O palim anđelima
Živimo u vreme kada delovanje "palih anđela" neprestano raste. Dovoljno je samo pogledati medije i dešavanja u svetu. Sa svih strana nas zapljuskuje poplava okultizma, mistike, nemorala, izopačenosti, mržnje, ubistava, propaganda sekti i kultova. Stiče se utisak kao da se celo čovečanstvo odlučilo da krene u rat protiv Boga.
Mišljenja teologa se razilaze oko toga šta su zapravo demoni, ali je sasvim jasno da se radi o palim anđelima koji su na "privremenoj slobodi", naspram onih koji su zatočeni u Tartaru (2. Pet. 2,4; Juda 1,6). Postoje međutim, i druga ne biblijska shvatanja koja veruju neki hrišćani. Filon, Josip i mnogi rani hrišćanski pisci smatrali su da su to duše zlih ljudi koji su umrli, ali Pismo govori da nespašeni mrtvaci na mestu mrtvih čekaju poslednji sud (Lk. 16,23; Otk. 20,13), a ne da slobodno lutaju unaokolo. Drugi misle da su to bestelesni duhovi predadamske rase. Ova učenja su našla plodno tlo u spiritizmu i nekim Nju Ejdž pravcima. Međutim, Biblija ne spominje predadamsku rasu, pojam koji je nastao da bi se na neki način učvrstila tzv. "teorija jaza".
POREKLO DEMONA ILI ZLIH ANĐELA
Strogo uzevši, u Bibliji se spominju tri grupe ovih duhovnih bića:
a) Zli anđeli, koji su zbog nemoralnosti okovani u Tartaru (2. Pet. 2,4; Juda 1,6).
b) Anđeli koji deluju u ovom svetu pod sotoninim vođstvom (Mt. 25,41; Otk. 12,7-9; Više o sotoni niže). Čini se da je njihov glavni zadatak da podupiru svog vođu, u borbi protiv Boga i Njegovih saveznika Božijih anđela i Božijeg naroda.
c) Zatim postoje demoni koji se spominju pod različitim imenima: "zli duhovi, nečisti duhovi" (5. Moj. 32,17; Ps. 106,37).
BOG I ZLI ANĐELI
Bog se njima ponekad koristi da bi ispunio svoje planove i namere, naročito da učvrsti ljude u pobuni protiv Njega samog (Sud. 9,23; 1. Sam. 16,14; Ps. 78,49). Bog je vrhovni gospodar Carstva (njihovog duhovnog prostora) zlih duhova, iako oni ne deluje prema Njegovim odredbama. Bog ovim duhovima dopušta da deluju, kao što dopušta da zli ljudi napreduju unutar Njegovog konačnog plana za čoveka.
Bog ima suverenu vlast nad zlim duhovima i oni su Mu podređeni. Bog im strogo ograničava delovanje (1. Car. 22,18-23). Iz ovog se odeljka jasno vidi da Bog ima krajnju kontrolu nad svetom zlih duhova i dopušta im da deluju kada se to slaže s Njegovom suverenom voljom i namerama (Jov 2,1-7).
SADAŠNJE DELOVANJE DEMONA
Pretpostavimo li da su zli duhovi i demoni isto, oni onda deluju na sledeće načine:
a. Okultizam: Rukovode "okultizmom", tj. mističnim i tajanstvenim praksama, koje je Bog zabranio i koje su nazvane "gadostima", jer su povezane sa idolopoklonstvom. Ovakve prakse ljude zavode, zarobljavaju i vode u robovanje sotoni, tj. "postvaruju njegovo naličje i njegov um" koji su iskrivljeni i izopačeni - sasvim protivni Božjem umu i naumima.
Sotona voli da izvrće sve što je Bog stvorio ili zapovedio. Kukasti krstovi, imena sricana unazad i najrazličitije seksualne izopačenosti, tipični su proizvodi sotoninih nakaradnih misli. Pod nazivom okultno spadaju još strašnija polna izopačenja, te ono što poznajemo pod imenom "spiritizam" (opštenje sa zlim duhovnim svetom, često nazivano kao opštenje sa mrtvima - pokojnicima). Ljudi koji se svesno i nesvesno upuštaju u takve stvari, otvaraju se mogućnosti demonskog uticaja, ometanjima, uznemirivanjima i proganjanjima, a u krajnjim slučajevima i opsednutosti demonom (što znači: biti pod potpunom vlašću demonske sile). Što se čovek duže time bavi, sve je gore, a šanse za oslobođenje sve se više smanjuju.
