Naslovna » U Hristu » Propovedi » ....

Blago u zemljanim posudama

Watchman Nee
"Jer vam nećemo, braćo, zatajiti nevolju našu koja nam se dogodi u Aziji kad nam je bilo preteško i preko sile tako da se nismo nadali ni živeti. Nego sami u sebi rasudismo da nam valja pomreti, da se već ne uzdasmo u sebe nego u Boga koji podiže mrtve." (2. Kor. 1,8-9)

"Ali kad sam ovo hteo, eda li sam dakle šta nepristojno činio? Ili što se nakanjujem, da se po telu nakanjujem, da bude u mene da da, a ne ne?"  (2. Kor. 1,17)

"... da opet ne dođem k vama u žalosti..." (2. Kor. 2,2)

"I pisah vam ovo isto..." (2. Kor. 2,3)

"Jer od brige mnoge i tuge srca napisah vam s mnogim suzama, ne da biste se ožalostili nego da biste poznali ljubav koju imam izobilno k vama." (2. Kor. 2,4)

"Počinjemo li se opet sami hvaliti vama? Ili trebamo kao neki preporučene poslanice na vas ili od vas?" (2. Kor. 3,1)

"Ne da smo vrsni od sebe pomisliti šta, kao od sebe, nego je naša vrsnoća od Boga. Koji i učini nas vrsnim da budemo sluge novom zavetu, ne po slovu nego po duhu; jer slovo ubija, a duh oživljuje." (2. Kor. 3,5-6)

"Ali ovo blago imamo u zemljanim sudovima, da premnoštvo sile bude od Boga, a ne od nas. U svemu imamo nevolje, ali nam se ne dosađuje; zbunjeni smo, ali ne gubimo nadu. Progone nas, ali nismo ostavljeni; obaljuju nas, ali ne ginemo. I jednako nosimo na telu smrt Gospoda Isusa, da se i život Isusov na telu našem pokaže." (2. Kor. 4,7-10)

"Jer budući u ovom telu, uzdišemo otežali; jer nećemo da se svučemo, nego da se preobučemo, da život proždere smrtno." (2. Kor. 5,4)

"Zato i mi odsad nikoga ne poznajemo po telu." (2. Kor. 5,16)

"Slavom i sramotom, kuđenjem i pohvalom, kao varalice i istiniti, kao neznani i poznati, kao oni koji umiru i evo smo živi, kao nakaženi, a ne umoreni, kao žalosni, a koji se jednako vesele, kao siromašni, a koji mnoge obogaćavaju, kao oni koji ništa nemaju a sve imaju." (2. Kor. 6,8-10)

"Jer kad dođosmo u Makedoniju, nikakav mir nemaše telo naše, nego u svemu beše u nevolji: spolja borbe, iznutra strah." (2. Kor. 7,5)

"A sam ja, Pavle... koji sam pred vama ponižen prema vama, a kad nisam kod vas, slobodan sam prema vama." (2. Kor. 10,1)

"Jer ako se šta i više pohvalim vlašću našom koju nam dade Gospod na popravljanje, a ne na kvarenje vaše, neću se postideti." (2. Kor. 10,8)

"Jer su poslanice, veli, teške i jake, a kad je telom pred nama, slab je, i reč njegova ne valja ništa." (2. Kor. 10,10)

"Jer mislim da ni u čemu nisam manji od prevelikih apostola. Jer ako sam i prostak u reči, ali u razumu nisam. No u svemu smo poznati među vama." (2. Kor. 11,5-6)

"I da se ne bih poneo za premnoga otkrivenja, dade mi se žalac u meso, anđeo sotonin, da me ćuša da se ne ponosim. Zato triput Gospoda molih da odstupi od mene. I reče mi: Dosta ti je moja blagodat; jer se moja sila u slabosti pokazuje sasvim. Dakle ću se najslađe hvaliti svojim slabostima, da se useli u mene sila Hristova... jer kad sam slab onda sam silan." (2. Kor. 12,7-10)

