Jaram, volovi i kola
"I uzevši plašt Ilijin, koji beše spao s njega, udari po vodi i reče: Gde je Gospod Bog Ilijin? A kad i on udari po vodi, rastupi se voda tamo i amo, i pređe Jelisije." (2. Car. 2:14)
Želim se pozabaviti jednom starom temom, ali uz pomoć Svetoga Duha učiniću to na jedan nov način. Jedna od slavnih činjenica u vezi sa Rečju Gospodnjom jeste takva da ne može podneti preveliku različitost tumačenja, jer ona znači što znači. Ako damo tumačenje koje Gospod nikada nije imao na umu u vezi sa tom reči, ulazimo u područje greške i jeresi. Ali ako se držimo pravilnog tumačenja, Božjeg tumačenja, božanskog tumačenja, ne verujem da je iko živ u stanju izmeriti njenu dubinu ili iscrpiti dubinu njenog značenja. Isti stih iz Pisma možete uvek iznova i iznova da uzimate i proučavate, te ćete iz njega sa uspešnim proučavanjem primiti neko novo nadahnuće i neko novo svetlo koje će biti za novo ohrabrenje i na vaše povećanje vere kad se suočite sa problemima svog svakidašnjeg života.
Želim privući vašu pažnju na Drugu Carevima, drugo poglavlje (vidi 2. Car. 2). To je jedno od najznačajnijih poglavlja u Starom zavetu, jer slika koju tamo nalazimo tačno i ispravno odgovara situaciji u kojoj se nalazimo u ovim danima u kojima mi živimo. Ograničimo li se samo na čitanje ili na prepričavanje zapisanog, to bi bez sumnje bilo zanimljivo, ali ću promašiti blagoslov koji, siguran sam, Bog ima za sve nas. Iz ove istorijske priče želim izvući sliku vašega srca, sliku stanja moderne crkve i sliku potrebe svakog pojedinačnog života, te odgovoriti na neka zbunjujuća pitanja o hrišćanskom iskustvu u modernoj crkvi. Dok nam Gospod otkriva istinu, moja je molitva da ona bude poput semena koje pada na tlo koje je preorano i spremno dati šansu semenu da nikne. Molim se, da seme nikne i donese stostruki rod.
Kao što znate, priča započinje susretom Elizeja i proroka llije. Kada je Ilija prolazio i dotakao ga svojim plastom, Jelisije je orao sa dvanaest jarmova volova. Odmah je ostavio posao i krenuo za Ilijom. Kad je Bog hteo naslednika za ovog dinamičnog proroka Iliju koji je zbog posvećena života i silne službe uzdrmao celu naciju, te učinio da i kralj zadrhti na svome prestolju, čudno je da je od svih velikih i silnih ljudi u zemlji otišao do jednoga orača i njega odabrao da bude prorok Božiji. Odredio ga je da bude instrument kroz koji će govoriti grešnicima i protivnicima. Samo orač, no to je bio plan i naum Božji.
Ne možete da čitate neku starozavetnu ili novozavetnu priču, a da ne budete pogođeni činjenicom da je Bog ljude i žene koje je postavio za poslanike krsta odabirao među običnim ljudima. Poslanik opunomoćeni od samog neba; ljudi i žene ordinirani od Boga lično, te ispunjeni Duhom da nose poruku i da propovedaju evanđeosku poruku širom zemlje.
U svom srcu verujem da je on više voleo neuke od mudrih, jer ne želi da slava pripadne nijednom telu u njegovoj prisustvu. Verujem da je odabrao male, proste i prezrene da bi sveo stvari na ništa i da bi mudrost ovoga svet proglasio ludošću. Da je bilo drugačije, ljudi bi mogli reći da su te stvari učinjene čovečjom sposobnošću ili kroz manipulacijom ljudske mudrosti.
On je uzeo ropsko dete iz korpe spašavajući ga iz šaša Nila i poslao ga u palatu da primi obrazovanje za veliki izlazak kad je trebalo odvesti narod iz Egipta u obećanu zemlju. On je uzeo ovog čoveka Elizeja iza volujskog jarma.