U ovo područje spadaju proricanje budućnosti, astrologija tj. horoskopi (Isa. 47,13; Dela 16,16), kojih je svrha da čoveka dovedu u sotonine kandže. Već pomenut spiritizam, opštenje živih sa mrtvima, uključujući i savetovanje sa medijima i prisustvovanje seansama. Na takvoj seansi demoni oponašaju glas umrle osobe. Krajnji oblik okultizma uključuje vračanje (obavljanje sotonskih rituala i obreda) i stvarno poštovanje sotone. Bog oštro zabranjuje sve takve prakse. (2. Moj. 7,11-12; 3. Moj. 19,26-31; 3. Moj. 20,6-27; 5. Moj. 18,10-14; 1. Sam. 28; 2. Car. 17,17-18; 2. Car. 21,1-6; 2. Car. 23,24-25; 1. Dn. 10,13-14; Isa. 2,6; Isa. 8,19-20; Isa. 47,9-15; Jer. 27,9-10; Jer. 29,8-14; Jer. 29,21-23; Jezek. 13,17-23; Zah. 10,2; Mal. 3,5). Ovde treba spomenuti i "kult mrtvih" ili "smrti" koji je veoma snažan na prostoru Balkana.
Mora se naglasiti da su u svim ovim slučajevima temeljni principi prevara, obmana i zavaravanje. Božji protivlek je vera (oslanjanje na Božju Reč i delovanje u skladu s njom), i priznanje propraćeno oproštenjem (dela tame svetlost razotkriva i lišava ih sile). To pak mora biti propraćeno doslednim životom s Bogom i neprestanim pokajanjem (stalan život poslušnosti Bogu), inače bi čovek ponovno mogao da se vrati starom načinu života. Za nehrišćanina koji se bavio takvim stvarima, jedino je rešenje da se obrati Hristu i živi gore opisanim životom.
b. Idolopoklonstvo: U pozadini svakog idolopoklonstva se nalaze demoni, a ona nije ništa drugo nego poštovanje demona (1. Kor. 10,20; 5. Moj. 32,17; Ps. 106,37). Čini se da će se u vreme nevolja pojačati demonsko delovanje, što će dovesti do otvorenog poštovanja sotone prerušenog u "Zmaja" (Otk. 16,13-14; Otk. 13,4). Sotona uvek teži da odvrati čoveka od istinskog poštovanja Boga, i usmeri ga prema sebi, tj. idolima.
c. Prevara, obmana: Demoni se nazivaju i prevarnim duhovima i širiteljima lažnih nauka (1. Car. 22,21-23; 2. Sol. 2,2; 1. Tim. 4,1). Zbog toga, oni stoje iza svakovrstnog liberalizma i neistinite misli i ideje o Bogu.
d. Upravljanje svetovnim sistemom: Njihova je uloga da šire sotonin način razmišljanja i njegov pogled na svet, koji se prvenstveno i najviše očituje u okultnim obredima ustanovljenim tokom razdoblja nevolja (1. Jn. 2,16; 2. Kor. 4,4; Otk. 13,14).
e. Uzrokuju bolesti i opsednuća: Oni mogu prouzrokovati bolesti i duševne poremećaje ili zarobiti ljude moralnom nečistotom. To se većinom događa zato što su se ti ljudi već ranije i sami upustili u nešto što je Bog jasno i glasno zabranio. Ne možemo, međutim, reći da su sve bolesti ili duševni poremećaji posledica demonskog delovanja. Biblija jasno razlikuje to dvoje; to se naročito očituje za vreme Isusove službe (Mt. 4,24; Mt. 8,16; Mt. 9,20-35; Mt. 10,1; Mt. 14,35; Mk. 1,23-34; Mk. 3,15; Lk. 4,40; Lk. 6,17-18; Lk. 9,1). U slučaju duševnog poremećenja prilikom čitanja Božje Reči ili molitve nad obolelim, obično dolazi do poboljšanja ili smirivanja, ali ako je bolest demonskog porekla, reakcija može biti prilično žestoka (Mk. 5,4-5; Lk. 8,35).
f. Čine otpor - protivljenje: Suprotstavljaju se Božijoj deci u njihovom duhovnom rastu (Ef. 6,12). Zli duhovi ne mogu nauditi Bogu i zato su rešeni da unište sve ono što je Bogu blisko i drago.
