Njegova milost
Još dok sam bio dete, pitao sam se čemu sve ovo, ovaj život bez smisla? Sve se svodi na ovo: odlazimo u školu, kasnije se zaposlimo, oženimo, dobijemo decu, ostarimo, tu je i penzija, i šta god da radimo i gde god da idemo jednog dana umiremo, i odemo u prah. Sve ovo, i stvari koje su mi se izdešavale u detinjstvu su me navele da razmišljam, i tražim mesto za sebe u ovom svetu, jer svakako ću umreti pre ili kasnije, čemu onda ovaj život?
Sve je uzalud, ništa nema smisla, uvek sam se to pitao, i često sam plakao zbog toga, jer ću jednog dana umreti, i neće me više biti, još će me položiti u grob, i jesti razni crvi i bube. Bojao sam se smrti jako, i često sam razmišljao o njoj, to me je uvek proganjalo iznutra, ali tad nisam znao, da je to bila moja savest, koja mi je govorila da nešto postoji posle smrti.
Odrastao sam na selu, ne znajući sta me čeka, ni šta će biti samnom. Roditelji su mi se razveli, i kao svako dete bio sam razočaran, ali želeo sam da živim, i idem dalje da pronađem sebe u životu, da se nekako uklopim u sve to. Raspitivao sam se kao mali za razne religije, a kod nas u selu sam znao za pravoslavce, katolike, i bila je jedna starija porodica adventista Sve je ostalo na tome, da sam samo pitao i nista više. Drugovi su mi se smejali, ali nisam mnogo mario zbog toga, život je išao dalje...
Pošto sam završio srednju školu, zaposlio sam se u firmi Livnica u Kikindi, ali i dalje duboko u sebi osećao sam prazninu. Onda su počele stvari da se događaju u mom životu koje nisam očekivao, i jako su me iznenadile. Moj otac, koji nikad ranije nije pio alkohol, odjednom je postao alkoholičar, i počeo je da me maltretira. Iako sam radio, i bio mi je potreban odmor, plašio sam se uvek, kad sam se vraćao kući, i govorio sam sebi "Samo mi još ovo treba, sad ne vidim nikakav smisao u životu!" Tata pije, i da bi bilo još gore, počeo je da me tera od kuće, i tako sam jako plakao, srce mi se cepalo, i sećam se isto tako da sam jedno veče izašao u dvorište, i očajno jaukao i povikao: "BOŽE... MOLIM TE POMOZI MI!" Tad sam mislio da je to bilo uzalud, i dalje sve je ostalo isto, dok nisam jednog dana odlučio da odem kod mame u Kikindu, da tamo živim, iako je baš nešto iskreno nisam voleo zbog razvoda, ali nisam imao gde, i bio sam jako vezan za Bočar, selo u kom sam živeo.
Sa 23 godine sam se preselio u Kikindu. Mrzeo sam oca, toliko da nisam ni hteo više da ga vidim. Još dosta toga se u selu izdešavalo dok sam bio tamo, bilo je i lepih stvari u detinjstvu, ali sve je to prošlo, i život se nastavio dalje... U gradu sam imao sve, mislim na stvari kao momak, ali posle nekog vremena, vratile su se misli o smrti koja me čeka. Sve te stvari, iako nisam bio svestan toga, je BOG SVOJOM MILOŠĆU VODIO POLAKO, SVE SVOJIM PROVIĐENJEM MENI NA RADOST!