Amos, još jedan prorok, rekao je: "Nisam bio prorok ni proročki sin... bio sam stočar i gajio sam smokve: ali me Gospod uze od stada i Gospod mi reče: 'Idi prorokuj mojem narodu Izraelu.'" Tako je to bilo; Bog je dolazio do običnih ljudi, te odabirao za svoje predstavnike i za svoje poslanike da nose božansko poslanje i da posrami mudrost ovoga sveta, te da učini ludim naše sisteme i naša verovanja stvorena po čoveku. U mom srcu kažem aleluja! Srećan sam da je to tako učinio. U njegovoj prisustvu nijedno telo ne može pripisati slavu sebi, jer sila Gospodnja i slava pripadaju samo njemu.
Došlo je vreme kada je Ilija trebao otići. Jelisije je to znao. Duhovnim otkrivenjem osetio je da će toga dana gospodar kojem je služio otići iz njegovog prisustva. Znao je da je došlo vreme da se uvaženi prorok Božiji premesti, ali sledio ga je sa istrajnošću kojoj se nije moglo prigovoriti. Prošao je svaki ispit i suočio se sa svakom krizom, a s obzirom da je prošao ispit, Bog mu je dao službu i ordinirao ga za proroka nad nacijom.
Želim da istražibo neke korake koje je ovaj prorok Gospodnji učinio pre negoli je izronio kao silan čovek Božji.
"A kad Gospod htede uzeti Iliju u vihoru na nebu, pođoše Ilija i Jelisije iz Galgala. I reče Ilija Jelisiju: Ostani ti ovde, jer mene Gospod šalje do Vetilja. Ali Jelisije reče: Tako živ bio Gospod i tako živa bila duša tvoja, neću te ostaviti. I dođoše u Vetilj. Tada dođoše k Jelisiju sinovi proročki koji behu u Vetilju i rekoše mu: Znaš li da će danas Gospod uzeti gospodara tvog od tebe? A on reče: Znam, ćutite." (2. Car. 2:1-3)
Jelisije je znao da će njegov gospodar biti uzet od njega. Znao je da će ga Bog odvesti kući. Kada tačno, to nije znao, ali je znao da će se to dogoditi toga dana.
U danima pre telegrafa i telefona, u vreme pre modernih sredstava komunikacija, običaj je bio da glasnici trče sa zapaljenom bakljom u ruci iz jednoga grada u drugi, iz sela u selo, iz zaselka u zaselak. Kad su u stara vremena snažni ratni brodovi španske armade prešli more, da se bore protiv Engleske, postojao je sistem brze komunikacije davanjem signalnih znakova vatrom na vrhu svake visoke planine upozoravajući ljude na opasnost, tako da je svaki pojedinac iz plemena mogao brzo se latiti oružja. Glasnici su trčali iz grada u grad, a kad su dosegli svoj cilj, bacili su baklju i njihovo je putovanje završilo, ali je na ostatcima žara neko drugi zapalio baklju i poput jelena potrčao sa novom porukom, to se ponavljalo iznova i iznova. Na taj se način cela zemlja digla na noge i sa svih strana su došli ljudi odgovarajući na poziv: "Na oružje! Na oružje!"
To je metoda koju je izumeo Bog, to je plan koji je u funkciju postavio Bog. Rekao sam vam ranije i želim ponoviti: učenici su zapalili svoje baklje na gorućoj baklji samoga Gospoda i držeći ih visoko, prešli mora, otišli u bliske i daleke zemlje, te ispričali Priču i izneli poruku. Uprkos sve zlobe zlikovaca, evanđelje se širilo, Priča se prenosila, a steg krsta bio je visoko podignut. A kada su ti ljudi umrli i otišli po svoju nagradu, drugi su zauzeli njihova mesta. Za taj zadatak oni su primili snagu sile s visine. Bili su neumorni u svom zadatku.
O kako bi hteo da se to čuje hodnicima moderne crkve! Kako bi hteo žigosati to neizbrisivim slovima na dušu svakog propovednika! Za mene je, prijatelji moji, srce evanđeoske priče, sam život, sama snaga modernog učeništva, to da je Isus Nazarećanin, završavajući svoju službu i ispunivši svoj zadatak, predao tu službu sa svom njenom silom, sa svom njenom vlašću, sa svom njenom slavom učenicima koje je ostavio. Ne bi smelo biti promene u metodi, ne bi smelo biti odustajanja od te sile, ne bi smelo biti smanjivanja tog standarda.
