Oživljen posle tri dana
- U nigerijskom gradiću Oniši (Onitshi), Daniel Ekečekvu (Daniel Ekechukwu) je poginuo u saobraćajnoj nesreći; on nije bio u dubokoj komi ili u stanju kliničke smrti. O je bio je potpuno mrtav! Tri dana je bio mrtav i nakon toga čudesno oživeo. Vratio se izmenjen duhovnim iskustvom kroz koje je prošao i svedoči da ga je Isus Hrist podigao iz mrtvih!
Intervju
* Kako si poginuo?
Zajedno sa prijateljem vozio sam se u automobilu. Nisam bio vezan. Doživeli smo tešku saobraćajnu nesreću i razbio sam glavu. Obojica smo krvarili. Prevezeni smo u bolnicu, a ja sam bio u kritičnom stanju. Dan ranije posvađao sam se sa suprugom i ona me je posetila u bolnici. Moja molitva je bila pesimistička: "Bože, primi moju dušu. Oprosti mi moje grehe." Nisam mogao da dišem. Moja supruga je rekla: "Ne! Nećeš umreti, u Isusovo ime!" Na svoj rizik odvezla me je u drugu bolnicu, u Sv. Eunike (St. Eunice's Clinic) u Overiju (Owerri). Oko 23:30 dr Josi (Jossy Anuebunisa) je konstatovao smrt. Moja supruga, Nneka, je tresla mrtvo telo, a lekar ju je uputio na mrtvačnicu. Nneka nije odustajala i odvezla je mrtvo telo u kuću mojih roditelja. Nakon toga su položili leš u kovčeg gde je ostao u petak, subotu i nedelju. U mrtvačnici su moje telo pripremali sa različitim hemikalijama za sahranu. Budući da me je čovek u mrtvačnici vlastitim rukama balzamirao, nakon što sam oživeo, od svih koji su čuli za taj događaj, bio je najviše šokiran.
* Šta se odvijalo od tada pa do nedelje?
Moja supruga Nneka nije odustajala. Primila je obećanje od Boga da ću oživeti. Navaljivala je na moju porodicu da joj dopuste da uzme telo i odnese ga u, na dva sata vožnje udaljenu hrišćansku konferenciju na kojoj je propovedao Reinhard Bonke (Reinhard Bonnke), propovednik iz Nemačke. Moj otac, takođe propovednik, nije želeo da pristane i rekao je kako je i on Božji sluga, pa ako Bog želi da me podigne iz mrtvih, može i on da se moli za to. Molili su se nad mojim telom, otac me je u nemoći udario sedam puta Biblijom po glavi, ali ništa se nije dogodilo. Nneka je ustrajala i uskoro su prevezli moje telo do crkve u Oniši gde je bio sastanak na kojem se okupilo oko dvadeset hiljada ljudi. Osiguranje nije dopuštalo da se unese kovčeg. "Nosi ga i sahrani", govorili su. Moja je supruga insistirala i na kraju je moje telo završilo u sporednoj prostoriji dečjeg odeljenja. Većina ljudi nije znala ništa o tome. Plan je bio da me nakon propovedi donesu do propovednika Bonkea kako bi se lično molio za mene, ali on je još propovedao. U vreme završne javne molitve nekoliko pastora koji je bilo u toj crkvi i molili su se za mene. Tada je počelo. Nakon tri dana srce je proradilo. Telo je još bilo ukočeno i nije moglo da se pokrene. Neki su predlagali da me odnesu u bolnicu kako bi mi pružili daljnju pomoć. Bogosluženje je još trajalo. Ponovo je Nneka bila odlučna i tražila da se dalje mole. Uz to su i masirali ukočeno telo. Nakon nekog vremena skočio sam i stajao živ pred njima. Svi su počeli da vrište. To se dogodilo u nedelju, 2. decembra 2001. godine i gdegod dođem, svedočim o tome.
* Što se događa kada ljudi koji nisu verni hrišćani saznaju za tvoje oživljenje, na primer, tvoji rođaci, prijatelji i ostali?
Neki od njih su došli u grad (u Onišu, Nigerija). Došli su da me vide i neki iz mog rodnog grada. Neki nisu mogli da dodju, ali nakon nedelju dana vratio sam se u svoje rodno mesto s nekim ženama i muškarcima iz Amerike kako bih potvrdio priču. Oni su zahtevali da posete mrtvačnicu, ljude, i da sve intervjuišu. Sa zadovljstvom sam rekao da može. Poveli su me u rodni grad, a mnoštvo ljudi je nagrnulo. Neki su bežali govoreći: "To je mrtvac!", neki su prilazili i dodirivali me. Neki su se bojali da me dodirnu, a neki su me izgrlili i izljubili. A hrišćani su se radovali sa mnom! Sada su opet svi slobodni u odnosu sa mnom i mojima. Opušteni su i znaju da neću ponovno da umirem. Znaju da sam stvarno oživeo i da je to učinio Bog.
