Blagoslov potpune sigurnosti
"Ovo pisah vama koji verujete u ime Sina Božijeg, da znate da imate život večni i da verujete u ime Sina Božijeg." (1. Jovanova 5:13)
Apostol Jovan piše vernicima: "Ovo pisah vama koji verujete u ime Sina Božijeg". Važno je zapaziti da su sve poslanice tako pisane. One nisu pisma bilo kome, već su upućene onima koji su pozvani da budu sveti.
Trebalo bi neke (nevernike) niti strah da kada otvaraju Bibliju i razumu kako njen veći deo uopšte nije njima upućen. Vi je možete čitati i Božji Duh može vam to milostivo blagosloviti, ali to ipak nije upućeno vama. Imajte na umu da čitate tuđe pismo; hvala Bogu da nam je to dozvoljeno. Čeznete, međutim, za tim da biste bili ubrojani među one kojima je to pismo upućeno. Bogu hvala, ako Sveti Duh upotrebi jedan deo toga pisma za vaše spasenje. Ono što Sveti Duh govori crkvama i vernicima trebalo bi vas naterati da padnete na kolena i zavapite Bogu ne bi li i vas uvrstio među Svoju decu. Tako bi ova Knjiga postala vašom od početka do kraja te biste mogli čitali njezina dragocena obećanja kao da su upućena vama. Možda još dosad niste shvatili smisao iznesenoga, ali neka za sada ovo bude podsticaj.
Ne čudim se što neki ljudi ne primaju poslanice; ta one niti nisu za njih pisane. Zašto da razmišljaju o svakoj reči kad su one upućene posve drugim ljudima. štoviše, to me se niti ne čudim, jer znam da drugačije ne može ni biti. Uzmimo kao primer jedan testament: počnite je čitati, ali njezin vam sadržaj nije baš zanimljiv, ta puna je reči i izraza koje nikako da shvatite, jer se uopšte ne odnose na vas. Međutim ako biste čitanjem tog testamenta naišli na klauzulu kojom vam se ostavlja bogatstvo, garantujem da će vam se sadržaj celog dokumenta odmah promeniti. Nastojaćete tada što bolje shvatiti izraze, proveriti pojedine odredbe pa ćete čak poželeti da pamtite svaku reč spomenutih klauzula koje se odnose na vas.
O, dragi moji, kada biste samo oporuku našeg Gospoda Isusa Hrista čitali kao oporuku ljubavi upućenu vama, cenili biste je više od ma kojeg dela i najvećih mudraca sveta.
Sve nas to upućuje na to da otkrijemo u tome i drugi značaj. Budući da su ove reči pisane vernicima, oni ih moraju dobro upoznati i pomno istražiti njihovo značenje i nameru. "Ovo pisah vama koji verujete u ime Sina Božijeg," - tako nam se obraća Jovan. Molim vas, ne zanemarite ono što je po Duhu Svetom upućeno. Ne piše ovo tek neki Jovan. On je nadahnut Bogom i zato su te reči napisane Božjim Duhom. Posvetite naročitu pažnju svakoj reči koju vam Bog šalje svojom poslanicom. Cenite Sveto Pismo! Luther je rekao: "Ni u raju bez Božje Reči, a s' njome čak i u paklu!" A drugom prilikom: "Ni za sav svet ne bih dao jednu stranicu Biblije." Ona je hrišćaninu sve: njegovo jelo i piće. Pravi vernik može uvek reći: "Oh, kako li ljubim tvoj zakon!" Ako to ne možemo reći, tada s nama nešto nije u redu. Ukoliko smo izgubili svako oduševljenje za Sveto Pismo, bolesni smo i valja nam se moliti za duhovno zdravlje. Toliko u uvodu. Uđimo sada dublje u
predmet našeg razmatranja i uočimo najpre da je Jovan pisao sa naročitim ciljem a zatim drugo, da taj cilj moramo i mi slediti.
I.
Jovan je pisao s naročitim ciljem. Ljudi ne mogu dobro pisati ako im pred očima nije celovita misao. Želja da se samo ispuni prazan papir sigurno će uroditi neuspehom. Jovan je dobro znao što hoće. Imao je predhodno posve jasan cilj i nameru te nam ih je na takav način i izneo.
Iz teksta Poslanice zaključujemo da se taj cilj sastoji od tri dela.
No, počnimo: Jovan je pisao da bismo mi mogli uživati u potpunoj sigurnosti našeg spasenja. Mnogi, koji veruju u Isusovo ime nisu sigurni u večni život; tome se samo nadaju. Povremeno imaju neku sigurnost ali nemaju u tome radosti. Oni su poput propovednika koji je uvek osećao sigurnost spasenja "osim kada je jak vetar duvao sa istoka." Prokleto je biti toliko podložan okolnostima. A takvi su i mnogi ljudi. On što je istina kada puše blagi povetarac ili žestoki uragan, istina je i onda kada vetar nije povoljan ni za čoveka ni za životinju. Jovan ne želi da se naša sigurnost menja sa barometrom niti da se okreće poput vetrenjače. "Ovo pisah... da znate da imate život večni". Želi nas potpuno uveriti da imamo novi život; a ta nam spoznaja donosi zlatne plodove i ispunjava nas radošću i mirom.