"Jer oružje našeg vojevanja nije telesno, nego silno od Boga na raskopavanje gradova, da kvarimo pomisli." (2. Kor. 10,4)

PAVLE U DRUGOJ KORINĆANIMA

Sve što Pavle govori u Drugoj poslanici Korinćanima od 1. do 13. poglavlja, sve to bi smo mogli sažeti u njegovim rečima u 4. poglavlju: "Ali ovo blago imamo u zemljanim sudovima." U 1. poglavlju vidimo da je ovo blago bilo stavljeno u zemljanu posudu. Od 3,1 pa do kraja poslanice vidimo zemljanu posudu u jednoj a blago u drugoj ruci. Međutim, možemo videti i to da ta zemljana posuda ne sprečava blagu sjati. Zemljana posuda ne može sakriti snagu nebeskog blaga.

Druga Korinćanima nam pokazuje Pavlovu službu, a iz njegove službe susrećemo Pavla kao čoveka, tj. vidimo da je i on bio zemljana posuda, poput nas.

IDEALAN HRIŠĆANIN

Kad sam tek postao hrišćanin, imao sam svoju vlastitu zamisao o idealnom hrišćaninu i nastojao sam učiniti sve šta je god bilo u mojoj moći da i budem takvim hrišćaninom. Mislio sam, da ako bi nekako postigao taj zacrtani ideal, tada postigao samu duhovnu savršenost. Hteo sam biti savršen, i imao sam svoju vlastitu zamisao i merilo za savršenog hrišćanina.

Držao sam, da ću biti savršen ako postignem taj standard. Mislio sam, da se savršeni hrišćanin smeši od jutra do sutra. Ako lije suze, mislio sam da to onda nije život pobede, nego poraza. Čak bi rekao i da greši. Mislio sam da savršeni hrišćanin treba biti hrabar, neustrašiv i odvažan u svakoj situaciji. No, ako se nečega plaši, rekao bi da on onda nema vere. Rekao bi da nije savršen, jer se ne pouzdaje potpuno u Gospoda. Isto sam tako mislio da savršeni hrišćanin nikada nije žalostan. Ako je neko žalostan, sumnjao bi da je on dostigao savršenstvo. Mogao bi spomenuti još mnoge druge moje kriterijume "savršenstva", ali nije vredno ih spominjati. Verujem da mnoga mlađa braća i sestre u Hristu, možda imaju neke svoje ideale, kakvi bi hrišćani trebali biti. No, ne kritikujem, jer sam i sam običavao razmišljati na takav isti način.

PAVLE JE BIO ČOVEK

Jednog sam dana čitao odlomak u Drugoj Korinćanima gde se kaže da je Pavle bio žalostan. I zapitao sam se: "Je li to Pavle zaista bio žalostan?" Pročitao sam i da je prolio mnoge suze. Pitao sam se: "Je li to Pavle plakao?" Pročitao sam da je Pavle trpeo i da je bio žalostan. Pitao sam: "Je li to Pavle trpeo i bio žalostan?" Pročitao sam da je bio opterećen tako teško da je gubio nadu u život.

Pitao sam: "Je li Pavle izgubio nadu?" I dok sam čitao dalje, uvideo sam da su bile mnoge stvari o kojima ja nikada nisam ni razmišljao. Nikada ne bi pomislio da je Pavle imao takve probleme. Počeo sam primećivati da je Pavle bio vrlo blizak, nikako ne daleko ispred nas, ili različit od nas. Pavle je bio neko koga sam znao; nije mi bio stranac. Poznavao sam ga, jer sam uvideo da je i on bio samo čovek, poput mene.