"Evo, učenici moji, Sveti Duh došao je na mene. On me pomazao da propovedam. Sveti Duh me pomazao da isceljuje bolesne, da otvaram oči slepcima. Tu je moja služba. Vaše učeništvo ne sastoji se samo od verovanja u mene i verovanja meni. Znam da me sad ljubite, ali nemojte počinjati propovedati i nemojte počinjati raditi dok sila koja je došla na mene ne dođe i na vas. Sveti Duh koji je došao na mene, doći će i na vas. Ostanite u Jerusalimu dok ne primite silu s visine, a onda ćete i vi biti u stanju da uđete u sinagogu, stanete iza propovedaonice i kažete: 'Duh Gospodnji je na meni. Duh Gospodnji je na meni...'"
KRŠTENJE SILOM
Prijatelji moji, to je krštenje Svetim Duhom. To je razlog zašto svaki član svake crkve, od pastora pa do najnižeg člana zajednice, mora biti iskren tražitelj Osobe, prisustva i sile Svetoga Duha, dok Sveti Duh ne uđe boraviti. Zbog toga je Isus rekao svojim učenicima da čekaju krštenje. Zbog toga je i nama koji živimo danas, naredio da čekamo.
A bez njega, šta vidite? Samo praznu službu bez manifestacije sile. Ništa ne zadržava ljude u crkvi, osim ako se ne bavimo sa njima kroz njihov želudac, kroz njihove uši i kroz njihove oči. Ništa ne privlači ljude crkvi osim humanitarne pomoći, drame i filmova. Crkva je postala nalik na klubove. Neprestano morate kuvati nešto zabavno da bi ste dotakli njihova osećanja umesto njihovih srca. A ako bi mnoge moderne crkve morale prestati raditi na svojim socijalnim aktivnostima, većina bi za šest meseci zatvorila svoja vrata. Osim toga one nemaju ništa šta bi zadržalo ljude. Bog nas žali kada moramo posluživati kafu i kolače da bismo namamili ljude Hristu! Bog nas žali, prijatelji moji, kad se moramo spustiti na svetske standarde i manipulacije, da bi smo sačuvali zajednicu.
Kažem vam, propoveda li se Hristovo evanđelje u silu Svetoga Duha, očituje li se sila ozdravljenja Nazarećanina. Ako imate crkvu koja je natopljena Duhom, ako je stavite i u pustinju, ljudi će znati kako da dođu do vaših vrata. Ljudi su gladni i umorni od površnosti. Ja želim Svetoga Duha i u svome srcu, taj osećaj prisustva Božjeg. To je bolje od krempita! To je bolje od večere!
Želim videti ozdravljenja male dece i radije ću to gledati nego filmove. Želim da vidim kako ljudi i žene plačući dolaze do krsta, a ne na neku modernu paradu, modernu zabavu i stvari koje pozivaju u članstvo u nekoj mlakoj crkvi.
O Bože, daj nam drugog Amosa, daj nam drugog Elizeja, daj nam drugog Mojsija! Daj nam nekoga, Gospode, ko će javno propovedati večne istine evanđelja. Aleluja! Bog ima darežljivu ruku i kažem vam, Duhom ispunjeni ljudi pobediće u ovoj velikoj bici pravoga protiv lažnog, i svetla protiv mraka, koja se vodi u ovim poslednjim danima.
MALE STVARI
Bog je odabrao Elizeja, jednog orača, paora, seljaka. Šta Bog može učiniti sa jednim oračem? Šta Bog može učiniti sa nekim ko svoj život potpuno posveti njemu! Neko je rekao: "Od svih žalosnih reči, najžalosnije su: 'Moglo bi biti ili mogao sam..."'
Kakva tragedija ako dođete do kraja svoga života svesni da niste bili što je Bog hteo da postanete! Postoji Božji plan za svaki život i postoji Božiji plan za vas. Kad vas je Bog spasio, gledao je u vas kao što otac gleda u svoga sina, kao što majka gleda u svoju kći. Majka za svoju kćer gradi dvorac u vazduhu, sanja o ovom i onom, da će biti ovo ili ono! Verujem da kada Bog, veliki Stvoritelj, Majstor koji je kadar stvoriti ljudske živote i oblikovati ljudska bića dok ne postanu ono što on želi da budu. Bog gleda u vaše i moje srce, u vaš i moj život, i on ima plan i program za svakoga od nas.
Skeptik na to može reći: "Zar to nije fanatizam!?"
Možda smo spaseni i možda još uvek primenjujemo silu krvi koja je jedina lozinka za slavu nebesku. Ne kažem da ćete otići u pakao, jer nećete, ali ono što govorim jeste ovo: to je tragedija, sramota, ruglo i promašaj od života. Zbog toga anđeli plaču, jer znaju da su neki od vas kojima je Bog bio sklon i za koje je Bog imao plan dozvolili da ih neki pastor, neka tašta ambicija odgovori od toga, dozvolili su da ih bližnji svojim smehom odgovore od toga, dozvolili da ih šale ljudi odgovore od toga.