U ljubavi se obraćamo slabijima koji još ne znaju da su uzverovali. Ne govorim zato da vas osudim, nego utešim. Potpuna sigurnost nije neophodna za spasenje ali za zadovoljstvo jest. Oh kad biste je bar mogli imati, i to odmah, sada; nikada bez nje ne budite zadovoljni! Možete je imati i bez ličnih otkrivenja: prisutna je u nama Božjom Rečju. "Ovo vam se piše da je možete imati." Možemo biti sigurni da svako sredstvo Svetog Duha čini ono što On želi. Jovan piše pod Njegovim vodstvom da bi postigao konačni cilj svoga pisanja. Što, zar je on pisao u nameri da nas uveri kako imamo večni život? Pročitajte celu Poslanicu i videćete da se kreće tek u jednom pravcu - preletimo sada tu glavu.
Evo početka: "Ko god veruje da je Isus Hrist (Mesija), od Boga je rođen". Veruješ li da je Isus Božji pomazanik? Je li On to i za tebe? Da li je pomazan za tvojega proroka, sveštenika i cara? Jesi li tako shvatio Njegovo pomazanje da se u Njega pouzdaješ? Prihvataš li Ga kao od Boga određenog, da bude Posrednik žrtva pomirnica za tvoj greh i jedini Spasitelj ljudi? Ako je tako, onda si rođen od Boga.
"A kako da to znam?" Braćo, naš je dokaz ovde zapisano svedočanstvo samoga Boga. Drugog svedoka ne trebamo. Ako bi nam - pretpostavimo - anđeo rekao da smo rođeni od Boga, zar bi to bilo sigurnije svedočanstvo od onog koje donosi nepogrešivo Pismo? Veruješ li da je Isus Hrist (Mesija), to jest Pomazanik, rođen si od Boga. Jovan je na taj način jasno objavio Istinu. Kako biste znali da imate večni život. Može li biti nešto jasnije od toga?
Duh ljubavi vodi Jovana da kaže: "I svaki koji ljubi onoga koji je rodio, ljubi i onoga koji je rođen od njega." Ljubiš li Boga? Ljubiš li njegova jedinorođenoga Sina? Na ta pitanja sigurno možeš odgovoriti. Poznajem jednu dragu hrišćanku koja bi ponekad znala reći: "Znam da ljubim Isusa ali se bojim da On ne ljubi mene." Njena me sumnja često nasmeje, jer meni tako što nikad ne bi palo na pamet. Ako ja njega ljubim, to je zato što je prvo On ljubio mene. Naša ljubav prema Bogu uvek je delo Božje ljubavi prema nama. Isus nas je ljubio, predao Sebe za nas i mi Ga zato ljubimo. Ljubav prema Isusu posledica je koja dokazuje postojanje svog uzroka. Ljubiš li Isusa? Uživaš li u Njemu? Je li Njegovo ime muzika tvome uhu i med tvojim ustima? Voliš li čuti da se On uzvisuje?
Znam da kada je propoved ispunjena mnogim zvučnim imenima, mnogima od vas kao kraljevski banket; no, ako o Njemu nema ni spomena, tada je svaki govor prazan i uzaludan. Zar nije tako? Ljubite li zaista Onoga koji je rodio i onoga koji je rođen od Njega, tada vam pristaju ove reči: "Da znate da imate večni život."
Jovan nastavlja i daje još jedan dokaz: "Da ljubimo decu Božju znamo po tome što ljubimo Boga i držimo Njegove zapovesti." Ljubite li Boga?
Ljubite li Njegovu decu? Poslušajte još jednom istoga apostola: "Mi znamo da pređosmo iz smrti u život, jer ljubimo braću; jer ko ne ljubi brata ostaje u smrti." (1. Jn. 3:14). Vama je to možda slab dokaz; ali verujte mi, to je često bila uteha mojoj duši. Ljubim braću pa mogu. reći svom Gospodu: "Ima li u stadu tvom jagnje kome ću dati tek suvo granje?"
Veselilo bi me kad bi obradovao i utešio najslabije među Njegovim ljudima. Dakle ako ljubim braću, ljubim i starijeg Brata. Ljubeći novorođenčad, ljubim i Oca; ta znam da sam prešao iz smrti u život. Ovu činjenicu prihvatite sa svom njenom težinom. Zaključujući Jovan dodaje: "Znamo da smo prešli iz smrti u život jer ljubimo braću." On ne bi s takvom sigurnošću govorio kad tako stvarno ne bi bilo. Nemojte se nikada zadovoljiti sentimentalnim utehama; stanite čvrsto na tlo činjenica i istine.