KONAČNA SUDBINA ZLIH DUHOVA
Ognjeno jezero (druga smrt), tj. pakao, mesto je posebno pripremljeno za sotonu i njegove demone. To je njihovo krajnje odredište, tamo će biti zauvek mučeni (Mt. 25,41; Otk. 20,10).
O SOTONI...
Mnogi ljudi danas ne veruju u stvarno postojanje sotone, za njih je to mit ili ideja. Ako ipak veruju, onda kao po pravilu imaju pogrešnu sliku o njemu. Tako, izreka koja kaže: "Sotona će te naterati da veruješ u jednu od ove dve stvari, da on nije stvaran ili da je veoma moćan", se pokazuje kao istinita.
Ljudi ga zamišljaju kao đavola sa rogovima, kozjim nogama, repom i sa trozubcem (vilama) u ruci i u crvenom kostimu. Međutim oni ne znaju da je on stručnjak za propagandu i prerušavanje. Rok zvezde o njemu pevaju pesme, dok ga njihovi obožavaoci pozdravljaju podignutom rukom i znakom "horns". Holivud snima filmove o njemu, gde ga neki vide u paklu, u vatri, kako muči ljude a drugi kao "slatkog đavolka", neku smešnu i nevinu karikaturu, koja bezazlena i bezopasna - poput dečije plišane igračke.
Sva svetska, a nažalost i mnoga crkvena mišljenja o ovom "princu tame" su veoma često pogrešna, jer istina je daleko uznemiravajuća. Njegova moć nije za potcenjivanje, on je u stanju da upravlja svetskim sistemima i ljudima (Ef. 6:11-12). Njegove glavne taktike su: slagati, pokrasti, ubiti i uništiti (Jn. 10,10). U svemu se protivi Bogu, tj. ima opsesiju da on bude taj kojeg će čovek poštovati kao boga.
Predani sveti (tj. novorođeni hrišćani), su njegova najveća smetnja za ostvarivanje njegovih planova - uništenja. Stoga su oni pored Boga njegovi prvi neprijatelji. Naravno, on je i ljuti antisemita, mrzi do uništenja Jevreje.
Biblija navodi mnogo stihova o sotoni i njegovom delovanju, razmotrimo ih...
NJEGOVO POREKLO
Sotona je ustvari pali anđeo, sada je on vođa demonima koji se zajedno sa njim opiru Božjim namerama, ipak on je podređen Božjoj suverenoj vlasti. Bez Božje dozvole ništa ne može da učini - Bog je taj koji mu ograničava polje delovanja (Jov 2,1-7). Ma koliko to nerazumljivo izgledalo, Bog je njemu dopustio da i dalje živi i deluje i to ponekad i kao sam izvršilac Božje pravde ili sredstvo za proveravanje čovekove krajnje odanosti Bogu. Najverovatnije da ga ovo čini još više nesretnim i ljutim, jer biva upotrebljavan od strane svog neprijatelje, tj. u korist Božijeg carstva.
Njegova imena govore o njegovom karakteru. Reč "sotona" (hebr. Satan), koja se pojavljuje trideset i pet puta u Novom zavetu, znači "protivnik" (Jov 2,1; 1. Dn. 21,1). Drugo mu je ime "đavo" (grčki: diabolos), što znači klevetnik, odnosno optužitelj (pojavljuje se trideset i sedam puta u Novom zavetu). Takođe je nazvan i "Zli", "nečastivi" (grčki: hoponeros), čemu odgovara starozavetni naziv "Belijal" (zloća) Mt. 5,37; Mt. 13,19; Mt. 13,38; Jn. 17,15; Ef. 6,16; 1. Jn. 5,18-19; 2. Kor. 3,15). Nazvan je "Kušač" i "Zmija" i uvek nastoji da ljudi postanu slični njemu - protivnici Bogu (Mt. 4,3; 1. Sol. 3,5). Takođe, poznat je i kao "Valzevul" (hebr: Baal-zevul). Ime pripada paganskom bogu (idolu) ali je modifikovano i primenjeno na sotonu, a znači "gospodar muva" ili "gospodar đubrišta", što naglašava njegovu vlast nad svim palim anđelima - demonima.
