Tvoj dan na Sudu
"Jer ćemo svi izići na sud pred Hrista." (Rim. 14,10).
U vrlo kratkoj i briljantnoj biografiji poznatoga engleskog propovednika, jednoga od najvećih propovednika koji su ikada propovedali u Americi i Engleskoj, stoji da je imao neke vrlo čudne navike. Jedna od tih navika bila je da nosi u džepu šaku dragog kamenja, dijamanata, safira, rubina, emeralda. Znao je ući u park i podizati to drago kamenje prema svetlu sunca okrećući ga i tražeći različite nijanse i različito osvetljenje dok su zraci sunca padali na njega. Ako bi prolazili ljudi, posebno deca, klimala bi glavom pokazujući što misle o ovom čoveku - da je to samo neki stari čudak.
Propovednik o kojem govorim je Džonatan Edvards (Jonathan Edwards). On je 1700-tih propovedao jednu od najvećih propovedi ikada propovedanih u ovoj zemlji. Njen naslov je bio "Grešnici u rukama gnevnog Boga". Ljudi su padali sa svojim sedišta i držali se za stubove koji su podupirali galeriju vičući od očaja. On nije govorio: "O, prijatelji, molim vas, oprostite, nisam vas hteo ovako posramiti." Za njegovu silu i pomazanje toga dana postojao je razlog: pre propovedanja on je žestoko molio. Iznova, i iznova, i iznova molio je: "O, Bože, udari pečat večnosti na moje oči." Ne poznajem nikog ko bi tako molio. Možda smo to rekli, ali ako bi Bog udario pečat večnosti ili samo sud na naše oči, sasvim sam uveren da bi smo bili ljudi potpuno drugačijeg karaktera.
Neko je jednom rekao velikom teologu Danijelu Vebsteru (Daniel Webster): "Imate tako ogroman um. Koja je bila najveća misao koju ste ikada imali?" On je odgovorio: "Razmišljao sam o mnogim stvarima, ali najstrašnija i najužasnija misao od svih, misao od koje drhtim jeste moja lična odgovornost Bogu, račun koji ću mu morati predati jednoga dana..."
U Božjoj Reči postoji oko tri četvrtine miliona reči. Jedan pisac himni naziva Bibliju "zlatnom kutijom u kojoj su spremljeni dragulji istine. Nebo je nacrtalo sliku Hrista, Živu Reč." Predlažem da i mi, poput Džonatana Edvardsa koji je odabirao drago kamenje i podizao ga prema svetlu sunca, odaberemo jednu Reč iz te "zlatne kutije" i podignemo je prema svetlu večnosti. Ta Reč je: Sud.
Bogu možete reći da niste zabrinuti u vezi s onim što o tome imam vam reći, ali nadam se da ćete ipak reći: "Molim te, Gospode, daj mi barem neko novo svetlu o toj strašnoj činjenici budućeg suda."
Otkrivenje
Želim čitati iz knjige Otkrivenja. Propovjednici često nazivaju ovu knjigu Otkrivenjem Jovanovim, ali to nije tako. Ova knjiga je Otkrivenje Isusa Hrista. Otkrivenje znači razotkriti, objasniti, ukloniti veo. Ja knjigu Otkrivenja držim knjigom tajne, knjigom veličanstva, knjigom jada, jer ona mi pokazuje poslednju scenu izgubljenih muškaraca i žena. Ona mi pokazuje da će oni za veke vekova biti odbačeni od Boga.
Ako je milioni putova koji vode u pakao, samo je jedan put iz njega. Ako u nebu neprestano pevaju: "Dostojno je Jagnje", u paklu se jedino peva: "Žetva je prošla, leto minulo, a mi se ne izbavismo." (Jer. 8,20). Savetujem vam da pročitate 17., 18. i 19. poglavlje knjige Otkrivenja. Ova knjiga ima na sebi pečat koji nema ni jedna druga knjiga u Reči Božjoj, jer kaže: "Blago onome koji čita i onima koji slušaju reči proroštva." (Otk. 1,3). Mnogo je onih koji čitaju, ali koliki od njih stvarno čuju?
U Otkrivenju čitamo:
"I videh veliki beo presto, i Onog što seđaše na njemu, od čijeg lica bežaše nebo i zemlja, i mesta im se ne nađe. I videh mrtvace male i velike gde stoje pred Bogom, i knjige se otvoriše; i druga se knjiga otvori, koja je knjiga života; i sud primiše mrtvaci kao što je napisano u knjigama, po delima svojim." (Otk. 20,11-12).
