Naslovna » U Hristu » Propovedi » ....

Vreme je kratko

R. A. Torrey

Srećan je onaj, mnogo srećan, koji ne samo veruje, nego i oseća istinitost u kratkoj, ozbiljnoj i zapanjujućoj izjavi: "Vreme je kratko" (1. Kor. 7,29).

Reč prevedena sa "vreme" znači "vreme pogodne prilike", "vreme da se čini ono što treba činiti". Reč prevedena kao "kratko" znači "zgusnuto", "skraćeno", što znači "krajnje ograničeno".

Zato je velika potreba tj. mudrost da se krajnje iskoristi i ova prilika. Vreme je krajnje skraćeno. Vreme koje nam je na raspolaganju za neku pogodnu priliku, da bi učinili stvari od velike važnosti pre negoli odemo u večnost i sretnemo se s Bogom.

Postoje mnoge stvari od velike važnosti koje moraju biti učinjene pre negoli zadovoljno možemo sklopiti naše oči na ovom svetu i otići u susret Bogu i stati pred Njegov sud, na tom drugom svetu. Zato sa razlogom moramo glasno povikati: "Vreme je kratko!"

Izgleda da prosečan čovek i prosečna žena misle da postoji uvek mnogo vremena. Ne, ne, ne! "Vreme je kratko!" Dan pogodne (prave) prilike leti brže od aviona. Izgubljeni ljudi misle da pred njima stoji još mnogo vremena i prilika za pokajanje i spasenje. Hrišćani misle da postoji mnogo vremena da bi se pripremili za dolazak Gospodnji. Neko ko bi želeo spasavati izgubljene duše, misli da postoji mnogo vremena da bi to počeo činiti i od sutra. Ali Bog svima nama viče: "Vreme je kratko!"

Prvo, pogledaćemo zašto je vreme tako kratko.

Pre svega, vreme u kojem možemo biti spašeni je vrlo kratko. No, trebamo li uopšte biti spašeni? Moram li objašnjavati kako je od velike važnosti biti spašen? Svi znamo da postoje dve večnosti: večnost radosti, časti, lepote i slave i večnost žalosti, srama, moralne odvratnosti, potpunog poniženja i najcrnjeg očaja, a u kojoj ćemo biti zavisi od našeg spasenja. Da, svi mi u nekoj meri osećamo da bi smo jednom trebali biti spašeni, jer svi se osećamo izgubljenima.

Ali, jao, mnogi misle da imaju mnogo vremena za svoje spasenje. Ne, nemaju ga! "Vreme je kratko", krajnje kratko. Ako išta treba učiniti da bi se osiguralo spasenje, onda se to mora učiniti brzo. Ne učini li se dovoljno brzo, neće se učiniti nikako. Ne spasite li se brzo, onda možda nikada nećete biti spašeni.

Koliko kratko vreme može biti u kom se neko od nas može spasiti, to niko od nas ne može znati. Ono se može izmeriti sa nekoliko nedelja, nekoliko sati, nekoliko minuta ili nekoliko otkucaja srca, ali i ono najduže "vreme je kratko", vrlo, vrlo kratko, jer se okonča iznenada.

Drugo, vreme u kom se možemo primereno pripremiti (udostojiti) za večnost je veoma kratko. Naša priprema za večnost nije završena time što smo se spasili. Svakako, kada smo spašeni, postali smo dete Božje i naši gresi su oprošteni. No, naša priprema za večnost je još vrlo daleko od dovršene, ona je ustvari tek započela. Mnogi zamišljaju da u onom trenutku kad su bili spašeni, u onom trenutku kad su njihovi gresi bili oprošteni, da su postali i potpuno zreli za nebo. Ali to nije tako. Kad je neko kroz veru u Isusa Hrista primio potpuno oproštenje za sve grehe i postao nanovo rođeno i pravo dete Božje, još uvek mora učiniti veliki posao moralne i duhovne pripreme za nebo, za večnost, za večno druženje sa Bogom Ocem i Isusom Hristom.

Priprema za nebo počinje sa spasenjem, ali ona ne završava sa njime. Potpuna ili zadovoljavajuća priprema za nebo je stvar koja traži vreme i rad na sebi. Ona zahteva mnogo vremena. Što više vremena posvetimo našoj pripremi za večnost i što ga bolje upotrebimo, to bolje je za nas i obilniji će biti naš ulazak u večno carstvo našeg Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista; to će bogatija, punija i zadovoljnija biti naša večnost; bolje ćemo dolikovati veselju neba, njegovoj svetosti i radosti.