Prava sigurnost hrišćana nije nagađanje već matematička tačnost dostupna logičkim dokazima. Nije to ni rapsodija ni pesnikova mašta. Duh Sveti nam govori da smo, ljubeći braću, prešli iz smrti u život. Možete sami zaključiti ljubite li braću radi Učitelja i radi istine koja je u njima. Ako ih zaista tako ljubite, znajte da imate život večni.
Naš nam apostol daje još dokaza: "Jer je ovo ljubav Božija da zapovesti Njegove držimo; i zapovesti Njegove nisu teške." (1. Jn. 5:3). Poslušnost je najveći ispit ljubavi. Ako živite po svojoj volji i ne poštujete Boga, tada niste Njegovi. Nemate večni život ukoliko ne smatrate Gospoda svojim Učiteljem i Gospodarem, ne prihvaćate Njegove zahteve i ne želite slušati Njegovu volju. Želite li pak biti poslušni, a tu želju dokazujete svojim delima, onda je u vama božanski život. Sudite sami! što je sadržaj vašega života: poslušnost ili neposlušnost? Po plodu možete znati kakvo je korenje stabla i njegova srž.
Zapamtite, međutim, da morate stremiti toj poslušnosti i radovati joj se. Neki s vremena na vreme mrzovoljno slušaju Božje zapovesti. Ne vole ih, iako im se pokoravaju. Uzdišu i mrmljaju zbog prisilne pobožnosti, što je dokaz njihovog licemerja. Bog vidi sve što činite. Kad bi se svetost mogla iznuditi, tada to ne bi bila svetost nego nesvetost.
Možda niste u stanju počiniti neke grehe, ali kad biste to mogli, sagrešili biste. Dakle vidite, vaše želje pokazuju kakvi zapravo vi i jeste. Čuo sam kako takozvani hrišćani odlaze na grešne zabave, da se, kako oni kažu "da se malo razvesele i uživaju". Kako je to moguće? Gde nalazite užitak, tamo vam je i srce. Ako uživate u svetovnim zabavama, pripadate onome svetu i bićete s njim osuđeni. Jesu li vam Božje zapovesti mučne i teške, tada ste se u svom srcu odmetnuli od Boga. Odani podanici poštuju carski zakon. Rado ga izvršuju. "Njegove zapovesti nisu teške!"
Rekao sam ženi koja se neki dan došla pridružiti crkvi: "Pretpostavljam da niste savršeni." "Ne, gospodine," odgovorila je, "želela bi da jesam." "Ali uzmimo da jeste," rekao sam joj. "Oh, to bi za me bio raj!" uskliknula je.
I za mene takođe! Jer zasada uživamo u Božjem zakonu samo preko unutarašnjeg čoveka. O, da smo bar savršeno poslušni u mislima, rečima i delima!? Ali to je naše shvatanje neba. O njemu sada samo pevamo:
"Tamo ćemo Njegovo lice ugledati i nikad, nikad ne grešiti.
Tamo ćemo iz reke Njegove milosti piti beskrajne radosti."
Jedva bismo dočekali oslobođenje od žalosti, samo da nam se kako rešiti greha. Radosno bismo podnosili svako breme, da možemo živeti bez propusta, grešaka i zlih dela. Kad budemo bez mane, bićemo i bez jada. Njegove nam zapovesti nisu teške, jer pomoću njih dolazimo do užitaka i mira. Jesi li siguran da ljubiš Božje puteve, čezneš za svetošću i slediš Ga radosno? Tada, dragi prijatelju, imaš večni život, a to su sigurni dokazi. Poslušnost, svetost i radost nisu nikada doprle do čovekova srca osim od nebeske ruke. Kad se god susretnu sve te tri stvari, znamo da je Bog usadio večni život, jer su one i suviše dragocene da bi se zakopale u mrtvu dušu.
Jovan nastavlja spominjući tri svedoka. Znate li išta o ta tri svedoka? "I troje je što svedoči na zemlji: duh, i voda, i krv; i troje je zajedno." Poznaješ li "Duha"? Je li vas Duh Božji oživio, promenio, prosvetlio i posvetio? Boravi li u vama? Osećate li Njegove svete podsticaje? Da li je u vas srž novoga života? Jeste li svesni da vas je On obavio svojom silom i svetlošću? Ako je tako, onda ste živi u Bogu.
Nadalje, poznajete li "vodu", tu silu Hristovu kojom koja očišćava? Da li raspeti Hrist razapinje i vaše grehe? Prihvatate li da vas voda oslobađa sile greha? Čeznete li za savršenom svetošću u Božjem strahu? Sve to dokazuje da imate večni život. Znate li za "krv"? U ovom nesrećnom veku ljudi malo misle o dragocenoj krvi. Kad pomislim na sve strašnije reči koje su u vezi s dragocenom krvlju izgovarali ljudi što se nazivaju hrišćanskim propovednicima, samo što mi srce ne pukne. "O dušo, moja, ne približavaj im se ne pohodi njihovih skupova, moje poštenje neka se ne udruži s njima!"
