Kako upoznati Svetoga Duha
U našoj crkvi pevamo pesmu koja ide ovako: "Pošalji ga, Gospode, pošalji ga. Gospode, neka Duh Sveti siđe. Trebamo ga, Gospode, pošalji ga."
Pevamo i druge slične pesme tražeći da Duh Sveti siđe. Ali istina je ta da je Duh Sveti već ovde. Na dan Pedesetnice je sišao sa neba u gornju sobu, na Zemlju. I još uvek nije otišao!
Isus je obećao: "I ja ću moliti Oca, pa će vam dati drugog pomagača - utešitelja da bude sa vama doveka, Duha istine, koga svet ne može da primi, jer ga ne vidi i ne poznaje; vi ga poznajete, zato što boravi kod vas i biće u vama." (Jn. 14,16-17).
Zapazite izraz "vi ga poznajete" koji Isus ovde upotrebljava. Dok sam nedavno čitao i proučavao ove reči pripremajući se za ovu poruku, nisam ih se mogao otresti. Shvatio sam, da zapravo ne znam mnogo o Duhu Svetom.
Crkva mnogo govori o Duhu. Učimo nauku o Duhu Svetom. Govorimo o ispunjenju Duhom, hodanju i življenju u Duhu, o darovima Duha, o primanju utehe Duha.
Međutim, možemo znati svu nauku o Duhu Svetom, a još uvek ga ne poznavati. Ako bi vas zapitao: "Jeste li primili Duha Svetoga?" šta biste odgovorili?
Neki bi rekli: "Da, primio sam Duha kad me Isus spasio. Duh Sveti me uveo u Hristovo carstvo." Drugi bi odgovorili: "Da, primio sam Duha, jer sam progovorio u jezicima kad je ušao u moj život. Molim u Duhu, a jezici su dokaz da sam ga primio."
Međutim, primiti Duha daleko je više od jednokratnog iskustva. Reč "primiti" znači i "iskoristiti šta ti je dano". Ukratko, primiti je želeti povećati sposobnost za većom spoznajom o tome ko je Duh i čemu služi njegova služba. Zapravo, niko ne prima Duha Svetoga dok mu ne dozvoli da preuzme potpuni nadzor nad svojim hramom - tvojim srcem.
Pavle je pitao Galatske hrišćane: "Kako ste primili Duha? Niste li ga primili po veri?" Zatim izjavljuje: "Verom ste izjavili da ste ono što znate o Duhu primili po veri. Dakle, služi li vam Duh neprestano po veri? Koristite li veru da ulazite dublje u poznavanje Duha?"
Zapanjujuće je da nam je Bog dao tako veliki dar, od svog Duha, koji se nastanio u našem srcu, ali mi se isuviše često ponašamo kao da on nije onde!
Znamo da je Duh Sveti ovde na Zemlji. Znamo da boravi u nama načinivši nas svojim prebivalištem; naše telo je postalo njegov hram. Međutim, mnogo vremena živimo kao da je Duh negde tamo u svemiru, a ne među nama, tj. u nama.
Istina je da nam je Otac poslao svog Duha da nam pokaže koliko ga zanima svaki vid našeg života. Duh Sveti je poslat da bude naš prijatelj, tešitelj i vodič. U smislu ove zapanjujuće činjenice, pojavljuje se za svakoga od nas pitanje: "Koliko dobro poznajem Duha? Poznajem li ga stvarno kao takvog?"
Isus je jasno dao na znanje da nam Duh Sveti treba biti sve što je Hrist bio svojima učenicima dok je bio sa njima. Pogledajmo:
- Svojim sledbenicima Isus je otkrio Oca.
- Dao je učenicima sve reči koje je Bog dao njemu.
- Molio je za učenike i čuvao ih (ili štitio).
- Slavu koju je Isus imao, dao je i svojim učenicima (vidi Jn. 17).
Isus je rekao svima koji ga slede: "Neću vas ostaviti sirotne." Drugim rečima, govori nam: "Šaljem vam nekoga ko će vas braniti i čuvati. U opasnostima od sotonskih lukavstava neću vas ostaviti bez pomoći i bez sile. Radujte se, jer vam šaljem nekoga čija je sila veća od svake druge sile u svemiru."
Isus kaže da ne samo da je Duh ovde boraveći u meni, nego da ga i poznajem. Zbog toga se moram zapitati kako poznajem Duha? Koji su znaci i dokazi da ga poznam, da li prepoznajem njegovu prebivajuću prisutnost, da li doživljavam njegovu blizinu?
Jednostavno rečeno, Svetog Duha poznajem prvo po promenama koje on čini u meni; a ne samo po promenama koje je učinio u drugima. Mogu ga videti kako se odražava u mojoj braći i sestrama, ali poznajem ga jedino po njegovom delu koje on čini u mom vlastitu životu.