Ne možete razumeti nikakvo iskustvo dok ga ne iskusite. Možete li razumeti aritmetiku pre negoli je naučite? Možete li razumeti algebru pre negoli je ne izučite? Možete li rešiti peti Euklidov problem pre negoli stvarno uđete u njega? Svakako da ne. Nemate pravo kritikovati krštenje u Duhu Svetom dok ga ne primite, a onda ga sigurno nećete kritikovati. Vaš posao nije da stojite napolju i gledate unutra, te pronalazite greške i uklanjate ih. Čovek koji stoji napolju i gleda unutra ne vidi ono isto što vidi čovek koji je unutra. Drukčiji je vidik, drukčija perspektiva stvari. A to je problem sa mnogim ljudima. Promašili su plan Božiji, a hvališu se kako poznaju "tajne Božje".
Moj brate, moja sestro, sa svetlošću neba koja silazi na moju dušu, verujem da je zapovest Gospodnja da čekate na krštenje Svetim Duhom, jer bez krštenja ne možete biti ono što Bog želi da budete, ne možete činiti što Bog želi da činite. Da je moguće, Isus bi odmah po svom vaskrsenju rekao svojim učenicima: "Učenici moji, sad ste svi spremni!" No, zašto je ustrajao na njihovu čekanju sile i "oblačenju u silu"? Zašto je ustrajao da ostanu u gradu? Zašto je ustrajao da se popnu u gornju sobu i čekaju tamo dok ne dođe obećanje Očevo i ne se ispune Svetim Duhom?
Često čujem: "Gospode Price, ja verujem u Svetoga Duha, to je sve što trebam", ili: "Mi verujemo u Svetog Duha, ali ne čekamo na krštenje, toga više nema".
Kakav dokaz imaš da je on - Sveti Duh - došao u tvoj život? Kakvo si svedočastvo ikada dao svetu da je Sveti Duh uzeo u posed tvoje srce i tvoj život?
Ne mogu verovati, da može postojati sila bez manifestacije sile. Ne mogu verovati da je moguće prisustvo neke sile neke njene očiglednosti. Ako zaista dobiješ Svetoga Duha, znaćeš to, a i svi oko tebe to će znati. Desiće se njeno izjašnjavanje.
ŽEZLO VLASTI
To je bilo ono što je Jelisije tražio. Crkveni su ga ljudi, proročke sinovi, hteli odgovoriti od toga. No, kad je došlo vreme da Jelisije prihvati plašt, stajali su daleko. Šta se više primičete da primite plašt, pomazanje od Boga, mnogi će se više povlačiti od vas, ali nikada neće otići tako daleko da vas ne bi mogli uznemirivati i kritikovati! Proročke sinovi sa "teološkog groblja" stajali su i gledali u jadnog Elizeja koji je išao za ogrtačem, a taj ogrtač je bio sila Svetoga Duha, bio je to Ilijin plašt moći i autoriteta.
Bog je pozvao Mojsija jer je hteo mu dati žezlo. Kad kralj drži žezlo, to znači da je kralj; žezlo je simbol vlasti. On vlada tim žezlom nad svim svojim oblastima. Bog je hteo da da žezlo Mojsiju te mu je rekao:
"Šta ti je to u ruci, Mojsije?"
Mojsije je rekao: "Štap."
A Bog je rekao: "Dobro. On će postati tvoje žezlo."
Jednog je dana zamahnuo sa njime nad Crvenim morem i vode su se razdelile, te je sav narod prošao po suvu. Bog je uzeo stvar koja je bila beznačajna, stvar od koje bi se ljudi okrenuli. On uzima prezrene stari na zemlji i pretvara ih u instrumente svoje slave.
I tako je došao jedan orač i išao za Ilijin ogrtačem, za Ilijin plaštom. Znao je da je to simbol njegove vlasti i želeo je da postane Ilijin naslednik. Bog ga je pozvao i znao je to. No, svakog čoveka kojeg pozove, Bog pre negoli mu da posao najpre iskuša. Znate li zašto morate čekati na krštenje u Svetome Duhu? Ne čekate vi na Boga, nego Bog čeka na vas. To je razlog čekanja. Kad bi svako primio krštenje onoga trenutka kada to zatraži Boga da ga krsti i kad bi svako primio samo po veri, svi bi mogli biti kršteni za jedan minut, bez ikakvog čekanja, bez ikakvog posvećenja, bez ikakvog predanja, bez ikakvog raščišćavanja svojih puteva, te bismo već ovaj vikend pogrešno koristili silu i carstvo bi Božije bilo na "zlom glasu". Zbog toga, Bog stavlja ljude prvo na test.
