• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Neki ljudi s radošću prihvataju činjenicu da su blagoslovi nešto što je punovažno, ali su skeptični u pogledu prokletstva, koja povezuju sa praznovernom praksom iz mračnog doba srednjeg veka. Takvo razmišljanje je nerealno. Mi se ne možemo usredsrediti isključivo na jedan aspekt istine koja ima dve strane, samo zato što je to prihvatljivo za nas, i naprosto ignorisati onaj drugi, suprotni aspekt, zato što nam je on neprihvatljiv.

Suprotno od dobrog je zlo i jedno i drugo je stvarno. Na isti način, blagoslov je realnost, baš kao i prokletstvo. Moja me je služba dovela u dodir sa hrišćanima iz veoma različitih pozadina u mnogim različitim zemljama. Otkrio sam da ogroman broj Božjih ljudi ne zna da razlikuje blagoslove od prokletstva. Mnogi hrišćani koji bi trebalo da uživaju u blagoslovima, u stvarnosti podnose prokletstva. Postoje dva osnovna razloga za ovo: Prvo, oni jednostavno ne umeju da prepoznaju šta je blagoslov, tj. prokletstvo, odnosno kako da ih razlikuju i odrede; drugo, ukoliko su pod prokletstvom, oni ne razumeju temelje na kojim mogu biti oslobođeni.

Bog je jedini i vrhunski izvor svih blagoslova, premda oni mogu doći do nas kroz različite kanale. Prokletstva, takođe, često proishode od Boga, ali On nije i jedini izvor.

Prokletstva koja dolaze od Boga su jedan od Njegovih glavnih načina sprovođenja suda nad buntovnicima, nevernima (otpadnicima) i bezbožnicima. Istorija ljudskog roda sadrži dugačak, tužan izveštaj o delovanju Božjeg prokletstva nad takvim ljudima i narodima, tj. nacijama. Proteklih je godina postalo popularno izjavljivati kako postoji raskorak između Starog i Novog zaveta. Prema ovom tumačenju Stari zavet otkriva Boga kao Boga gneva i suda; Novi zavet Ga, pak, otkriva kao Boga ljubavi i milosti. U stvarnosti, međutim, dva zaveta su međusobno dosledna. Oba otkrivaju Boga koji je oduvek bio istovremeno Bog milosti i suda.

Priča o Jerihonu, opisana u Knjizi Isusa Navina, povezuje obe strane Božjeg delovanja tako živo i dramatično kao i bilo koji odeljak Novog zaveta. Dok je grad Jerihon stradao pod jednim sveobuhvatnim sudom Božjim, prostitutka Rahava je sa čitavom njenom porodicom izašla iz toga nedotaknuta. Zapis, štaviše, ukazuje na to da je Rahava postala žena Salmona, jednog od kneževa Jude, i zauzela mesto u rodoslovlju iz kojeg je izraelski Mesija, Isus, trebalo da proizađe! (Vidi Mt. 1,5).

U Rimljanima 1,17-18 Pavle objašnjava da jevanđelje sadrži vrhunsko otkrivenje ova dva aspekta Božja, Njegove milosti i Njegovog suda:

"Jer je u njemu (u jevanđelju) objavljena pravda Božja iz vere u veru, kao što je napisano: Pravednik od vere živi! Gnev Božji objavljuje se s neba protiv svake bezdušnosti i nepravde ljudi koji drže istinu sputanu u nepravdi."

S jedne strane, Božja milost nudi Njegovu pravednost, koju On daje onima koji verom prihvataju Isusovu žrtvu zamene za njih. Ipak, u isto vreme, ova žrtva je takođe i konačno otkrivenje Božjeg gneva, sručenog na Isusa onda kada se On poistovetio sa ljudskim grehom. Hrišćani koji dovode u pitanje stvarnost Božjeg suda za greh, trebalo bi da u svojim glavama osveže samo značenje raspeća. Čak ni Isus nije mogao počiniti greh prihvatljiv za Boga, ali je morao da pretrpi puno izliće Njegovog gneva.

