Hipnoza, gatanje viskom, alfa stanje
Na početku moje okultne sage je postojala čista i nevina radoznalost, koja me je vodila do toga da otkrijem tajne nekih mađioničarskih trikova, a ovo me je kasnije vodilo do toga da naučim kako hipnotisati. Mogućnost za to nastala ubrzo nakon Plišane revolucije, kada se kapija za raznu paranormalnu literature na široko otvorila. Među nuđenim naslovima je bilo knjiga o misticizmu, meditacija, hipnozi, magiji i okultu. Naravno, ja nisam štedeo ni novac ni vreme, i postepeno sam gutao knjigu za knjigom, sve dok nisam imao u "jasan" stav. Ipak, jedna stvar mi je nedostajala: iskustvo.
Prilika za to brzo došla. Jedne večeri smo kod jedne moje prijateljice gledali neku dramu na televiziji. Mene to baš i nije zanimalo, pa sam seo u ugao pored vrata. Zatvorio sam oči i počeo da meditiram. Ali ne o Bogu ili Bibliju, već sam nastojao da korišćenjem "podsvesne snage" delujem tako na moju prijateljicu, koja je sedela blizu mene naslonjena na vrata, da ona padne u san - zaspi. Nikome nisam ništa rekao. Sve se odvijalo unutar mene. Kada sam posle nekog vremena otvorio oči, otkrio sam da moja prijateljica spava. Ovo ne bi bilo ništa posebno, ali kada sam je prodrmao, da se probudi, nije na to reagovala, kao da je bila bez svesti, kao u komi. Uplašen sam se brzo vratio na svoje mesto, da niko ništa ne primeti. Sada, sam kroz meditaciju pokušao uraditi suprotno - da se ona probudi. I ona se probudila.
Ovo pomalo šokantno iskustvo me nije odvratilo, već upravo suprotno - još više je probudilo interesovanja u meni. Uverio sam ovu svoju prijateljicu, da održavamo redovne hipnotičke sedeljke (susrete). Kasnije ja sam uspevao da je u san stavljam jednostavnim brojanjem do deset. Ovo je funkcionisalo dobro i napolju, i kada je bilo hladno, čak i onda kada to ona nije htela. Ona jednostavno nije mogla odoleti mome uticaju. Jednom ona nije htela doći na sastanak, a ja sam joj rekao samo da će doći i to trčeći. Sutradan u dogovoreno vreme, ona je na sastanak došla trčeći, ona je bukvalno priznavala da je bila bespomoćna, da nije mogla da obuzdati svoje noge, jer su one "same trčale" na sastanak.
Kada sam joj rekao da ću je poseti noću (na paranormalni, tj. na astralni način), ona je tu noć čula moj glas i videla neku svetlost kako lebdi po sobi, iako ja nisam bio fizički prisutan tamo. Ja sam u to vreme radio meditaciju, u svojoj kući.
Ponekad sam radio "programirane meditacije" koje su se trebale same desiti nekoliko dana unapred. Kada bi došlo postavljeno vreme ona je automatski počela padati u hipnotičko stanje. Jednoga dana sam joj pozajmio kasetu sa sugestijama za opuštanje i ona je "zaspala" slušajući je. Njena sestra je jedva uspela da je probudi, dobro je šamarajući.
Kao što ona izreka kaže: "Sa mirisom hrane raste i apetit." Tako i ja se nisam zadržao samo na hipnozi. Počeo sam da testiram belu magiju i "magnetizam". Kasnije, gatanje sa viskom, mumijalni način lečenja, rašljarstvo, itd. To je bio vrtlog misterija, koji me sve više i više uvlačio u svoje središte. Dospeo sam do toga da sam mogao uticati na druge ljude bez njihovog znanja. Na primer, u autobusu (ja bi im krao "energiju") ili na nastavnike u školi, da me ne prozovu, na kontrolora karata u vozu, da pomisli da mi je već pogledao voznu kartu, dok ja kartu nisam ni imao kupljenu.
Moje učenje za školu se sastojalo u čitanju i ponavljanju pročitanog gradiva u alfa stanju. Kao deo mog učešća na građanskom vaspitanju, ja sam više od sat vremena govorio svojim drugovima o tajnama magije. Ovo ih je izgleda veoma impresioniralo, jer su od razredne tražili da mi da još jedan sat vremena da bi im nastavio o tome govoriti.
