Duhovno ili duševno?
U ovom članku želim da se usredsredim na jednu posebnu stvar, na odnos između čovekovog duha i duše.
Ljudski duh dolazi direktno od Boga i uvek je u direktnoj relaciji sa Bogom. Prilikom stvaranja se otkriva odnos u kome Bog pokreće ljudski duh, ljudski duh pokreće dušu i duša oda upravlja telom. Čovekovom pobunom, njegov duh je gurnut u stranu i duša je preuzela kontrolu. Kao rezultat toga, čovek koji nije obnovljenje pod kontrolom tri funkcije duše: duša, intelekt i emocije.
Kada Bog pomiruje čoveka sa sobom, Njegova namera je da obnovi prvobitno stanje u kome se ponovo povezuje direktno sa čovekovim duhom, duh se postavlja iznad duše, a duša iznad tela. Ovo objašnjava Davidove reči u Psalmu 103:1: "Blagoslovi Gospoda dušo moja". Kroz veru se Davidov duh ponovo ujedinio sa Bogom i čeznuo je da Ga slavi. Tako je njegov duh podstakao dušu da pokrene glasovne organe na odgovarajuće reči obožavanja.
Dokle god čovek prebiva u pokornosti Bogu, a njegova duša prebiva u pokornosti njegovom duhu, čovek funkcioniše u harmoniji sa Bogom i samim sobom. Ako se čovek bilo kada ponovo pobuni protiv Boga, njegova duša više nije u pokornosti njegovom duhu i ta unutrašnja harmonija je prekinuta. Ovo znači da postoji stalna tenzija između duha i duše.
Grčki jezik Novog zaveta ima poseban pridev koji je nastao direktno iz reči za dušu - psihe, koja opisuje akciju iniciranu od duše. To je pridev psihikos. Na našem jeziku to je reč duševno, ali nažalost engleski nema takvu reč (tekst je pisan na engleskom jeziku - op. prev.).
Kao posledica toga, engleski prevodi Novog zaveta koriste dosta različitih reči: prirodan, senzualan, svetovan, neduhovan, svetovnog uma, bez duha ili sa frazom slediti prirodne instikte. Čitaoci na engleskom, koji ne mogu da proniknu dublje od prevoda, nemaju stoga priliku da saznaju da ovih sedam različitih reči ili fraza sve prevode jednu te istu grčku reč.
U ostatku ovog teksta, ja ću da koristim reč duševan. Ovo će da naglasi tenziju koja u Novom zavetu postoji između onoga što je duhovno i onoga što je duševno.
U 1. Korinćanima 15:44-46, Pavle koristi ovu reč tri puta da bi naglasio razliku između našeg sadašnjeg tela koje je prirodno (duševno) i našeg vaskrslog tela koje će da bude duhovno. Duševno telo je ono u kome duh deluje kroz dušu. Duhovno telo je ono u kome duh direktno upravlja telom, i ne mora da djeluje kroz dušu.
Heruvini koji su opisani u prvom poglavlju knjige proroka Jezekilja, imali su duhovna tela. Svaki je išao pravo; oni su išli gamo kuda ih je Duh vodio (Jezek. 1:12).
Ponovo, gde je Duh želeo da oni idu, oni su išli, jer ih je tako vodio Duh (Jezek. 1:20).
To je tip tela koje će vernici imati nakon vaskrsenja. Više neće biti potrebno da naš duh utiče na našu dušu, i da naloži našem telu da prikladno reaguje. Naše će telo direktno reagovati na odluku našeg duha. Bićemo kao heruvini u knjizi proroka Jezekilja: ići ćemo pravo, bez skretanja, gde god nas Duh vodi. Kakva uzvišena sloboda!
Postoje tri mesta u Novom zavetu gde je razlika između duhovnog i duševnog još jasnije iskazana. U 1. Korinćanima 2:14-15 Pavle kaže:
"A zemaljski čovek ne prima što je od Božjeg Duha, jer je to za njega ludost, i ne može da sazna, zato što o tome treba na duhovni način rasuđivati. Duhovni čovek pak rasuđuje o svemu, a njega niko ne prosuđuje."