BLAGO OČITOVANO U ZEMLJANIM POSUDAMA

Mnogi ljudi imaju neku svoju zamisao o idealnom hrišćaninu. Ali znajte, taj smo ideal mi stvorili, a ne Bog. Idealni hrišćanin po našem kalupu ne postoji. Svi smo mi kao jedna zemljana posuda, ali posebna karakteristika te zemljane posude je ta, da je u nju stavljeno nebesko blago. Ovo blago nadilazi i zasenjuje zemljanu posudu, i ono se očituje iz nje (svetli iz nje). Dakle, ovo je značenje hrišćanstva i onoga šta znači hrišćanin.

U Pavlu vidimo čoveka koji se bojao, a ipak je bio hrabar. Bio je uznemiren u srcu, ali je imao nadu. Bio je okružen neprijateljima, ali nije bio sputan. Iako je bio progonjen, nije se osećao odbačenim ili ostavljenim. Činilo se da je bio smrtno obaran, ali nije umro (2. Kor. 4,7-9). Vidimo i njegovu slabost, ali kad je i bio slab, onda je bio jak (2. Kor. 12,10). Vidimo ga da je na svome telu nosio Isusove patnje, ali Isusov život koji se očitovao na njegovom telu (2. Kor. 4,10). Vidimo da je bio klevetan, ali je imao i dobro ime. Činilo se da druge zavodi, ali bio je iskren. Činilo se da nije poznat, ali su ga svi poznavali. Činilo se kao da umire, ali je živeo. Činilo se da je kažnjavan, ali ne na smrt. Činilo se da je žalostan, ali se uvek radovao. Činilo se da je siromašan, ali je mnoge obogatio. Činilo se da nema ništa, ali je imao sve (2. Kor. 6,8-10). Dakle, ovo je stvarni hrišćanin. Ovo je stvarno hrišćanstvo.

Može se reći da je hrišćanin osoba u kojoj postoji skladan paradoks. Biti hrišćanin znači imati život u kojem je neshvatljiv duhovni paradoks. Neki ljudi misle da postoji samo nebesko blago, ali ne i zemljana posuda. Drugi misle da ih zemljana posuda sprečava da idu dalje, da je zla. Ljudska je misao uvek ovako ekstremna. Mi mislimo da bi bilo idealno imati samo nebesko blago. I mislimo da nas zemljana posuda sprečava napredovati. Međutim, vidimo da je pred Bogom ovo blago smešteno u zemljanu posudu. Zemljana posuda nije uništena i ona ništa ne kvari. Nebesko blago je u zemljanoj posudi. To je činjenica

BOŽJA SNAGA SE OČITUJE U LJUDSKOJ SLABOSTI

Apostol je rekao da ima trn u telu (2. Kor. 12,7). Ne znam šta je bio taj trn, ali znam da je taj trn Pavla činio veoma slabim. Molio je Gospoda u vezi toga tri puta, nadajući se da će to Gospod ukloniti. Međutim, Gospod mu je rekao: "Dosta ti je moja milost", što znači: "Moja će snaga zaseniti ili prekriti ovu tvoju slabost." To je hrišćanstvo. Hrišćanstvo ne isključuje slabost niti ono gleda samo u Gospodnju snagu. Hrišćanstvo znači, da se Gospodnja snaga očituje u čovečjoj slabosti, da se kroz moju slabost može očitovati Božja sila.

Dopustite mi jedan primer. Jednom sam bio ozbiljno bolestan. U dva meseca, triput sam bio na rendgenu i svaki put je nalaz bio vrlo loš. Molio sam i verovao, nadajući se da će Bog izlečiti ovu moju bolest. Povremeno bi mi snaga bila veća nego inače. Pred Bogom sam priznao da sam primio tu snagu, ali sam bio vrlo ljut što nisam znao razlog, zašto se Bog ovako prema meni ponaša. U određenim trenucima bi bio dobro i pun snage, ali bi kasnije bez upozorenja ponovo klonuo. Kakva je bila korist Bogu, da mi daje tu privremenu snagu? U srcu sam bio vrlo bolestan. Dok sam jednoga dana čitao Bibliju, naišao sam na 2. Kor. 12. Ovde je Pavle tri puta molio Boga u vezi svog trna, ali Gospod nije bio voljan išta učiniti za njega.

