomoći (Lk. 5,36-39).
SAMOVOLJNO TUMAČENJE PISMA
"Društvo kule stražare" potpuno očigledno i u odnosu na ime "Jahve" ignoriše ovaj princip prilikom tumačenja biblijskih tekstova. Izabere jedno od mnogih Božijih imena u Starom zavetu (naveli smo ih na početku) i hladnokrvno tvrdi da je to jedino pravo Božije ime i za hrišćane Novog zaveta. Čak tvrde da hrišćani treba da se nazivaju "Jehovinim svedocima" zato što jedino tako može biti ispunjen deo molitve Očenaš "... sveti se ime tvoje..."
Umesto toga bi trebalo prvo postaviti pitanje: Kome je ovo ime bilo otkriveno, u kakvim okolnostima i za koju svrhu? Na ova pitanja nam daje odgovor Druga knjiga Mojsijeva.
Kome je bilo otkriveno ovo ime?
Bog je otkrio ovo ime kad je pozvao Mojsija, posrednika Starog zaveta (2. Moj. 3,14-15). Kako se jasno vidi u Drugoj Mojsijevoj 6,3, Bog se pod ovim imenom nije nikad pre toga objavio, nego se objavio Avramu, Isaku i Jakovu kao Bog (El) Svemogući. "Ali svoje ime Jahve im nisam objavio". To dokazuje, da ni Avram, Isak, Jakov ili Avelj, ne bi mogli da se zovu "Jehovini svedoci" (kako to oni rado tvrde), jer njima ovo ime nije bilo otkriveno.
No, ako ovo ime ipak dolazi u vezu sa ovim božijim ljudima, to je samo zato što je njihove živote, radi nas, opisao Mojsije kojem je ovo ime bilo poznato. Isto kao što je Adam dao svojoj ženi, još pre rođenja prvog deteta, ime Eva, tj. majka svih živih (1. Moj. 3,20) i Avram je u Novom zavetu nazivan Abraham (u grčkom tekstu) i u onim slučajevima koji pominju vreme dok još nije dobio novo ime Abraham (Jev. 11,8: "Abraham, kad je bio pozvan..."). U vreme kad je bio pozvan zvao se Avram (u originalu Abram), tek kasnije mu je bilo dano ime Abraham "otac mnoštva". Upravo tako je Mojsije u ranije događaje stavljao ime Jahve koje je tek njemu bilo otkriveno.
U kakvim okolnostima je bilo dano ovo ime?
Mojsije je davao jedan izgovor za drugim, zbog čega ne može da bude vođa Izraelaca. Prigovarao je Bogu da će ga deca Izraelova pitati: "Koje je ime Boga naših očeva?" U Egiptu je postojalo mnoštvo božanstava. Sva su imala ime. Koje ime je trebao Mojsije da im kaže? "Kaži dakle deci Izraela: Ja sam me je poslao k vama". Treća osoba reči "ja sam" (1. Ja sam, 2. Ti si, 3. On je) na hebrejskom glasi "Jahve". Zato je Mojsije trebao da kaže narodu: "'Jahve' (On je), Bog vaših očeva me je poslao k vama". Ovim imenom Bog želi da pokaže svom narodu da je svugde: u prirodi, u istoriji živ, moćan u svojim delima i svugde ostavlja tragove svog života i vlasti koji se mogu osećati. To nas dovodi do odgovora na treće pitanje:
Sa kojom svrhom je bilo dano ovo ime?
Patrijarsima je bilo dovoljno reći "Bog Avramov, Isakov i Jakovljev". Ali sada, kad je od jedne porodice postao narod koji je Bog odredio sebi za vlasništvo, Bog je smatrao za mudrije da narodu saveza da i novo ime Boga tog saveza da bi ga razlikovali od idola ostalih naroda. Mojsije, posrednik Starog zaveta je primio ovo ime i predao ga izraelskom narodu. Međutim, taj isti Mojsije je Duhom Božijim prorokovao svom narodu: "Gospod, vaš Bog, podići će vam između vaše braće proroka kao što sam ja. Njega slušajte u svemu što vam kaže. A ko god ne posluša tog proroka, neka se iskoreni iz naroda" (Dela 3,22-23). Petar nam kaže da je ovaj prorok, niko drugi, do Isus. Mojsije nam dakle zapoveda (kao i glas Božiji kod preobraženja), da treba u svemu da poslušamo Hrista. Ključna pitanja glase:
- Da li nam je Božiji Sin u svom Novom zavetu stavljao na srce ime "Jahve"? Da li ga je izgovorio?