Dragi moji prijatelji, jeste li upoznali snagu krvi koja odstranjuje grehe, moć krvi koja donosi mir savesti, silu krvi koja nam omogućuje pristup tronu milosti? Sećate li se radosne sile dragocene Hristove krvi koja oživljava i obnavlja a prikazana je kao vino na Gospodnjoj večeri?
Svedočanstvom to troje svedoka biće potvrđeno postojanje vašega večnog života. Ako je u vama Sveti Duh, tada je On zalog vašega večnog nasledstva. Hristovi ste ako vas je voda oprala. Isus je kazao Petru: "Ako te ja ne operem, nećeš imati dela sa mnom." No vi ste oprani, dakle - Gospodnji. Ako vas je dragocena krv očistila od krivice greha, znate da vas je iskupila i od smrti, a to vam postaje garancija večnoga života. Molim se da biste od ovog časa uživali u združenom svetlu triju Božjih svetiljki - "Duhu, vodi i krvi" - i da biste tako stekli potpuni sigurnost vere.
Još bi nešto dodao. Pročitajte deseti stih. Apostol temelji našu veru i sigurnost na Božjem svedočanstvu. Ako verujem da sam zbog određene stvari spašen, mogu biti u zabludi: jedino sigurna osnova jeste "Božje svedočanstvo." Najdublja srž hrišćanstva je u tome što verujemo Božjoj reči. Tu reč moramo prihvatiti ne zbog verodostojnosti njezine tvrdnje ni poradi naučnih i filozofskih činjenica koje ju potvrđuju, već jednostavno i isključivo što ju je izustio Bog.
Mnogi nazovi hrišćani upravo bedno u tome greše. Usuđuju se prosuđivati reč umesto da joj se poklone. Ne sede oni do nogu Učitelja, ali već postaju sami učitelji. Zahvaljujem Bogu da verujem u sve što je govori, bez obzira na to razumem li to ili ne. Sama činjenica da je to izrekao Bog, govori mi više od svih argumenata za ili protiv. Ako to kaže Svemogući Bog, onda je to tako. Prihvatate li svedočanstvo Boga? Ako ne, činite Ga lažovom i u vama nema istine; ako ste ipak prihvatili "Božje svedočanstvo", onda ono dokazuje da "nam je dao život večni a taj je život u Njegovu Sinu". Još jednom kažem, ako vaša vera počiva na mudrosti ljudi ili sposobnostima propovednika, razočaraćete se. Ali, ako pak stoji na sigurnoj reči Gospodnjoj, ostaće zauvek i to vas može naročito uveriti da imate večni život. Dosta sam govorio o tom predmetu. Neka vam to Gospod Bog blagoslovi! O, kad bismo barem bili sposobni da iz onoga, što je Jovan napisao, shvatimo bez trunke sumnje kako u
svojim dušama imamo život od Boga dat.
Nadalje, Jovan je pisao da spoznamo kako je naš život duhovni ili večan. Molim vas, da ovo dobro uočite, jer ima Božje dece koja još nisu shvatila tu radosnu poruku. Život, koji je duša primila od Boga, nije prolazan već trajan, nije povremen nego večan. Neki misle da život od Boga dan može u duši vernika odumreti, ali kako bi on tada mogao biti večan? Ako može odumreti, onda nije večan; ako je pak večan, onda ne može odumreti. Današnji obmanjivaći negiraju da "večno" znači i doslovno "večno", ali ni vi ni ja nismo naučili njihov način iskrivljavanja značenja reči koje upotrebljava Sveti Duh. Mi verujemo da "večan" znači beskrajan, da ću večno i živeti (iako telo umre).
Braćo, Bog bi želeo da budemo svesni svojega večnog života. Shvatimo, dakle, doktrinu o večnosti života koji je otpočeo novim rođenjem. To mora biti večni život, jer je "život od Boga". Rođeni smo ponovo od Božjeg Duha, od živog neraspadljivog semena koje ostaje zauvek. Za nas se kaže da smo postali "sudionici božanske prirode". To svakako pored ostalog, znači da smo primili besmrtni život; jer je besmrtnost srž Božjeg života. Njegovo je ime "Ja sam Onaj koji jesam". On ima život u sebi samom; i Sin takođe, a od tog smo života i mi primili život. Zadatak Sina bila je da da večni život svim onima koje Mu je Otac dao. Ako je Božji život u verniku - a sigurno jest, jer nas je On nanovo rodio - tada taj život mora biti večan. Kao Božja deca imamo deo u Njegovom životu, a kao naslednici Božji stičemo i Njegovu večnost.