Čini se da je on bio heruvin (branitelj Božje pravednosti ili svetosti) s obzirom na njegovo kasnije učestvovanje u optužbama; razvio se nalik policajcu koji je krajnje nepošten. Njegov pad je prethodio čovekovom padu (1. Tim. 3,6; 2. Pet. 2,4; Sud. 6; Isa. 14,12; Jezek. 28,11-13).
On je čovekov neprijatelj i još više od toga, on je neprijatelj Božji. Neprijatelj je Božji zato što se uvek suprotstavlja Božjoj odluci da Bog spasi i obnovi palog čoveka. Njegovo neprijateljstvo prema čoveku se očituje u tome što on kao javni tužilac, uvek pred Bogom zahteva najveću kaznu za greh.
On čoveka optužuje za sve, ljudima lažno prikazuje Boga i zavodi ih od Boga (Otk. 12,10; 1. Moj. 3; 1. Tim. 5,15). Svakome želi da uništi ugled. On je knez i vladar ovoga sveta - "delu čovečanstva koje je odvojeno od Boga i koje je protiv Boga" (grčki: kosmos - red u svemiru). On je gospodar "vazdušnog kraljevstva" (prostranstva), što upućuje na to da on deluje iz atmosfere - (duhovne) sfere koja je iznad ljudske, ali niža od Božje. On je bog ovoga doba, doba koje je suprotstavljeno dobu koje će doći (razdoblju od 1000 godina i večnosti). On je začetnik svake paganske religije i idolopoklonstva (1. Kor. 10,20).
Kao i ostali anđeli, i on je stvoreno biće koje se pre stvaranja materijalnih bića pobunilo protiv Boga. Jezek. 28,15-17 i Isa. 14,12 verovatno upućuju na njegovo prethodno stanje i pad koji je zatim usledio. Uzrok pada čini se da je bio njegov veliki ponos i želja da istisne Boga - da on postane poput boga. Poslednji odlomak iz Jezekilja se prvenstveno odnosi na vavilonskog i tirskog kralja; zbog njihovog đavolskog ponosa, oni su tipovi sotone; oni neposredno upućuju na sam karakter sotone.
Iz nama tajanstvenih razloga biće stvoreno savršenim, podleglo je zlu i palo u greh. Pošto Bog ne želi nasilno da gospodari nijednim bićem, i mora postojati mogućnost slobodnog izbora, tako je i sotona napravio svoj izbor.
SOTONINA MOĆ I OGRANIČENJA
Ne treba ga potceniti. On ima moć nad ostalim palim anđelima (Mt. 25,41; Ef. 6,11-16; Otk. 12,7). On takođe upravlja svetom neobraćenih ljudi (Mt. 13,38-39; Dela 13,10; Dela 26,18, 1. Jn. 3,8-9). Poseduje vlast nad ljudima, ali je ustvari otimač vlasti, jer je Hrist pravi naslednik i vladar svih kraljevstva sveta (Lk. 4,6). Kušajući Isusa, sotona Ga je nagovarao da ga poštuje i zauzvrat Mu je obećavao kraljevstva sveta. Međutim, njih je Hristu kao Mesiji, već obećao Njegov Otac. Isus će se prilikom Svog drugog dolaska predstaviti kao "Gospodar nad gospodarima i Car nad carevima", i zbaciće sotonu (svezati) i vidljivo preuzeti otetu Mu vlast.
Sotona je skoro uvek povezan sa bolestima i smrću, jer je za oboje odgovoran (Lk. 13,16; Jn. 8,44; 2. Kor. 12,7; Jev. 2,14). Sa druge pak strane, stvarno izvršenje smrti ponekad je pripisano Božjim anđelima, a ponekad samom Bogu. Što se tiče smrti, hrišćanin je u Božjim rukama i onda kada boluje i pati. Hrišćaninu se ništa ne može dogoditi bez Božijeg dopuštenja.
NJEGOVO SADAŠNJE DELOVANJE
Sotona je sebi postavio cilj da se suprotstavlja Bogu i sprečava izvršenje Njegove volje i namere. Isus je uočio stanoviti smišljen plan koji je bio suprotan Božjoj želji da spasi čoveka (Jn. 10,10).