- Da li nam je zapovedio da se nazivamo ovim imenom?
Izričiti odgovor originalnog grčkog teksta Novog zaveta je: NE! Sin Božiji nam je otkrio ime svog Oca bez da i jedini put upotrebi ime Jahve koje "Društvo kule stražare" označava kao jedino Božije ime. I zato, što hrišćani treba u svemu da slušaju Isusa, sledimo njegov primer i koristimo za našeg nebeskog Oca ona imena koja je koristio i Sin. Ili možda "Jehovini svedoci" misle da su pametniji od Njega?
TVRDNJE BEZ DOKAZA
Za svoje beznadežne tvrdnje, "Društvo kule stražare" se oslanja na grčki prevod originalnog hebrejskog teksta Starog zaveta (tzv. LXX - Septuagintu). Neki rukopisi ovog prevoda umesto tetragrama (Jahve) koriste reči Kirios (Gospod) ili Theos (Bog), dok neki fragmenti navode tetragram hebrejskim slovima. Ova činjenica je bila poznata još pre 1900. godine i nije, kako se tvrdi, otkriće nedavnog vremena. "Kula stražara" iz toga izvodi zaključak da su Isus i njegovi apostoli imali na raspolaganju "takve kopije Septuaginte u kojima je Božije ime bilo napisano tetragramom". Čujmo dakle njihove navode i dokaze na osnovu ove pretpostavke:
"Nije li Isus u sinagogi u Nazaretu, kad je čitao tih par stihova (61,1-2) iz knjige proroka Isaije (u kojima se tetragram nalazi dva puta) izgovorio Božije ime onako kako je tamo stajalo? Ako je Isus takođe i u odnosu na izgovor ovog imena tako malo sledio nebiblijsku tradiciju koje su se držali jevrejski poznavaoci Pisma, onako kako je to činio u drugim stvarima, onda je ovo ime morao da izgovori."
Ovaj dokaz se sastoji od tvrdnje da je "Isus morao da izgovori". Morao je, jer se nešto drugo ne uklapa u koncept Društva, iako inspirisani pisci Novog zaveta izričito dokumentuju da Isus ovo ime nije izgovorio nego je čitao Gospod (Adonaj).
ZANIMLJIVA PARALELA: RIM - BRUKLIN
U rimokatoličkoj crkvi za to postoji zanimljiva paralela. Rimska crkva naime, na isti način argumentuje da je Isusova majka Marija uzeta na nebo:
"Ako je naš Spasitelj Marijin sin, onda je on, koji je tako savršeno poštovao zakon, morao da poštuje svoju dragu majku upravo onako kao i svog Oca. Zato što joj je mogao dati tu veliku čast, sačuvati je od smrtnog raspadanja, moramo verovati da je to zaista i učinio."
Toliko iz papske bule. Kako su slične sve "učiteljske službe" u svom dokazivanju, bilo da su u Rimu ili u Bruklinu, ako se usude da govore o nečemu o čemu reč Isusa Hrista ćuti!
SAVAOT JE BILO PRENESENO, ZAŠTO NE JAHVE?
Ponuđeni "dokaz" iz Septuaginte dokazuje upravo suprotno. Neki rukopisi Septuaginte su preuzeli hebrejsku formu. Pisci originalnog grčkog teksta Novog zaveta, koji su Duhom Svetim uvedeni u svaku istinu, mogli bi lako da slede ovaj primer ali nisu to učinili. Zašto? Zato što je tako hteo njihov Gospod i Učitelj, jer da je Gospod imao nameru da za vernike Novog zaveta sačuva jedno od Božijih imena Starog zaveta, dao bi da se to ime, - upravo onako kako je to uradio sa drugim pojmovima Starog zaveta - prenese u grčki. To jasno pokazuje Rimljanima 9,29 i Jakov 5,4. Pavle i Jakov prenose hebrejsku reč "cebaot" u grčki (sabaot), ali "Jahve" koje se u Starom zavetu stalno pojavljuje, prevode u Kirios (Gospod). (Upravo na mestu gde se pominje Cebaot, pominje se i Jahve: "Jahve Cebaot". Po svoj logici bi trebalo da se prenese sve ali nije - upravo to je suština ovog dokaza - prim. prev.).
