|
|
zašto da verujem |
|
B
iblija predviđa budućnost koja će biti puna nevolja. Uči da je put do raja uzak, a put do pakla širok. Više je nego jasno da Pismo nije pisano za one koji žele jednostavne životne odgovore ili lagane, optimistične poglede na religiju i ljudsku prirodu. Biblija je najvoljenija i najomraženija knjiga na svetu. Zašto je to tako?
Biblija je iskrena Biblija je bolno iskrena. Na primer, pokazuje Jakova, oca "izabranog naroda" kao varalicu. Mojsija, davaoca zakona, opisuje kao nesigurnog, opirućeg vođu, koji je u svom prvom pokušaju da pomogne svom narodu ubio čoveka, a onda pobegao kroz pustinju spašavajući goli život. Biblija je očuvana Taman u vreme kada je moderna izraelska država izranjala iz hiljada godina duge raspršenosti, jedan je beduinski pastir otkrio jedan od najvažnijih arheoloških blaga našeg vremena. U pećini, na severozapadnom delu Mrtvoga mora, u razbijenoj posudi nađeni su dokumenti koji su bili skriveni dve hiljade godina. Dodatnim su nalazima otkriveni rukopisi koji datiraju 1.000 godina pre od najstarije poznatih primeraka. Jedan od najvažnijih primeraka je Knjiga proroka Isaije. Ta knjiga otkriva dokument koji je u biti isti kao Knjiga proroka Isaije koju danas imamo u našim Biblijama. Spisi Mrtvoga mora izronili su iz prašine kao simboličko pružanje ruku narodu koji se vraća kući. Oni su diskreditovali tvrdnje onih koji su verovali da je originalna Biblija izgubljena kroz vreme i neovlaštenim promenama. Biblija govori o sebi Važno je znati šta Biblija kaže za sebe. Da autori Pisma nisu tvrdili da govore za Boga, bilo bi arogantno da mi to tvrdimo za njih. Takođe, imali bi smo drugu vrstu problema. Imali bismo celu zbirku nerešenih misterija, utelovljenih u istorijskoj i etičkoj literaturi. No, ne bismo imali knjigu koja je inspirirala gradnju bezbrojnih crkava i sinagoga širom sveta. Biblija koja nije tvrdila da govori u ime Boga ne bi postala neprikosnoveni temelj stotinama miliona hrišćana i Jevreja (2. Petrova 1:16-21). No, uz mnogo podržavajućih dokaza i argumenata, autori Biblije su uistinu tvrdili da je Biblija uistinu nadahnuta od Boga. Zato šta su mnogi založili svoju sadašnju i večnu dobrobit na tim tvrdnjama, Biblija ne može biti dobra knjiga ako su njezini autori uporno lagali o svom izvoru informacija. Čuda Biblije Izraelov beg iz Egipta postavio je istorijske temelje za verovanje da se Bog objavio Izraelu. Ako se Crveno more nije razdvojilo, kao šta je to rekao Mojsije, onda Stari zavet gubi svoj autoritet da govori u ime Boga. Novi zavet je podjednako ovisan o čudima. Apostol Pavle priznaje da je, ako Isus telesno nije ustao iz mrtvih, hrišćanska vera stvorena na lažima (1. Korinćanima 15:14-17). Kako bi pokazao svoju verodostojnost, Novi zavet imenuje svoje svedoke, a to je urađeno u vremenskom periodu koje je omogućilo da se ove tvrdnje provere (1. Korinćanima 15:1-8). Mnogi od svedoka završili su kao mučenici, ne iz apstraktnih moralnih ili duhovnih ubeđenja već zbog njihovih tvrdnji da je Isus ustao od mrtvih. Dok mučeništvo nije neuobičajeno, razlozi zbog kojih su ovi ljudi položili svoje živote su ono šta je važno. Mnogi su umrli za ono za šta su verovali da je istina. No, sigurno je da ljudi ne umiru za nešto za šta znaju da je laž. Jedinstvenost Biblije Četrdeset različitih autora koji su pisali u vremenskom periodu od 1.600 godina napisali su 66 knjiga Biblije. Četiri stotine tihih godina razdvojilo je 39 knjiga Starog zaveta od 27 knjiga Novog zaveta. Uprkos tome, od Prve Mojsijeve knjige pa sve do Otkrivenja, sve knjige otkrivaju jednu priču. Zajedno daju konzistentne odgovore na najvažnija pitanja koja čovek može pitati: Zašto smo ovde? Kako da pobedimo naše strahove? Kako da se slažemo