"I smrt i pakao bačeni biše u jezero ognjeno. I ovo je druga smrt. I ko se ne nađe napisan u knjizi života, bačen bi u jezero ognjeno." (Otk. 20,14-15)
Sud grešnika
Obično držimo da se ovi upravo citirani odlomci iz knjige Otkrivenja odnose na sud grešnika. "I videh veliki beo presto, i Onog što seđaše na njemu." Pročitamo to i nekako nam to isklizne iz uma. Ali poslušajte strahovitost tih reči: "...od čijeg lica bežaše nebo i zemlja, i mesta im se ne nađe. I videh mrtvace male i velike gde stoje pred Bogom, i knjige se otvoriše..."
Različiti su nazivi davani ovom strahovitom događaju. Džon Vesli (John Wesley) nazvao ga je "Vrhovnim sudom". Bili Sandej (Billy Sunday) na svoj ga je divan način nazvao "Dan isplate". Ako vam se sviđa, možete ga nazvati i "Sastankom sa sudbinom" ili još bolje, "Svojim danom na sudu". Ova knjiga Otkrivenja započinje sa rečima da se te stvari "imaju uskoro dogoditi", a to je bilo rečeno pre dve hiljade godina. Živimo prebrzo. Previše smo vezani za zemaljsko. Gledamo kao i drugi. Mislimo kao i drugi. Ulažemo svoje vreme kao i svet. Ali ako bi smo večnost uzimali kao stvarnost, uveren sam da bismo bili ljudi drugačijeg kova.
Verovatno je podjednako bilo strašno živeti u danima kad je Hrist živeo na Zemlji. Starci u sinagogi bi nerazgovetno govorili i citirali da će jednoga dana neko doći, ali većina ih to nije zaista verovala u to. Zašto Isus nije došao projurivši crnim nebom nad Jerusalimom? Zašto nije došao sa deset hiljada svetih? Zašto nije došao s glasom trube? Zašto nije tako došao na svet? Ali kad je došao, nisu mogli verovati da bi neko sa telom i krvi, ko jede, spava i ide kamo i oni bio Sin Božji.
Ali Isus je počeo raspirivati stvari. Podigao je čoveka iz mrtvih. To ih je moralo uzbuditi. Zamislite samo Isusa kako prilazi grobu i kaže: "Odmaknite kamen." (Nije ga sam odvaljao. I mi moramo obaviti neki posao.) A onda je glasno povikao: "Lazare!" I kao što Kambel Morgan (Campbell Morgan) kaže: "Rekao je: 'Lazare, izađi!' Da je rekao samo: 'Izađi!' čitavo bi groblje izašlo, a njihovo vreme za vaskrsnuće još nije bilo došlo!" I tako, Lazar je izašao. Siguran sam da su učenici toga dana bili vrlo ponosni i da su možda govorili: "No, šta sada mislite o našem Učitelju? Čak je i mrtvaca podigao!"
Kad se svi mrtvi dignu
Ali to što je Isus podigao Lazara iz mrtvih samo je praslika onoga što dolazi. U Jovanu 5,28-29 Isus kaže: "Jer ide čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas Sina Božijeg, i izići će koji su činili dobro u vaskrsenje života, a koji su činili zlo u vaskrsenje suda." Jeste li shvatili? On kaže da dolazi dan kad će svi koji su u grobovima čuti glas Sina Božjega i izići ih njih! Od Adama - gde god da je sada, u pesku ili prašini - svi koji su u grobu čuće glas Sina Božjega, Vidite, Isus je rekao: "Ja sam vaskrsenje i život" (Jn. 11,25) i ja verujem da se on doista digao iz mrtvih. U knjizi Otkrivenja on kaže: "I bejah mrtav i evo sam živ va vek veka, amin. I imam ključeve od pakla i od smrti." (Otk. 1,18).