Možda će se neko pojaviti u utorak ujutro i reći: "Čekaš li?" "Da," "Baš si glup!" i tako dalje. Znate, tako radi đavao: "Još čekaš?" "Da. Još..." I tako podsmevanje pada na tvoju glavu. O, moj brate, moja sestro, kad dođe vreme testiranja, pokaži Elizejevu ustrajnost i nastavi, te će te Bog blagosloviti.
ODLUKA
Ilija je sa Elizej krenuo iz Gilgala. Iz Gilgala. Galgal znači krug ili prsten. Lepo ime za mesto. A to je mesto gde većina ljudi započne kad krene tražiti krštenje Svetim Duhom; trče u krug ne znajući ništa o njemu. Započnu hodati i završe na istom mestu odakle su krenuli, te dolaze k meni sa sto i jednim pitanjem: "Brate Price, zašto? Zbog čega? Kada?" Svi oni pokušavaju sve rešiti i odgovoriti na svako pitanje sebi na zadovoljstvo pre nego prime obećanje. Obično počnu u Galgalu, tako govoreći, trčeći u krug; stvaraju sebi stazu u krug i nikuda njome ne stižu.
Najbolje je da odete iz Gilgala. Napustite ga. Ne ostajte tamo ako ne radite ništa drugo nego se vrtite u krug. Postavljate hiljadu pitanja, ali to nije vaš posao. Vas je posao da budete poslušni Bogu. Pratite proroka Gospodnjeg, svoga Gospoda, krenite iz Gilgala.
KUĆA BOŽJA
Iz Gilgala su otišli u Betel; Betel je kuća Božija. Slava Gospodu! To je dobro mesto da se tu bude, divno mesto. Idite iz Gilgala, otidite iz trčanja u krug tamo gde je Bog, na mesto gde ćete sresti Boga. Betel je divno mesto za vas da otputujete onamo. Ali znajte, Isusova je majka izgubila Isusa u crkvi. Poznajem više ljudi koji su izgubili Hrista u crkvi. Možete poći onamo i pridružiti se u slavljenju Boga, te se nositi na blagoslovima drugih ljudi.
Hvala Bogu, možete ga naći u crkvi. Srećan sam zbog toga. Ali lako je otpasti. Zbog toga, ja se ne želim nositi na iskustvu nekog drugog. Ja jednostavno ne želim pozajmljenu radost od drugih ljudi. Želim imati svoju sopstvenu. Ne želim se osećati srećnim jer čujem druge ljude kako govore šta je Isus učinio za njih, želim da se i ja mogu dići i reći šta je on učinio za mene. Kad neko drugi govori o slavnim iskustvima u Gospodu, želim reći: "Gospode, i ja želim takvo iskustvo." Bog mi ih je obećao, a obećao ih je i vama. Svako od vas može biti ispunjen Svetim Duhom.
Ilija je rekao Jelisiju: "Ostani ovde, Bolje da ostaneš ovde. Ovo je Betel, ovo je kuća Božija." "Ne", rekao je, "idem s tobom." I otišli su u Jerihon. Jerihon znači "miomirisni mesto". To je tumačenje imena Jerihon. Divno mesto. Mesto cveća i miomirisa. To mora biti slavno mesto, čudesno mesto. Nećete dugo biti tu kad u svojoj duši počnete dobijati samo malo svetla sa neba.
Razgovarao sam sa jednim čovek koji je obe svoje ruke stavio na moja ramena i rekao: "Gospodine Price, kao da sam u nebu; čuo sam muziku neba, primio sam blagoslov Gospodnji u svojoj duši i osetio silu kako prolazi kroz moje telo." Ti su u Jerihonu, brate moj. Dobijaš pred ukus Božanske slave, dobijaš dodir pre negoli dobiješ stvarnu stvar.
Neko ti dolazi i kaže: "Primio si blagoslov, zar ne?"
"Da."
"Primio si krštenje."
