Istražite se
"Sami sebe okušajte jeste li u veri, sami sebe ogledajte. Ili ne poznajete sebe da je Isus Hristos u vama? Već ako da u čemu niste valjani." (2. Kor. 13,5).
Propovedaću vam večeras ono što je razljutilo mnoge, mnoge, mnoge pastore. Razljutilo je i mnoge odrasle. Razljutilo je i mnogu omladinu. Mnogi mladi kojim sam ovo propovedao žestoko su se razljutili, no čuvši ovu propoved, najviše su se razljutili njihovi roditelji.
Kod roditelja sam otkrio nešto zapanjujuće: ako iz svoje dece uspu izvući priznanje da veruju u Isusa Hrista, čini se da im je to dovoljno, te su zbog toga sigurni i radosni i smeta im ako im neko dosađuje sumnjom na tu tvrdnju. Čini se, da se radije držimo lažne nade nego da verujemo u istinu.
Mnogo je tih koji ne žele čuti istinu, jer bi ona prodrmala lažnu nadu koju imaju da su na putu za nebo, kada to zapravo i nije tako. Toliko je onih hrišćana koji veruju da su u ispravnom odnosu sa Bogom, koji veruju da su spašeni, jer im je to rekao neki propovednik koji bi možda trebao više vremena provoditi u proučavanju Biblije, a manje u propovedanju.
Širom sveta čujem ljude, posebno u ovoj zemlji, kako mi govore da su spašeni, a ja ih pitam kako to znaju. Pa, jer veruju. A niko im ne postavlja i drugo pitanje: Kako znaš da veruješ?
Kad bismo sad raspustili ovaj sastanak i poslali vas da napravite anketu po svim delovima ovoga grada, otkrili bismo da velika većina stanovnika: veruje da veruju. A znamo da to nije istina. Ako bi ušli u kafiće, pozorišta i kasina bilo gde na svetu, našli bismo ljude koji: veruju da veruju. A pitanje glasi: Kako možemo biti sigurni da verujemo kad toliki kažu da veruju, a mi znamo da nije tako.
Pomešali smo dve nauke i obe smo izgubili. Dve su vrlo važne nauke u hrišćanskoj veri. Prva je uopšteno poznata kao (naziv koji mi se ne sviđa, ali ću ga večeras upotrebiti) "sigurnost vernika", koja kaže da je svako ko zaista veruje u Isusa Hrista nanovo rođen i siguran. Isti Bog koji ih je spasio i sačuvaće ih spašenima. Sigurnost vernika.
Ali postoji i druga nauka o kojoj baš mnogo ne čujemo. To nije samo nauka o sigurnosti, već i nauka o "uverenju". Istina je, svakoga istinskog vernika čuva sila Božja. To je nauka o sigurnosti, ali nauka o uverenju je ova: Kako možeš biti uveren da si istinski vernik? Kako znaš da si istinski vernik?
Neki mi ljudi kažu: "Znam da znam." A ja im kažem da postoji put koji se čoveku čini prav, ali vodi u smrt.
Neki mi kažu: "Pa, znam u srcu svoga srca da sam spašen." Biblija govori da je od svega podmuklije srce, jedva popravljivo, ko bi ga mogao proniknuti? Želiš li se stvarno pouzdati u svoju nesavršenu pamet? Želiš li se stvarno pouzdati u svoje srce koje može biti podmuklo, neiskreno?
Neki mi čak kažu: "Pa, znam da sam spašen jer, mi je propovednik tako rekao." Otkad to ljudi imaju takvu vlast? A onda, što je najgore: "Znam da sam spašen, jer sam hodao sa Bogom." Dragi moj prijatelju, ako sada ne hodaš s Bogom, nemaš nikakve sigurnosti da si spašen.
Večeras ovde ne učimo da ako hodate sa Bogom i spašeni ste, a onda prestanete hodati sa Bogom, odmah izgubite svoje spasenje. Ono što vam mi večeras govorimo jeste to da imamo sigurnost da ga upoznajemo ne samo zato što smo se jednom pokajali, već zato što se neprestano kajemo. To nije samo da smo jednom poverovali, već nastavljamo verovati i danas. Ne da smo samo jednom hodali sa njime, nego nastavljamo hodati sa njime i danas, jer će on koji je započeo dobro delo u nama i završiti ga.
U 2. Korinćanima 13,5 piše da je Pavle došao u crkvu gde su mnogi ispovedali Hrista i telesno živeli, ali im on nije rekao: "Molim vas, recite mi kad ste prvi put tražili Isusa Hrista da uđe u vaše srce?" Čak i ne spominje njihovo iskustvo obraćenja. Ide pravo do sadašnjeg vremena i kaže: Ispitajte se da vidite jeste li u veri! Istražite sebe! Ili zar ne shvatate da je Isus Hrist u vama, osim ako zaista niste prošli samo-test. (2. Kor. 13,5)
Ako vidim nekoga ko, recimo, tri ili četiri godine hoda sa Bogom, ljubi svete, voli moliti, poznaje Reč, ima zajedništvo sa drugim vernicima, a onda postupno počne padati, počne odlaziti, počne dopuštati svetu, grehu i drugim stvarima da ulaze u njegov život i počne uživati u zajedništvu grešnika, ne idem k njemu da bih mu rekao:
"Znaš, hrišćanin si i trebao bi izbegavati otpadništvo."
Nego mu kažem: "Dao si dobro priznanje. Pred mnogima si izjavio da si vernik, a sad počinješ živeti poput nevernika. Vrlo je, vrlo moguće da nikada nisi upoznao Boga, da je sve to do ove tačke bilo samo prevarno delo tela, jer ako delo Božje ne traje, nikada nije ni bilo delo Božje."
Šta Pavle kaže takvom čoveku? Ispitaj se! Ispitaj se! Istraži se.
Dopustite mi da vam nešto kažem, dragi moji prijatelji. Nebo i pakao, večnost i smrt vama možda nisu velika stvarnost, ali definitivno jesu ovom propovedniku. Manje sam zabrinut za to imate li novac na računu ili koliko imate poštovanja. Jedino što me drži budnim ove večeri i otima san mojim očima jeste činjenica da ćete mnogi od vas umreti i otići u pakao.
Ispitajte se! Nije to samo neki hir. Nije to samo nešto za šta se trebate brinuti samo jedan dan. Govorim ovde o vašoj večnosti. Je li sa vašom dušom sve u redu? Ako se ispitate u svetlu Svetog pisma, hoćete li sebe naći da ste zdravi i savršeni, nanovo rođeni, održavani silom Božjom? Vreme je da se ispitate i da se prestanete oslanjati na svoje emocije ili na ono što vam drugi govore, da se prestanete upoređivati sa drugim ljudima koji sami sebe nazivaju hrišćanina, jer većina ljudi u ovoj zemlji koja sebe smatra hrišćanima jeste izgubljena.
Neke naše vođe su rekle: "Uzmemo li ozbiljno ono što Biblija govori o hrišćanstvu, moraćemo reći da nije spašeno više od 10 do 15 posto svega našeg članstva." A nemojte misliti da se to odnosi samo na našu denominaciju! Odnosi se na sve.
Pavle je rekao da se ispitamo. Ispitajte se! Ne samo nekim lakim ispitom. Ne samo da poslušate ovoga propovednika, a zatim da odete odavde i dopustite sotoni da vam ukrade Reč Božju iz srca. Dok ste ovde, dok je Hrist prisutan i dok se Reč propoveda, ispitajte se. To je stvar od životne važnosti. Greh čeka pred vratima. Maskirao se i čeka da vas zgrabi. Ispitajte se.