Nakon 25 godine sam dobio priliku da čitam Bibliju, naime, sasvim "slučajno" se našla u stanu gde je mama živela, stara i poderana, ali sam je čitao, i tada se u meni nije ništa dešavalo, tako sam tad bar mislio, ali BOG JE MILOŠĆU TO VODIO. Za mene je Biblija bila "mrtva", ništa nisam razumeo, sve je bilo nekako teško i nejasno, pa sam morao da prestanem da čitam. Bila mi je dosadna, ni u njoj nisam našao smisao, ali ponavljam SAMO MILOŠĆU BOŽIJOM NIJE SE ZAVRŠILO TAKO... Jedan moj drug, je imao ujaka koji je bio adventista, i slučajno smo počeli da pričamo o Bibliji, govorio mi je o ISUSU, i rekao mi je da bi postao član crkve, moram da prestanem da jedem meso, ne smem pušim, ne smem da radim subotom, (tad sam još radio u livnici). Jednom prilikom me je pozvao da idem kod njih, i ja sam pristao, i obećao sam da ću prvom prilikom doći. Nekako mi se svidelo sve to. Kad sam to rekao mami, ona se jako izderala na mene, i govorila mi je da ja ne pripadam tamo, i zbog toga sam se jako naljutio na nju, jer me nije razumela da sam tražio Boga. Iako toga nisam bio svestan, TO JE ZA MENE OPET BILA MILOST BOŽIJA, ja nisam otišao kod tog druga. Život se nastavio, a ja i dalje nisam mogao da nađem svrhu života, i konstantno sam osećao strah od smrti...
I dalje sam radio u istoj firmi, i kako je igrom slučaja došlo do toga da se pojedini delovi firme zatvaraju, našao sam se na drugom radnom mestu, gde je radila jedna osoba koja mi je privukla pažnju. Nisam znao, da je ta osoba bila HRIŠĆANIN. Svojim zalaganjem, i pristojnošću, taj čovek je bio primer mnogima, nisam bio siguran za druge, ali ja sam to primetio, jednostavno se dosta razlikovao od drugih. SAMO NJEGOVA MILOST ME JE DOVELA NA TO RADNO MESTO, U KONTAKT SA TOM OSOBOM. Zamislite, on je trebalo da bude majstor koji bi me obučavao da radim livački posao. Bilo je dosta njih na raspodeli posla, ali MENE JE BOŽIJA MILOST DOVELA DO NJEGA, IAKO TAD JOŠ NISAM TO ZNAO. Jednom prilikom sam se otvorio, i počeo sam da pričam toj osobi, o tome šta sam sve prošao u životu, i da još uvek tražim sebe, smisao...
Jednom prilikom me je pozvao kod njega kući, ja sam otišao ne znajući šta me čeka, i koji ce dalje biti rasplet. Pričali smo sasvim opušteno o svemu, i tad mi je svedočio o ISUSU HRISTU! Baš lepo, mislio sam u sebi, ovo nije slučajno, ovo je od BOGA. Govorio sam mu da ne razumem Bibliju, i on mi je razjasnio da niko ne može da je razume "pravilno tumači", ako nije nanovo rođen, i ako ne primi ISUSA ZA SVOG SPASITELJA I GOSPODA. Kad sam došao kući, i kada sam legao da spavam, čuo sam jasno glas u sebi "USTANI I ČITAJ BIBLIJU 10 MINUTA!" Poslušao sam, i nisam mogao da verujem, nisam je čitao 10 minuta, nego do kasno, tačnije do 3 sata ujutru. Počela je da mi bude jasnija malo, i JAKO ZANIMLJIVA, NEKAKO KAO DA SAM SE ZALJUBIO U NJU... Ispričao sam toj osobi koja mi svedočila o ISUSU, šta mi se desilo. Ja tad nisam znao, ali TO JE BILA MILOST BOŽIJA! Pozvao me je, i razjasnio mi da je to DELO DUHA SVETOG U MENI, I DA ME POZIVA DA DOĐEM ISUSU. Ja sam odmah to poslušao, i predao se ISUSU HRISTU! Još uvek nisam bio nanovo rođen, a to se dogodilo ovako: kad sam bio u Vrdniku, na konferenciji CRKVE BOŽIJE, desilo mi se nešto što neću nikad zaboraviti, u poruci o Isusu i Radosnoj vesti, sam doživeo otkrivenje o Njegovoj ljubavi i milosti. Jasno sam čuo glas u sebi "SINE MOJ DRAGOMIRE!" Znao sam da je to bio BOG! Niko nije znao moje pravo ime, niti me je tako zvao, ali On je znao moje ime, taj glas sam čuo u sebi sasvim jasno, to nisu bile moje misli, to je sasvim sigurno bio Božiji glas. Ja sam tad bio potpuno slomljen, i kad sam se vratio kući, plakao sam kao nikad do tad, i govorio sam naglas "ISUSE... JA SAM GREŠAN... NE ŽELIM DA ODEM U PAKAO... OPROSTI MI MOJE GREHE... JA SAM GREŠAN JAKO... Jako gorko sam plakao, i počeo sam da izbacujem sve iz kuće što je bilo gad pred Bogom. Nisam toliko dobro poznavao Bibliju, ali Božiji Sveti Duh mi je otvorio srce. Bacio sam i sve CD-ove prljavog bluda i horor filmova, i još dosta toga. Moja rođena sestra, koja je tad živela sa nama, pozvala je mamu na mobilni, i rekla joj "MAMA, DRAGAN JE POLUDEO!" Dala mi je telefon da se čujem sa mamom, i ja sam joj pod osvedočenjem grešnosti koje je još uvek trajalo rekao: "MAMA MI SMO GREŠNI, MORAMO DA SE POKAJEMO, KAKO NE BI SMO IŠLI U PAKAO!"