Prešao sam Atlantik oko osamnaest puta na različitim brodovima i gotovo uvek kada sam ga prelazio, gledao sam sa palube u more i rekao bi: "Hej, vi tamo dolje, jednoga ćete se dana dignuti! Vi razbojnici i gusari koji ste umrli na Španiš Mainu (Spanish Mainu) ili vi koji ste se utopili na Lusitaniji ili Titaniku i svi vi koji ste se utopili na velikim brodovima za vreme ratova, svi ćete se vi jednoga dana dići." Dići će se na glas Sina Božjega. Milioni, milijarde njih. I staće svi pred Sud Hristov. Kakav će to prizor biti? Gde će to biti? Ne znam, ali znam da će biti, jer Biblija je jedina knjiga na čitavom svetu u koju se možete pouzdati.
Knjiga Otkrivenja nije samo završetak Biblije. Ona se bavi s krajem vremena, ali i sa stvarima koje će se dogoditi nakon kraja vremena. Na trenutak pogledajmo u Otkrivenje 6,12-17:
"I videh kad otvori šesti pečat, i gle, zatrese se zemlja vrlo, i sunce posta crno kao vreća od kostreti, i mesec posta kao krv; i zvezde nebeske padoše na zemlju kao što smokva odbacuje pupke svoje kad je veliki vetar zaljulja. I nebo se izmače kao knjiga kad se savije, i svaka gora i ostrvo s mesta svojih pokrenuše se. I carevi zemaljski, i boljari, i bogati, i vojvode, i silni, i svaki rob, i svaki slobodnjak, sakriše se po pećinama i po kamenjacima gorskim; i govoriše gorama i kamenju: Padnite na nas, i sakrijte nas od lica Onog što sedi na prestolu, i od gneva Jagnjetovog. Jer dođe veliki dan gneva Njegovog, i ko može ostati?"
Kako će Isus izgledati?
Suprotno tome, knjiga Otkrivenja na kraju govori da će otkupljenici doći s čežnjom da vide Njegovo lice. Šta mislite, kako će Isus izgledati? Fani Krosbi (Fanny Crosby), prva žena u američkoj istoriji koja je održala govor na zasedanju Kongresa, bila je slepa osamdeset četiri godine. Jednom joj je neko rekao: "Kakva je to šteta da je takva velika hrišćanka kao što ste vi slepa. Ne možete videti zalazak sunca. Ne možete videti lepo cveće. Kakav gubitak!" "O, ne", rekla je Fani, "ja vas žalim. Zar ne shvatate da će prvo lice koje ću videti biti Njegovo?!" Čudite li se što je toliko himni napisala o njegovu licu? I ponovno vas pitam, što mislite, kako će Isus izgledati? U Australiji su mi pokazali slike Isusa sa prekrasnom plavom kosom, sjajnim plavim očima i lanenom bradom. A Kinezi opet tumače Hrista kroz svoje umetnike! Postoje i neke užasne slike koje su naslikali neki takozvani veliki majstori. Ali kažem vam, Reč Božja nacrtala je sasvim drugačiju sliku o Isusu Hristu od svih njih zajedno.
Apostol Pavle dobio je sliku o Isusu ne sa janjetom u naručju niti poput one od obojenih stakalaca (crkveni vitraži) u prozoru gde Isus izgleda dirljivo izgladnjelo. On vidi Isusa i kaže da je On: "Car vekova, besmrtni, nevidljivi, jedini Bog, (kome pripada) čast i slava u veke vekova" (1. Tim. 1,17). Dakle, videćemo Cara nad carevima. On je Sudija sudijama, na Sudu nad sudovima. Nakon toga nema suda. Svršeno je!
Kad čujem ljude kako pevaju: "Stavi ruku u ruku čoveka koji umiruje vode" ili "Rukuj se sa Isusom", ma, ja kažem: "Zaboravi!" Slušajte, kad vidite Isusa, nećete krenuti k Njemu i reći: "Hej, stari, tako mi je drago što si umro za mene." Kad vidite Isusa, bićete paralizovani od straha ako nećete imati proslavljeno telo i proslavljeni um. Jovan je primio knjigu Otkrivenja kao zatvorenik na đavoljem ostrvu, ali kad je primio ovo silno otkrivenje bio je u duhu. Slika Isusa ovde nije slika jadnoga čoveka kojega svako gura tamo-vamo. Ponekad mislim da mi mislimo da ćemo doći tamo gore i reći: "Dakle, Isuse, znaš koliko sam ti godina služio, koliko sam duša zadobio za tebe i koliko sam propovedi ispropovedao za tebe...!" O, ne, uopšte neće biti tako lako.