jedni s drugima? Kako da se izdignemo iznad naših okolnosti i zadržimo nadu živom? Kako da sklopimo mir sa svojim Stvoriteljem? Biblijski konzistentni odgovori na ova pitanja pokazuju da je Pismo u stvari jedna knjiga, a ne mnogo njih. Tačnost Biblije Kroz vekove su mnogi sumnjali u istorijsku i geografsku tačnost Biblije. Međutim, moderni su arheolozi u mnogo navrata pronašli dokaze o ljudima, mjestima i kulturama opisanim u Svetom pismu. A kako vreme prolazi opisi u biblijskim knjigama pokazali su se pouzdanijim od špekulacija naučnika. Moderni posetioci muzeja i područja iz Biblije ne mogu a da ne odu impresionirani sa istorijskim potvrdama biblijskog teksta. Isusova potvrda Biblije Mnogi su pozitivno govorili o Bibliji, no nijedno odobrenje nije tako nesavladivo i snažno kao ono Isusa iz Nazareta. On je Bibliju preporučio ne samo svojim riječima, već svojim životom. U vremenu ličnih iskušenja, javnih podučavanja i lične patnje jasno je dao do znanja da je u potpunosti verovao u starozavetne tekstove i da su ti tekstovi više od narodne tradicije (Matej, 4:1-11; 5:17-19). Verovao je da je Biblija knjiga o Njemu samome. A svojim zemljacima je rekao: "Pregledajte pisma, jer vi mislite da imate u njima život večni; i ona svedoče za mene. I nećete da dođete k meni da imate život." (Jovan 5, 39-40). Biblijska proročanstva Još za vreme Mojsijeva života Biblija je predvidela događaje u koje niko nije hteo poverovati. Pre nego šta je Izrael ušao u obećanu zemlju, Mojsije je predvideo da će Izrael biti neveran te da će izgubiti zemlju koju mu je Bog davao, da će biti raspršen širom sveta, ponovo skupljen i ponovo podignut kao narod (5. Mojsijeva 28-31). Glavno proročanstvo Staroga zaveta bilo je obećanje Mesije koji će spasiti Božji narod od njegova greha i na kraju doneti konačni sud i mir celom svetu. Održivost Biblije Mojsijevo petoknjižje je sastavljeno 500 godina pre nego što su zapisani Hindu sveti spisi. Mojsije je svoju prvu knjigu (Postanje) napisao 2.000 godina pre nego što je napisan Kuran. Kroz celu, tako dugu istoriju, ni jedna knjiga nije tako voljena ili mržena kao Biblija. Nijedna druga knjiga se nije tako neprekidno kupovala, proučavala i citirala kao ova knjiga. Dok milioni drugih naslova dođu i nestanu, Biblija je još uvek knjiga prema kojoj se sve druge religiozne i istorijske knjige upoređuju i prosuđuju. Biblija menja živote Nevernici često pokazuju na one koji tvrde da veruju u Bibliju, a da ih ona nije promenila. No, istoriju su takođe obeležili oni koje je ova knjiga učinila boljim ljudima. Deset zapovesti su izvor moralnog usmeravanja velikom broju ljudi. Davidovi Psalmi pružili su utehu u vremenu nevolje i gubitka. Isusova propoved na gori milionima je dala protivotrov tvrdoglavom ponosu i ponosnom legalizmu. Pavlov opis ljubavi u prvoj Korinćanima 13 smekšao je srdita srca. Promenjeni životi ljudi poput Pavla, Augustina, Martina Lutera, Džona Njutna, Lea Tolstoja, i C. S. Luisa jasno ilustruju razliku koju Biblija može napraviti. Čak su celi narodi ili plemena, poput Kelta iz Irske, divljih Vikinga iz Norveške, ili Auka Indijanaca Ekvadora bili promenjeni Božjom Rečju i besprimernim životom i značajem Isusa Hrista. Biblija pripada i tebi Ako imaš pitanja u vezi pouzdanosti Biblije, nisi jedini. Pismo je, poput sveta oko nas obeleženo elementima misterije. No, ako je Biblija ono za šta se predstavlja, ne moraš sam pokušavati sortirati dokaze. Za pomoć kod provere neka ti posluži Isusovo obećanje božanske pomoći onima koji žele spoznati istinu o Njemu i Njegovim učenjima. Kao centralna ličnost Novoga zaveta, Isus je rekao: "Ko hoće Njegovu volju tvoriti, razumeće je li ova nauka od Boga ili ja sam od sebe govorim." (Jovan 7:17).
|
|
|