"A ovo je život večni da poznaju Tebe jedinog istinitog Boga, i koga si poslao Isusa Hrista." (Jn. 17:3). Ljubljeni moji, naš Gospodin Isus Hrist naziva život svoga naroda večnim životom. Kako često navodim ove reči! Ali stalno mi je na jeziku: "I ja ću im dati život večni, i nikad neće izginuti, i niko ih neće oteti iz ruke moje." (Jn. 10:28). I opet: "A koji pije od vode koju ću mu ja dati neće ožedneti doveka; nego voda što ću mu ja dati biće u njemu izvor vode koja teče u život večni..." (Jn. 4:14). To je Hristov život u našoj duši. "Jer ste vi mrtvi a vaš je život skriven s Hristom u Bogu. I ja živim, ali ne ja, već Hrist živi u meni. Tada će se pojaviti Hrist koji je naš život, tada ćemo se i mi pojaviti s Njim u slavi."
Ako je naš život Hristov život, nećemo umreti sve dok ne umre Hrist. Ako je naš život u Njemu, on neće bili razotkriven i uništen sve dok se to ne zbude i sa samim Hristom. Ostanimo pri tome.
Obratite pažnju na Gospodnje reči: "Jer ja živim i vi ćete živeti." Tako dugo, dakle, dok Isus živi, živeće i Njegov narod iz razloga "... jer Ja živim i vi ćete živeti." Tako smo ujedinjeni u Hristu. Dok glava živi, ni udovi tela ne mogu odumreti. Toliko smo jedno sa Hristom da možemo izazovno upitati: "Ko će nas rastaviti od Božje ljubavi, koja je u Isusu Hristu, našem Gospodu?" Nabraja se niz stvari za koje se misli da bi nas mogle odvojiti, ali nam je rečeno da je to nemoguće jer "... u svemu ovome smo više nego pobednici kroz Njega koji nas ljubi." Zar nam još nije jasno da smo stupili u novi, nebeski i božanski život koji nikada neće prestati? Jovan nam kaže u ovoj istoj glavi: "Znamo da svaki koji je rođen od Boga ne greši." Takav se više ne vraća svome starom grehu, ne podleže grešnoj želji; već "... onaj koji je od Boga rođen čuva se i nečastivi ga se ne dotiče."
Dragi moji, zaklinjem vas da se čvrsto držite ove blagoslovljene nauke održavanja i očuvanja svetih. Kako bi bio srećan da ste svesni svojeg života?! Odbacite misao da ste danas u Hristu živi a sutra mrtvi. Prazna i bedna doktrina! Čvrsto se držite večnog spasenja kroz večni zavet koji je proveden večnom ljubavlju u večni život. Duh Božji pisao je ove stvari vama koji verujete u ime Božjega Sina, da biste znali da imate večni život.
Da još jednom naglasim prema izvornom tekstu, Jovan je želeo uvećati i potvrditi njihovu veru. On, naime, kaže: "Da biste verovali u ime Božjeg Sina." Jovan piše vernicima da bi mogli još čvršće verovati. Budući da je naš Spasitelj došao ne samo da bismo imali život već da on bude i obilan, Jovan se tako trudi da bismo pobudili veru, kad je već imamo.
Plivate po površini vere a Bog bi želeo da se stanete da sigurno dno. Želi vam osnažiti veru da bude što veća! Možda ne verujete u celu istinu zato što je još niste shvatili. U Korintskoj crkvi bilo je vernika koji nisu verovali u uskrsnuće mrtvih, dok je nekim Galaćanima bilo nejasno opravdanje isključivo verom.
Mnogi je hrišćanin u uskim granicama svoje vere jer nije dokučio Hristovih misli. Baš kao neka plemena u Izraelu, koja su dosad zaposela tek mali deo teritorije iako je cela zemlja od Dana do Versaveje njihova. Jovan nas želi izvesti van naših okvira i nagrada te tako razmaknuti međe naše vere. Verujmo stoga svemu što je Bog otkrio, jer je svaka istina dragocjena i praktično korisna. Možda je vaše doktrinarno verovanje bilo siromašno i slabo. O, kad bi Gospod pretvorio tu vodu u vino! Mnogi još uvek žive na mleku iako im godine već dopuštaju da se hrane mesom. Zašto da jedemo hranu za bebe? Vi, koji verujete, potaknuti ste da "uđete i izađete i nađete pašu" prelazeći celokupno Božje otkrivenje.
Bilo bi dobro kad bi vaša vera ojačala. Kad biste bar potpunije i snažnije verovali! Potrebna su dublja uočavanja i čvršća uverenja. Ne verujemo polovično poput nekih. Gde ko samo letimice dodiruje istinu. Blago onima koji se lepršavo dotiču površine reke života, ali je mnogo blagoslovenije zaroniti u njezine dubine. Jovanova je želja, da verujete svim srcem, dušom i snagom.
On bi želeo da vam vera bude postojanija pa da možete reći: "Moje je srce nepokolebljivo, o Bože, srce mi je utvrđeno. Ono će ti pevati i slaviti Te!" Ali to se baš često ne događa. Ponekad smo meka srca, kukavice. Danas se igramo muškarca, a sutra smo manji od miša. Bože, smiluj nam se: nepostojan smo narod, promenljiv kao vetar. Gospod želi da uvek sa čvrstim pouzdanjem budemo ukorenjeni u Njemu.