Biblija kaže: "A glava Njegova i kosa beše bela kao bela vuna, kao sneg; i oči Njegove kao plamen ognjeni; i noge Njegove kao bronza kad se rastopi u peći; i glas Njegov kao huka voda mnogih; i držaše u svojoj desnoj ruci sedam zvezda, i iz usta Njegovih izlažaše mač oštar s obe strane, i lice Njegovo beše kao što sunce sija u sili svojoj." (Otk. 1,14-16).
Ovu sliku Isusa daje apostol Jovan koji je imao naviku naslanjati se na Isusove grudi i slušati božanske otkucaje Njegove srca. Jovan je bio čovek koji je, verujem, više znao o Isusu od bilo kog drugog, ali kad je video Isusa u Njegovom veličanstvu, ovaj čovek koji je hodao i razgovarao sa Njime tri godine, kaže: "I kad Ga videh, padoh k nogama Njegovim kao mrtav..." (Otk. 1,17). Ako je Jovan tako reagovao, šta mislite, kako ćemo vi i ja?
Svakako, ako postoji Sud, postoji i Sudija. Verujem da crkva Isusa Hrista treba novo otkrivenje veličanstva Božjeg! Tu je Car nad carevima! A On je i Sudija sudijama! A ovo je Sud nad sudovima! Nakon toga nema više žalbe na sud. Njegova presuda je konačna! Presuda neće biti neobjektivna. Ljudi mi kažu: "Danas nema pravde na zemlji!" Možda je i nema! Ali ja se oslanjam na Reč koja govori: "Eda li sudija cele zemlje neće suditi pravo?" (1. Moj. 18,25).
Nesveti mrtvi
Vidimo ovde Sudiju u svom njegovom strahovitom veličanstvu, u svoj Njegovoj slavi. Šta mislite, što će nesveti mrtvi, veliki i mali, učiniti kad ga ugledaju na Njegovu prestolju? Mislite li da će ga obožavati? Ne, biće užasnuti! Tu će doći do velike razotkrivenosti! Na Hristovom sudu sve će biti razotkriveno. Reći ću vam ko ima savršen dosje o svakome! I jednoga dana, pred svima će se čitati što u njemu piše. Kad ćete stajati pred sudom bez žene da se oslonite na nju, bez muža, bez propovednika, bez prijatelja, biće onde trilioni ljudi. Nećete moći poslati predstavnika. Pavle piše u Rimljanima 14,10: "Jer ćemo svi izići na sud pred Hrista." Nema iznimke.
Možete li videti one milione nesvetih mrtvih? Svi zločinci koji su ikada živeli. Sve prostitutke. Svi ljudi koji su zarađivali milione od pornografije ili droge. Možete li zamisliti svodnike koji uništavaju one devojčice na 42. ulici u Nju Jorku? Možete li zamisliti kako će to biti kad Bog zahvati celu istoriju i isprazni je? Kad će svaki čovek koji je ikada sa svim svojim požudama hodao ulicama starog Vavilona morati dati račun sam za sebe ili Korintom koji je bio samo jedna ogromna jama nečistoće? Kad će sve što se sinoć događalo u Las Vegasu biti prikazano na ekranu večnosti? Svaki kralj Engleske, svaki kalif Bagdada, svaki maharadža Indije, svi multimilioneri i milijarderi, jednoga će dana stajati onde! Možete li to zamisliti? Na Hristovom Sudu moraće dati račun za sva svoja dela učinjena u telu. I svakoga sudiju koji sedi na visokom sudu onoga će dana suditi nepogrešiv Sudac. Kako dugo će to trajati? Ne znam i nije me briga... jer ionako nikuda ne idemo! Mislim da će jedna od radosti večnosti biti to što će otkupljenici videti osuđena sva nesveta dela, no nesveti neće videti Sud svetih, jer njih neće biti onde.
Sećanje je večno
Možda ćete reći: "Ali, gospodine Ravenhile, ja neću imati neki ozbiljan problem, jer nemam dobro pamćenje". Bez brige, onoga dana ćete ga imati. Doći će tada do nekih strahovitih otkrivenja. Biće tamo plakanja, jadikovanja i škrgutanja zubima. Jovan kaže da su se otvorile knjige (Otk. 20,12). Kakve knjige? Nisam sasvim siguran kakve su to knjige, ali mislim da će za nekoga to biti Deset zapovesti, a za drugoga možda i Knjiga spomenica (Mal. 3,16).