Dok sam radio u Andima, u Južnoj Americi, mnogo puta sam morao preko visećeg mosta, bio je to klanac kojem niste mogli videti dno. Tada sam morao ispitati konopce. Morao sam ispitati i drvo da vidim nije li most možda oštećen? Pažljivo ispitivao. Zašto? Kada jednom dospete na pola puta tog mosta i on pukne, mrtvi ste. Na isti način, spasenje kojega se držite, spasenje u koje se pouzdajete može biti samo poput konjske grive. Kad odletite u večnost, mnogi od vas odletećete na ničem jačem nego što je konjska griva, a kad vas zahvati plamen pakla, izgoreće i pašćete do dna.
Ispitajte se! Uzmite Reč Božju i ispitajte se u njenom svetlu, sve što ona kaže o istinskom hrišćaninu. Ako se u tom testu nađete prelakim, pokajte se i verujte. Bacite sebe u milost Božju. Vapite Bogu dok njegovo delo u vama ne bude obavljeno. A to je nešto drugo, zar ne? Sasvim druga propoved. Dok delo ne bude obavljeno!
Svo ovo glupo hrišćanstvo u našoj zemlji! Kaže: "Ponavljaj ove reči za mnom, i spašen si". Ne, moraš čekati na Boga! Ne! Moraš vapiti k njemu dok njegovo delo u tebi ne bude obavljeno, istinsko delo, svršeno delo, celo delo.
Kako se možemo podvrći takvom testu? Kako možemo ispitati svoj život? Kako se večeras možete istražiti da vidite jeste li istinski hrišćanin ili ne? Jednostavno moramo poći do Reči Božje. Pođimo do 1. Jovanove 5,13.
U svome evanđelju 20,31 Jovan nam daje razlog zašto piše svoje evanđelje: "Da verujete da Isus jeste Hristos, Sin Božji, i da verujući imate život u ime Njegovo."
A zašto piše svoju poslanicu? U svojoj nam poslanici 5,13 govori: "Ovo (ovu poslanicu) pisah vama koji verujete u ime Sina Božijeg (onima koji ispovedaju Hrista. Zašto?), da znate da imate život večni i da verujete u ime Sina Božijeg." Želite li znati jeste li nanovo rođeni ili ne? Čitajte Prvu poslanicu Jovanovu, jer ona u sebi sadrži niz testova i večeras ćemo proći kroz njih. Moja molitva Bogu je da vam da uho da čujete.
Želim vam nešto reći i želim da vam to bude vrlo, vrlo jasno. Ne slušajte svoje srce. Slušajte Reč Božju. Ne slušajte što vam vaš otac kaže o vašem spasenju. Ne slušajte što vam vaša majka kaže o vašem spasenju. Slušajte Reč Božju i uporedite je sa onim što znate o svom tajnom životu.
Zašto sam to rekao? Toliko vas mladih ste prevarili svoje roditelje, jer spolja se prilagođavate njihovu zakonu (pravilima), ali to nije vaš zakon. To nije u vašem srcu. U tajnosti vi ste neko drugi. A neki od vas koji više niste deca nego odrasli, odlazite u svet. Vi znate ko ste i kakvi ste. Vaša majka i otac ne znaju. Neke od vas ni ostali crkveni članovi ne poznaju. Kada ste tamo napolju, to je ta osoba koju večeras želim da se uporedi sa Rečju Božjom. Ne ona ovde koja lepo izgleda, ne ona ovde sa maskom religije na sebi, nego ona napolju koju niko ne vidi. Uzmite tu osobu i uporedite je večeras sa Rečju Božjom te vidite podnosi li test. Vidite prolazi li test!
Možda kažete: "Brate Paul, nisi li večeras malo prežestok?" A šta biste od mene očekivali da budem? Ako bi prolazio voz i ja bi video svoga malog sina samo nekoliko centimetara od šina, da li biste očekivali da mu samo šapćem na uvo: "Povuci se, sine"? Da li biste očekivali da se neću ni pomaći nego samo mu mahnuti rukom? Ili biste očekivali da ću viknuti najglasnije što mogu: "Neeee!" Dakle, šta očekujete, kako da vam propovedam o tim stvarima?
Uzmimo, dakle, vaš tajni život i uporedimo ga sa Rečju Božjom.
I. Hodati u svetlu
Prva Jovanova poslanica 1,5 govori: "I ovo je obećanje koje čusmo od Njega i javljamo vama, da je Bog videlo, i tame u Njemu nema nikakve."
Šta to znači? Kao i u svim Jovanovim pismima, on stvari ostavlja otvorene. Verujem da ćete čim pogledate kroz ovaj tekst, otkriti da Jovan govori o dve stvari. Pre svega, kada god govorimo o svetlu, a vidimo to u Jovanu 3, govorimo o svetosti i pravednosti. Bog je sveti Bog. On je pravedan Bog. U njemu nema greha, ni promene, ni sene, ni trunka nemorala. Bog ne može biti kušan. Vi možete, jer u vama još uvek postoji element zla kojeg privlači zlo (greh). Bog u sebi nema zla. Zlo ga ne može privući. On ga prezire i mrzi. On je svet.
Ali to nije ono šta je Jovan pre svega hteo reći. Jovan se bavi sa grupom lažnih učitelja koji zapravo svima govore da je Bog vrlo mračan, tajnovit i skriven lik i da je znanje o Bogu tajanstveno. Ono je Skriveno i mračno i samo ga neki ljudi mogu upoznati. Ja verujem da se Jovan suprotstavlja tim lažnim prorocima te kaže... Slušajte me vrlo pažljivo!
Evo šta kaže: "Bog je svetlo." A misli ovo: Bog nam je otkrio ko je on i otkrio nam je svoju volju. Dao nam je to vrlo jasno do znanja.
Dopustite mi reći da bi to u našoj zemlji sve promenilo kada bismo to zaista i verovali. Kakvog Boga mi imamo? Ko je bog političara u našoj zemlji? Bog kojem možeš platiti (dati mito), ali ne možeš ga potkupiti. To je bog o kojem možeš govoriti u političkim govorima, ali ne možeš definirati njegovu volju. Dobro je imali takva boga. Zašto? Jer takvom bogu više nisi odgovoran. Ne znaš ko je niti šta želi, te činiš šta god tvoje telesno i grešno srce želi. To je vrlo zgodan (poželjan) bog, a takvoga imaju i neki takozvani hrišćani.
Ali Jovan se suprotstavlja tome i kaže: "Ne, prijatelju moj, Bog ti je tačno rekao ko je i šta tačno zahteva od tebe. On nije neki skriven bog." Naučivši to, hajdemo do sledećeg stiha.
Jovan kaže: "Ako kažemo da imamo zajednicu s Njim..." Šta to znači? Ako kažemo da smo spašeni, to je tačno ono što i znači. Ako kažemo da ga poznajemo, ako kažemo da smo u njemu. Jer mnogo smo godina zbog određene teološke škole koja je to propagirala, naučili verovati da Prva poslanica Jovanova govori o razlici između hrišćanina koji hoda u zajedništvu s Bogom i hrišćanina koji ne hoda u zajedništvu sa Bogom. Uzimali smo ovaj tekst misleći da ako tvrdimo da ga poznajemo, a ipak hodamo u tami, samo smo zbunjeni hrišćani. No, to nije ono što ovaj tekst misli.