On želi da se u Njega hrabro pouzdamo. Neki mogu verovati u male stvari, i to slabo. Kad bismo imali bezmerno pouzdanje u neograničenog i večnog Boga! Potrebna nam je smelija vera: vera koja se očituje u delima i koja svemu prkosi. Često shvatamo napredovanje sile ali nemamo vere koja bi joj bila jednaka. Pogledajte Petra kako hoda po moru. Nikome ne bi savetovao da to pokuša, a nije niti Petra Gospod savetovao. Dosta je da pošteno i ispravno hodamo po zemlji. Ali kad je Petar nekoliko puta koraknuo po moru, morao je znati da mu njegov Gospod može do kraja pomoći. Ali jao! Njegova je vera oslabila i on se počeo daviti. Mogao je hodati do Isusa samo da je i dalje verovao. Tako je i sa nama: za kratak skok imamo vere, ali joj nedostaje stalna snaga (izdržljivost). Neka nas Bog utvrdi u veri da smo sposobni učiniti više od dva koraka po valovima i doći do samoga kraja. Ako nas Gospod poziva, možda ćete proći kroz vatru a da se ne opržite, kroz vodu pa da se ne udavite. Udelio nam Bog
takvu neustrašivu, bezbrižnu i pobedničku veru!
Potrebno je povećati veru da postane delotvornija u praksi. Kod nekih ljudi ona je lepa, nova, tako lepa kao sjajan posve beskoristan žarač uz kamin sobe koja se ne koristi. Mi želimo svakodnevnu veru, ne samo da je gledamo nego i upotrebljavamo, Braćo sestre, potrebna nam je vera u kuhinji i u ostavi isto tako kao i u gostinjskoj sobi ili stakleniku za cveće. Potrebna nam je vera u radionici upravo kao i na molitvenom sastanku. Trebamo je u svakodnevnom životu kao i u trenucima smrtnog iskušenja. S manje reči a većom snagom bićemo delotvorniji. Više istinitosti a manje lažnog sjaja. Neka vam Bog dade da možete verovati u Njegova Sina zdravom, razumnom verom, koja će vas pratiti u svim životnim prilikama.
Trebalo bi da verujemo s više radosti. Kakvog li blagogoslova doseći mir i radost vere! Kad bismo istinski verovali Božjim obećanjima i mirno očekivali njihovo sigurno ispunjenje, mogli bismo biti srećni poput anđela. Svakog jutra čujem ptice kad počnu pevati: još pre no što sunce grane, u sam cik zore dok se još ne pojavi svetlo ranog jutra, mali su pevači budni i i pevaju. Mi pak ne pevamo sve dok nam sunce ne izađe i dok se ne približi podne. Sram nas bilo! Kad ćemo se već jednom pouzdati u našeg Boga? Kad ćemo Ga slaviti za dobrobiti koje dolaze? Gde nam je takva vera koja bi mogla pevati i u tami i po zimi? Vera, koja može živeti na obećanju, vera je Božjih odabranika. Nećete iskusiti raj na zemlji dok ne poverujcte bez kolebanja. Dao vam Bog takvu veru!
II.
Treba zaokružiti ovo naše razmatranje.
Moramo naći cilj koji je Jovan imao na umu. Ako je njegova želja bila da spoznamo postojanje večnoga života, pokušajmo to shvatiti. Božja je reč i napisana s takvom nakanom, upotrebimo je u tom smislu. Celokupno je Sveto Pismo napisano kako bismo mogli verovati da Isus jeste Hristos, i da bismo po toj veri imali večni život. Ova je Knjiga pisana za vas koji verujete, da biste znali u šta verujete. Zar ćete dozvoliti da Biblija kod vas promaši svoju svrhu? Hoćete li živeti u neprekidnom ispitivanju i sumnji? Ako je tako, onda je za vas Knjiga izgubila svaki značaj. Ona vam je data da bi ste bili potpuno sigurni u svoje posedovanje života.
Nemojte stoga niti pomisliti da je drsko s vaše strane takav život očekivati. Savest nam govori da moramo tražiti potpunu sigurnost spasenja. Ne bi bilo pravo da se nazivamo Božjom decom a da uopšte ne poznamo Oca. Kako možemo kleknuti i reci: "Oče naš, koji jesi na nebu... " kada nismo sigurni da li je On nas Otac ili nije. Neće li tada život sumnje postajati život laži? Zar možemo upotrebljavati jezik suprotan našoj savesti? Možete li sa radošću pevati pesme a da u njihov sadržaj ne verujete? Zar možete imati nekog udela u štovanju Boga a da Ga vaše srce ne pozna kao svojega? Dok vas Duh posvojenja ne osposobi da povičete "Avva, Oče!" gde je dotle ljubav prema Bogu? Možete li mirovati? Kako se usuđujete odmarati kad se još uvek ne zna jeste li spašeni ili niste? Možete li otići kući i uživati u ručku, kad je još uvek u pitanju večni život vaše duše?