Nastavi dok sasvim ne prođeš kroz to iskustvo. Da sam ja svoje krštenje uzeo osećanjima, izgubio bih ga. Kad sam u Prvoj baptističkoj crkvi u San Hoseu čekao na krštenje, sećam se da se tamo poslednje dve večeri desetak puta dogodilo nešto da kada bi osećaj bio dokaz, mogao bi skočiti i posvedočiti da je krštenje svuda oko mene! Zapljuskivali su me talasi slave; Bog me dotakao i anđeli su raširili svoja krila. Spustio se miomiris i ušao u moje nozdrve. A kada sam stvarno prošao kroz to, dogodila mi se ista stvar kao Petru, Jakovu, Jovanu i svima ostalima u gornjoj sobi. Da! I srećan sam što je bilo tako, jer da nije bilo tako, čitavo bi se vreme pokušavao da ubedi da sam primio krštenje. A to je jedno strašno stanje za čoveka! Srećan sam da nije tako. Samo su dve klase ljudi na svetu: ljudi sa krštenjem i ljudi koji raspravljaju o tome! Ja sam primio krštenje.
Rekao je: "Idem u Jerihon." Jerihon je miomirisni mesto. A kad je krenuo, trčao je u krug, a onda je dospeo u kuću Božiju. To je divno mesto. No, ako želimo dobiti miris neba, moramo poći dalje. Sad se već približavamo.
Ilija je rekao Jelisije: "Ostani ovde." Da je Jelisije ostao, Ilija bi bio najrazočaraniji čovek na svetu. Jelisije nije hteo da ostane. Znao je šta radi: testirao je Jelisija. A onda ga je odveo na stranu i rekao mu: "Ostani ovde. Zašto me slediš?"
U drugu ruku, proročki sinovi, propovedničko društvo, naporno su radili skrenu pažnju Jelisiju. Znate li da su i oni znali istinu? O da, znali su. Imali su spoznaju, ali su se odrekli sile. Oči su im se tek malo otvorile kad su videli šta je Jelisije učinio.
"Kuda ideš, Ilija?"
"Idem na Jordan."
Jordan znači "priticati". Neće proći mnogo vremena i nešto će početi priticati. Nešto pritiče, pritiče, pritiče. Pritiče slava Gospodnja. To je to. Blagoslov Gospodnji dolazi i sila Gospodnja pritiče, aleluja! Možete je osetiti. Slava Gospodu! Sve bliže, bliže, bliže!
Kad su stigli do Jordana, Ilija je skinuo ogrtač i udario povodi. Ne verujem da se ogrtač smočio kada je dotakao vodu, jer ga je ponovo bacio na sebe. Gospod je tome pripomogao. Ilija je krenuo prolazom, a kad je pogledao oko sebe, Jelisije je bio odmah iza njega! Kad su prešli reku, Ilija je rekao: "Zašto me slediš?"
A Jelisije je odgovorio: "Gospodaru, znaš šta tražim. Želim tvoj plašt. Želim tvoj ogrtač." "Da mogu naslediti dvostruki deo tvoga duha." "Želim ono što je Bog dao tebi. Otkako sam ostavio volujski jaram, otkako sam ostavio očeva polja, gladujem za živim Bogom. Ja sam samo orač, bez Božjeg pomazanja ne vredim niti mogu mnogo."
Rekao sam vam da je Amos bio samo čuvar stada, David pastir, a Mojsije ropsko dete, ali ih je Bog upotrebio. Danilo je bio u sužanjstvu, rob, a Bog ga je u onoj zemlji postavio odmah do kralja, stojeći uz njega u svakoj potrebi.
"Želim tvoju silu, želim duha, želim dvostruki deo tvoga duha!" Ilija je rekao: "Teško stvar tražiš, Jelisije. Ipak, ako me vidiš kako odlazim, biće ti tako. Ali ako me ne vidiš, razočaraćeš se..."
PREMEŠTANJE
Dok je govorio, Bog je poslao ognjena kola, te je Ilija ušao u njih i krenuo gore prema slavi. Gore, gore, gore ode Ilija, a Jelisije koji gleda sa zemlje iznenada vidi kako plašt leprša, pada prema zemlji, te potrči i zgrabi ga. Proročki su sinovi sve to gledali, širom otvorenih očiju. Jelisije je uhvatio ogrtač i prebacio ga preko svojih ramena!
Krštenje u Duhu Svetom znači "pasti na"; Sveti Duh biva izliven sa neba i pada na čoveka. On prožima čitavo njegovo biće dok svaki delić nije natopljen Duhom Božjim.