Ono što ovaj tekst govori jeste: "Ako kažemo da imamo zajednicu s Njim a u tami hodimo, lažemo i ne tvorimo istine." Ako kažemo da smo hrišćani, a ipak hodamo u tami, lažemo. Znam šta će se sada dogoditi u vašem srcu. "Ma daj, ne poznaješ ti moje srce, brate Paul. Znam da znam, da sam spašen."
To nije ono što je Jovan rekao. Jovan kaže da ako tvrdimo da smo u zajedništvu sa Bogom i da smo hrišćani, a ipak hodamo u tami, lažovi smo. Šta to znači hodati u tami? Dakle, pre svega morate razumeti šta je tama. Ona je suprotno od svetla. Ako kažemo da smo hrišćani, a ipak hodamo... Šta to znači hodati? To je periputeo, hodati okolo. To je stil života. Ako tvrdimo da smo hrišćani, a ipak nam je stil života takav da protivrečimo svemu šta nam je Bog rekao o sebi i svojoj volji, onda smo lažovi. To je ono šta to zaista znači. To je ono što ovaj tekst zaista govori. To je sasvim jasno.
Poslušajte me! Poslušajte! Reći ću vam ponovno. Pogledajte u 6. stih: "Ako kažemo da imamo zajednicu s Njim...", ako kažemo da smo hrišćani, a ipak hodamo u tami, vodimo stil života koji protivreči osobinama i prirodi Božjoj, te onome šta nam je Bog rekao o samome sebi, ako naš stil života ne pokazuje ništa od Božjega karaktera i potpuno protivreči onome što je Bog rekao da je njegova volja, onda smo lažovi iako tvrdimo da smo hrišćani.
Moramo to razumeti. Imate li uši? Morate to razumeti. Toliko ljudi hoda u laži. Kao da im je glava u magli. Zbog toga je religija tako opasna. Neki tamo napolju propovedaju da ako za njima ponovite molitvu, da ćete otići u nebo. Onoga trenutka kada to nad nekim proglase, to se poput magle spušta na njega. Ali došlo je vreme da probijemo tu maglu sa dubljim i jačim svetlom: sa Rečju Božjom.
Dragi moj prijatelju, poslušaj me! Jovan govori da ako tvrdiš da si hrišćanin, a tvoj stil života, tvoj način života, ne pokazuje Božji karakter, te se stvari koje činiš suprotstavljaju njegovoj volji, on ti onda govori da si lažov.
II. Priznanje greha
Hajdemo dalje. Evo sledećeg teksta, 8. i 9. stih: "Ako kažemo da greha nemamo, sebe varamo, i istine nema u nama. Ako priznajemo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe naše, i očisti nas od svake nepravde."
On kaže da ako tvrdimo da nemamo greha, da sami sebe varamo i da istina nije u nama. U crkvenoj istoriji postojalo je marginalno hrišćanstvo koje je verovalo u bezgrešnu savršenost. Biblija to ne uči. Biblija uči da je čak i najzreliji, najpobožniji hrišćanin podložan grehu.
Šta nas to uči? To nas uči da je jedan od najvećih dokaza da je neko istinski nanovo rođen i da je neko zaista dete Božje, to da je osetljiv na greh u svome životu i da je vođen do pokajanja i priznanja tog greha.
Zapanjujuće, ali kada to propovedam, većina pastora se smeška. Znaju tačno o čemu govorim. Kad god propovedam u nekoj crkvi i dođe do delovanja Božjega u vezi sa grehom, zapanjujuće je da kad se ljudi slome i neko krene napred na molitvu, uvek napred dolaze najsvetiji, najodaniji, najduhovniji ljudi koji plaču nad svojim grehom, a najtelesniji, najbezbožniji, a oni koji su puni zlobe i mržnje, zločesti članovi crkve, sede hladni kao kamen, kao da su savršeni. Ono šta se tu vidi, je ta razlika između izgubljenih i spašenih u jednoj zajednici.
Istinski hrišćanin osetljiv je na greh. On je osetljiv na greh. Dopustite da vam postavim pitanje: Kada ste poslednji put plakali nad svojim grehom? Kad ste posljednji put bili slomljeni nad svojim grehom?
Neki od vas čak ni ne znaju o čemu govorim. Ako smo zaista deca Božja, onda nas Bog nas čuva i disciplinuje. Čuva li vas Bog tako?
Sećam se svoje velike ljubavi prema knjigama dok sam studirao teologiju. Jednom sam sa prijateljem otišao u knjižaru i našao da su ostala samo dva primerka jedne knjige koju smo oboje želeli. Dve knjige i nas dvojica. Izvukao sam prvu, a jedna od stranica bila je malo poderana. Dao sam je prijatelju i izvukao za sebe drugu. Otišli smo na blagajnu i platili. Išao sam kući, sa osećanjem kao da sam ubio čoveka. Na kraju sam, nakon molitve, nazvao prijatelja i rekao mu: "Moram sa tobom da razgovaram." "O čemu se radi? Možeš mi reći preko telefona." "Ne, ne mogu. Moram te videti licem u lice." A onda sam plačući došao pred njega i tražio oproštenje za to što sam mu uvalio oštećenu knjigu.
Zašto sam to uradio? Zato što sam pobožan? Ne! Zato što Bog čuva svoju decu. Zapanjen sam kad čujem hrišćane kako mi kažu: "Brate Paul, dođi i propovedaj nam. Želimo probuđenje." Međutim, pre nego dođu na sastanke, pa i nakon sastanaka, sede kod kuće pred svojim televizorima i gledaju svu onu prljavštinu. Oni više uopšte nisu osetljivi na greh!
Jeste li vi osetljivi na greh? Vodi li vas to do priznanja? Nedavno je jedan čovek kojeg poznajem, uhvaćen u sramotnom grehu, i neko je rekao: "Kako je čovek poput njega mogao pasti u takav greh?"
A ja sam rekao: "Nije on pao u greh. Niko ne pada u greh. Samo je skliznuo je u njega kao i svi drugi."
Dozvolite da vas nešto upitam, jer neki od vas ste možda hrišćani i potrebno vam je čuti upozorenje. Klizite li i vi u greh? Počinjete li postepeno Činiti stvari koje vam pre mesec dana ne bi ni pale na pamet? Znate li šta će se dogoditi? Malo-pomalo ići ćete u njima dalje, a to je dokaz da ste izgubljeni. Ako vas Bog vuče natrag, to je jedini dokaz da ste zaista spašeni.
Kažete: "O, brate Paul, ali ti me ne poznaješ." Ne moram te poznavati. Poznajem Reč Božju i znam da je ona ista za svakog pojedinca. Jeste li osetljivi na greh? Želim vam brzo pročitati jedan odlomak. Poslušajte ga! To je jedan od najblagoslovljenijih odlomaka u čitavom Pismu.
Bog kaže: "Jer je sve to ruka moja stvorila, to je postalo sve, veli Gospod. Ali na koga ću pogledati? Na nevoljnog i na onog ko je skrušenog duha i ko drhće od moje reči." (Isa. 66,2). Dopustite mi da vas zapitam: Je li to i vaš stav? Je li to ikada bio vaš stav? Drhćete li od njegove Reči ili tražite rupe u njoj? Ispričavate li svoj greh? Izbegavate li sad Reč, jer znate da će govoriti vama i o vama?
Ljudi mi neprekidno dolaze i kažu: "Brate Paul, imam nov odnos sa Bogom."
A ja odlazim u Prvu Jovanovu poslanicu 1,8 i kažem: "Imaš li nov odnos prema grehu? Jer ako nemaš nov odnos prema grehu, nemaš ni nov odnos sa Bogom." Jeste li osetljivi na greh?