Nemojte biti ludo odvažni i stavljati na kocku skupocenu stvar. Molim vas, osigurajte se za večnost. Ako biste sto ostavili u neizvesnosti, neka to bude vaše telo ili imanje. a nikako vaša duša. Savest vas nagoni da saznate imate li večni život, jer se bez te spoznaje ne mogu izvršiti mnoge dužnosti. Odlomci Svetog Pisma, koje ovde ne navodim, upravljaju vas toj dužnosti. Ne osećate li se ponukani da osigurate svoje pozvanje i izbor? Zar ne osećate hiljadu puta pobudu da se radujete u Gospodu i da Mu neprekidno zahvaljujete! Kako se možete radovati a u isto vreme dvojiti da li imate život u Bogu? To pitanje morate rešiti ili se nećete moći smiriti u Gospodu i strpljivo Ga očekivati. Braćo i sestre, budući da se držite Pisma i Božjih zapovesti, zaklinjem vas da steknete sigurnost bez koje se tih naredaba ne možete pridržavati.
Čujte još na kraju sijaset razloga radi kojih svaki vernik treba tragati za spoznajom da ima večni život.
Sigurnost spasenja doneće vam "Božji mir koji nadilazi svako razumevanje." Kad ste Sigurni da ste spašeni možete biti potpuno siromašni, bolesni ili oklevetani a ipak se osećati posve zadovoljnima. Potpuna je sigurnost poput najdragocenijeg dijamanta među ostalim draguljima kojem se divi čak i nebeski Ženik. Sigurnost je brdo miomirisa, zemlja u kojoj teče med i mleko. Biti uvereni posednik večnog života, to je kao otkriti raj pod zvezdama u kojem se brda i planine stapaju u pesmi.
Ponekad će potpuna sigurnost nalikovati prepunim vodopadima ushićenja. Mir teče poput reke da bi se katkada rasprštao u slapovima uzbuđujuće radosti. Postoji vreme kada cveta biljka mira i kad se širi ugodan miris mirte i kasije. Kako je blažen čovek koji zna da ima večni život! Kada ga obuzme ta misao dok sedi sam u sobi, ne može a da se od radosti glasno ne nasmeje. Ako bi neko priupitao zašto se taj čovek sme samom sebi, razjasnili bismo mu da ga ništa smešno nije na to nagnalo. Smeje se jer je Bog učinio za njega velika dela i zato je radostan. Religija koja na sto ne stavlja i slatkiše, vrlo je škrta domaćica. Stoga se ne čudim što se neki ljudi odriču svoje izgladnele religije: nije ni vredna da je se drže, Božje dete koje zna da ima večni život pohađa školu, ali ima mnogo praznika te ono nestrpljivo isčekuje dan odlaska kući kada će zauvek gledali lice svoga ljubljenog Gospoda.
Potpuna sigurnost pružiće nam puni učinak Evanđelja. To jest, da nas ono učini svetima a tako će biti ako ga u potpunosti prihvaćamo. Evanđelje bi nas trebalo odvojiti od sveta i upravljati našim nebeskim životom na zemlji. Ono će to postići budemo li ga više srkali. Ali ako tek ponekad nakvasimo usta vodom evanđelja, ono ne može u nama delovati po svom učinku. Ne gacajte po plićaku vode života već najpre zakoračite do kolena pa onda zaplivajte na duboko. Pazite da se ne zadovoljite sa malo blagodati. Iskušajte sve što može doneti Božja blagodat kad se podredite njezinoj moći.
Potpuna sigurnost daje čoveku zahvalnu revnost prema Bogu kojega ljubi. Takav će čovek za Isusa i u Kongo, jer zna da je Hristov. On će radi istine podneti ruganje, sramotu i nerazumevanje, jer zna da ima večni život. Takav će se čovek neprestano u radu iscrpljivati, propovedajući i podučavajući, jer zna da je njegovo carstvo nebesko. Ljudi malo čine za ono u što nisu sigurni a mnogo za ono što čvrsto veruju. Ako su se izgubili dokumenti kuće i ne znate da li vam ta kuća pripada, sigurno nećete trošiti mnogo novaca da je proširujete i popravljate. No, kada znate da je nebo vaše, tad samo čeznete da budete za nj spremni. Potpuna sigurnost neprestano potiče na gorljivost.
Ona stvara i podržava strpljenje. Kada smo sigurni u posed večnog života, ne uznemirujemo se radi sitnica ovog prolaznog. Mogao bih vam istaknuti braću i neke sestre koji me začuđuju svojim podnošenjem velikih boli i slabosti. Ali za njih postojano znam da ni malo ne sumnjaju u svoga Hrista i zato se moga predati tim dragocenim rukama koje su za njih bile probodene. Svesni su da pripadaju Gospodu pa zato kažu: "Neka On čini što drži dobrim."
