O anđelima Božjim
Ljudi su se oduvek zanimali za anđele. Prave se figurice, kipovi, slikaju slike, snimaju filmovi, pišu knjige... Međutim, kroz sve to ljudi najčešće dobijaju pogrešne predstave i ideje o anđeoskim bićima.
Pojavljivanje anđela se veoma često predstavlja kao lepa atrakcija - nešto veoma simpatično, a njihov izgled, često puta predstavlja i kao smešan. U Svetom pismu čitamo da je pojavljivanje anđela uvek bilo veoma šokantno iskustvo za ljude. Tako snažno, da je uvek trebalo da bude rečeno "ne boj se", da se čovek umiri.
Na crkvenim slikama ili kipovima, anđeli se redovno predstavljaju sa krilima. Biblija nas svakako uči da anđeli mogu da lete (Otk. 14:6), ali ništa ne piše o krilima. Biblija jedino spominje heruvime i serafime da imaju krila, i to dva para (Jezek. 10:20-21). Saznajmo više o tome, šta Biblija ima da kaže o anđelima...
POREKLO ANĐELA
Anđeli su u od Boga stvorena duhovna bića. U Pismu se često spominju i kao "sinovi Božji", verovatno zato što sinovstvo podrazumeva sličnost, budući da su anđeli duhovna bića (1. Moj. 6,1-4; Jov 1,6; Jov 2,1; Jov 38,7; Jev. 1,4).
Naša reč "anđeo" dolazi od grčke reči angelos, koja doslovno znači "glasnik". Hebrejska reč za njih je malah (usp. Malahi(ja) - "moj glasnik"). U Bibliji, anđele često susrećemo kako ljudima donose Božje poruke. Međutim, nije jasno da li se u svim prilikama misli na anđele ili na ljude; tako, napr. kontekst u pismima napisanim sedam crkvama u Otkrivenju može da se tumači i kao jedno i kao drugo.
Biblija jasno govori da su neizmerno brojni (Ps. 68,17; Mt. 26,53), da su mudriji i moćniji od ljudi u njihovom sadašnjem stanju (2. Sam. 14,20), ali da nisu sveznajući (Mt. 24,36). Takođe, fizički su snažniji od ljudi (Ps. 103,20; 2. Pet. 2,11; Mt. 28,2). U nekim su vidovima nalik na ljudska bića jer poseduju ličnost, a u nekima se razlikuju, nemaju fizička tela (materijalna tela).
Oni su duhovna bića i po toj prirodi nemaju telesan oblik (Jev. 1,14; Ef. 6,12), ali se mogu materijalizovati, zbog čega ih povremeno zamenjuju za ljude, jer uzimaju ljudsko obličje (1. Moj. 18). Ne umiru i ne nemaju pol (Mt. 22,30; Lk. 20,36), iako se o njima uvek govori u muškom rodu. Međutim, ne postoji rasa anđela koja bi se razmnožavala kao što se razmnožava ljudska rasa.
Čini se da su anđeli bili stvoreni pre stvaranja materijalnog stvorenja (Jov 38,7). Neki su posle toga zajedno sa sotonom pali s neba, pošto je ugušena njegova pobuna protiv Boga. Poput sotone, uzoholjeni su žudeli za nečim što je premašivalo njihova prava i dati im nebeski položaj (Jezek. 28,11-19; Isa. 14,13-14). Zbačeni s neba, oni su postali su demoni slobodnog polja delovanja i aktivno sarađuju sa sotonom kao svojim vođom, u suprotstavljanju da se ostvare Božiji planovi sa čovečanstvom (Otk. 12,7-9; Dan. 10,12-13; Dan. 10,20-21).
Čini se da se i jedna i druga grupa anđela pobunila i napustila svoje pravo boravište, i stupila u polne odnose sa zemaljskim ženama (1. Moj. 6). Zbog toga su bili bačeni u jamu (tartar) da čekaju konačni sud. Međutim, tumačenja oko značenja "sinova Božijih" u 1. Moj. 6 su podeljeno, jedni zastupaju tezu da su u pitanju anđeoska bića, a drugi da se radi o ljudima - pobožnim i neiskvarenim potomcima Adamovim.
Za pale anđele nema nikakvog opravdanja i Bog ne namerava da ih spasi. Njihov pad od anđela do demona je potpun; oni su postali savršeno pokvareni - potpuno zli.
Po Svetom pismu je jasno da mi (ljudi) nismo jedina inteligentna bića na ovom svetu (svemiru). Biblija jasno govori da su anđeli često puta bili viđani od strane ljudi a to je najverovatnije i istina danas. Moguće je da mnoga neobjašnjiva pojavljivanja tzv. NLO i svetala na nebu možda jesu baš oni.
Poštovanje nebeskih vojski u Starom zavetu možda je uključivalo i poštovanje palih anđela, jer su oni bili tesno povezali s nebeskim telima - silama. Ove "nebeske sile" su i danas poštovane kroz astrologiju ili Nju Ejdž.
BOG I ANĐELI
Anđeli se ne mogu uporediti sa Bogom, jer je Bog neuporediv (Ps. 89,6-8). On ih je stvorio (Ps. 148,2-5; Kol. 1,16) i zbog toga su Mu podređeni. Za razliku od palih anđela, Božji anđeli obijaju svako klanjanje i štovanje od ljudi (Otk. 22,9).
Anđeli su podređeni Hristu (Jev. 1,4 i dalje), On je vladar nad svim poglavarstvima i vlastima (Kol. 1,16). On je daleko iznad svih anđela (Ef. 1,20-21; Fil. 2,9-10; Kol. 2,10). Značajno je da je Isus, da bi stupio u odnos s nama, uzeo čovečje obličje, a ne anđeosko (Jev. 2,16). Neke sekte tvrde da je Isus "jedan od anđela" - što bi značilo da je stvoren i da je manji od Boga. Međutim, ovako nešto o osobi Isusa Hrista Novi zavet nigde ne uči, Isus je oduvek bio sa Bogom i sam je Bog (Jn. 1:1-3).