U razumevanju duhovnih stvari duša zavisi od duha. Ako nije u skladu sa duhom, sfera duhovne istine je zatvorena za nju. Veoma je važno da pristupamo istini sa ispravnim stavom, kada je naša duša podređena našem duhu i naš duh u jedinstvu sa Bogom.
Juda u svojoj poslanici govori o ljudima u crkvi koji su gunđavi, stalno prigovaraju, hodaju okolo prema svojoj požudi... čulno (duševno) nastrojeni ljudi koji uzrokuju podele i nemaju Duha (Juda 1:19).
Kada duša hrišćanina kroz njegov duh nije podređena Bogu, kada on postaje kanal kroz koji svaka vrsta telesnosti i razdora može da se uvuče u crkvu. Ovo je istina, osnovni uzrok podela u telu Hristovom.
U Jakovljevoj 3:15, apostol govori o vrsti mudrosti koja ne dolazi odozgo, već je zemaljska, duševna, demonska. Jakov opisuje tri nivoa koja slede jedan iza drugoga: od zemaljskog preko duševnog do demonskog.
Kada hrišćani postanu zemaljski, onda gube viziju večnosti. Ne mogu da vide dalje od stvari u ovozemaljskom životu: uspeh, zadovoljstvo, bogatstvo, fizičko zdravlje. Oni se zanimaju samo za ono što im njihova vera može pomoći u ovozemaljskom životu!
Za takve ljude Pavle kaže: "Ako se samo u ovom životu pouzdajemo u Hrista, jadniji smo od svih ljudi." (1. Korinćanima 15:19). Takvi hrišćani često sebe smatraju za napredne i uspešne. Bog ih smatra za jadne.
Posle zemaljskog, sledi duševnost. Biti duševan, znači biti egocentričan i sebičan. Za takve ljude, hrišćanska vera je način da ostvare svoje želje u životu. Oni smatraju da je pobožnost sredstvo dobitka (1. Timotiju 6:5).
Duševno otvara vrata za demonsko. Ovo je jedan od glavnih načina kako se demoni uvlače u crkvu. Često se postavlja pitanje: da li hrišćani ikada trebaju oslobođenje od demona? Jakovljeve reči nam daju jasan odgovor. Ove tri faze, od zemaljskog preko duševnog do demonskog, izlažu pojedinačne vernike i čitave zajednice aktivnosti demona.
U mnogim mestima, današnja crkva je zapravo bezbožna mešavina. Jasna linija između duhovnog i duševnog nije povučena i zato nema prepreka za demonsko. Istinske manifestacije Svetog Duha su često prožete manifestacijama koje su zapravo demonske. Kao rezultat, mnogi iskreni vernici su dezorijentisani i zbunjeni.
Da bi smo se zaštitili moramo da razvijamo duhovno razlikovanje. Moramo da naučimo kako da razlikujemo šta je duhovno i šta je duševno. Postoji samo jedan, dovoljno oštar instrument koji to može da razlikuje - Reč Božja.
"Jer je Reč Božja živa, delotvorna i oštrija od svakoga mača sa dve oštrice, te doseže do rastavljanja duše i duha, zglavaka i moždine, pa sudi mislima i smeranjima srca." (Jevrejima 4:12).
Dalje, u Jevrejima 5:14, pisac govori o dva uslova koja moramo da ispunimo da bismo vežbali ovaj način razlikovanja: "A čvrsta hrana je za savršene, čija su čula navikom uvežba za razlikovanje dobra od zla."
Prvi uslov je da moramo redovno da se hranimo čvrstom duhovnom hranom tako što ćemo studirati celu Bibliju. Drugi uslov je da moramo stalno da praktikujemo razlikovanje. Moramo konstantno da budemo budni, prepoznavajući duhovne sile koje srećemo u različitim situacijama. Razlikovanje duhova bi trebalo da bude deo našeg hrišćanskog života baš kao i molitva.
Na kraju, poslušajmo savet koji je Pavle dao u 1. Korinćanima 16:13-14: "Bdijte, stojte čvrsto u veri, držite se muški, budite jaki."