Moje samopouzdanje je raslo sve više i više. Shvatio sam kako mogu tajno uticati na ljude i manipulisati njima. No, nisu mi svi planovi uvek uspevali. Ponekad bih naišao na neku vrstu nepoznate "protiv sile". Bilo mi je to vrlo čudno. Mislio sam, da ovi ljudi imaju neku magiju, a koja je u stanju da deluje protiv mene. Međutim, oni se uopšte nisu bavili sa time.
Cela stvar mi se razjasnila jedno veče, kada sam se pokušao moliti u alfa stanju. Nije mi to išlo, nije funkcionisalo.
Kao da sam udario glavom zid. Imao sam taj isti osećaj, kao i kod ljudi na koje su se moji okultni juriši (nastojanja) jednostavno "lomili". Pitao sam se, kakva je to moć i sila, koju ja ne mogu da prevaziđem, koja mi ne dopušta da delujem na njih. Onda sam shvatio, sam po sebi, da je u pitanju Božija sila. Međutim, ono šta je tu bilo najviše iznenađujuće, ja sam stajao na drugoj strani - bio sam u suprotnosti sa Bogom. Ovo saznanje me je pogodilo, jer sam odrastao kao hrišćanin, i sve vreme sam bio ubeđen da ja samo razvijam svoje talente i sposobnosti koje je Bog stavio u mene. Ali sada sam shvatio da ja sam sebe nikada nisam upitao o tome: kakva je Njegova volja. Oduvek sam želeo da sledim samo svoju volju.
Posle nekog vremena, došla je matura i meni nije ostajalo mnogo vremena za hipnotičke sedeljke i za razne druge paranormalne eksperimente. To me učinilo vrlo nervoznim, jer sam jedva čekao da se vratim u sve to. Bili su to ustvari vidljivi znaci ovisnosti. Tada sam shvatio da sam postao ovisan od okultizma.
Srećom, u to vreme mi je u ruke došla knjiga prof. Vrableca o obnovi u Svetom Duhu. U njoj sam našao uzor molitve i počeo sam prema njemu da molim. Tada sam u duši osetio nešto novo, lepo i oslobađajuće. Bilo je to živo i donosilo mi je radost. Nešto potpuno drugačije od onoga što sam doživljavao kroz vežbe koncentracije, meditacije ili u čišćenje duha kroz jogu i istočnjačkim religijama.
Pod ovim uticajem, odlučio sam da upišem seminar za sveštenika. Iako više nisam radio eksperimente sa hipnozom i magijom, još uvek nisam potpuno odustao od toga. Tokom prve godine studija prijavio sam se na kurs obnove u Duhu Svetom. Tamo su se razmatrale teme vezane za okultno, a uključivalo je način za odricanje (ostavljanje) od ove prakse. Stariji studenti, koji su vodili ovaj kurs, su mi naravno, mnoge stvari objasnili, pa sam ja na kraju napravio istorijsku odluku - posle mnogo godina lutanja, napokon sam završio moje hodanje po okultnim stazama. Završio sam studij teologije sa diplomskim radom: Hrišćanski pogled na parapsihologiju. Ovim radom sam hteo staviti tačku na jednu fazu moga života a u isto vreme otplati dug drugim ljudima, da ne moraju da uče na vlastitim greškama.
No, Bog je imao drugi plan sa mnom. Kao mladi sveštenik susretao sam ljude koji su trpeli razne fizičke, mentalne i duhovne probleme koji su se kod njih manifestovali zbog posete gatarima (vešticama), isceliteljima ili zbog praktikovanja magije. Oni su se žalili da ih drugi smatraju za mentalno obolele, dok prema psihijatrima kod njih je bilo sve u redu. Ja sam im verovao, jer sam ih razumeo, ali još uvek nisam znao kako da im budem od veće pomoći. Morao sam se puno savetovati, proučavati, moli, a takođe i ispitivati stvar.
Kada su ovi ljudi odustali okultne prakse i predali svoj život Isusu Hristu, onda bi počele da nestaju i njihove noćne more, prestali bi čuti glasove ili da viđaju duhove, bivali su oslobođeni od unutrašnjih pritisaka i negativnih osećanja (depresije).
I tako me je Bog postepeno uvodio u službu oslobođenja. Danas sam mu zahvalna za sve što sam preživeo, i zbog toga da sada mogu pomagati onima koji su sebi dozvolili da budu zavedeni misterioznim i jeftinim obećanjima magije, i upecali se na laži okulta.