Dok su se proročki sinovi čudili, Jelisije je krenuo prema Jordanu, a kad je stigao do reke, skinuo je ogrtač, udario sa njime po vodi i rekao: "Gde je Gospod, Bog Ilijin!?" Vode su se razdelile i on je prešao po suvom, a kada je stigao na drugu stranu, te krenuo da radi delo silnoga proroka Božjeg.
I vi možete imati tu silu. To je ono što Bog želi za svakoga od nas. "Šta tražiš, Petre? Šta tražiš, Jovane? Šta tražiš, Marijo?"
"Tražimo ono što je Gospod rekao da trebamo imati; istog Svetoga Duha koji je došao na njega u obliku goluba, istog Svetoga Duha koji je pomazao našeg Gospoda. Tražimo i molimo za isto izlivanje treće osobe Trojstva u duhu i sili."
Otišli su u gornju sobu i verujte mi, videli su tu Isusa. Ilija je rekao: "Tražiš tešku stvar, ali ako me vidiš kad budem uzet..." Propovednici koji nemaju Hrista nikada ne mogu biti kršteni Svetim Duhom. Čovek bez krvi Hristove u svome verovanju nikada ne može biti kršten Svetim Duhom. To je veliki preduslov. Isusa možete videti kao Spasitelja sveta u pravom svetlu kroz njegovu smrt pomirenja, kroz njegovu žrtvu. U svom ga verovanju vidite ga kako visi na golgotskom krstu. U svom evanđelju imate krv pomirenja. Tada vidite da postoji nada za vas. Ako to ne vidite, to vam je prvo potrebno. Nakon izvornog iskustva novog rođenja i spoznaje Božjih stvari, znate definitivno kada je Hristova krv očistila vaše srce od greha. Slava Gospodu!
Gospod je rekao: "Ostanite u Jerusalimu dok se ne obučete u silu." I tako su čekali u gornjoj sobi. Čekali su i čekali, i čekali. Gospod je bio na svome putu u večnu slavu i upravo kad je prošao kroz nebeska vrata, njegov je plašt, s visine, lepršajući silazio deset dana, a kada je stigao, dogodilo se čudo: podelio se u stotinu dvadeset komada i pao na ramena svakoga muškarca i svake žene na onom mestu, te su se ispunili Svetim Duhom i počeli govoriti u drugim jezicima, kao što im je Duh davao da izgovaraju.
I Petar i Jovan dobili su svoj plašt, i krenuli su na molitvu u hram želeći da se voda razdeli. Petar je rekao: "Gde je Gospod, Bog Ilijin? Gde je Hristov Sveti Duh? Gde je Spasiteljeva sila? Ovde je hromi čovek koji ne može hodati." Gospod je rekao: "Petre, upravo je ovde." A Petar je rekao: "U ime Isusa Hrista Nazarećanina, digni se i hodaj!" Čovek je skočio, a to je jednako veliko čudo kao i čudo razdeljene vode. A kad je ušao u hram, skupilo se veliko mnoštvo i videlo starog prosjaka koji je ležao svakodnevno pred krasnim vratima.
"Čine li ti ljudi isto što i Isus? Imaju li ti ljudi istu silu kao Hrist? Mislio sam da smo se toga rešili."
Ne, niste. Aleluja! Ne, niste! I propovednici i sveštenici stajali su čudeći se. A Petar je rekao: "Dođite Isusu. On je živ; uzašao je. Sveti Duh sišao je na nas." I obratilo se pet hiljada ljudi. Slava Gospodu!
Niste li gladni krštenja? Ne želite li Gospoda u svoj njegovoj punini? Ne želite li isto pomazanje silom? Ne želite li isto ispunjenje; prisustvo istog Duha Svetog? O, molim Boga da dođe u svako srce i u svaki život, ovde vas koji ste prisutni.
Želite li površno ili izvorno iskustvo? Želite li zabavu ili želite Hrista? Želite li ritual i hladan formalizam ili želite silu i oganj blagoslovljenog Duha Svetog? Verujem da u ovim danima moramo stajati u centru tabora i vikati: "Ko je na Gospodnjoj strani?"
Kad Sveti Duh dođe u vašu crkvu, kad se posvetite i predate kao što se treba predati, vaše zabave, večere, bazari i sav posao sa dramama izaći će kroz zadnja vrata. To se dvoje ne meša. "Kuća moja neka bude kuća molitve." Tako to treba biti u ovim danima u kojima živimo.