Jednom je neko slepo dete počivalo u očevu naručju kad u sobu uđe stranac i uze ga iz očeva naručja. Ono ipak ne zaplače niti se potuži. Otac mu reče: "Dete moje, zar se ne bojiš? Pa ti ne poznaješ čoveka koji te uzeo na ruke?"
"Ne, oče, ne poznajem ga, ali ti ga poznaješ", odgovori sin.
Kad nas obuzme smrtna bol i ne znamo hoćemo li preživeti, ili kada trebamo poći na tešku operaciju, možemo li reći: "Ja ne znam gde sam, ali moj Otac zna i Njemu se prepuštam." U trpljenju sigurnost nam daje snagu.
Ona nam daje i nepokolebljivu odlučnost da priznamo božansku istinu. Vama koji ne znate da li ste spašeni ostavljam nadu da će Gospod učiniti da ni ono malo vere što imate ne izgubite. Ali oni koji se čvrsto drže te sigurnosti, ljudi su koji nikada vere odbaciti neće. Jednom u autobusu neko zanovetalo dolazi hrišćaninu: "Pa vi se u vašoj veri nemate na što osloniti! Mogu vam dokazati da Sveto Pismo nije verodostojno." Ponizan hrišćanin odgovori: "Nisam učen, gospodine, i na vaše pitanje ne bih znao odgovoriti. Ali verujem u Isusa Hrista i video sam promenu svoga karaktera. Verovanje mi donosi veliku radost i mir te poželim da i vi upoznate mojega Spasitelja." Takav odgovor nevernik nije očekivao pa mu reče: "Priznajem da ste me time pogodili, na to vam ništa ne mogu odgovoriti." Upravo tako; time ih pogađamo. Ako znamo što je Blagodat u nama učinila i poznajemo njezinu okrepljujuću silu, tada nas ljudi ne mogu pobediti. Čovek koji je uvek potpuno
siguran, suprotstaviće se i đavolu. Iako je Sotona lukav, ne može u svoju paklenu zamku uhvatiti one koji znaju da su spašeni i u to su čvrsto uvereni. Spoznaja da će Gospod održati do zadnjeg dana ono što ste mu dali, čini vas čvršćim od stene. Da bi vas Bog učinio takvima!
To je upravo ono što će vas osposobiti da budete javni svedoci svom Gospodu. Kakva korist od propovedanja onoga što može ali i ne mora biti istinito. Optužuju me da sam zadrt dogmatičar, i ne želim se opravdavati. Čovek postaje vrlo slobodouman kada u nešto nije posve siguran. Svako moje širokogrudno rasipati novac za koji ne može tvrditi da je njegov. Obrazovan čovek obično kaže: "Nisam siguran, a pretpostavljam da i vi niste sigurni, jer ko još danas može biti u nešto siguran." Da li vam se sviđa takav peščani temelj? Ja više volim stenje. Proživeo sam sve ovo što vam govorim već od svoje mladosti i u to sam apsolutno siguran. To potvrđuje i moje vlastito iskustvo. Ponavljam, sve sam to iskušao; te su me stvari spasile i u njih ne mogu. sumnjati. Propao sam ako nije istinito evanđelje koje propovedam. Zadovoljan sam ako ga se budem držao do Sudnjeg dana. Kad propovedam, ne dvoumim jer niti ne živim u sumnji. Znam da jest istina ono što sam vam rekao. Zašto bih vam govorio
kad ne bi bio siguran? Ako biste jednog dana želeli dati vlastito svedočanstvo morate reći nešto u što ste posve sigurni. Sve dok niste u nešto sigurni, savetovao bih vam da radije ćutite. Ne trebaju nam daljnja istraživanja; bilo ih je previše.
Kad znate da imate večni život, spremni ste koliko za život toliko i za smrt. Često stojim uz smrtnu postelju kojeg od drage braće. S vremena na vreme pomislim: "Sigurno ću susresti neko kolebljivo i zastrašeno srce, neko Božje dete koje umire u tami." A sa takvim se još nisam susreo. No, Božje dete može umreti i u tami. Neko je rekao g. Dodd-u, neobičnom puritancu: "Kako je žalosno da naš brat umire u tami! Sumnjate li u njegovu sigurnost?" "Ne", rekao je stari Dodd, "upravo toliko koliko bih sumnjao u sigurnost onoga koji je kazao umirući: "Bože moj, Bože moj, zašto si Me ostavio?" Potpuna sigurnost kao što sam pre spomenuo, nije srž spasenja.
Kroz sve ove godine često sam obilazio braću i sestre na samrti. Uvek sam ih nalazio kako se rastaju u sigurnosti i čvrstoj nadi da će videti lice svoga Gospodina u slavi. Divio sam se što je tako bilo uvek, bez izuzetka. Ponosio sam se time. Često su mi rekli: "Hranili smo se tako dobrom hranom, da zaista možemo biti snažni u Gospodu." Neka vam Bog udeli takvu sigurnost; svima vama! Neka grešnici poveruju u Isusa Hrista, a vernici osnaže svoju veru Hrista radi.