Ja sam tada doživeo nanovo rođenje. Tad je došla neopisiva radost u moje srce, i svi su znali da mi se nešto desilo. Na poslu sam svima svedočio o Isusu. U mom životu se sve promenilo, dobio sam novi smisao za život, i počeo sam svoj hod sa Bogom. Oprostio sam tati i mami za moje detinjstvo, i počeo sam iskreno da ih volim, jer sam shvatio da je i ISUS ZAVOLEO SVE NAS, I NA GOLGOTI JE PLATIO CENU ZA MOJE GREHE, JEDINO NJEGOVOM LJUBAVLJU SAM OPROSTIO TATI I MAMI! LJUBAV ISUSA ME JE VODILA KA TOME! SVE MI SE RAZJASNILO, ZAŠTO JE MORALO DA SE DESI SVE TAKO, I KONAČNO SAM SHVATIO DA ME JE SVO VREME BOŽIJA MILOST VODILA KA NJEMU! NAJLEPŠI JE ŽIVOT SA ISUSOM! DOBIO SAM I ODGOVOR NA STRAH OD SMRTI, OVAKO PIŠE U Poslanici Jevrejima 2:14-16: "POŠTO SU DECA OD KRVI I MESA, I ON JE UZEO UDELA U KRVI I MESU, DA SMRĆU UNIŠTI ONOGA KOJI IMA VLAST NAD SMRĆU, TO JEST ĐAVOLA, I DA OSLOBODI ONE KOJI SU, BOJEĆI SE SMRTI, CELOG ŽIVOTA BILI U ROPSTVU."
DRUGIM REČIMA, MOJ GREH BI ME ODVEO U PAKAO, A SAD KROZ ISUSA JA IAKO UMREM U TELU, POSLE SMRTI IMAM ŽIVOT VEČNI U SLAVI MOG BOGA OCA I GOSPODA ISUSA HRISTA! TAD TO NISAM ZNAO, ALI OD MALENA MOJA SAVEST NIJE BILA ČISTA, I MOGU SLOBODNO REĆI DA JE ISUS NAŠAO MENE, I SMILOVAO MI SE DA IMAM ŽIVOT VEČNI... ALELUJA! Imao bih još dosta toga da pišem, kao npr, kad sam u snu video slavu Božiju i vaznesenje na nebo... Onda kako su mama i sestra došli ISUSU, sestra mi je priznala da nisam lud, i sami su se uverili da je to istina, i da bez obzira ko smo, i kakvi smo, odlučujemo o tome hoćemo li ići u raj ili pakao. Sam Bog ne želi da iko ode u pakao, i tuguje kad ljudi iz neznanja tamo završe, i zato je svakom svom detetu stavio u srce, da svedoči, i priča drugima.
Za sve koji pročitaju, ovo je zaista istinita priča. Želim da posvedočim, da je život sa Bogom pun mira i radosti, i poručim svakom bratu i sestri u Hristu, da istraju u svom pozivu, bez obzira na okolnostima u kojima živite, Gospod je veran, i sprovešće vas kroz sve! Za one koji još nisu prihvatili Hrista za Gospoda i spasitelja, želim da vas ohrabrim da to uradite, jer ćete tada iskusiti život pun mira, radosti i blagoslova, život sa mnogo izazova i borbi za nešto što je stvarno vredno. Svima želim Božiji blagoslov!