Zbog toga je čak i poštovanje Božijih anđela u smislu obožavanja ili klanjanja njima je težak greh (Otk. 19,10; Otk. 22,8-9) tj. idolopoklonstvo.
MEĐUSOBNI ODNOSI ANĐELA
O međusobnim odnosima anđela ili o njihovoj hijerarhiji Biblija ne govori mnogo, tako da sve što znamo su puka nagađanja. Međutim, može se zaključiti da među njima postoji određeni red i podele. Srednjevekovni crkveni skolastici su ih svrstavali u tri grupe:
a) serafini, heruvini, prestolja,
b) gospodstva, sile, vlasti,
c) poglavarstva, arhanđeli, anđeli.
Bez obzira da li su svrstani tačno ovim redosledom, ostaje činjenica da se ti izrazi u Svetom pismu odnose na anđele ili duhovna bića.
a. Serafimi: (hebr. Serafim - dosl. "sjajni") se samo jednom spominju imenom, i to u Isa. 6,2-6. Njihov je glavni zadatak poštovanje i briga oko Božije svetosti. Oni odražavaju Božju slavu i uzdižu Njegovu svetost.
b. Heruvimi: (hebr. Keruvim) se spominju na nekoliko mesta (1. Moj. 3,24; 2. Car. 19,15; Jezek. 10,1-20; Jezek. 28,14-16; Otk. 5,6-8). To su verovatno "živa bića" ili "duhova bića" koja se spominju u Knjizi Otkrivenja. Čini se da je sotona pre svog pada najverovatnije bio jedan od njih (Jezek. 28,14-16).
c. Prestolja: (grčki: tronoi) označavaju anđeoska bića koja se nalaze u neposrednoj Božjoj prisutnosti. Oni su verovatno 24 člana nebeskog Sabora (24 Starca u Otk. 5,8).
d. Poglavarstva: (grčki: arhai), čini se, označavaju anđeoske vladare koji vladaju određenim ljudima ili narodima. Tako se kaže da je Mihajlo izraelski knez (Dan. 10,21; Dan. 12,1), a čitamo i o knezu Persije i Grčke (Dan. 10,20).
e. Vlasti: (grčki: exousiai) su možda niži organi vlasti. Izraz "arhanđeo" označava anđela koji pod sobom ima druge anđele (Otk. 12,7). Neki kažu da je i Gavrilo jedan od arhanđela, jer je lično povezan sa važnom objavom Božijom. Međutim, Pismo ništa ne govori o tome.
ANĐELI I LJUDI
U Jev. 2 kaže se da su ljudi "za kratko vreme" učinjeni nižim od anđela, što znači da je prema Božjem planu čovekova sudbina da nakon proslavljenja vlada nad njima. U 1. Kor. 6,3 stoji da ćemo "suditi" anđelima, što verovatno znači da ćemo vladati nad njima. Sada oni služe onima koji će naslediti spasenje (vaskrsenje - nova tela) tj. hrišćanima.
SLUŽBA ANĐELA
Anđeli stoje pred Bogom i hvale i slave Ga (Mt. 18,10: Otk. 5,11). Oni služe svetima (tj. hrišćanima), štite, spasavaju i bore se za Božji narod (1. Moj. 19,11; 1. Car. 19,5; Ps. 91,11; Dan. 3,28; Dan. 6,22; Dela 5,19; Dela 12,11; Jev. 1,14, Dan. 12,1), vode i ohrabruju Božije sluge (Mt. 28,5-7: Dela 8,26; Dela 27,23-24). Anđeli ljudima tumače Božju volju (Jov 33,23; Dan. 7,16; Dan. 10,5-11: Zah. 1,9; Zah. 1,14). Izvršavaju presude nad pojedincima i narodima (Dela 12,23; 1. Moj. 19,12-13; 2. Sam. 24,16; Jezek. 9,1; Jezek. 5,7; Otk. 16), odnose spasene kući (u nebo) pošto zaspe (umru) u Hristu (Lk. 16,22). Ulaze u otvoreni konflikt (borbu) sa sotonom i njegovim demonima - palim anđelima (Dan. 10,20-21; Otk. 20:1-2).
Mora se takođe primetiti da je za vreme Isusove službe na zemlji došlo do povećanja anđeoske aktivnosti (Lk. 1,26-28, Mt. 1,20, Lk. 2,8-15, Mt. 4,11, Jn. 1,51, Lk. 22,43, Mt. 26,53, Mt. 28,2-7, Dela 1,11). Takođe, izgleda da su oni često bili uključeni i u život rane crkve, jer u Delima apostolskim često možemo čitati o njima.
Što se tiče budućnosti, određeni arhanđeo će dati Crkvi signal da se Hristos vraća (1. Sol. 4,16) - za Njegov drugi dolazak. Kad Isus dođe da ustanovi svoje carstvo, s njim će doći mnoštvo anđela (Mt. 16,27; Mt. 25,31). Anđeli će sakupiti Božije izabranike, tj. razdvojiće žito od kukolja (Mt. 24,31; Mt. 13,39; Mt. 13,49-50). Tokom milenijuma stajaće pred vratima Novog Jerusalima sprečavajući da išta nečisto uđe unutra (Otk. 21,12). Ima dosta razloga za verovanje da će Božiji anđeli i u večnosti nastaviti da služe Bogu, a tada i mi koji smo iskupljeni krvlju Hristovom i koji ćemo se tamo naći, ćemo ih bolje upoznati i razumeti.