Vidite, delo koje Duh Sveti čini u nama vrlo je lično i jedinstveno. Moje telo je njegov hram i on u meni svakodnevno daje nova otkrivenja o Hristu. Njegovo je delo koje me potiče da se odvraćam od zla, da gladujem i žeđam za pravednošću, da neprestano čeznem: "Dođi, Gospode Isuse."
Dozvolite mi, da vam sad govorim o dve osnovne službe Duha. Dakle, kada upoznamo njegovu službu te verujemo da radi u nama, tada smo u stanju izdići se iznad svih kušnji i strahova koje dolaze na nas. Njegova nam služba dopušta da čak gledamo smrti u oči i da pri tome ostanemo puni nade i radosti.
1. Duh Sveti kao utešitelj
Isus Duha Svetoga naziva "Utešiteljem". Jedno je znati da je Duh Sveti naš Utešitelj, ali isto tako moramo znati kako nas to on teši, da bismo mogli razlikovati utehu koja je od tela i onu koja je od Duha.
Na primer, neki brat ili sestra u Hristu su savladani samoćom. Oni mole za utehu Duha Svetoga i očekuju da će ona doći kao neki vid osećanja. Zamišljaju to kao neku vrstu iznenadnog daha s neba, poput nekakvoga duhovnog sedativa za dušu. Prema njihovu razmišljanju, uteha dolazi kao neka prijatna otupljenost uma donoseći nekoliko sati olakšanja.
Međutim, sledećeg jutra, osećaj mira je nestao. Kao rezultat toga, počinju verovati da je Duh Sveti odbio njihov zahtev. Ne, nikada! Duh Sveti nas ne teši tako što će manipulisati našim osećanjima. Njegov način utehe je potpuno drugačiji i jasno je prikazan u Pismu. Kakav god da je problem, kušnja ili potreba, njegova služba tešenja ostvarena je na temelju sigurnosti - istine, jer: "Utešitelj... je Duh istine" (Jn. 14,16).
Činjenica je da naša uteha izvire iz onoga što znamo, a ne iz onoga šta osećamo. Samo vera zasnovana na istini može nadvladati osećanja, tj. staviti ih na pravo mesto.
Nepodnošljivo i teško breme može biti stavljeno na nas, to može biti izazvano strahom, žalošću, nevoljama, kušnjama, obeshrabrenjem. Međutim, čime god je izazvano, potrebna nam je uteha. Iznenada se čuje glas koji odzvanja hodnicima naše duše. To je glas Duha Svetoga koji izjavljuje duši: "Ništa te ne može odvojiti od ljubavi Božje."
Kad jednom poverujete u ovu istinu, ona brzo postaje izvor žive vode koja odnosi svaki kamen sumnje. "A pomagaču - tešitelj, Duh Sveti koga će Otac poslati u moje ime, on će vas naučiti svemu i podsetiće vas na sve što sam vam rekao." (Jn. 14,26).
Na taj način, Duh Sveti igra glavnu ulogu u našem sinovskom odnosu sa Ocem. Duh je naš učitelj u svakodnevnom hodanju sa Hristom, a mi smo njegovi učenici. On nas uči da smo posinjeni; da smo Božja porodica, njegovi sinovi i kćeri.
Kako nam Duh donosi tu istinu u sećanje? Apostol Pavle nam govori da smo usvojeni u Očevu porodicu i da smo učinjeni Hristovom braćom i sestrama. "A pošto ste sinovi, posla Bog u vaša srca Duha Sina svoga koji viče: Ava, Oče." (Gal. 4,6).
Duh Sveti je taj koji viče u nama: "Seti se što je Isus rekao: ti si sin ili kći Svevišnjeg Boga. Imaš Oca (Avu) u nebu koji te ljubi. Dakle, seti se ko si. Nisi sam. Priseti se Isusovih reči: 'Bog te ljubi baš kao što je ljubio i svoga Sina Isusa.'"
Ova istina da Duh posinjenja boravi u meni, je postala velik izvor mira i utehe u mom svakodnevnom hodanju sa Gospodom.
Na mene može poput bujice doći neprijatelj bacajući me pod strah, krivicu ili stres, ali ja odmah mogu izreći ovu molitvu: "Duše Sveti, služi mi sada, uči me, prisećaj me. Podseti me na Isusova obećanja o mojoj sigurnosti kao Božjeg deteta."
Zatim Duh viče iz mene: "Seti se Ave, svoga Oca. Opravdan si i imaš otvoren pristup k njemu. Viči iz svoje duše: 'Dete sam Božje i hodam u Duhu posinjenja.'"