Dalje, u Rimljanima 11,22, Pavle ponovo ističe ova dva aspekta Božjeg delovanja stavljajući ih zajedno:

"Pazi, dakle, na dobrotu i na strogost Božju: strogost nad onima koji otpadoše, a na sebe dobrotu Božju, ako ostaneš u dobroti; inače ćeš i ti biti odsečen."

Da bi zadržali ispravnu predstavu o Bogu, moramo neprestano imati pred očima oba aspekta Njegovog karaktera. Njegovi blagoslovi proizlaze iz Njegove velikodušnosti, ali Njegovi sudovi (osude) proizlaze iz Njegove ozbiljnosti. Oboje je podjednako stvarno.

U Pričama 26,2 Solomon jasno ukazuje na to da uvek postoji razlog za svako prokletstvo: "Kao kad vrabac prhne ili lasta odleti, tako nema ni traga kletvi bez uzroka."

Ovaj princip ima dvostruku primenu. S jedne strane, prokletstvo ne može uzeti maha ukoliko ne postoji razlog za to. S druge strane, ono obrnuto je takođe tačno. Gde god se radi o prokletstvu, postoji razlog zbog koga je do njega došlo. U nastojanju da pomognem ljudima da dođu do oslobođenja od prokletstva, kroz iskustvo sam naučno da je obično od velike pomoći otkriti uzrok prokletstva.

U Petoj Mojsijevoj 28,68, gde se radi isključivo o blagoslovima i prokletstvima, otkriven je i uzrok svakog od njih. U uvodnim stihovima ovog 28. poglavlja Mojsije se najpre bavi uzrokom blagoslova:

"Ako slušaš glas Gospoda, Boga svoga, držeći i vršeći sve zapovesti njegove, koje ti ja danas propisujem, uzvisiće te Gospod, Bog tvoj, iznad svih naroda na zemlji. Evo svih blagoslova koji će doći na te i koji će biti tvoj deo, ako slušaš glas Gospoda, Boga svoga." (5. Moj. 28,1-2)

Doslovno, prvi deo bi se mogao prevesti ovako: "Ako ćeš slušajući čuti glas Gospoda, Boga svoga..." Ponavljanje glagola slušati daje dodatni naglasak. Jednostavno rečeno, uslovi za uživanje blagoslova su: prvo, slušanje Božjeg glasa; drugo, vršenje onoga što On kaže.

Kroz sve velike biblijske periode, ovo su bili nepromenljivi zahtevi za život u savezu sa Bogom. U Drugoj Mojsijevoj 19,5 gde je Bog pripremao stupanje u Njegov prvi savez sa Izraelom na Sinaju, On je rekao: "A sad ako vi slušate glas moj, i čuvate savez moj, bićete moji ispred svih naroda, jer je sva zemlja moja." Osnovni zahtev bio je slušanje Božjeg glasa i ispunjavanje uslova Njegovog saveza. Pod novim savezom, u Jovanu 10,27, Isus opisuje one koje naziva "svojim ovcama", što će reći svojim istinskim sledbenicima, odnosno učenicima: "Ovce moje slušaju glas moj, i ja njih poznajem, i one za mnom idu." Osnovni zahtevi ostaju isti: čuti Božji glas i slediti Ga u poslušnosti.

Slušanje glasa Gospodnjeg zahteva od nas da odemo mnogo dalje od pukog i površnog religioznog posmatranja stvari. Ništa nije toliko jedinstveno i karakteristično kao glas jedne osobe. Slušanje glasa Gospodnjeg podrazumeva jedan duboko intiman odnos sa Njim u kome nam On može progovoriti lično.

Gospod ne govori na ovaj način našim fizičkim ušima ili telesnom umu. Njegova komunikacija se odvija na području Duha, tako da Njegov Duh govori našem duhu. Kada se to desi, Njegov glas uzburka najdublje dubine našeg bića. Odatle (iz našeg duha), te se vibracije šire i osećaju na svakom području naše ličnosti.

Gospod na ovaj način može da govori kroz Sveto pismo, ili nam može uputiti neposredno otkrivenje. Puko čitanje Svetog pisma, međutim, samo po sebi nije dovoljno, ukoliko reci na njegovim stranicama ne budu putem Svetog Duha pretvorene u živi glas. Samo nas ovakva vrsta odnosa sa Bogom istinski kvalifikuje za blagoslove koje je On obećao onima koji čuju Njegov glas i poslušaju Ga.