Vredno je pažnje da čisto hebrejska reč "Savaot" (moštva ili vojske) nije postalo žrtva uticaja antisemitizma, kao što je navodno - prema tvrdnjama "Društva kule stražare" - bio slučaj sa imenom "Jahve" u originalnom grčkom tekstu Novog zaveta (vidi primedbu o "Haleluja" - str. 14.).
NAJBEDNIJI IZGOVOR
Dolazimo do najbednijeg izgovora kakav čovek koji veruje u Bibliju može izmisliti: Ako prepisi originalnog grčkog teksta nisu u skladu sa sopstvenim mišljenjem i tumačenjem, onda to "dokazuje da su u originalnim tekstovima hrišćanskih grčkih pisama bile izvršene suvišne ispravke" (Erwachet str. 26.). Da, čak i motiv za falsifikovanje Pisma - jer zbog toga je nastala svaka izmena teksta - mora biti "antisemitizam". Ako se već pretpostavlja da Božije proviđenje nije sačuvalo tekst Novog zaveta od izmena, kako možemo, s druge strane, s tolikim ubeđenjem tvrditi da predanje hebrejskih rukopisa Starog zaveta a to podrazumeva i reč "Jahve" nije falsifikovano, iako su više od hiljadu godina stariji? Zar ne mogu da shvate da ovim argumentima o "izmenama" i falsifikovanju podrivaju čitav temelj hrišćanske vere?
Ili nam je - zahvaljujući Božijoj milosti i njegovom proviđenju - bilo sačuvano sveto Pismo čisto, ili nije. Ako nije, onda je prestalo da bude Božije merilo. Onda je takođe besmisleno ako "Društvo kule stražare" citira ovu "izmenjenu" reč u svojim spisima kao dokaz. Ko to kaže ovom društvu? I ko kaže, da reč koju citira, nije iz nekog razloga bila promenjena od strane prepisivača - bilo da je bio antisemit, ili zato što je mu je smetalo nešto drugo, ili samo zato što nije razumeo značaj tih reči? Zbog ovakvih motiva su naime, po njihovim tvrdnjama, prepisivači od 3. veka trebali da uklone ime "Jahve" iz grčkog teksta. Odakle da znamo da nisu uklonili mnogo više od toga?
Tekstualna kritika nam je u ranijim godinama stalno iznova potvrđivala izuzetnu činjenicu da je nad Svetim spisima stalno bila ruka Božija kao štit. Ne postoji ni jedna druga knjiga iz antičkog doba koja bi bila sačuvana tako pouzdano kao upravo Novi zavet. U suštini, mora da je veoma loše stanje u nauci "Društva novog sveta" ako diže prst prema grčkom originalnom tekstu i tvrdi: "izmena!", "falsifikat!". Umesto da se samo u pokornosti ponizi pred silnom Božijom rečju, Društvo u svojoj oholosti i izopačenosti, izvrće ovu Svetu reč! Do koje mere? U svom prevodu "Novog sveta" je Društvo je ne manje od 237 puta izmenilo originalni grčki tekst koji potiče od inspirisanih apostola i proroka Novog zaveta i tamo, gde je izbacila originalno označavanje Boga imenima Kirios (Gospod) ili Teos (Bog) - ubacila je kovanicu "Jehova". Primerci "Kule stražare" iznova dokazuju kako tzv. "verni sluga" u Bruklinu, svojeručno menja reči Gospoda Isusa koje je napisao njegov voljeni apostol Jovan. Na stranicama ovog pisma, umesto kako Jovan piše: "svi će biti poučeni od Boga." (Jn. 6,45), čitamo: "Svi će biti poučeni od 'Jehove'". Ko to menja? Nisu to prepisivači od 3. veka naovamo, nego "Jehovini svedoci" od dvadesetog veka.