III. Poslušnost
A sad treći test. Nalazimo ga u Prvoj Jovanovoj 2,3-4: "I po tom razumemo da Ga poznasmo, ako zapovesti Njegove držimo. Koji govori: Poznajem Ga, a zapovesti Njegove ne drži, laža je, i u njemu istine nema."
Pogledajmo sad u ovaj test, jer po njemu znamo jesmo li ga zaista upoznali.
Dok sam bio u Peruu, razgovarao sam sa jednim Škotom i on mi je rekao: "O, vi Amerikanci, vaša je teologija pet hiljada kilometara široka i jedan centimetar duboka." U pravu je. Naše je "Evanđelje" veoma plitko, graniči se sa jeresi. Kako znate da zaista poznajete Boga?
Pođete li sada do većine pastora u ovom gradu i kažete im: "Ne znam jesam li spašen", postaviće vam ovo pitanje: "Jesi li ikada u svom životu molio i tražio Isusa da uđe u tvoje srce?" Ako kažete da da, pitaće vas: "Jesi li bio iskren?" Ako kažete: "Mislim da da", reći će vam: "Onda si spašen. Oteraj đavola da ti više ne dosađuje tako." Ovo stvarno ne drži vodu.
Pogledajmo šta kaže Biblija. Kako znate da ste spašeni? Kako to možete znati? Pogledajte što kaže Jovan: "I po tom razumemo da Ga poznasmo..." jer nam naše srce tako kaže? Jer nam propovednik tako kaže? Jer tako osećamo? Pogledajte što kaže Jovan: "Ako zapovesti Njegove držimo." Reč držati u prezentu je kao i mnoge druge stvari u ovom tekstu. A ono šta on govori, jeste da ako nastavimo držati njegove zapovesti, onda znamo da ga i poznajemo; ako ustrajemo u njegovim zapovestima, samo onda znamo da ga poznajemo.
A onda ide dalje i kaže da ga onaj ko to ne čini ne poznaje. Želim da na trenutak nešto pogledate. Šta znači držati njegove zapovesti? Znači li to hodati u bezgrešnoj savršenosti? Ne. I ponovno kažem, to je stil života. Ako bismo tvoj život snimili svih dvadeset četiri sata na dan, da li bismo videli stil života koji želi slediti Božje zapovesti, želi ih poslušati, želi rasti u pobedi i poslušnosti; ili bi smo videli stil života koji je slomljen, mlak i slab? Šta bi smo videli u tvom životu?
Kažeš: "Pa, ranije sam držao zapovesti." Zaboravljaš šta kaže Jovan: ako ih nastavljaš držati, ako ustraješ u tome. Zašto ustrajati? Zbog obećanja Božjih. "Onaj koji je počeo dobro delo u vama, dovršiti će ga", a ako delo nije dovršeno, onda to znači da ga on nije dovršio.
Je li vaš stil života obeležen oduševljenim zanimanjem za Božje zapovesti i željom da im budete poslušni?
I ponovno mi neko dolazi i kaže: "Brate Paul, imam nov odnos prema Bogu." A ja mu kažem: "Imaš li novi odnos prema grehu? Jer ako nemaš novi odnos prema grehu, nemaš novi odnos ni prema Bogu." A onda pitam: "Ako si stekao nov odnos prema Bogu, reci mi imaš li novi odnos prema njegovim zapovestima? Imaš li novi odnos prema njegovoj Reči? Jer ako nemaš novi odnos prema njegovoj Reči, nemaš ni novi odnos sa njime."
Pogledajmo sad u 4. stih: "Koji govori: Poznajem Ga, a zapovesti Njegove ne drži, laža je, i u njemu istine nema." Jeste li ikada bili na sastancima, posebno među ljudima koji se smatraju super duhovnima i koji su glasni, hoću reći, koji za vreme sastanaka, dok propovednik propoveda ili muzika svira, skaču i viču: "O, aleluja, on je moj Spasitelj! Aleluja, poznajem ga!"? To je upravo ono što ovde govori Jovan. Onaj ko skače usred sastanka i kaže: "Poznajem ga", ali ne drži njegovih zapovesti, lažov je. Lažov.
A sad ponovno pogledajmo u to iz konteksta. Jovan je apostol ljubavi. Pavle je bio poznat po svom velikom umu, ali mislim da je Jovan bio još poznat po svojoj velikoj ljubavi. A ipak ovaj ponizan i slomljen apostol donosi presudu: lažov si. Nije li to zapanjujuće?
Hajdemo sad dalje do 6. stiha u 2. poglavlju: "Koji govori da u Njemu stoji, i taj treba tako da hodi kao što je On hodio." Hrišćanin mora hodati kao što je hodao Isus, a vi kažete: "Brate Paul, sad si otišao malo predaleko. Ko može hodati kao Isus?"
Dozvolite mi, da vam dam jednu ilustraciju da bi objasnio na šta mislim. Kada sam bio mali dečak, moj je otac bio vrlo velik i vrlo pametan čovek, a kao svi mali dečaci, i ja sam hteo biti poput njega. Gore na severu uzgajali smo goveda i trkačke konje. Znali smo imati velik sneg. Moj bi tata tada ušao u moju sobu u pet ujutro čak i dok sam bio mali dečak i rekao: "Paul, sine, ustani. Nema spavanja za lenštine." A kad je on rekao: "Ustani", morao si ustati.
A onda bismo izašli napolje na sneg. Ono čega ću se uvek sećati bili su veliki očevi koraci u snegu. Hteo sam hodati poput svoga oca te sam pokušao rastegnuti noge i staviti ih u njegove stope u snegu. Rastezao sam noge više nego ikada. Bio sam smešan, a i padao sam, ali gledajući u tu sliku, mogli ste znati da je najveća želja u mome srcu bila da hodam poput svoga oca. Gledajući u onog malog dečaka, mogli ste reći da želi biti poput svoga oca, iako je ponekad ličio na sve samo a ne na njega.
Dakle, da vas pitam. Šta je najveća želja u vašem srcu? Je li vaša najveća želja hodati kao što je hodao Isus? Biti poput njega? Je li to vaša najveća želja? Nastojite li i vi staviti svoju nogu u otisak njegove noge? Poslušaj me, čoveče, poslušaj me ženo, jer ako ne, boj se za svoju dušu!
Jednom mi je prišao jedan novinar i rekao: "Zašto čitavo vreme govorite ljudima da se boje?" Rekao sam: "Jer se moraju bojati." I to je jeste tako. To je ispit. Ako snimim čitav tvoj život, hoću li videti od navodnog dana tvoga obraćenja, pa do danas, ovu želju da hodaš poput njega? Ili želiš hodati kao i svi drugi? Želiš li hodati poput sveta, ponašati se poput sveta, govoriti poput sveta i imati zajedništvo sa svetom? Poistovećuješ li se sa svetom? Ili s Isusom? Da li sa Isusom?
Ne govorim večeras o tome trebaš li ponovno posvetiti svoj život Bogu. Govorim o tome trebaš li se ili ne spasiti.
IV. Ljubiti braću
Hajdemo sad' dalje. "Koji govori da je u videlu, a mrzi na svog brata, još je u tami. Koji ljubi brata svog, u videlu živi, i sablazni u njemu nema. A koji mrzi na svog brata, u tami je, i u tami hodi, i ne zna kud ide, jer mu tama zaslepi oči." (1. Jn. 2,9-11).