Novi zavet jasno kaže: "A svima, koji ga primiše, dade moć da postanu deca Božija, - onima što veruju u njegovo ime." (Jn. 1,12). "Jer svi, koje vodi Duh Božiji, ti su sinovi Božiji." (Rim. 8,14).
Isto tako, Pavle nam govori da smo mi, kao Božji sinovi i kćeri, primili istog Duha koji je u Hristu: "I ako u vama obitava Duh onoga koji je Isusa vaskrsao iz mrtvih, onaj koji je vaskrsao iz mrtvih Hrista [Isusa] oživeće i vaša smrtna telesa svojim Duhom, koji u vama obitava." (Rim. 8,11).
Vidite li kako je velika i važna ova uloga Svetoga Duha? Povremeno se mogu osećati duhovno mrtvim. Mogu se osećati hladnim u srcu, beživotnim, kao da nema vatre u meni, već samo iskra koja tinja. No, stvarnost je ta da je u meni uvek na delu jedna uzvišena životna sila - osoba Svetoga Duha.
Ako verujem Reči Božjoj i pouzdajem se u Hrista, onda nije važno kako se osećam, nije važno kakav sud donosim o sebi ili da li se osećam krivim, Duh Hristov koji je u meni još uvek udiše život u moju dušu. Bog me još uvek ljubi i Duh je još uvek na delu.
Razmislite na trenutak o nekom vama dragom, o nekome ko trpi ili je na smrtnoj postelji. Njegov život tela se gasi, ali mi znamo da su svi oni koji su u Hristu su i u procesu uskrsnuća. Zaista, isti Duh koji je u grobu preuzeo Hristov hram (telo) dolazi podići i vašeg ljubljenog u večni život. U trenutku najdubljeg trpljenja, Duh mu viče ovu utešnu istinu: "Ne boj se... Odlaziš Ava Ocu!"
Još jedan izvor utehe jeste znati i verovati da je Sveti Duh došao vojevati protiv požuda i napasti našega tela: "Jer plot žudi protiv Duha, a Duh protiv ploti; ovo se jedno drugom protivi, da ne činite što biste želeli." (Gal. 5,17).
Unutrašnji rat u nama još uvek besni. Svaki hrišćanin može reći: "Znam da me Bog ljubi. Poznajem ga kao Oca i znam da sam njegovo dete. Znam da sam u njegovim očima opravdan i da imam pristup k njemu. Ali u meni još uvek besni rat. Još uvek se borim protiv telesnih misli i strašnih iskušenja, i kao da taj rat nikada neće prestati."
Ljubljeni, ovaj rat je stvarnost za svakog hrišćanina. Dešava se, da imamo misli koje nisu dostojne Hrista. Gledamo stvari koje ne bi smo smeli. Iskušavaju nas stvari koje nas ne bi smele iskušavati. Slušamo reči koje naše uši ne bi smele čuti. Sve to čini da se osećamo nedostojnima i nečistima pred Bogom.
Te bitke mogu biti tako žestoke i tako često ponavljajuće da nam se povremeno čini da gubimo rat. Čak se i apostol Pavle tako osećao te je u teskobi vapio: "Bedan sam ja čovek; ko će me izbaviti od ovog smrtnog tela?" (Rim. 7,24).
Međutim, u odgovoru na naše vapaje dolazi Sveti Duh sa istinom koja donosi utehu: "Snašlo vas je samo ljudsko kušanje. A Bog je veran, pa vas neće ostaviti da trpite iskušenja više nego što možete, nego će učiniti i kraj sa iskušenjima, da možete podneti." (1. Kor. 10,13).
Ukratko, Pavle govori da vi vodite iste borbe kroz koje prolaze i pobožni sveti svuda širom sveta. Vaša unutrašnja kušnja nije posebno samo za vas. Isto tako uverava nas i apostol Petar: "Dragi moji, ne čudite se vatri koja je nastala među vama - da vas kuša." (1. Pet. 4,12).
Razlog zašto se vaše telo buni i zašto vas sotona gnjavi jeste taj što ste pozvali Duha da dođe i preuzme nadzor nad vašim životom. Vrlo je jednostavno: kušani ste, jer Sveti Duh u vama čini divne stvari, promene, i njegovo je delo razgnevilo sotonu.
Istina, vaše se telo bori protiv Duha. Ali Sveti Duh je i više nego pobednik nad vašim telom. Mi jednostavno moramo spoznati da se ova bitka nikada neće okončati za našega života u telu. Zbog toga nam Pavle daje ove reči: "Snašlo vas je samo ljudsko kušanje. A Bog je veran, pa vas neće ostaviti da trpite iskušenja više nego što možete, nego će učiniti i kraj sa iskušenjima, da možete podneti." (1. Kor. 10,13). Ovo je divna istina koju pečati Sveti Duh a koja nam donosi utehu: da imamo izlaz iz svakoga straha, svake situacije i da sve možemo nadvladati.
