Istina o nama
Ako je Bog pravedno biće puno ljubavi, zašto ima toliko zla na svetu, patnji i žalosti? Kako je nastala tolika mržnja? Kako su Božija stvorenja postala toliko puna mržnje, zla i požude?
Da bismo to shvatili i da bi nam postalo jasno zašto se jedan narod diže protiv drugoga, zašto su sve novine pune izveštaja o okrutnim delima brutalnosti i mržnje, moramo se vratiti na sam početak, na Adama dok je još bio u Edenskom vrtu, što je opisano u Knjizi Postanka.
Sveto Pismo nam jasno kazuje šta se sve dogodilo u samom početku i zašto je čovek otada neizbežno krenuo putem samouništenja.
Bog je stvorio ovaj svet kao savršenu celinu. Stvorio je prekrasan, skladan svet kojeg je čovek upropastio. Pošto je taj svet bio toliko savršen da čeznemo za njime i danas, želimo ga ponovo steći. U taj savršeni svet Bog je postavio savršenog čoveka. Adam je bio savršeno biće, jer što je Bog stvorio zaista je savršeno, i tom savršenom čoveku Bog je dao najdragoceniji dar - slobodu izbora. Bog je čoveku dao dar slobodnog odabiranja.
Adam je bio usko povezan sa Bogom, živeo je stalno u njegovoj prisutnosti. Bilo mu je određeno da živi na zemlji i da njome vlada kao car koji će vladati po Božijoj volji.
Takav je bio Adamov položaj dok se nalazio u Edenskom vrtu, u raju: bio je savršen čovek, prvi i jedini, zemaljsko biće kome je Bog dao neprocenjiv dar slobode. Adam je imao potpunu slobodu izbora - prihvatiti ili odbaciti ponuđeno.
Poslušati Božije zapovesti ili im se suprotstaviti. Slobodu da se njome usreći ili upropasti. Sama sloboda ne zadovoljava čoveka već ono što on slobodno odabere da učini. Upravo to odlučuje, hoće li taj čovek naći mir u samom sebi i mir s Bogom.
Sloboda izbora
Onoga trenutka kad je čoveku pružena sloboda izbora, on se suočava sa dva puta. Sloboda nema nikakva smisla ako postoji samo jedan mogući put. Jer sloboda uključuje pravo odabiranja, izbora, tako da svako može sebi odrediti svoj lični životni tok.
Sigurno poznajete ljude koji su pošteni ne zato što su izabrali da budu pošteni, nego zato što nisu imali prilike da budu nepošteni. Poznajete, verovatno, i takve koji su oholi zbog svoje dobrote, koja je, ustvari, rezultat njihove okoline u kojoj žive i načina života, koji ih sprečava da budu zli i opaki. Ne možemo se ponositi da smo odoleli napastima ako one nikad nisu pred nas postavljene.
Greh po Adamu ulazi u sve ljude
Adam nije bio u takvom položaju. Bog mu je dao slobodu da odabere i pružio mu sve mogućnosti da je upotrebi. Kako Bog nije mogao stvoriti biće koje ne bi bilo savršeno, opskrbio je Adama savršenom okolinom u kojoj je trebao dokazati hoće li služiti Bogu ili neće.
Bog je završio svoje delo. Po svom obličju je stvorio savršenog Čoveka. Tog čoveka je obdario razumom i dušom i dao mu i potpunu slobodu da se posluži svojim umom i raspolaže svojom dušom kako misli da je dobro. Zatim je kao mudar Roditelj, što je i bio, čekao da vidi šta će njegovo dete odabrati (1. Mojsijeva 3).
I čovek je odabrao. Zbog svog izbora je trpeo posledice i postavio primer koji je trebalo slediti celo čovečanstvo.
"Stoga, dakle, kao što je za jedan prestup došla osuda na sve ljude..." (Rimljanima 5:18).
Adam je praotac ljudskog roda. Bog nije kriv za ovakav tragičan udes u kojem se svet već toliko dugo nalazi.