Umesto toga, rekao mu je: "Dosta ti je moja milost." Zbog trna, Gospod je povećao svoju milost nad Pavlom. Gospod je povećao i svoju silu zbog Pavlove slabosti. Tu sam uvideo šta je hrišćanstvo. Dok sam ležao u krevetu, tražio sam Gospoda da mi jasno pokaže šta sve ovo znači. I primio sam sliku kao da sam u lađi, na reci. Za plovidbu, lađa je zahtevala dubinu vode od tri metra. Međutim, u reci je bila stena visoka metar i po od dna. Ako bi Gospod hteo, mogao bi lako ukloniti taj veliki kamen i pustiti da lađa prođe, ali se tu pojavljuje pitanje: Da li bi za mene bilo bolje ukloniti stenu ili povisiti nivo vode u reci za metar i po? Bog me je zapitao: "Šta bi bilo bolje? Ukloniti veliki kamen ili povisiti nivo vode?" Rekao sam Gospodu da bi bilo bolje povisiti nivo vode.

Od tog dana dalje, mnoge su od mojih poteškoća nestale. Ne usuđujem se reći da više nikad nisam bio kušan, ali slava Bogu, iz te sam objave otkrio da Bog ima i druge načine na koje može ispuniti moje potrebe ili rešiti moje probleme.

To je hrišćanstvo. Ponavljam, hrišćanstvo ne uklanja veliko kamenje; ono podiže nivo vode. To je hrišćanstvo. Postoje li nevolje? Da, svi mi imamo nevolje. Postoje li kušnje? Da, svi smo mi kušani. Postoje li slabosti? Da, svi ih mi imamo. Božja sila se očituje u slabosti, upravo kao što se i naše nebesko blago u očituje kroz zemljanu posudu.

PARADOKSALAN DUHOVNI ŽIVOT

Želim naglasiti ovo, da nijedan hrišćanin nema takvu zemljanu posudu koja bi bila toliko (mnogo) zemljana da bi sprečavala očitovanje Gospodnjeg blaga kroz njega. Upamtite, koliko god da smo slabi, kroz nas se može očitovati Gospodnje blago. Zbog toga i vidimo taj duhovni paradoks u Pavlu, ali i u nama. Pavle je bio iskren čovek. Hvala Bogu, što je Gospod sjao i izbijao iz njega. On nije bio čovek bez osećaja. Ali je u svojoj žalosti govorio: "Uvek se radujem." On se nije neprestano radovao niti se neprestano žalostio; već se u svojoj žalosti neprestano radovao.

Dopustite mi da vam kažem da je ovo posebna karakteristika hrišćanstva. Smešak zna da postoji i dok suze teku. No, mnogi hrišćani misle da mogu postići takvo stanje, u kojem nikada više neće biti žalosni ili uznemireni. Postoje i drugi koji su neprestano žalosni i uznemireni. Ovo znači samo jedno: da se nebesko blago nije očitovano u njima, ono biva od njih samih sputavano, zaklonjeno.

Neka braća su me pitala zašto su tako slabi. Rekao sam im da slabost uopšte nije važna; postaće jaki. Jedan me brat pitao što bi trebao napraviti jer je učinio nešto strašno. Rekao sam mu da to nije problem, jer je najvažnije to da je u nas Bog stavio blago. Ne moramo se pretvarati sređujući zemljanu posudu. Ne moramo gajiti određeni ton ili stil. Sve dolazi od Boga. Blago se može očitovati iz nas, iz zemljanih posuda.