Započnemo li našu pripremu za večno nebo u samo svanuće drugog života, tj. pred samu svoju smrt, vreme ipak neće nikada biti predugo. Zaista, vreme je vrlo kratko za sav taj važan posao. Moramo učinimo najviše što možemo.

Razvoj jednog karaktera, da bi bio sličan Hristu, nije posao za jedan dan. Ne smemo izgubiti nijednog sata. Istina je da imamo večnost u kojoj ćemo živeti, ali imamo samo kratko vreme života u telu, u kojem se trebamo pripremiti za za istu.

Treće, kratko je vreme da bi smo uložili naše bogatstvo u nebo. Jasno je učenje Gospoda Isusa da našim dobrim delima polažemo blago u večnu banku neba, blago koje će biti naš večni povod za radost. Većina ljudi ne započne dovoljno rano sa štednjom za stare dane i zato kad dođu stari dani moraju ih provesti u oskudici ili u teskobi. Ali ulozi koje mi polažemo i u kojima ćemo uživati celu večnost, beskrajno su važniji od onih koje pametan čovek sprema za crne dane ili za svoju starost. Blago koje skupljamo na zemlji možemo uživati samo nekoliko godina, a blago koje skupljamo na nebu moći ćemo uživati kroz beskrajnu večnost.

Kako je onda važno da svoje bogatstvo skupljamo tamo gore, koliko god i kad god je to nam moguće?!

Vreme za to je kratko, krajnje kratko! Za svaki izgubljeni dan i za svaki uzaludno potrošeni novčić bićemo siromašniji za svu večnost. Jao! Neki od nas probudiće se jednoga dana i videti od kakve je važnosti bilo polaganje bogatstva u nebo te žaliti celu večnost što nisu započeli ranije i marljivije radili da bi mogli više pokazati pred Bogom.

Četvrto, kratko je vreme za spasavanje duša. O, od kakve je ogromne važnosti spasavanje duša, spasavanje svakog pojedinog čoveka, žene i deteta, svih onih koje možemo spasiti od greha i njegovih strašnih večnih posledica! O, kako je hitan Božji poziv: "Vreme je kratko!"

Shvatate li od kakve je neizmerne vrednosti svaka duša u Božjim očima? Shvatate li to strašno poniženje i agoniju duše koja je izgubljena, zauvek izgubljena? Shvatate li neizrecivu radost i nepojmljivu slavu duše koja je postala spašena? Kruna svih zemaljskih zanimanja je spašavanje duša, a to možemo svi činiti. Ali za taj rad vreme je kratko, krajnje kratko.

Ni jednu godinu, ni jednu nedelju, ni jedan dan, ni jedan trenutak ne smemo izgubiti! Na svakom koraku ima duša koje trebaju biti spašene, a vreme je tako kratko. Odmah pristupite ovom zadatku! Ako niste spašeni, spasite se još danas da bi ste mogli i vi odmah ući taj slavni posao spasavanja duša.

Peto, vreme je kratko za molitvu. Često sam govorio o snažnoj sili molitve i kako se moliti sa tom velikom silom. Ali i za taj prekrasan i snažan posao molitve vreme je kratko. Postoje neke velike stvari koje se mogu učiniti molitvom, a koje moraju biti učinjene samo danas i nikad više. Bile su neke velike stvari koje ste mogli učiniti molitvom juče, ali niste iskoristili tu priliku. Vreme za te molitve je bilo kratko i sada je zauvek nestalo. Zavičete li u duboku provaliju prošlosti: "Juče, gde si?" Slušaćemo eho odgovor: "Zauvek otišao!"

I danas će ubrzo biti juče i njegove će povoljne prilike takođe zauvek nestati, a tako će biti i sa sutra i sa svim dolazećim danima ovog kratkog perioda našeg zemaljskog života. Sve odlazi zauvek. O, zar još ne čujete kako vam Bog viče: "Vreme je kratko! Vreme je kratko!"

Pogledajmo sada zašto je vreme tako kratko.

Pre svega vreme je kratko jer smrt žurno korača i ubrzano vreba da zaskoči svakoga od nas. I najbržeg trkača uskoro će stići smrt. Možda joj za trenutak možemo pobeći, ali nas ipak na kraju smrt pretekne. Danas vam smrt izgleda daleka, zar ne?

Tako je to bilo i pre nekoliko dana za onog čoveka kojega su danas poslepodne u kovčegu odneli na groblje. Smrt nikad nije daleko ni za jednog od nas. Postoji (uvek) samo jedan korak između nas i smrti. Možda ne uživamo u toj činjenici, ali to je ipak činjenica i moramo joj pogledati pravo u oči. Jedino bezumnik zatvara oči pred ovom činjenicom, jer mu ona nije prijatna.