"Ali to nije pravedno! Zašto bismo mi danas trpeli što je prvi Čovek sagrešio tako davno, gotovo izvan vremena? Zašto se čovečanstvo nije oporavilo tokom tolikih godina? Zašto bismo radi toga morali svi mi stalno ispaštati." U svom očaju okrećemo se od Boga i okrivljujemo ga zbog našeg bednog stanja. Sumnjamo u njegovu mudrost i rasuđivanje. Nalazimo greške u njegovoj milosti i ljubavi.
Zaboravljamo da je Adam glavar ljudskog roda, kao što je u našoj državi Predsednik glavar naše države. Kad deluje Predsednik, kroz njega, ustvari, deluje sav narod naše države. Kad Predsednik donese neku odluku, ona je odluka celoga naroda. Drugim rečima, zbog Adamovog prvog greha, zemlja na kojoj su nekad rasle samo predivne hranljive biljke, sada daje dobre i loše. Čovek, koji je nekad samo šetao Vrtom i rukom prisezao za nekim sočnim plodom, tada nije trebao odeće ni ikakvog zaklona, sada se mora mučiti celi svoj život da opskrbi sebe i svoju porodicu. Žena, nekad najbezbrižnije stvorenje, sada je opterećena žalošću i patnjama; i muškarac i žena nalaze se pod kaznom duhovne i telesne smrti. Smrt je trostruka:
1. trenutačna duhovna smrt;
2. početak telesne smrti (trenutkom rođenja počinje proces umiranja);
3. konačna, večna smrt (1. Mojsijeva 3:16-19).
I mi možemo odabrati
Greh je ušao u ljudski rod kroz Adama i od tada se čovek bezuspešno nastoji osloboditi tog prokletstva. Svi smo po nasleđu grešnici. Bez obzira što sve pokušavali, ne možemo izbeći našem nasleđu.
Pribegli smo svim mogućim sredstvima da ponovo steknemo ono što je Adam izgubio. Pokušali smo obrazovanjem, filozofijom, religijama i državnim uređenjem zbaciti sa sebe jaram izopačenosti i greha. Naše su pobude bile dobre i neki naši pokušaji hvale vredni, ali nisu postigli svoj cilj. Još uvek činimo onu istu grešku koju je učinio i Adam. Pokušavamo biti carevi po nekom svom pravu, po svojoj sili i snazi, umesto da poslušamo Boga i njegove zapovesti.
Pre nego proglasimo Boga nepravednim ili nerazumnim, zato što dopušta da greh zahvati celi svet, pažljivije sagledajmo celu situaciju. Bog je u svojoj neizmernoj saosećajnosti za patnje ljudskog roda poslao svoga Sina da nam pokaže izlaz iz naših patnji. Poslao ga je da on sam iskusi iste patnje i napasti koje su bile postavljene pred Adama i da ih pobedi. Sotona je kušao Isusa na isti način kao i Adama. Ponudio mu je moć i slavu ako odbaci Boga, isto što je kroz Evu ponudio Adamu.
Postoji, međutim, velika razlika jer se Isus odupro kušnji. Kad mu je đavo pokazao sva carstva ovog sveta i obećao svu slavu ako sledi njega, Sotonu, umesto Boga, Isus Hrist je odgovorio: "Odlazi, satano; jer je napisano: 'Klanjaj se Gospodu, Bogu svome, i njemu jedinome služi'". (Matej 4:10)
U slabosti naše izopačene prirode pokazali smo se kao pravi Adamovi sinovi i verno ga sledimo. Možemo Adama proklinjati, ali ga ipak oponašamo.
Čeznemo za danom u kojem će nestati nasilja, razočarenja, bolesti i smrti. Ali taj dan ne može doći dok se nešto ne učini sa našim prekršajem - gresima. U sledećim poglavljima videćemo šta je Bog učinio da reši taj osnovni ljudski problem - greh i da nam svane novi dan. Bog nas čeka, svojom ljubavi koja prevazilazi mogućnost ljudskog shvaćanja, da dođemo k Njemu da nam da oproštenje naših greha i mir. Izbor je na nama - da izaberemo vlastiti put koji vodi u smrt ili Božiji put koji vodi u večni život.
U međuvremenu svi ljudski snovi ostaju neostvareni i padaju u zaborav. Uvereni smo da svet napreduje, postaje bolji i humaniji, jer čovek pravi nove proizvode. Proizvode se savršenije mašine, bolje žitarice, pobeđuju se neke bolesti, ali greh i dalje stvara ruševine, život u zajednici ljudi čini nemogućim, uništavajući svaku ličnu sreću.