Ovaj odeljak se ne odnosi na siromahe, iako moramo ljubiti i siromahe. Niti se odnosi na nekoga od druge rase. Uvek sam mislio da je to ionako prilično glupa izjava, jer postoji samo jedna rasa. Zove se ljudska rasa. Moramo ljubiti sve ljude, svih boja i kultura. To znamo. Ali to nije ono šta se ovde govori.
Govori se o vernicima. Ako kažete da poznajete Boga, a ne ljubite druge vernike na stvaran i praktičan način i ne želite imati zajedništva sa njima, izgubljeni ste. Daću vam jedan primer. Isus je rekao: "Kad sam bio u tamnici, niste me posetili; kad sam bio gladan, niste me nahranili; kad sam bio go, niste me odenuli..." Oni koji rade u zatvorskim službama uvek koriste taj odeljak i govore da moraju ići u zatvore. Istina je, moramo ići u zatvore, ali taj odeljak zapravo nema ništa sa time ako u zatvoru nije neki hrišćanin. Ono o čemu ovaj odeljak govori, a ja sam to u Peruu i u zemljama trećega sveta naučio jako dobro...
Prijatelju, poslušaj me. Ako si u zemljama trećeg sveta bačen u zatvor, umrećeš od gladi ako svakoga dana ne dođe neko spolja da te nahrani. Umrećeš. Tamo u zatvoru ne hrane zatvorenike. Umrećeš. Recimo da je neko bačen u zatvor ne zato što je ubica ili lopov, nego zato što je hrišćanin, kao u vreme apostola. On će umreti od gladi ako mu neko ne donosi hranu. Tu nastaje problem, jer vlasti znaju da je onaj ko donosi hranu tom čoveku i sam hrišćanin. I tako je onaj koji ulazi da bi doneo hranu u opasnosti da i sam bude bačen u zatvor. O tome je Isus govorio: o takvoj ljubavi da ćeš rizikovati i svoj vlastiti život brinući se za drugu braću i sestre u Hristu.
Poslušajte me! Volite li biti sa ljudima koji vole biti sa Bogom, razgovarati sa njima i služiti im? Ili ste radije sa ljudima koji nemaju ništa sa Bogom? Jer vi pokazujete ono što jeste. Kao što sam rekao, odrastao sam na farmi. Tamo ne vidite piliće da se zabavljaju sa svinjama. Pilići se drže pilića. A svinje svojih vlastitih. To im je priroda. Kažete: "Ja sam vernik, ali čoveče, svi moji prijatelji su... već znaš, oni su..." Da, znam. Izgubljeni u grehu.
Volite li druge hrišćane? "Pa ja, znaš... dolazim u crkvu."
Velika stvar! I đavo dolazi u crkvu. Šta radite u njoj? A šta van crkve? Jer crkva nije ovo mesto. Ona nije ova zgrada; ona je narod Božji. Kolikim hrišćanima služite? Sa kolikima čitate Bibliju? Za koliko hrišćana molite? Koliko hrišćana volite? Koliko...
Kod kuće imam dobrog prijatelja koji zna da sam na kratko vreme ovde u Teksasu. On je "posvojio" moju majku. Čisti joj kuću, kosi dvorište i čini razne druge stvari. Zašto? Ona je vernica, a voljom Božjom njezin je sin poslan u Teksas, te je on preuzeo brigu za nju. To je ono što mislim.
Imam oba veštačka kuka, jer su mi se kosti iskrivile. Znate li kako su mi kukovi bili zamenjeni? Nisam imao ni centa. Kako bi onda mogao doći do skupih veštačkih kukova? Kako na operaciju? Jedan čovek u Austinu u Teksasu, Stiven Vhitlok (Steven Whitlock III), mlad čovek od trideset dve godine, briljantan čovek, jedne je nedelje ušao u crkvu tamo u Austinu u Teksasu i čuo ljude kako mole za misionara u Andima, koji jedva hoda.
Rekao je: "Dajte mi njegovo ime." Nazvao me i rekao: "Dođi u Austin. Šaljem ti kartu. Imam lekare. Imam sve. Pobrinućemo se za tvoje kukove." To je ono o čemu govorim.
Jednom sam prolazio kroz prašumu, veliku prašumu, u Departmento Amazonas u Peruu za vreme rata sa maoističkom gerilom Sendero Luminoso. Bili smo na jednom mestu gde ni vojska nije htela ući i izgubili smo se, jedan brat i ja. Putovali smo noću, po mraku. Hteli smo se kamionima za prevoz žita potajno prebaciti u jedno mesto da propovedamo vernicima koji su bili utučeni i rasterani, i nisu znali šta da rade, svi su im se izrugivali. Znali smo da moramo doći do njih i ohrabriti ih.
I izgubili smo se. Idući kroz prašumu, konačno smo stigli do jednoga sela. Ušli smo. Nismo znali kuda da idemo. Nismo znali gde da provedemo noć. Znali smo da gerilci mogu biti bilo gde. Znali smo da svaki trenutak možemo pasti mrtvi. Paco je oko ponoći prišao nekome na ulici i zapitao: A Hermanospor acd? "Postoje li tu braća?" Neko je rekao: "Jedna starica, tamo preko." Jedna nazarenka. Pokucali smo na vrata i ja sam rekao: "Soy pastor."
Obojicu nas je zgrabila, uvukla unutra, zatvorila iza nas vrata i gurnula nas u podrum, a zatim je izašla, zaklala je pile i ispekla ga. Nahranila nas je. Pobrinula se za nas. Dala nam je krov nad glavom. Je li mogla upasti u nevolju? Svakako.
A onda vi kažete: "O, hrišćanin sam, jer ja idem u crkvu." Šalite se sa mnom! Zar je vaša ljubav? Vama je potrebna vam je nova definicija ljubavi.
Kažete: "Brate Paul, rugaš nam se." Čitajte proroke. Oni su činili isto. Nešto od ovog hrišćanstva koje sada kola našom zemljom poželjno je da ga malo razotkrijemo. Volite li vi narod Božji? Znate ono: "Sa kim si, takav si..."?
Neko me pitao: "Kako si znao..." Mladi me uvek pitaju: "Kako si znao da je Čaro (Charo), tvoja žena, bila žena za tebe?"
Rekao sam: "Vrlo jednostavno. Hteo sam biti samo sa njom."
"Kako si znao da je voliš?"
"Hteo sam biti sa samo njom."
Kako vi znate da volite Božji narod? Želite biti sa njima i razgovarati o Isusu. Razgovarati o Isusu. Imate li ljubavi?
V. Ljubav prema svetu
Hajdemo dalje. Mnogo je toga tu još, ali moramo dalje. Želim da prođemo kroz daljnji tekst: "Ne ljubite svet ni što je na svetu. Ako ko ljubi svet, nema ljubavi Očeve u njemu." (1. Jn. 2,15).
Šta je svet? Sve u ovom palom vremenu što protivreči Božjim odlikama i njegovoj volji. Sve što ne dolazi od Boga i ne vraća se Bogu u obožavanju. To je svet.
Kažete: "Volim svetsku muziku." Nije me briga. Baš me briga je li svetska ili hrišćanska muzika. Moje je pitanje šta reči pesme govore? Jer ako ono što reči pesme govore protivreči volji Božjoj, vi kršite njegovu volju i to još volite. A odrasli ovde verovatno će reći: amin.