* Da li su neki od tih ljudi sada hrišćani?
Pogrebnik iz mrtvačnice je sada veliki propovednik. Lekar je postao hrišćanin. I mnogi ljudi, moji rođaci, moja braća, svi su obraćeni. Nema više nevernika u mojoj porodici. Ono što se meni dogodilo velik je izazov. Moje svedočanstvo je dotaklo moj narod više nego bilo sta drugo, jer su me videli mrtvog i otpratili u mrtvačnicu. Dirnuti su svi oko mene.
* Ti si i pre bio hrišćanin i to sveštenik jedne evanđeoske crkve u Nigeriji. Šta se promenilo u tvojoj službi za Boga nakon tvog oživljenja?
Kada se ovo dogodilo, nisam više mogao da vršim pastorsku službu zbog mnogih poziva i poseta hrišćana u potrebi za koju su me zvali da svedočim i propovedam. Crkvu sam predao jer sam njen osnivač, i preuzeo sam novu službu koju nazivam Glas mrtvih narodima. Misija te službe je glas koji viče iz mrtvih ljudima da se pokaju. Postoji život posle smrti. Raj i pakao su stvarni. Cilj ove moje sadašnje službe je da dosegnem neobraćeni svet i trudim se u tome najviše što mogu.
* Moliš li se za bolesne tokom svoje službe?
Da, molim se za bolesne. Otkada sam se vratio među žive, Bog čini čudesna dela u mestima gde svedočim i propovedam. Govorim ljudima da Bog koji je to učinio meni, može da učini i njima. Mnogo ljudi izlazi po pomoć. Otkad sam postao pastir u crkvi, nisam video hromog čoveka kako je prohodao, ali otkako mi se ovo dogodilo, video sam i to i mnoge druge stvari. Tokom Bonkeovog evangelizacijske kampanje u Nigeriji, i ja sam bio pozvan. Dok sam davao svedočanstvo, jedan hromi čovek je ustao iz invalidskih kolica. Mnoga su se čuda dogodila otkako sam se vratio. A zašto se događaju? Zbog mog iskustva. Sada verujem da Bog može da učini sve. Kažem vam da verujete Bogu i On će mnoge iznenaditi čudesima.
* Uveče pre nego što si stradao žestoko si se posvađao sa svojom ženom. Nakon saobraćajne nesreće, tvoja supruga se borila za tvoj život tri dana. Postoje li promene u vašem braku nakon svih tih burnih događaja?
Moj brak se potpuno promenio. Shvatio sam da muž nije gospodar svojoj ženi. Muž i žena su par. Razumeš, vi ste par. Ona je tvoja polovina. Ona je u svemu što radiš. Moj je brak promenio moj mentalitet. Volim svoju suprugu tako da se ne naljutim na nju štagod ona napravila. Obećao sam da se neću ljutiti na nju. Kada sam se vratio, plakao sam na kolenima i rekao: "Znaš li da sam mogao da budem poslan u pakao zbog naše svađe?"
Obećao sam joj tog dana da joj praštam i da ću joj opraštati ubuduće. Štagod ona napravila, ja ću joj oprostiti. Tako je u mom braku, više se ne ljutim, živimo u miru i svi smo srećni.
* Koja je tvoja glavna poruka koju si primio kroz ovo fenomenalno iskustvo?
Verujem da me je Bog vratio u život da govorim ljudima kako treba u potpunosti da oproste svima i traže oproštenje za sve što su učinili nepravedno. U četvrtak uveče, tokom svađe, moja supruga me je ošamarila. Kasnije je kucala na vrata i molila za oproštenje, ali nisam želeo da joj oprostim. To što je učinila je velika sramota, jer u Nigeriji žene ne bi smele da udare muža. I sutradan ujutru, pre mog putovanja, pokušala je da mi se izvini, ali nisam želeo da razgovaram. U takvom stanju sam otišao na put, u takvom stanju i stradao, i u takvom stanju umro. Da mi se Bog nije smilovao i dao mi ovu šansu, propao bih. Svuda govorim ljudima da se pokaju i oproste jedni drugima. Ovo je ozbiljna poruka, jer sam nakon smrti čuo: "Sudim te! Zato što nisi oprostio, ni ja neću oprostiti tebi."
