Naslovna » U Hristu » Propovedi » ....

Šta moram da učinim da se spasim?

D. L. Moody

Na ovom svetu ne postoji važnije pitanje od pitanja: "Što moram učiniti da se spasim?" Verujem da ne postoji čovek koji ne bi želeo imati odgovor na ovo pitanje.

Čuo sam da je jedan čovek prošle večeri, dok je izlazio odavde, rekao: "Ne verujem u trenutno obraćenje. Ne verujem u ono što je propovednik večeras govorio: da čovek može ući ovamo kao grešnik i izaći kao hrišćanin."

Ali, ja vam želim reći da ja ne verujem u nikakvo drugačije obraćenje. Ne verujem da na ovom svetu postoji obraćenje koje nije trenutno, te želim da upamtite ovo: možda mnogi ne znaju dan ili sat kad su se obratili, ali to ne mijenja veliku činjenicu da je to bio trenutak kad su prešli iz smrti u život, da je to bio trenutak kad su se rodili u Carstvo Božje. Morao je postojati taj trenutak kad se njihovo ime zapisalo u "Knjigu života".

Moralo je postojati vreme kad smo bili izgubljeni i vreme kad smo postali spašeni, ali možda nismo bili svesni kad se ta promena dogodila. Verujem da je obraćenje kod nekih poput izlaska sunca, a kod drugih poput bljeska meteora. U očima Božjim oboje je trenutno. Postoji trenutak kad se život počne pojavljivati, kad mrtva duša počne oživljavati.


Nojeva barka

Želim vam ove večeri pokazati neke biblijske ilustracije. Kao prvo, postojala je barka. Jednoga trenutka je Noje bio izvan barke, a drugog u barci. Upamtite, bila je to barka koja je spasila Noja, a ne njegovi osećaji, njegove suze, njegove molitve. Spasila ga je barka. Da je pokušao načiniti barku od svojih osećanja, svojih molitvi ili svoga života, voda bi ga odnela i potonuo bi sa ostalima. Ali vidite, bila je to barka koja ga je spasila.

Kad sam bio u Manchesteru, jedne sam nedeljne večeri otišao gore na balkon da razgovaram sa nekima koji su tražili spasenje. I dok sam razgovarao, jedan je poslovan čovek došao i zauzeo sedište malo podalje. Mislim da je došao da kritikuje i da je zapravo bio sumnjičav u pogledu svega.

Na kraju sam ga video da je u suzama. Okrenuo sam se prema njemu i rekao: "Prijatelju, što vas muči?" "Pa", rekao je, "gospodine Moody ne mogu vam reći." "Ja sam rekao: "Verujete li da ste grešnik?" Rekao je: "Da, znam to." Ja sam rekao: "Hrist vas može spasiti", a zatim sam upotrebio ilustraciju za ilustracijom, ali nije mogao shvatiti. Konačno sam se setio barke, te sam rekao: "Jesu li Noju spasila njegova osećanji? Ili njegova pravednost? Ili je to bila barka?" "Sad vidim", rekao je, "sad vidim." Digao se, rukovao sa mnom i rekao: "Laku noć! Moram još večeras uhvatiti voz jer putujem, ali sam rešio da ću se obratiti pre nego odem, jer sad vidim."

Nekoliko dana nakon toga došao je i dotakao mi rame: "Poznajete li me?" Rekao sam: "Prepoznajem lice, ali ne znam gde sam vas video." Rekao je: "Sećate li se ilustracije o barci?" Rekao sam: "Da." "Od tada mi je sve jasno", rekao je, "sad shvatam, Hrist je Barka; On me spašava i ja moram ući u Njega." Kad sam se ponovno vratio u Manchester i razgovarao sa mladim prijateljima tamo, on je bio najblistaviji među njima.


Krv na dovratcima

Dopustite mi još jednu ilustraciju. U Gošenu je bila krv. Bog kaže: "Kad vidim krv, proći ću pored vas." On ne govori: "Kad vidim Mojsijeva osećanja ili osećanja naroda, proći ću vas", niti govori: "Kad vas vidim kako molite i plačete, proći ću vas", već govori: "Kad vidim krv, proći ću vas." Bila je to krv koja ih je spasila, a ne njihova pravednost.

Malo dete u Gošenu bilo je jednako spašeno kao i Mojsije, Aron, Isus Navin ili Haleb. Bila je to krv koja ih je spasila. Pogledajte! Jevrejin uzima grančicu isopa, uranja je u krv i škropi dovratnike. Jedne minute tu nema krvi, naredne je poškropljena. Onoga trenutka kad je krv bila na dovratnicima, bili su spašeni. Jer Bog kaže: "Kad vidim krv, proći ću vas."