Hajdemo sada razgovarati o televiziji. Gledate razne stvari. I očekujete da Bog deluje? Volite ono šta gledate. Volite njihove šale, njihove neumesne šale, njihov prljavi humor. Nalazite se kako se smete zloći. A onda želite da Bog deluje u vašoj porodici i u vašem životu.
Volite li svet? Dragi moji prijatelji, jučer sam imao devet godina, danas četrdeset pet, a sutra ću imati devedeset. Život je poput magle. Brzo prolazi. Sve će umreti. Sve će nestati. Mi moramo voleti stvari Božje, stvari koje su večne, a jedan od znakova istinskog hrišćanina, jeste taj da nije uhvaćen u zamku ili zarobljen stvarima ovoga sadašnjeg zlog vremena, nego slobodan gledati u Hrista, u njegovoj slavi i slediti ga. Predano ga slediti.
Pre približno godinu i po propovedao sam na jednom univerzitetu i primetio da svi već u miru sede oko dve minute pre početka. Iznenada je kroz vrata sa strane podijuma ušlo oko trideset ili četrdeset prelepih devojaka i otišlo do prvih redova te zauzelo tamo prazna sedišta. Bilo je to namerno pripremljeno, one su htele da izvedu ovu "predstavu". Pogledao sam u njih i rekao: "Devojke, dopustite mi da vam dam jedan mali savet. Imam oči. Muškarac sam. Mnoge od vas ste vrlo, vrlo, vrlo, vrlo lepe. A jednoga dana ćete sve vi biti ružne, možda čak mnogo ružne i stare."
Istina je. U vetar sa vašim novcem. U vetar sa vašom fizičkom lepotom. U vetar sa vašim zdravljem. To neće ostati. Jedino šta će ostati jeste Hristova slava u vama.
Smrt je sadašnja stvarnost. Kažete: "O, kako tu znaš? Nisi tako star."
Moj brat je umro. Moj otac je umro na mojim rukama. Propovedao sam na sahrani svoje sestre. Znam šta je smrt. Znam da se to može dogoditi i nekome od vas pre nego pucnem prstom. Kažete: "Brate Paul, pokušavaš me zastrašiti." Dobro ste zaključili.
Ljubiš li svet? Voliš slušati upravo one sile koje su razapele tvog takozvanog Gospoda na drvo? Predaješ se demonima i divljaš sa njima. Ali, molim te... Nemoj zatim doći ovamo reći nam da si vernik, nemoj igrati tu igru. Želiš li plesati sa đavlom, pleši celu noć, ali nemoj ni na trenutak doći ovamo i onda plesati sa Hristom, a zatim se vratiti onamo i deliti svoju ljubav opet sa đavolom! Govorim o odanosti. Ljubiš li svet koji je razapeo Hrista na krst!?
Mnogi od vas upravo ispovedanjem vere u Hrista ponovno raspinjete Sina Božjega. Nešto morate shvatiti. To je Hrist. To je Sin Božji. To je Gospod Slave. Nije li zapanjujuće da imamo vernike iz Kine i vernike iz severne Nigerije koji umiru kao mučenici! Neki su devama vučeni kroz pustinju, a neki živi oderani. Ali nisu se odrekli Isusa. A ovde stoje svi ovi naši hrišćani u kojima se ne može naći ni mrvica takve odanosti, da bi čak u nedelju ujutro došli u crkvu, i to na vreme. Razume li ovo neko?
Jedan čovek može biti živ oderan i neće se odreći Hrista, a drugi ga se odriče i u najmanjim stvarima. A ipak, zar su svi nanovo rođeni? Mislim da ne, moj prijatelju. Mislim da ne. Ljubiš li svet? Pogledaj 16. stih: "...sve što je na svetu, telesna želja, i želja očiju, i ponos života, nije od Oca, nego je od ovog sveta."
Ponekad mi studenti na časovima teologije dolaze sa tom velikom idejom da će ići i nešto učiniti za Boga. Stojim pred njima i kažem im: "Dobro, želim da svi udahnete." Svi udahnu. A ja kažem: "Sad izdahnite," I svi izdahnu. A ja kažem: "Teološki, odakle dolazi dah?" Oni kažu: "Od Boga." A ja kažem: "Dobro, kada vi ne možete disati sami od sebe. Šta ćete onda učiniti za Boga?"
Požuda tela, ponos tela. Danas zapravo živimo u obnovljenom Rimskom carstvu, ne vidite li to? Oko sebe imamo carstvo tela, mišića, lepote i kose, a sve će to istrunuti u grobu. Istrunuti u grobu. Bogatstvo, glamur, sjaj i sve ono u šta ljudi ulažu svoje živote istrunuće, ali onaj ko vrši volju Božju živeće zauvek, večan je.
Upravo gledam na svoj život. U srednjim sam godinama i ponekad mislim šta bi bilo da nisam hrišćanin. Kakav bi bio moj stav? Imam četrdeset pet godina. Dani moje snage su na izmaku. Dani moje lepote su prošli. Dani čuda i snova u vezi sa mojim životom prolaze ili su prošli. Šta mi je još ostalo? Samo starenje, umor, smrt. A ipak, tu sam sada, i hrišćanin sam. Šta to znači? Milošću Božjom, mojih dvadeset pet godina nije bilo samo proćerdano. Neznatan deo možda, ali one su zapravo na neki način bile date Hristu, a tako i one koje su još predamnom.
Znate li šta? Ja sam momak Božji, jer niste čovek Božji dok ne dosegnete u šezdeset i petu. Vidim ljude Božje još uvek žive, one koji su daleko predamnom. Slušam starce od osamdeset pet i devedeset godina kako hrabro stoje za propovedaonicom i govore, a slava je svuda oko njih. A ja kažem: "Gospode, čeka li to i mene?"
Čujem za svete koji samo što nisu prešli na drugu stranu, a njihove su oči širom otvorene i viču: "Slava, slava!" Gospode, čeka li to i mene? Tako bi trebalo biti. Kažete: "I tvoja će sveća dogoreti." Da, i moja će se sveća ugasiti, ali samo zato što izlazi sunce. Ovaj svet prolazi, i ja vam biblijski mogu dokazati da ako za njega živite, potpuna ste budala. Ali onaj ko vrši volju Božju, ostaje zauvek. A za vas koji ste mladi, o, kakva je sad dragocena prilika služiti Gospodu! Sada mu služiti!
Mnogi koji su u Bibliji bili pozvani i silno upotrebljeni od Boga pozvani su bili kao deca. Ne vidite li to? Koliko je Samuel imao godina kad je prvi put čuo glas Božji? Kažete: "O, moram čekati." Ne, ne smeš čekati. Sada ga traži. Ako ga dovoljno odlučno tražiš, on će ti dopusti da ga pronađeš.
"Od nas iziđoše, ali ne biše od nas: kad bi bili od nas onda bi ostali s nama; ali da se jave da nisu svi od nas." (1. Jn. 2,19).
To ne znači da ako neko napusti našu crkvu i ode u drugu nije hrišćanin. To ne znači to. Ono što se ovde misli jeste sledeće: istinski hrišćanin koji je ušao u biblijsko i istorijsko hrišćanstvo, a onda to napustio, može ući u nešto drugo, u neko novo hrišćanstvo, u neka nova učenja koja bujaju, i kojih ima svugde, jer se nudi svaki mogući vetar nauke. On napušta ono što je poznavao kao temeljno istorijsko hrišćanstvo da bi sledio nešto novo što ima male veze sa Svetim pismom i ništa sa biblijskom istorijom.