Sotona je pokušao da ubije Isusa dok je Isus još bio dete, a i kasnije je hteo da Mi ugrozi život, ali Bog to nije dopustio i pobrinuo se da Isusu ni dlaka s glave ne padne "dok ne dođe njegov čas", čas koji Isus naziva i "časom sila tame".
Isus je takođe uvideo da sotona deluje "nad" ili "u" ljudima. On se služi različitim metodima da bi ostvario svoj cilj. Budući da ne može direktno da napadne Boga, sotona napada najveće i najvoljenije Božje stvorenje i tako nanosi bol Bogu - pakosti mu. Biblija spominje sledeće sotonine metode: laganje, izvor je laži i potiče druge da lažu (Jn. 8,44; Dela 5,3); dovođenje ljudi u iskušenje prikazujući predmet tog iskušenja veoma prihvatljivim, poželjnim i korisnim (Mt. 4,1); stalno napadanje (2. Kor. 12,7), naročito onih koji su uključeni u propovedanje Evanđelja; sprečavanje (Zah. 3,1; 1. Sol. 2,18; Ef. 6,12); rešetanje (Lk. 22,31); pretvaranje (2. Kor. 11,14-15; Mt. 13,25); optuživanje (Otk. 12,9-10); ubijanje (Jn. 8,44); opsedanje (Jn. 13,27). Dakle, sotona prvenstveno želi da postigne to da ljudi robuju nekoj pokvarenoj i izopačenoj filozofiji ili naučavanju, koje će ih odvesti u izopačen način življenja - protivan Božijim zakonima.
Što se tiče hrišćana, sotona nastoji da ih što više udalji od Božje volje (Mt. 4,10; Mt. 16,23; 1. Kor. 7,5) tj. otuđi od Boga. Prefinjenost i lukavstvo njegovih nastupa u Bibliji je naglašeno na mnogo mesta (Lk. 13,16; 2. Kor. 2,10-11; Ef. 6,11; 1. Tim. 3,6-7; 2. Tim. 2,26).
SOTONINA SUDBINA
Veliki sotonin protivnik jeste sam Bog. Bog je dozvolio sotoninu prisutnost u svemiru, ali je takođe pokrenuo proces kojim će sotonu potpuno da uništi.
Hrist je na golgotskom krstu pobedio sotonu - razoružao ga. To je ispunjenje onoga što piše u 1. Moj. 3,15 (usp. 1. Jn. 3,8). Za vreme svog zemaljskog života, Isus je savladao sotonu i u svakom trenutku svog života pokazao je potpunu nadmoć isterivanjem zlih duhova, lečenjem bolesti i opraštanjem greha.
Krst Hristov uključuje i poraz svih sotoninih saveznika (Kol. 2,14-16; 2. Kor. 2,14). Slika koja je u oba odlomka upotrebljena u vezi je sa rimskim običajem da svaki vojskovođa koji doživi pobedu, šalje poruku u Rim da mu u čast prirede paradu (procesiju). Ako mu je odobreno, on bi sa svojim ljudima svečano ujahao u Rim s najuglednijim zarobljenicima - koji bi kasnije bili smaknuti - lancima vezanim za njegova bojna kola. Na sličan način, Hrist je doneo važnu i potpunu pobedu, i Otac Ga je nagradio svečanom paradom. Sotona je poražen Hristovom moći u Hristovim ljudima (Lk. 10,19; Otk. 12,11; Rim. 16,20; Ef. 6,12; 1. Jn. 5,18-19).
Konačna osuda sotone je pripremljena; njega čeka pakao (Mt. 25,41; Otk. 20,10). Sotona se sada nalazi "u vazduhu" i ima pristup i nebu i zemlji (Jov 1,6-7; Jov 2,1; Ef. 2,2; Ef. 6,12) - nekakvom "duhovnom međuprostoru". Čini se da je to njegovo glavno prebivalište još od čovekovog pada. Kaže nam se da će za vreme "velike nevolje" nakratko biti bačen i na zemlju. Na kraju tog razdoblja neko će vreme biti slobodan da učvrsti čoveka u njegovoj pobuni (Otk. 20,3) protiv Hrista. Poslednja njegova pobuna biće ugušena, a onda će biti zauvek bačen u ognjeno jezero (Otk. 20,7-10; Mt. 25,41), gde će mu biti konačan kraj.