Neki ljudi nas žele uveriti da su sadašnje tragedije samo prolazne nevolje na putu ka boljim vremenima. Oni ne žele priznati prave probleme s kojima je čovečanstvo suočeno. Nismo na putu savršenstva, niti su naše nevolje samo zato što još nismo stigli do njega. One su tu što je naš svet "duhovno zagađen".
Bog je stvorio dobar svet. Iskvario ga je greh. Bog je čoveka stvorio kao bezgrešno biće, ali kad je greh ušao u čoveka, učinio ga je opakim. Svako očitovanje zla samo je posledica osnovnog greha.
Greh je isti u svim ljudima, narodima kroz sva vremena. On je isti u Africi kao i u Americi, isti u Indiji kao i u Evropi. Sve žalosti, sve gorčine, sva okrutnost, tragedija, sav jad i sramota ljudske istorije mogu se sabrati u jednu malu reč - greh.
Ljudi ne vole kad im se kaže da su grešnici kao što su bili njihovi očevi i dedovi, majke i bake. Sveto Pismo ipak izjavljuje: "Jer nema razlike; svi su zgrešili i tako su lišeni slave Božije" (Rimljanima 3:22-23). Sećam se događaja vezana uz jednog člana crkve koji je došao propovedniku da s njime razgovara o grehu.
"Slušajte, mi članovi crkve želeli bismo da ne govorite toliko otvoreno o grehu. Smatramo da će naša deca, ako čuju kako mnogo raspravljate o grehu, lakše postati grešnici. Zašto umesto reči 'greh' ne biste rekli 'pogreška' ili recite da omladina često slabo razume neke pojmove? Ali molim vas, nemojte tako otvoreno govoriti o grehu."
Propovednik tada pođe do police i s najvišeg mesta skine malu flašicu i pokaže je svome posetiocu. Nalepnica na flašici jasno je isticala crvenom bojom ispisan naslov: "Otrov! Ne diraj!"
"Šta hoćete da učinim?" - upita ga propovednik. "Zar mislite da bi bilo mudro odstraniti ovu nalepnicu i staviti drugu na kojoj će pisati 'Sok od malina'? Zar ne uviđate da ako na nalepnici piše da je u flašici neko blago sredstvo, a ustvari se u njoj nalazi opasan otrov, onda sadržaj te flašice predstavlja veliku opasnost?"
Za greh nam ne treba neka nova reč. Moramo samo pronaći šta ta reč, koju već poznajemo, zaista znači. Jer, premda danas u svetu prevladava greh, mnogi uopšte ne shvataju njegovo pravo značenje. To je lažno i kratkovidno poimanje greha, koje sprečava mnoge ljude da se obrate Bogu i spase. Zbog nedostatka pravog shvatanja greha, mnogi hrišćani danas ne žive čistim hrišćanskim životom.
Možemo ga nazivati sitnicom, ali ga Bog naziva tragedijom ljudskoga roda. Možemo ga doživeti kao neku nezgodu, ali Bog izjavljuje da je greh odvratno i sramotno delo. Čovek se nastoji izgovarati zbog greha, međutim, Bog ga želi ukoriti i uveriti da je grešan, i nastoji ga spasiti. Greh nije igračka za zabavu, to je strahota koju valja izbegavati. Shvatite, dakle, kako greh izgleda u Božijim očima.
Pet pojmova za greh
1. Greh je kršenje Božijeg zakona
Bog je postavio granicu između dobra i zla i kad god prekoračimo tu granicu, krivi smo što upadamo u zabranjeno područje zla, kršimo zakon. Kad god ne živimo po odredbama Božijih Deset zapovesti, kad se god protivimo propisima Propovedi na gori, prekršili smo Božiji zakon i grešimo.
Apostol Jakov je to objasnio ovim rečima: "Nego svako podleže iskušenju na taj način sto ga njegova sopstvena požuda vuče i mami; tada požuda začne i rađa greh, a učinjeni greh rađa smrt." (Jakovljeva 1:14-15)
2. Greh je nepravda
Nepravda se odnosi na naše unutrašnje pobude i skrivene želje, koje toliko često želimo sakriti od ljudi i Boga. To su zla koja izviru iz naše izopačene prirode.