Neki ljudi kažu: "Kad bih ja bio dobar kao onaj propovednik, osećao bih se sigurnim", ili: "Kad bih samo bila dobra kao ona majka u Izraelu koja je molila pedeset godina za siromašne i nesretne, osećala bih se tako sigurnom."

Prijatelji moji, ako ste iza krvi, sigurni ste kao bilo koji muškarac ili žena koji mole pedeset godina. Nisu to bili pravednost ni dobra dela koji su ih spasili. Oni nikada nikoga nisu spasili. Bog kaže: "Kad vidim krv, proći ću pored vas." Kad sam u zaklonu iza krvi, tada sam spašen, a ako nisam u zaklonu krvi, nisam spašen. To je trenutno, zar ne? Bog kaže: "Kad vidim krv, bit će to znak da ne ulazim." Došla je smrt i prošla Egiptom, ali gde je bila krv na dovratnicima, nije ulazila; ali gde se krv nije mogla naći, ulazila je i uzimala žrtvu. Velike palate nisu se mogle zaštititi od smrti; bogatstvo i položaj nisu mogli zaštiti od smrti. Smrt je došla i uzela prestolonaslednika Egipta; uzela je najbogatije i najsiromašnije, najviše i najniže. Smrt nije pravila razliku, osim tamo gde je bila krv.

Prijatelji moji, večeras budite mudri i dođite u zaklon krvi. Krv je prolivena. Krv je na Pomirilištu i dok je tamo, možete biti spašeni. Bog vaše prestupe i grehe pripisuje svome Sinu i kaže: "Gledaću na krv na Pomirilištu." Priđite prijatelji moji, još danas, jer će gospodar kuće ustati i zatvoriti vrata, a tada više neće biti nade.


Gradovi utočišta

Još jedna slika. Kad je Izrael prešao Jordan, Bog je Isusu Navinu rekao da sagradi šest gradova utočišta: tri sa svake strane Jordana. Gradovi su se trebali sagraditi na uzvišenom mestu da bi izdaleka bili vidljivi, a vrata su trebala ostati otvorena i danju i noću. Sve prepreke trebale su biti uklonjene sa puta, put se trebao neprekidno popravljati, a mostovi i sve ostalo trebalo je biti u dobrom stanju da ništa ne bi ometalo jadnika koji beži u taj grad utočište.

Ako je u ono vreme neko ubio čoveka, smatralo se velikom sramotom ako se najbliži rođak ne bi za to osvetio. "Oko za oko i zub za zub." Ako je neko ubio čoveka, prvi je rođak bio obavezan usmrtiti ubicu. Ali ako je ubica uspeo pobeći u grad utočište i ako se pronašlo da nije namerno ubio čoveka, mogao je živeti.

Zamislimo da ja ubijem čoveka. Radim u šumi i nehotice sekirom, koja mi se isklizne iz ruke, ubijem čoveka koji radi pored mene. Znam da njegov rođak, brat, nije daleko. Ubrzo će vest doći do njega da sam mu ubio brata. Što mogu učiniti? Krećem prema gradu utočištu koji se nalazi na brdu, udaljenom desetak kilometara.

Trčim - a čuo sam da su se u ono vreme koristili putokazi na kojima je reč utočište bila napisana velikim crvenim slovima da bi je, ne zaustavljajući se, čovek mogao pročitati dok trči. Čuo sam da je bio nacrtan i prst koji je pokazivao prema tom gradu da bi ga mogao videti i onaj koji nije znao čitati.

Čovek ne mora naučiti čitati da bi bio spašen. Dakle, vidim ruku; ona pokazuje prema gradu utočištu. Vrata su širom otvorena, ali potrebno je pretrčati desetak kilometara. Jurim putem. Ne osvrćem se natrag ni ulevo ni udesno. Ne slušam što govori ovaj ili onaj čovek; prstima sam, poput Johna Bunyana, začepio uši. Osvetnik je izvukao mač i na tragu mi je. Jurim putem, ali ubrzo ga čujem iza sebe.

Trčim preko mosta, preko reke, penjem se na planinu, jurim dolinom - ali mogu ga čuti kako mi se sve više i više približava. Na zidu grada mogu videti stražara. On stanovnike obaveštava da dolazi begunac. Građani gledaju, a kad se približim, čujem ih kako viču: "Trči, trči! Beži, beži! Odmah je iza tebe! Trči! Beži!" Pojurim još jače i upadam kroz vrata grada - konačno siguran. Jednoga trenutka napolju a sledećega u gradu - unutra. Jednoga sam trenutka izložen maču koji me svakoga trenutka može dohvatiti, a narednog sam siguran. Osećam li razliku? Osećam da sam iza zida - to je razlika. To je činjenica. Osvetnik može doći do vrata grada, ali ne može ući. I ne može potegnuti mač na mene. Zakon zemlje me sada štiti. Pod zaštitom sam toga grada; spasio sam svoj život. 

