Hrišćanska stabilnost
Svaki čovek, hrišćanin ili nehrišćanin, želi da živi u stabilnoj društveno-političkoj i ekonomskoj državi; stabilnoj radnoj organizaciji; porodičnoj atmosferi; stabilnom zdravstvenom stanju, jer stabilnost je za čoveka veoma bitna. U stabilnom okruženju su dobri međuljudski odnosi, međusobno uvažavanje, viši nivo tolerancije, druželjubivost, drugim rečima pruža se mogućnost da se čovek može umno, stručno i stvaralački izraziti, odnosno ostvariti i da to ostvarenje rezultira zadovoljavajućim plodovima.
Za hrišćane je posebno bitna stabilnost u veri. Reč Božja nam govori da je i apostolima bila veoma bitna stabilnost ranih hrišćana. U 11. glavi Dela apostolskih čitamo kako su se Jevreji nakon Stefanovog kamenovanja raspršili: "... sve do Finikije, do ostrva Kipra i do Antiohije javljajući Reč samo Judejima... a bilo je među njima i ljudi iz Kipra i Kirene koji su došli u Antiohiju i govorili su Grcima objavljujući evanđelje Gospoda Isusa." (Dela 11:19-20)
Ova vest je stigla do apostola i vernika u Jerusalimu i da bi se oni koji su čuli evanđelje od rasejanih učvrstili u evanđelju, apostoli su poslali Varnavu u Antiohiju i on je svima preporučavao da čvrstim srcem ostanu u Gospodu. Ili, ap. Pavle piše iz zatvora u Rimu Filipljanima: "Samo, ponašajte se kao što dolikuje evanđelju Hristovu, te, bilo da dođem da vas vidim, bilo da vam ne dođem, da čujem za vas da čvrsto stojite u istom duhu jednodušno boreći se za veru evanđelja."
Dakle i Pavle poziva na stabilnost i ponašanje kako dolikuje evanđelju Hristovom. On je znao kako se Sotona snažno protivi hrišćanima: na intelektualnom planu (poslaće lažne učitelje koji će svojim lažima poljuljati nedovoljno stabilne hrišćane, kao vetar morske talase); na moralnom planu (prirediće razna iskušenja kojima će teško ili nikako odoleti nestabilni); ali i na fizičkom planu (delovaće svojim lažima na vlasti o "destruktivnom i po društvo opasnom delovanju hrišćana" kako bi ih vlasti progonile), ali Hrist je izvojevao pobedu i ni tada niti će ikada dozvoliti da svoj narod bude obmanut Sotonskim lažima i zato je putem apostola delovao da bi se verni učvrstili u veri, da bi se naoružali oružjem Božjim i kao hrišćanski vojnici borili protiv sila zla da bi održali svoju stabilnost u veri, u Hristu (Ef. 6:10 i dalje).
Božja sposobnost da utvrdi svoj narod je izbor verujućih koji će govoriti svom narodu. To su u novozavetno vreme bili apostoli, a posebno ap. Pavle koji u svojim poslanicama opominje vernike da stoje Čvrsto u veri i da nastoje ostati stabilni u njoj bez obzira na iskušenja. U Poslanici Rimljanima 16:25-27 on to posebno apostrofira, ili vernike u Korintu opominje da budu poslušni Bogu i podseća ih na njihove praočeve koji su: "bili pod oblakom" ... "prešli preko mora" ... "i svi se u Mojsiju krstiše" ... "svi su jedno duhovno jelo jeli "... i svi su jedno duhovno piće pili" (vodu iz stene koja je bila Isus Hrist), ali mnogi od njih nisu bili po Božjoj volji jer nisu bili postojani i stabilni u veri i svi "propadoše u pustinji". Pavle opominje Korinćane: "da nemaju zle želje" ... "da se ne predaju bludu" ... "da ne iskušavaju Gospoda" ... "da ne mrmljaju" da i oni ne izginu, ali u isto vreme ih opominje da sebe ne smatraju toliko "duhovno jakim" da ne može niko i ništa da ih sruši. Zato u 12. stihu 10. glavi Poslanice Korinćanima kaže: "Tako dakle, ko misli da stoji neka pazi da nepadne." Onaj hrišćanin "koji je ponosan zato što je ponizan" brzo pada. Ponos je pobuna protiv Boga. On zaokuplja našu pažnju, vlada našim umom, naš ego stavlja ispred Boga.
Ako bi premostili vreme od oko 2000 godina i Reč Božju iz 27. stiha 1. glave Poslanice Filipljanima stavili spram današnjih hrišćana, odnosno članova naših zajednica, da li su ove opomene i danas aktuelne, da li se odnose i na nas? Razlučujmo u Duhu, a ne u ljudskom razumu i siguran sam da ćemo zaključiti da je i danas nestašica stabilnosti u doktrini u pojedinim zajednicama, da je jedan broj hrišćana kao trska koja se povija pod dejstvom javnog mišljenja ili političkog delovanja. Možemo zaključiti da je mnogima lakše da se prepuste struji vremena, nego da plivaju uz vreme. Dakle, poziv na evanđeosku stabilnost je i danas i te kako potreban.
Ap. Pavle zaklinje Timotija da propoveda Reč i kada je situacija pogodna i kada nije, da ukoravanjem ispravlja pogrešno činjenje vernika, da u strpljenju poučava. jer će doći vreme kada ljudi neće hteti slušati zdrave nauke (iznošenje misli iz Biblije), nego će hteti i slušati ono što je ugodno njihovim ušima odnosno njihovom egu, tražiće učitelje "po svojim naklonostima" i "okrenuće se praznim pričama" (2. Tim. 4:2-5). Mnogima je ugodno slušati šta je Bog i Hrist učinio za nas, da smo po milosti spaseni, da imamo pravednika koji opravdava naše grehe, ali nije ugodno slušati da je: "plata za greh smrt"; da je izvor svakog zla srebroljublje, da je ponos gad pred Bogom; da je greh pobuna protiv Boga i drugo.
Iskreni hrišćanin ne sme zaboraviti Hristove reči o trsu i lozi kojima nam govori da je Njegov Otac vinogradar, a On čokot i da svaku lozu koja ne daje plodove vinogradar skida i baca i spaljuje. A ona loza koja se čisti Rečju, ostaje na čokotu i donosi ploda. "Kao što loza ne može sama od sebe ploda dati, ako nije na čokotu, tako i vi ako u meni ne ostanete." (Jn. 15:4) Hrišćanin je stabilan i utemeljen na Hristu i u Hristu i kao takav neće biti morski val, već će odolevati ne samo sotonskom povetarcu, već i buri. Dakle, glavna osnova stabilnosti je stena Svetog Pisma tj. evanđeoska istina odnosno svrha utelovljenja Boga Oca u svome Sinu; suština krsta; slavno vaskrsenje Hrista. Nadalje, argument hrišćanskog vernika je hrišćanska istina: da nam se Bog Otac otkrio u Svetom Pismu, da nas je Isus Hrist otkupio na krstu, da Sveti Duh boravi u iskrenim vernicima menja ih odnosno preporođuje. Ovim argumentima su raspolagali i apostoli, sa njima treba i mi da se služimo prilikom evangelizacije i razgovora o evanđelju.
Na kraju, bitno je zaključiti da je i danas itekako potreban poziv na stabilnost na Hristu i u Hristu svakom pojedincu i hrišćanskim zajednicama. Vetrovi Sotone i dalje snažno duvaju na različite načine, ali zato je bitna stabilnost svakog hrišćanina da prepozna vetrove i odoli im oružjem Božjim u Hristu.