Vidite, sećanje je zapanjujuća stvar. Sećanje će trajati svu večnost. Ne mislim da će se otkupljenici sećati svojih žalosti i boli, ali kažem vam, nesveti mrtvi sećaće se svakog trenutka kad im je neko u ruke dao hrišćanski traktat. Sećaće se kroz svu večnost i želeti da im Bog da još jednu priliku. Sećaće se svake molitve svoje majke. Sećaće se svake reči svake propovedi koju su ikada čuli. Sećaće se svega. Kako znam? Jednoga je dana jedan čovek u paklu molio. To nije bilo samo pogrešno mesto za molitvu, nego je molio i pogrešna čoveka, Avrama, i dobio je, dakako, pogrešan odgovor (prema onome kakav je odgovor očekivao). "Opomeni se da si ti primio dobra svoja u životu svom..." (Lk. 16,19-31). "Ne želim da i moja braća dođu ovamo!" Ali Isus kaže: "Seti se!" Sećanje je večno. Nikada neće nestati. Vaše sećanje nije oštećeno. Jednoga dana setićete se svega što ste učinili, svake prazne reči koju ste izgovorili, svakog dela.
Veliki i mali
Nesveti mrtvi, veliki i mali, stajaće pred Bogom. Ponekad gledam u svoju Britansku enciklopediju i razmišljam o svoj istoriji koja će proći preda mnom. Zanima me videti Julija Cezara i cara Tiberija. Kao opčinjen gledaću kad Pontije Pilat stane pred Isusa. Mislim da će njemu biti gore nego Isusu kad je stajao pred njim! Biće strašno i kad pred Bogom vidimo utemeljitelje i osnivače nekih kultova i sekti.
Kad će za ime Božje, Crkva otvoriti svoje srce i um te videti da će svaki čovek biti odgovoran Bogu? Nije me briga leti li on svojim vlastitim mlaznjakom ili kolikim gradovima i ljudima vlada. To nije važno. Najveći i najmanji na zemlji provešće svoje vreme u večnosti. Tamo će živeti za veke vekova. Živeće za veke vekova "gde njihov crv ne umire i oganj se ne gasi" (Mk. 9,48). Pakao za sve neće biti isti. Neki će primiti malo batina, a neki mnogo (Lk. 12,47-48). Ali, kažem vam, radije bi bio poslednji u carstvu Božjem, nego najveći u carstvu đavola, sada i u večnosti.
Možda ćete reći: "Ne verujem stvarno u Boga i ne volim slušati takve stari." Dakle, prijatelju, dopusti da ti kažem to s ljubavlju. Ako voliš piti, idi s pijanicama. Ako voliš požudu, idi sa prostitutkama. Ako si se predavao požudi, i u paklu ćeš imati tu požudu, ali tamo neće biti ničega što bi te zadovoljilo. Ako piješ, u paklu ćeš još uvek biti žedan, ali neće biti ničega što bi ti utolilo žeđ. Platio bi kraljevsku cenu za jednu kap vode, ali tamo je nema, a kamoli nešto drugo što piješ.
Kad milost zauvek nestane
O, kako bi smo hteli da možemo nešto promeniti kad dospemo u večnost, barem izgubljeni muškarci i žene! U 6. poglavlju Otkrivenja čitamo: "...govoriše gorama i kamenju: Padnite na nas, i sakrijte nas od lica Onog što sedi na prestolu, i od gneva Jagnjetovog. Jer dođe veliki dan gneva Njegovog, i ko može ostati?"
U Otkrivenju 9,6 kaže: "I u te dane tražiće ljudi smrt, i neće je naći; i želeće da umru, i smrt će od njih bežati." Verujem da će doći vreme kad će čovek staviti pištolj na glavu da si raznese mozak, a kad ono, na njegovo čuđenje, još uvek će živeti. Baciće se s vrha visoke zgrade, a još će živeti. "Ljudi će tražiti smrt, a neće je naći." Strahovit prizor! Ljudi traže smrt, a ne nalaze je. Možete li zamisliti da će ljudi videti svaki greh koji su ikada počinili? Grehe tela i greha duha. Grehe protiv Boga i grehe protiv čoveka. Goniće ih psi pakla, a oni će govoriti: "Kad bih samo mogao umreti i izaći ih ovoga!" A ipak, ako će pokušati umreti, neće uspeti. U Otkrivenju, u 4. poglavlju vidimo Hrista na prestolju, dugu nad prestoljem koja je znak milosti saveza i dvadeset četiri Starca. Ali ovde nije niko ko bi delio pravdu sa Isusom. On sedi na prestolju kao Vrhovni sudija. Tu nema dvadeset četiri Starca. Nema mora od stakla. Nema duge milosti. Milost je zauvek nestala.