Ova nam istina pokazuje tri važe stvari, stvari za koje moramo tražiti Duha da nas podseća na njih:
- "Moj unutrašnji rat i borba je uobičajena za sve verne. Zbog toga neću nasesti na đavolju laž da sam nečisto dete ili odbačeno dete Božje."
- "Uvek moram biti svestan da me Bog toliko ljubi, da mi je dao svoga vlastitog Duha. On se toliko brine za mene da je poslao Svetoga Duha da vodi moje bitke. Duh nije došao kao neki špijun, ili policajac, istražujući ne bi li našao neki greh. On na pameti ima samo moje dobro, moju korist, moj napredak."
- "Moram odbaciti sve osude. I moram tražiti Duha da me podseća na Pavlove reči: 'Stoga sad nema osude za one koji su u Hristu Isusu.'" (Rim. 8,1).
2. Duh Sveti je došao da nas uvede u život molitve
"Isto tako i Duh pomaže našoj slabosti; jer mi ne znamo za šta treba da se molimo - kako priliči, ali sam Duh posreduje za nas uzdisajima koji se ne mogu iskazati." (Rim. 8,26).
Pogledajmo šta ovde Pavle govori o ulozi Svetoga Duha u našem molitvenom životu. U vezi sa molitvom bivamo mnogo zbunjeni i čini nam se da je silno zamršena. Ako uđete u bilo koju hrišćansku knjižaru, naći ćete mnoštvo knjiga na tu temu, sa detaljnim formulama kako treba moliti.
Mnoštvo tih teorija može stvoriti samo zbrku i pojaviće se razna pitanja u vezi s molitvom: "Kad molitva postaje zagovaranje? Meri li se zagovaranje gorljivošću, glasnošću, količinom vremena koje provodim na kolenima? Čuo sam da moram moliti prema volji Božjoj, ali kako da znam njegovu volju? I kako da molim? Računaju li se i molitve u mojim mislima? Zašto tačno trebam moliti?"
Takva zbrka može biti veoma mučna da zbog nje malo ljudi se ohrabri ozbiljno i moli. Međutim, nikada nije postojalo vreme kada su molitve Božjega naroda bile potrebnije nego sada. Živimo u svetu koji je poludeo, oteo se kontroli. Čak je i u ono davno vreme Pavle rekao za Zemlju: "Tvorevina Božija zajedno s nama uzdiše i muči se do sada." (Rim. 8,22).
Ekolozi nam govore da se led na polovima topi i da će voda preplaviti New York i veći deo istočne obale. U budućnosti će, kažu, globalno otopljavanje uništiti sav biljni svet. Predskazuje se da će Zemlja postati pusta, i potpuno nenastanjena.
Težak stres izazvan takvim izveštajima sada savladava ljude širom sveta. A ni hrišćani nisu izuzetak. Pavle kaže: "I ne samo ona (priroda), nego i mi sami, koji imamo prvi dar Duha, i mi sami u sebi uzdišemo očekujući usinovljenje, iskupljenje svoga tela." (Rim. 8,23 - naglasak dodat).
Dok globalni događaji postaju sve gori, uroćeni da ljudima otmu mir, društvo traži izvor utehe. Ali ne nalazi ga ni u psihoterapiji, ni u mrtvoj religiji, pa čak ni u dobrotvornom radu. Jedino utočište za takvo vreme jeste molitva vere!
U ovom razdoblju moga života i službe, jedna od mojih najvećih briga je održavanje ličnog molitvenog života. Kad zanemarim molitvu, žalostim Duha Božjega u sebi. Da, mi možemo ožalostiti Duha Svetoga, jer je on osoba. Pavle piše o tome kad govori: "I ne žalostite Božijeg Svetog Duha." (Ef. 4,30).
Zaista, Duh deli Božju žalost nad neverom njegovog naroda i nad njegovim nemoljenjem. Razmotrite samo ovih nekoliko snažnih uloga koje Duh Sveti igra u našim molitvama:
- U molitvi Duh Sveti očituje Hristovu prisutnost u nama.
- U molitvi Duh pečati Božja obećanja na naše srce.
- U molitvi nam Utešitelj daje nadu.
- U molitvi Duh oslobađa reke utehe, mira i odmora u našoj duši.
Ovih dana, moja je molitva: "Duše Sveti, sačuvaj me u bliskom zajedništvu sa Isusom. Ne dozvoli da zanemarim vreme kada sam nasamo sa Onim koga ljubi duša moja. Drži me na kolenima. Tada ću upoznati tvoju slatku utehu."
Podstičem vas, učinite i vi ovo svojom molitvom.