KO NE LJUBI ISTINU, VEROVAĆE LAŽI
Reči apostola Pavla su istinite. Ako neko ne prihvati "ljubav prema istini", Bog će mu poslati "delotvornu zabludu" i on onda "poveruje laži" (2. Sol. 2,10-11). Moja je želja da još mnogi ljudi budu oslobađajućom rečju Božijeg Sina izvedeni iz ropstva "Društva kule stražare" u istinu po kojoj, sa svom Božijom decom mogu znati jedino ime u kome možemo da se spasimo - ime ISUS HRIST iz Nazareta. Samo onaj ko mu priđe sa punim poverenjem u njegovu Reč, okrenuće smisao života od sopstvenog "ja" i od sopstvenih puteva, kako bi prihvatio volju Božijeg Sina.
Da, samo onaj ko Njega prizna pred ljudima kao Božijeg Sina i obuče se u Njega u veri u njegova obećanja u vodenom grobu krštenja (prema Ef. 4,5 postoji samo jedno krštenje, a ne dva krštenja različita za dve različite klase kako to uče "svedoci") kako bi primio milost oproštenja grehova i Svetog Duha kao dar Božiji (Gal. 3,26-27; Dela 2,38), samo taj je HRIŠĆANIN po svedočanstvu Novog zaveta. Jer samo u ovakvom nanovorođenju od "Duha i vode" (Jn. 3,5) čovek prima božansku snagu da donosi rod i time slavi nebeskog Oca. Za to nije potreban nikakav pritisak Društva traktata, koje na ovaj način jevtino širi svoje spise uz pomoć nebrojenih regruta, ali u Božijoj deci deluje sam Bog, i da imaju i želju i da čine ono što je po njegovoj volji (vidi Fil. 2,13).
ZAKLJUČAK
Pažljiv čitalac će mi dozvoliti da na kraju ukratko predstavim moje shvatanje Pisma na ovu temu. Sveto Pismo mene, kao sledbenika Hristovog vodi ka ovim mojim ličnim spoznajama:
1. Odbijam da svojevoljno uzimam ime Svemogućeg Boga, koje nije koristio ni Božiji Sin, ni njegovi inspirisani apostoli u svojim rečima.
2. U poslušnosti Novom zavetu daću prednost tome da nosim ime prvih učenika - HRIŠĆANIN (Dela 11,26). Po savetu apostola Petra biću spreman da trpim kao "HRIŠĆANIN" i da "slavim Boga ovim imenom" (vidi 1. Pet. 4,16). Istorijski podaci iz prvih vekova nam ne daju izveštaje o progonstvu "Jehovinih svedoka" (to bi, prema stavu "Kule stražare" trebalo da bude pravo ime vernika u ono vreme), nego stalno čitamo samo o progonstvu HRIŠĆANA, jer je to bilo pravo ime pravih svedoka. Dalje, mi taj isti Hristov svedok govori: "ljudima nije dato nijedno drugo ime pod nebom kojim treba da se spasemo." (Dela 4,12). Zato ću Oca moliti samo u ime Isusa (Jn. 16,23-24). Isus jasno pokazuje da je to tako. Istina, u Starom zavetu nije bilo tako, ali u Novom zavetu to tako treba da bude. Ne treba da se nazivam "svedokom" nego treba da budem svedok za Isusa Hrista. I kao takav držaću se zajednice koja nosi Njegovo ime, isto kao u Novom zavetu (Rim. 16,16). U takvoj jednostavnoj Hristovoj zajednici čovek po primeru Novog zaveta prepoznaje samo braću i sestre a ne predsednike, zamenike predsednika i druge ljudske titule. Isus je jedina glava ove Hristove zajednice.
3. Nikad ne bih odbacio Božije ime iz Biblije, ali takođe nikad ne bih prepravljao originalni tekst Novog zaveta onako kako je to uradilo "Društvo kule stražare" 237 puta u svom prevodu "Novog sveta" kad je Božije ime koje je koristio Isus i njegovi apostoli zamenilo imenom "Jehova". Da, od srca ću postupiti po primeru Božijeg Sina i neću uzimati u usta ime "Jahve" koje je ON sam, čak i u sinagogi i u hramu smatrao za isuviše sveto, da bi ga izgovorio. Zato ću za proučavanje Pisma svetog koristiti takve prevode Biblije koji Božije ime pišu tako da ne bih bio navođen da ga izgovaram drugačije nego Isus i njegovi apostoli, dakle Gospod i Bog.
4. Dalje, po mogućnosti ću tzv "Jehovine svedoke" nazivati prema njihovoj pravoj delatnosti, dakle "svedoci Društva kule stražare". Zato što svedoče samo za lažnu nauku, posmatrano s ljudske tačke gledišta, sa neverovatnom revnošću.