Otišli su od nas. Nisu ostali u Telu Hristovom. Neko je došao i ostao sa grupom, crkvom ili zajednicom šest meseci ili godinu dana, a onda je otišao i ne vraća se više niti odlazi u drugu zajednicu. Šta to onda znači? Otišao je od nas. Šta to onda dokazuje? Nikada nije bio deo nas. Jer kad si jednom u hrišćanstvu, ostaneš u hrišćanstvu. Jer će te onaj ko te doveo i sačuvati. Nije Noa zatvorio vrata iza sebe na onom kovčegu, već sam Bog.
Čujem mnoge ljude kako kažu: "O, kad bi samo dospeo u nebo, bio bi siguran." Odakle je onda pao đavo? Nije nebo ono što te čini sigurnim, prijatelju moj. Sigurnim te čini samo to ako si u Hristu, i to danas, sada.
VI. Negiranje Hristove prirode
Tekst ide dalje. "Ko je lažljivac osim onog koji odriče da Isus nije Hristos? Ovo je antihrist, koji se odriče Oca i Sina. Koji se god odriče Sina ni Oca nema; a koji priznaje Sina, i Oca ima." (1. Jn. 2,22-23).
Pravi hrišćanin primiće puninu osobe Isusa Hrista. Mnogi od vas kažete: Da, to je istina. Verujete da je Isus Bog u telu. Da, to je istina. Verujete da je Bog postao čovek, da je bio stvaran čovek. Da, to je istina, ali to nije sve što znači prihvatiti puninu Hristovu. Postoji ona ludost koja danas "hoda našom zemljom" koja kaže da možete prihvatiti Isusa kao Spasitelja, ali ne i kao Gospoda. To je apsurdno. Primate i prihvaćate puninu njegove osobe u koju verujete. Sve to u jednom paketu ili ništa.
Isus je Spasitelj. Isus je Gospod. Isus je Prorok, Sveštenik i Car. Isus je jedini istinski Prorok koji je ikada hodao ovom zemljom. Isus je jedini Car. Isus je jedini istinski Sveštenik. Isus je jedini pravi mudrac. Dopustite da vas nešto pitam. Verujete li to? Koliko će od vas ući u njegovu Reč da nađu Njegovu mudrost? Verujete li da je on Car? Koliko će vas otići u njegovu Reč da nađu njegov zakon? Verujete li da je on Prorok i da zna za vaše poslednje minute? Koliki vas onda odlazi Reči da sebi olakša poslednje dane, kroz vlastitu poslušnost njemu?
VII. Posvećenje
I konačno, pogledajmo 29. stih 2. poglavlja: "Ako znate da je pravednik, poznajte da je svaki koji tvori pravdu od Njega rođen." Šta je pravednost? Sve šta je u skladu sa prirodom i zakonom Božjim.
Praktikujete li vi pravednost? Ako bismo pogledali u vaš život, praktikujete li zakon Božji? Praktikujete li mudrost Božju, Reč Božju, odredbe Božje? Praktikujete li? Praktikujete li to u svome životu ili ste to odbacili? Ima ili nema to nešto sa vama?
U Mateju 7. Isus viče: "Odlazite od mene, vi bezakonici!"
Ovo je po meni jedna od najužasnijih izjava u Bibliji za naše hrišćanstvo, jer on zapravo ovde kaže: "Nosite se od mene vi koji tvrdite da ste moji učenici, a živite kao da vam nikada nisam dao zakon da mu se pokorite." Upravo sam opisao većinu onoga šta se danas u našoj zemlji naziva crkvom i hrišćanstvom.
Kažeš: "Ja sam učenik." No, kakav imaš odnos sa njegovom Rečju? Kažeš: "Poznajem ga." Kakav je tvoj odnos sa njegovom Rečju?
Tražiš li spoznati njegovu mudrost, njegove propise i zapovesti, i da ih vršiš? Da li je to deo tvoga života?
Dozvolite, da vam nešto kažem: mislim da je legalizam mrtav. Mislim da je mrtav. Ali želim vam nešto reći! Biblija nam govori o čemu možemo razmišljati i o čemu ne možemo. Jesu li vam poznate njegove zapovesti? Praktikujete li ih? Biblija nam govori šta bismo trebali gledati, a šta ne bismo smeli. Jesu li vam poznate te zapovesti? Vodite li brigu o tome? Praktikujete li ih?
Biblija nam govori... poslušajte me... Biblija nam govori šta možemo odevati, a šta ne. Poslušajte me! Ne govorim vam da odevate ovo i da ne smete odenuti ono. Ona nam govori da što god stavimo na svoje telo neka bude pristojno. Neka bude pristojno i neka istakne lepotu koju vam je Bog već dao. Pogledajte danas u modu. Ona se ne prilagođava volji Božjoj. Bog želi da njegov narod bude lep. Ali on misli i na skromnost i pristojnost.
Zašto o ovome govorim? Jer nas Biblija uči o svakom vidu našega života. U njoj je nešto za svako područje našeg života, a ono što mi moramo, jeste otkriti šta je to, te prilagoditi svoj život tom principu. A vi kažete: "O, kakav teret!" Onda ste izgubljeni ste, jer Biblija govori da zapovesti Božje nisu teške za hrišćanina, nego veselje. Radost!
"I svaki koji ovu nadu ima na Njega, čisti se, kao i On što je čist." (1. Jn. 3,3). Pogledajte ovo! O čemu tu govori? O nadi u Drugi dolazak Isusa Hrista. Svi sad' čitaju knjige "Ostavljeni". Jedina stvar koja je ostala u Ostavljenima bila je Biblija. Danas, svi su tako uzbuđeni. "Ja verujem u Drugi dolazak." "Ja verujem da će Isus doći." "Ja verujem u te stvari." Dobro, videćemo da li zaista veruješ ili ne, jer 3. stih govori: "I svaki koji ovu nadu ima...", šta čini? "čisti se, kao i On što je čist.
Ovo bi vas trebalo otrezniti. Znate, rečeno nam je da se čistimo, a neki od vas koji su stvarno, stvarno teološki potkovani trebaju ovo čuti. Ne posvećuje nas Bog samo u Hristu, nego nas poziva da se trudimo i sami biti sveti. Poziva nas da sebe čistimo. Dopustite mi da vam postavim jedno pitanje. Mogu li sada sesti sa vama nasamo i da mi kažete na koji se način nastojite očistiti? Možete li mi to reći?
Možete li sesti sa mnom, i ulazeći u Poslanicu Jevrejima, reći mi kako to utiče na vaš život. Možete li sada sesti sa mnom i pokazati mi kako se trudite biti sveti? Vidite li? Da li vidite? Biblija nije poezija. To nisu samo zgodna mala moralna načela. To je vaš život. Vaš život kako treba izgledati. Svako ko ima tu nadu, tu nadu u njega... Kako znamo da zaista imamo nadu u njega? Jer se nastojimo čistiti. Nastojimo biti sveti. Težimo za svetošću. Zaista, težite li i vi za svetošću?
Moja majka ima gotovo sedamdeset sedam godina; većinu nas dece podigla je sama, jer je tata umro. Ona je žilava žena. Njeni roditelji su došli ovamo sa ostrva Elis (Ellis). Prošla je kroz veliku ekonomsku depresiju. Iz Detroita je. Pre nego ujutro idem u svoju kancelariju, svratim k njoj dok prolazim pored njene kuće. Nađem je nagnutu je nad Rečju, nad Biblijom.