Isus opisuje tu unutrašnju pokvarenost ovim rečima: "Jer iznutra iz ljudskog srca izlaze zle misli, blud, krađe, ubijstva, preljube, lakomstva, zloće, prevare, raspojasanost, zavisti hula, oholost, bezumlje. Sva ova zla izlaze iznutra i čine čoveka nečistim." (Marko 7:21-23)
3. Greh je promašeni cilj
Cilj i krajnja svrha čitavog života je dostići Hristov uzor. On nam je došao pokazati šta je čoveku moguće postići ovde na zemlji i ako ga ne sledimo, promašujemo cilj i ne dosežemo božanska merila za naš život.
4. Greh je prestup
Greh nije samo negativno delovanje ili nedostatak ljubavi prema Bogu. On je čovekova odluka da svoje interese stavi ispred Božije volje. Ako svoja osećanja usredsređujemo samo na sebe a ne posegnemo celim srcem za Bogom, grešimo. Egoizam i sebičnost je greh isto kao lopovluk i ubistvo. Možda je baš takva sebičnost najpodmukliji oblik greha, jer se baš tada najlakše previdi nalepnica na flašici otrova. Greše i oni koji se oslanjaju samo na sebe, cene samo vlastite interese i bore se samo da zaštite svoja prava.
Isus je rekao: "Jer šta koristi čoveku da zadobije sav svet, a život svoj izgubi?" (Marko 8:36) Kad bismo to preveli na savremeni jezik, rekli bismo: "Šta koristi čoveku ako sagradi golemo industrijsko carstvo, a izjeda ga čir na želucu i ne raduje se Božijem daru - životu?
5. Greh je nevera
Nevera je greh jer vređa Božiju istinoljubivost. "Ko veruje u Sina Božijeg ima svedočanstvo u sebi. Ko ne veruje Bogu načinio ga je lažom, jer nije verovao u svedočanstvo kojim je Bog svedočio za svoga Sina." (1. Jovanova 5:10)
Nevera zatvara nebeska vrata, a otvara vrata pakla. Nevera odbacuje Božiju reč i odbija Hrista kao Spasitelja.
Posledica greha
Greh na sebe navlači smrtnu kaznu i niko nije u stanju spasiti se od kazne za greh ili očistiti svoje srce od pokvarenosti. Jedino Hrist ima sredstvo za otkupljenje od greha. Samo Hrist može spasiti grešnika od kobne sudbine koja ga čeka. "Smrt je, naime plata za greh." (Rimljanima 6:23) "Onaj koji zgreši, taj će umreti." (Jezekilj 18:4) "Ta niko sebe ne može otkupiti ni za se dati Bogu otkupninu." (Psalam 49:8) "Ni njihovo srebro ni njihovo zlato neće ih spasiti." (Sofonije 1:18).
Naše spasenje od greha je Isus Hristos. Na kraju svog savršenog života na zemlji on je raspet na krstu između kriminalca i ubice a da nikad greha nije počinio. Isus je od Boga pomazani Spasitelj. On je bio savršen Božiji Sin, koji je čovekom postao da uzme na sebe kaznu greha koji tlači čovečanstvo.
Tvoji i moji gresi su prikovali Isusa na krst. U tom strahovitom trenutku, ljudski rod je iskusio najmračnije učinke greha, dotičući najgnusnije krajnosti. Sveto Pismo govori da je u trenucima Hristove smrti tama obavila zemlju.
Hvala Bogu, to nije kraj. Smrt Isusa Hrista za sve koji mu veruju otvara put u novi život. Njegova je smrt temelj naše nade. Hrist je na svome telu poneo naše grehe koji nas odvode od Boga. Isus Hrist je vaskrsao iz mrtvih, Očevom slavom, jer smrt nije mogla da zadrži Stvoritelja života.
Ako prihvatiš vaskrslog Hrista u svoj život, raskinuće ti se okovi greha, koji te drže u smrtonosnom zagrljaju. Ti možeš postati slobodan i siguran da ti Hrist sada iz ljubavi daje očišćenje greha i život večni i sigurnost da će te po smrti uzeti k sebi u svoje carstvo.