5. Molim od srca svog nebeskog Oca, da mi da snagu da "svetim Njegovo ime" onako kako nam je to svojim svetim životom lično pokazao njegov sveti Sin, poslušnošću u veri. Moja poslušnost u veri i moja ljubav pripada u celosti mom Gospodu Isusu Hristu koje je radi mene bio poslušan do smrti, "i to do smrti na krstu", kako bih mogao kroz veru u Njega da zovem svog Stvoritelja: "Abba, dragi Oče!" (Rim. 8,15). Deca Novog zaveta nisu primila Mojsijevog "duha služenja" (Jev. 3,5), nego Duha Svetog (Dela 5,32), "duha posinjenja" od Božijeg Sina (Jev. 3,6). Zato više ne zovemo kao Mojsije: "Jahve", nego s Hristom "Abba, dragi Oče!" Poslušnošću je Isus postao naše pomirenje:
6. "Zato ga je Bog i uzvisio na najviše mesto i dao mu ime iznad svakog imena, da se na Isusovo ime savije svako koleno na nebu, i na zemlji, i pod zemljom, i da svaki jezik prizna da je Isus Hristos Gospod, na slavu Boga Oca." (Fil. 2,9-11).
ISUS - JAHVE JE SPASENJE
U Starom zavetu se srećemo sa mnogim imenima i pojmovima u kojima je u nekom obliku sadržano ime "Jahve". Na primer: Jonatan (Jahve dao), Jojada (Jahve zna), Jojakim (Jahve usmerava), Jošija (Jahve isceljuje), Jošua (Jahve pomaže), Jotam (Jahve je savršen), Isaija (Jahve je spasenje). I Haleluja (slavite Jahvu), često korišteno u psalmima, sadrži - iako se to na prvi pogled ne može primetiti - ime Jahve. Ova imena i pojmovi iz Starog zaveta su pisci Novog zaveta delimično preuzeli. U Otkrivenju 19,1; 19,3-4 i 19,6 srećemo ovu hebrejsku formulaciju: "Halejuja" u 4. stihu u vezi sa takođe hebrejskom rečju "Amen" (neka tako bude, sigurno je...). Činjenicu, da nam ova preuzeta formulacija ni u kom slučaju ne daje pravo da upotrebljavamo ime "Jahve" koje u Novom zavetu nikad nije upotrebljeno, izričito naglašava 5. stih na tom istom mestu, gde glas sa prestola zapoveda: "Hvalite našeg Boga!"
Ime "Jahve" nije upotrebljeno iako je prethodono upotrebljeno "haleluja". Kod reči "haleluja" se ne radi o direktnom navođenju imena "Jahve", koje "Društvo kule stražare" pokušava da nametne kao jedino spasonosno i to u lažnoj formi "Jehova". Na ovom primeru je, naprotiv, očigledno, da čovek može slaviti i hvaliti Boga a da ne izgovori to ime direktno. To upravo činimo kad izgovaramo ime Isus. Šta znači Isus? Ime "Isus" je grčka forma hebrejskog imena Ješua i znači, "Jahve je spasenje". Zato stoji u Mateju 1,21: "Daćeš mu ime Isus, jer će on spasiti svoj narod od greha."
Boga poštujemo samo ako poštujemo njegovog Sina kao i Oca (Jn. 5,23). Držimo se onoga što i apostoli: "Blagosloven Bog i Otac našeg Gospoda Isusa Hrista..." (2. Kor. 1,3), jer nam je u Isusu poslao spasenje! Ostaje jasno i očigledno: "JER LJUDIMA NIJE DATO NIJEDNO DRUGO IME POD NEBOM KOJIM TREBA DA SE SPASEMO." (Dela 4,12).
Dragi prijatelju,
Priđi Isusu u veri i poslušnosti, a time i ka onim vernim svedocima "koji na svakom mestu prizivaju ime našeg Gospoda Isusa Hrista" (1. Kor. 1,2).
Dragi brate,
Priznaj Ga odvažno pred svetom: "Ako dakle svojim ustima priznaješ da je Isus Gospod i srcem veruješ da ga je Bog vaskrsao iz mrtvih, bićeš spasen" (Rim. 10,9).