Nešto dalje, u Petoj Mojsijevoj 28,15, Bog otkriva primarni uzrok svih prokletstava:

"Ali ako ne slušaš glas Gospoda, Boga svoga, da držiš i vršiš sve zapovesti njegove i zakone njegove, koje ti ja danas propisujem evo ti svih prokletstava koja će na te doći i koja će biti tvoj deo."

Uzrok prokletstva je upravo suprotan od uzroka blagoslova. Blagoslovi proizlaze iz slušanja Božjeg glasa i činjenja onoga što On kaže. Ovo odbijanje da se čuje i posluša Božji glas može se sažeti u jednu reč: buntovništvo ne protiv čoveka, već protiv Boga.

U Petoj Mojsijevoj 28. Mojsije takođe daje opsežnu listu različitih oblika koje blagoslovi i prokletstva mogu uzeti. Blagoslovi su nabrojeni od 1. do 13. stiha, a prokletstva od 16. do 68. Svako ko želi da razume ovaj predmet u celini, treba da proučava ovu glavu pažljivo i temeljno.

Na osnovu mojih vlastitih proučavanja, pokušao sam da načinim dve liste koje sažimaju blagoslove i prokletstva po redosledu kojim su oni pomenuti. Predložena lista koju dostavljam je sledeća:

• Uzvišen položaj (poštovanje).
• Zdravlje.
• Plodnost.
• Napredak.
• Pobeda.
• Božja naklonost.

Plodnost u ovom slučaju opisuje stanje u kome je svako područje života neke osobe plodonosno i produktivno. Ovo uključuje porodicu (potomstvo), živi inventar (stoka, živina, itd.), rod u polju, posao i iskazivanje prirodnih talenata. Sve ovo treba da odslikava Božji blagoslov na odgovarajuće načine.

U popisu prokletstava od 16. do 68. stiha, Mojsije ulazi u mnogo dublje pojedinosti, nego u slučaju s blagoslovima. U suštini, međutim, prokletstva su kontrast blagoslovima. Evo kako sam ih ja sažeo:

• Poniženje.
• Jalovost, besplodnost.
• Mentalne i fizičke bolesti.
• Porodični krah.
• Siromaštvo.
• Poraz.
• Pritisak.
• Neuspeh.
• Božja nenaklonost.

Prethodno, u stihu 13. Mojsije završava svoju listu blagoslova sa dve živopisne slike. Svako od nas će dobro učiniti ako razmotri kako se ove slike mogu primeniti u njegovom sopstvenom životu, Prvo, Mojsije kaže: "Učiniće te Gospod, Bog tvoj, da si glava, a ne rep..."

Jednom sam upitao Gospoda da mi pokaže kako bi se to moglo primeniti u mom životu. Verujem da mi je dao ovaj odgovor: Glava donosi odluke, a rep se samo vuče naokolo.

Ostalo mi je da odlučim koju sam ulogu ja igrao. Da li sam delovao kao glava koja ima kontrolu nad svakom situacijom koja donosi odgovarajuće odluke i gleda kako se one uspešno realizuju? Ili sam samo igrao ulogu repa, bivajući vucaran uokolo od strane sila i okolnosti koje nisam razumevao niti mogao kontrolisati?

Da bi podvukao značenje onoga što je želeo da kaže, Mojsije koristi i drugu sliku: "... i bićeš uvek na visini i nećeš nikada biti u nizini..." Ovo se može ilustrovati jednim susretom između dvojice poznanika hrišćana. "Kako si?" pita prvi.

"Pa, u odnosu na okolnosti pod kojima se nalazim", odgovara drugi, "i nisam tako loše."

"Drago mi je zbog toga", na to će prvi. "Nego, šta ti uopšte tražiš POD okolnostima?"

Ove Mojsijeve ilustracije suočavaju nas sa mogućnošću za samoispitivanje. Da li ja živim kao glava ili rep? Živim li pod svojim okolnostima ili sam iznad njih? Odgovori koje dajemo pomoći će nam da sagledamo koliko mnogo Božjeg blagoslova mi u stvarnosti uživamo.