Gledam u nju. Slomljena je. Bila je spašena kad je imala deset godina. Gleda u mene sa suzama u očima i kaže mi: "Tako sam nesveta. Upravo sam to otkrila... pogledaj u ovaj stih. Bog mi govori za moja usta, za moj jezik... Neko veče sam preterala. Moram se vratiti i potražiti sestru da mi oprosti."
Kažem: "O, mama!"
A ona kaže: "Ponekad mi se čak čini da nisam ni spašena."
Kažem: "Mama, to je samo dokaz da jesi."
Sve te godine hodanja sa Hristom, a ipak, ona još uvek teži da bude sveta.
Da, potrebno je počivati u svršenom delu Hristovom, ali i težiti za svetošću, za pravednošću. Svako ko ima ovu nadu, činiće tako.
U 4. stihu piše: "Svaki koji čini greh i bezakonje čini: i greh je bezakonje." Šta to znači? Reći ću vam.
Jovan vam pokušava pokazati kako je greh užasan, jer u stvari to ne shvatamo i olako uzimamo. Sviđa mi se šta kaže Votson (Watson): "Niste sagrešili protiv nekoga nižeg kneza. Niste sagrešili protiv nekoga seoskog starešine iz nekoga malog sela. Sagrešili ste protiv Gospoda Slave, Cara nad carevima, Gospodara nad gospodarima. Zar niste svesni šta ste učinili?"
Zamislite ovo. Tu stoji Bog na dan stvaranja. Gleda zvezde koje bi mogle progutati hiljade naših sunaca. Gleda u njih i kaže: "Sve zvezde stanite na ovo mesto i počnite kružiti tačno onako kako vam kažem dok vam ne dam drugu reč." I sve ga one poslušaju.
I kaže: "Planete, dignite se i zavrtite se. Na moju zapovest ovako se oblikujte dok vam ne dam drugu reč." Gleda planine i kaže: "Dignite se!" i one ga poslušaju. Dolinama kaže: "Snizite se!" i one ga poslušaju. Gleda u more i kaže: "Ovoliko daleko ćeš se prostrti!" i more ga posluša. A onda pogleda u tebe i kaže: "Dođi!" a ti kaže: "Neću!"
Pogledaj u užas i ogavnost greha, u njegovu vulgarnost i drskost. Užasna je to stvar, to nije nešto čime bismo se trebali igrali. Kao što sam rekao, to je zver i čeka na vratima sa željom da te dohvati. A kada kad god neko greši, on stisnutih šaka otvoreno se buni protiv Gospoda Slave.
Svi shvatamo da nas Biblija ući da i vernici greše, ali postoji razlika između vernika koji pogreši, i prizna greh i ide dalje u veću svetost, vernika kojega disciplinuje Gospod i ide dalje u veću svetost, od nekog ko iznova i iznova greši, od nekoga kome je to stil života.
"I znate da se On javi da grehe naše uzme; i greha u Njemu nema." (1. Jn. 3,5). On se pojavio da uzme upravo onaj greh koji toliki vole.
"Koji god u Njemu stoji ne greši; koji god greši ne vide Ga niti Ga pozna." (1. Jn 3,6). I ponovno Jovan govori o činjenju greha kao o stilu života.
"Dečice! Niko da vas ne vara!" Kažem vam, dečice, odrasli, neka vas niko ne prevari! Neka vas ne prevare pastiri, neka vas ne prevari majka, neka vas ne prevari otac ili neki dobronameran telesan hrišćanin. Jovan kaže: "Dečice! Niko da vas ne vara: koji pravdu tvori pravednik je, kao što je On pravedan. Koji tvori greh od đavola je, jer đavo greši od početka."
Koji stil života živiš? Voliš li da činiš neki greh? Prijatelju moj, ako voliš, onda si od đavola.
VIII. Imati Sina
Vratimo se u 12. stih 5. poglavlja. Ovo je posljednji test. Mnogo ih je više, ali ovaj put nemamo vremena za sve.
"Ko ima Sina Božijeg ima život; ko nema Sina Božijeg nema život." Moja je nada građena ni na čemu manjem nego na Isusu. Samo na Isusu! Znate, gotovo je apsurdno postaviti ovo pitanje. U stvari, počeli smo verovati da možeš biti hrišćanin, ali da ti Isus ne mora biti čitav svet - sve i svja.
Ljubite li Isusa? O čemu najviše razmišljate? Poznajem neke ljude koji vole svoju službu za Isusa više od samog Isusa? Poznajem neke ljude koji više vole Bibliju od samog Isusa. O čemu vi najviše razmišljate? Jer to je upravo ono šta najviše volite.
Dragi moj prijatelju, poslušaj me. Ovde moram stati i načiniti nekoliko ispravki. Ovde večeras postoje i vernici koji se muče i koji trebaju nešto shvatiti. Ne govorim o bezgrešnoj savršenosti. Ne kažem da ako si iskren hrišćanin, da će Hrist uvek biti prva misao u tvojim mislima. Ne kažem da ako si pravi hrišćanin, da ćeš uvek vršiti pravdu. Nego govorim o stilu života i o borbi sa grehom. Svojoj sam majci rekao: "Mama, najveći dokaz da si hrišćanka jeste činjenica da si sad u Reči i da ti Bog ukazuje na tvoj greh."
Neki od vas morate čuti ovu puku činjenicu. To je činjenica da kada se borite sa činjenicom da ga dovoljno ne ljubite, to je dokaz da ste vernik. To je činjenica da kada gledate na svoj vlastiti život i da shvatate da niste sveti ili pravedni kao što biste trebali biti i to vam vrlo smeta, to je dokaz da ga upoznajete. Ono protiv čega večeras propovedam jeste osoba koja živi u stalnom grehu, koja ljubi svet i sve one različite stvari sveta, osoba koja klizi u tom pravcu ili osoba koja kaže: "Da, Isus je samo maleni dodatak u mome životu." Ova reč je upozorenje za takvu osobu.
Znate, slušam danas propovednike koji kažu: "Čoveče, sve imaš..." I čujem ih kako ovako pozivaju: "Čoveče, sve imaš. Imaš divnu i divnu porodicu, imaš zdravlje, imaš divan posao i sve one stvari. Samo ti jedno nedostaje da bi tvoj život bio potpun. Nedostaje ti Isus." Izvinite, to me tera na povraćanje.
Prijatelju moj, onaj ko ima Sina, ima život; onaj ko nema Sina, nema ništa. Sve tvoje bogatstvo, zdravlje, veze, sve što imaš je odvratno ako Isus nije Gospod, Spasitelj i strast tvoga života. On nije dodatak kojega dodaješ na već dobar život. On jeste Život. Znaš, da je to ono kada je rekao: "Pijte moju krv, jedine moje telo." O čemu je govorio? Da on nije neki dodatak. On je sam izvor života. Da li je i tvoga? Da li je i tvoga?
Pomolimo se.
"Oče, dolazimo pred tebe u ime tvoga Sina. Gospode, ovo je bila duga i tvrda reč, ali osećam meru milosti u tome. Molim, molim te, dragi Gospode, da radiš u srcima ljudi koje ćeš spasiti, koje ćeš obratiti. I da, Gospode, čak i nekima od tvog naroda koji su možda skliznuli u stvari ovoga sveta, neka ovo bude kao vaspitna mera da se vrate. A drugima, Gospode, koji olako veruju da su spašeni, neka ovo bude da im pokaže da nisu. A vernicima koji se muče u nesigurnosti, neka im ovo pokaže da su istinski vernici. Bože, upotrebi svoju Reč i učini daleko više od onoga što možemo misliti ili verovati, u Isusovo ime, amin."