Ako niste zadovoljni, onda ste gladni krštenja, a neki od vas to i znate. Ako je u vašem srcu čežnja te vapiti Bogu da dođe i nastani se u vama, u licu Svetoga Duha, to je ono što vam je potrebno. Iz dubine svoga srca preklinjem vas da tražite Gospoda u svoj njegovoj punini i da se pozdravite sa ovim zlim, grešnim i starim svetom i da se pozdravite sa površnošću, sa ispovedanjem bez posedovanja i sa praznom ljušturom od hrišćanstva, te da sebe prinesete na oltar, svaki za sebe da kaže: "Gospode, ja sam kandidat; trebam te, želim te i dolazim k tebi."
Jedna mi je gospođa neki dan poslala pismo u kojem kaže: "Gospode Price, bila sam na tački da tražim krštenje, ali neko me posetio i rekao mi da budem pažljiva kako molim i šta činim." Prijatelji moji, kad sam pročitao pismo te žene i otkrio šta joj je neko rekao, bilo je to kao da mi je neko zario nož u srce zbog gotovo bogohulnih reči koje je napisala. Ne možete mi reći da će Bog dati kamen onome ko iskreno dođe k njemu i traži hleb; da će vam dati otrov, ako ste gladni. Ako ste gladni i dolazite u iskrenoj nameri k njemu, te vapite za ničim drugim nego za onim što je vam je Isus Hrist rekao, neće vam Bog dati nešto zlo! Koga ćete slušati? Priče ljudi ili Gospoda?
Ne želim da tražite krštenje samo zato što ja to tražim od vas. Želim da čujete poziv Božiji, želim da osetite u svome srcu kako vas sam Gospod vuče k tome, želim da čujete glas blagoslovljenog Duha Svetog. Moramo čekati, a Gospod će biti dobar kao i njegova reč.
Neki dan slučajno sam podigao fotografiju snimljenu pre dvadesetak godina. U ono vreme nosio sam brkove. Moje su se ćerke smijale iz mene, a i ja sam se sam morao smejati. Daleko sam bolje tada izgledao nego sada, barem ja tako mislim. Niko drugi tako ne misli, osim mene, i to me teši. Gledao sam u fotografiju i s njom u ruci otišao do ogledala. Tada sam imao tamnu kosu, a sada je siva. Zahvalan sam Bogu da se osećam dobro.
Propovedam 24 godine; to je dosta vremena, četvrt veka, ali propovedaće ću dok Isus ne dođe. Postajem prilično umoran, ali najveća ambicija u mom životu, i pred Bogom to kažem, da bu radije to nego da mi sad neko priđe i ponudi milion dolara da prodam svoga Gospoda. Ne bi to učinio. Novac će izbledeti i nestati. Svako danas trči za novcem. Ja ništa na svetu ne bi menjao za najveću ambiciju svog života. Reći ću vam šta je to: Kad moji dani putovanja završe te vidim Čoveka koji je umro za mene, želim se baciti na kolena, pogledati u njegove divne oči i slaviti ga, jer me spasio, a onda, ako mi kaže: "Dobro, valjani i verni slugo! Bio si veran", to će za mene biti nebo! Budem li mogao pogledati u njegovo lice, te znati da sam bio iskren prema njegovoj poruci i da sam obavio sve što je od mene tražio, to je ono što želim. Želim položite svoje snoplje do njegovih blagoslovljenih nogu. A vi? Avi?
On nas poziva da nas ispuni Svetim Duhom. On ima plan za vaš život, a on se nikada ne može ostvariti ako niste ispunjeni Duhom. Jednog ćete ga dana videti, a ja želim da i vi dođete radujući se, te da položite svoje snoplje do njegovih blagoslovljenih nogu.
Divan je autobiografski zaključak svog vlastitog života, koji je zapisao Pavle: "Plemeniti sam borbu izvojevao, trku dovršio, veru sačuvao" (2. Tim. 4,7). Ne želite li i vi to moći reći na kraju svog života? Tražite Svetoga Duha, čekajte ga dok ne siđe na vas. Budite voljni podneti sramotu za Čoveka koji je umro za vas; budite spremni smatrati to svakom radošću što možete živeti za Čoveka koji je umro za vas, te očuvati svoju privilegiju što možete nositi svoju zapaljenu baklju kroz mrak ovoga sveta. Budite ispunjeni Duhom i vaše će srce biti ispunjeno njegovom ljubavlju.