Mnogi hrišćani imaju život i hod koji je pre izveštačen; oni ne pokazuju blago. Oni imaju samo ljudski trud, predstavu i spoljašnje ponašanje. Međutim, normalan hrišćanski život je onaj u kojem se nalazi i sumnja u trenucima najveće sigurnosti. To je onaj život u kojem se neko nalazi slabim i u trenucima svoje najveće snage, bojažljiv i usred stvarne hrabrosti pred Bogom, sumnjajući u trenucima najveće radosti. Takav paradoks potvrđuje da je nebesko blago pohranjeno u zemljanoj posudi.

LJUDSKA SLABOST NE OGRANIČAVA BOŽJU SNAGU

I konačno, hteo bi reći da sam posebno zahvalan Bogu što nikakva ljudska slabost ne može ograničiti Božju silu. Šta mi mislimo u svome srcu? Skloni smo misliti: ako je prisutna žalost, ne može biti radosti; ako su suze, ne može biti slavljenja; ako je slabost, ne može biti snage; ako je pritisak sa svih strana, potrebna je stega; ako je oborenost, treba biti uništenje; ako su sumnje, trebali bi smo biti u stanju verovati. Ali sada bi hteo glasno reći da to nije istina.

Bog želi da stignemo do tačke sa koje ćemo videti da je svako ljudsko biće samo zemljana posuda koja sadrži Božje blago. Sve ljudsko je samo zemljana posuda za blago Božje. Ništa ljudsko ne može sakriti blago Božje. Ne moramo biti razočarani kada se susretnemo sa razočaranjem. Iako sami to ne možemo, trebali bi smo dopustiti da nešto pozitivno izađe iz toga, a kad izađe, ono tada sja bolje, svetlije i blistavije. Mnogo puta nakon molitve sumnjamo i mislimo da je sve gotovo. Međutim, kada dođe vera, ona očituje ovo blago, usprkos poslednjim ostacima sumnje. Vera blago čini slavnijim. Božje se blago može očitovati u zemljanoj posudi. Ovo je duhovni paradoks; to je saznanje dragoceno za svakoga hrišćanina. I upravo u smislu ovog duhovnog paradoksa mi živimo i učimo spoznavati našega Boga.

Dok idemo tim putem, otkrivamo nesagledivost duhovne protivrečnosti koja je u nama. Kako vreme prolazi, nalazimo da je ovaj razmak, ovaj ponor uvek sve širi; protivrečnost u nama uvek je sve naglašenija. U isto vreme, blago se očituje sve jasnije. A zemljana posuda ostaje zemljana posuda. Kakva divna slika! Otkrivamo čoveka čije izvorne karakteristike ostaju netaknute, no Bog mu daje strpljivost daleko izvrsniju od njegove prirodne povučenosti (strpljivosti). Bolje je videti čoveka u kojega je Bog stavio poniznost, nego videti prirodno suzdržanu osobu. Bolje je videti čoveka u kojeg je Bog stavio krotost, nego videti nekoga ko je po prirodi slab i nemoćan. Bolje je videti nekoga u kojem stanuje sila Božja, nego videti prirodno jakog čoveka.

Unutrašnja je razlika ogromna. Malo je važno kakva smo zemljana posuda; u nju uvek može ući blago. Zemljana posuda ostaje zemljana posuda, ali je ona sad ispunjena posuda. Svi slabi ljudi misle da su previše zemljani; njihove su posude pune blata i bez nade su. Molim vas, upamtite, nemamo razloga biti razočarani ili uznemireni. Što je god duhovno, jako, snažno i dolazi od Gospoda, može se očitovati u nama i sjati sjajnije i biti veće kroz našu zemljanu posudu. S obzirom da je to tako, možemo videti kolika je velika važnost i slava nebeskog blaga.

Braćo i sestre, sve zavisi od blaga. Ako imamo to blago, mnogi će to već saznati.

Tagged: slabost| bolest| patnja|
"Greh svoj kazah Tebi, i krivice svoje ne zatajih; rekoh: Ispovedam Gospodu prestupe svoje; i Ti skide s mene krivicu greha mog."
- Psalam 32:5

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 591
Ukupno: 2339140
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/propovedi/nee_posuda.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.