Drugo, vreme je kratko jer Isus Hrist veoma brzo dolazi. Poslednje što je Isus rekao, u Bibliji nalazimo u predzadnjem stihu ove Knjige: "Da, dolazim ubrzo" (Otk. 22,20). Kako će brzo doći Isus ja vam to ne mogu reći, jer to ne znam. To niko ne zna. No, kad taj dan dođe, mnoge će od nas iznenaditi i mnoge će obuzeti užas. U taj dan sve naše povoljne zemaljske prilike će izgledati kratko i nestaće, te ćemo reći: "Kako je brzo došao! Zašto nisam verovao Njegovoj reči: Da, dolazim ubrzo!?"

Kada bi ste sigurno znali da Hrist dolazi sutra, biste li provodili vreme kao što ste ga provodili juče ili prošle nedelje? On može doći sutra. Da, on će doći sutra, neko sutra.

Treće, vreme je kratko zbog gubitka naših sposobnosti i snage. Postoje stvari za koje danas imamo snagu da ih uradimo, a za koje nećemo imati posle kratkog vremena. Koliko je ljudi koji su jednom imali snagu, a sada je nemaju te se sa gorčinom sada osvrću u prošlost i žale za svojim uzalud utrošenim godinama! Oni još uvek žive, ali je snaga starih vremena nestala i mogu jedino stajati i posmatrati druge kako rade što su možda oni mogli ili trebali uraditi, ali nisu.

Dobro sam poznavao jednu pevačicu sa divnim glasom, koju su pre desetak godina mnogi smatrali najzanosnijom operskom pevačicom na svetu. Poznavao sam je u njenom ranom detinjstvu. Učila je pevati u našoj nedeljnoj školi u Minneapolisu. Kad se njen glas razvio, pevala je solo deonice na našim crkvenim sastancima u gradu, što je bilo na veliki blagoslov. Ali se ona dala nagovoriti da peva u velikoj operi, i ne za dugo postigla je takvu karijeru da je njeno ime postalo poznato sa obe strane Atlantika. Često sam se pitao neće li se ona jednom vratiti u prvu ljubav i dati svoj glas za pevanje evanđeoskih pesama. Ali kad bi ona to sad i poželela, bilo je prekasno. Prošlog januara čuo sam od nekog, sa kime je ova pevačica vežbala, kako govori da je njen glas gotovo nestao.

Mnogi od vas imate glas ili neki drugi dar koji bi ste mogli upotrebljavati za Hrista. Slušajte: vreme je kratko! Ne odugovlačite sa upotrebom svoga talenta, jer će taj talent zauvek nestati. Mnogi su imali retke darove kao propovednici, ali su ih protraćili u propovedanju glupih besmislica moderne teologije, a ne jednostavnog, ali snažnog Evanđelja Sina Božjega, i sad su njihovi darovi nestali, zauvek nestali.

Četvrto, vreme je kratko jer će nestati sve povoljne prilike. Ako mislimo da Hrist kasni ili da se smrt zadržala a i snaga je tu, ali naše povoljne prilike su zauvek nestale. Svaki nam dan odnosi mnoge zlatne prilike u krilo neizmerno dubokog okeana prošlosti. Vreme je zaista kratko. Prilika je danas i sada. Kako li se samo sat brzo okreće?!

Kad smo gospodin Alexander i ja bili u Brightonu, u Engleskoj, jedne je večeri jedan od radnika otišao sa sastanka u restoran na večeru. Pažnju mu je privukao čovek koji ga je posluživao i u srce mu je došla snažna želja da mora razgovarati sa tim konobarom o stanju njegove duše. Ali to je za njega bila tako neobična stvar da se nije usuđivao i to učinio.

Kad je završio sa jelom platio je račun i izašao je iz restorana, ali je i dalje imao snažan osećaj da mora razgovarati sa tim konobarom. Odlučio ga je pričekati napolje, dok on ne izađe. Ubrzo je izašao vlasnik restorana da zatvori kapke na prozorima i zapitao ga šta čeka. Rekao mu je da čeka konobara koji ga je posluživao za stolom, da bi sa njime popričao. Vlasnik je odgovorio "Nikad više nećete razgovarati sa tim jadnim čovekom. Nakon što je vas poslužio, on je otišao je u svoju sobu i ubio se."

O, ljudi i žene, sada je povoljna prilika za svakoga od nas. No, ona će nestati, nestati zauvek, pre nego novi dan svane. Vreme je veoma kratko!

Tagged: pokajanje| spasenje|
"Dobar je i pravedan Gospod; toga radi pokazuje grešnicima put."
- Psalam 25:8

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 266
Ukupno: 2387093
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/propovedi/torrey_vreme.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.