Za milost još nije prekasno
Kako god vam je u ovom trenutku život izopačen i pokvaren, nije prekasno tražiti oproštenje. Bog može i oprostiće vam ako se pokajete za svoje grehe, primenite Hristovu krv i tražite milost! Nije prekasno tražiti milost! Možda se pitate: "Može li Bog zaista oprostiti svu pokvarenost u mome životu?" Definitivno. Zašto? Jer je danas Isus još uvek na prestolju milosti i možete naći Njegovu milost i pomoć. Ali kad ga vidimo na Sudu, On više nije na prestolju milosti. Tada je na prestolju pravde. Prvi put kad je bio na zemlji bio je nežan Hrist, Jagnje Božje, koji je ljubio dečicu i blagosiljao ljude. Ništa nije ljepše od malog janjeta i ništa nije strašnije od Jagnjetova gneva. Jednoga dana, Božja će milost biti prekinuta i tada ćemo imati Jagnjetov gnev.
Setite se svih plemena i naroda koji će biti suđeni. Setite se faraona i Iroda Velikog kako stoje pred Isusom da daju račun za svoja dela. Jeste li vi već danas imali svoju nevolju? Možda vam je jutros pregorela slanina ili se dogodila neka druga tragedija. Ali jeste li se jutros setili da će danas neko negde zbog Hrista izgubiti glavu? Mislite li da je Staljin ikada sanjao da će nakon sve one prolivene krvi morati odgovarati za svaku dragocenu kap krvi koju je ikada prolio?
Psalmista David kaže: "Suze se moje čuvaju u sudu kod Tebe." (Ps. 56,9). Ne verujem da je iko ikada prolio suzu saosećajući za duše ili zbog slomljena srca koja bi pala na zemlju. Naše suze Bog sprema i jednoga će ih dana izbrojiti. Jevreji će možda vikati za Hitlera: "Bože, kazni ga, kazni! Pojačaj peć u paklu za njega." Ali slušajte, Bogu nisu potrebni oni koji će ga podsećati. "Eda li sudija cele zemlje neće suditi pravo?" (1. Moj. 18,25). Ako nekoga proždire požuda, ako mu je um pun zloće, ako svojim vlastitim delima, svojim vlastitim grehom i bedom, traži da bude odbačen od Boga za veke vekova, šta sad? Šta mislite, kako je to samo tako pobiti šest miliona ljudi? Bog će svako delo i svaku tajnu stvar izvesti na sud.
Dobrota i strogost Božja
Moramo paziti da ljudima ne dajemo samo delomično Evanđelje. Moramo biti vrlo pažljivi sa našim bljutavim evangelizacijskim metodama.
Da, apsolutno je istina da nas Bog ljubi, ali hoćete li podsećati ljude na dobrotu i strogost Božju? Ono što je pogrešno sa ovim svetom jeste to da on misli da je svršio sa Isusom Hristom, a zapravo sa Njim još nije ni započeo, jer Isus Hrist stoji na kraju puta svakog čoveka, bogatog i siromašnog, roba i slobodnjaka, crnca ili belca.
Hoćete li ih podsećati da postoji dan kad će milost zauvek biti odsečena? Hoćete li ih podsećati da ljudi u paklu mole, ali niko im ne pomaže? Mrtvi, veliki i mali, stajaće onoga strašnog dana pred Bogom. Knjige će se otvoriti i pravda će, a ne milost, prevladati. Tamo nema milosti. Milost će zauvek nestati. Mnogi će vikati: "Žetva je prošla, leto minulo, a mi se ne izbavismo." (Jer. 8,20). Hoćete li ih podsećati dok Bog još uvek sedi na prestolju milosti da će svako, bez izuzetka, jednoga dana stati pred Sud Hristov?
Budite mudri, pokajte se i verujte u Evanđelje.