Mnogi od vas pokušavate ući u grad utočište dok vas neprijatelji pokušavaju zaustaviti, ali ne slušajte ih! Vaši vam prijatelji govore da bežite. Požurite! Ne oklevajte ni jedan jedini trenutak!

Pre rata, dok smo još imali ropstvo, u našoj su zemlji robovi obično držali oko na zvezdi severnjači. Ako je rob sa juga pobegao na sever, njegov je gospodar mogao doći i vratiti ga u ropstvo. Ali na tlu tog kontinenta vijorila se još jedna zastava i ako je uspeo pobeći pod nju, bio je zauvek slobodan. Ako je mogao dospeti na daleki sever, u Kanadu, bio je slobodan. Zbog toga su robovi uvek gledali prema severnjači. Znali su, ako uspeju preći samo u države severa, možda će se naći neko ko će ih vratiti. Tako je to i sa svaki jadnim grešnikom koji želi doći Hristu. Mnogi ljudi čine sve što mogu da bi ga sprečili, ali drugi ga ohrabruju da nastavi. Pomozimo svakom čoveku koji ide prema severnjači.

Neki čovek možda pobegne i prepliva reku Mississippi ili pređe reku Ohio u malom čamcu. Njegov gospodar čuje za to, uzima goniče da slede njegov trag, te lov na njega započinje. Rob čuje poteru i zna da njegov gospodar dolazi da bi ga vratio u ropstvo. Između njih je kilometar ili dva. On beži što brže može. Sa svim svojim snagama trči prema granici, skače preko ograda, jaraka i reka; što brže prema Kanadi. Sve brže i brže približava mu se Kanada. Vidi kako se zastava vijori ispred njega i zna da će, ako pređe granicu pre nego ga gospodar i goniči uhvate, biti zauvek slobodan.

Kako samo jadan crnac trči i preskače sve pred sobom da bi na kraju, s još jednom preprekom, prešao granicu. Slobodan je! Jednoga je trenutka bio rob, a sledećeg slobodan čovek pod zastavom kraljice Viktorije, pod britanskom zastavom.

(Iz mnoštva - britanskog mnoštva - čuju se ovacije u sali.) Nemojte klicati, prijatelji moji, već dođite Hristu - vaši zakoni govore da ni jedan čovek pod ovom zastavom neće biti rob. Jednog trenutka on je rob, a sledećeg on je slobodan čovek. Jednoga trenutka još je moguće da ga njegov stari gospodar povuče natrag, a sledećeg već viče: "Slobodan!" Ako nam Hrist kaže da smo slobodni, onda smo slobodni. Prijatelji moji, Hrist vas poziva večeras. Pobegnite sa đavolje teritorije što brže možete. Ni jedan rob na jugu nema tako okrutnog gospodara kao što je vaš, niti tako zlobnog kao što je sotona. Prihvatite moj savet danas i pobegnite da biste našli slobodu svojoj duši.

Mogu zamisliti da neki od vas kažete: "Ne mogu zapravo videti kako bi se neko to mogao obratiti u jednom trenutku."


Potrebno je prihvati Hrista

Dopustite mi još jednu ilustraciju. Pogledajte ovde dole. Tu su dva vojnika. Ako te vojnike dovedete ovamo na podij i pitate ih kako su postali vojnici, reći će vam ovo: jednoga trenutka bili smo civili, a sledećega vojnici. Što ih je učinilo vojnicima? Postali su vojnici kad su stupili u vojsku. Onoga trenutka kad su stupili u vojsku prestali su biti civili i postali su vojnici. Pre pristupanja vojsci mogli su ići gde su hteli, ali onoga trenutka kad su došli pod vlast i zapovedništvo vojske, moraju ići tamo gde ih vlast šalje. Nisu morali čekati na uniformu. Onoga trenutka kad su pristupili vojsci, postali su vojnici. Šta ih to čini vojnicima? Pristupanje vojsci.

Šta to čini čoveka hrišćaninom? Prihvatanje Hrista. "K svojima dođe, ali ga njegovi ne primiše. A svima koji ga primiše dade vlast da postanu deca Božja."

Dar Božji je život večni. Ko danas želi da primi taj dar? Kad sam bio u Manchesteru, postavio sam to pitanje i jedan je čovek uzviknuo: "Ja želim!" Ko želi taj dar sada ovde? Zar ovde u Londonu nema nikoga ko bi hteo taj dar kao u Manchesteru? Nije li čudo da moram nekoga vruće moliti da uzme taj dar? "Plata je greha smrt, a milosni dar Božji jeste život večni." (Mnogi u sali odgovaraju: "Ja želim!" "Ja želim!")

Mogu zamisliti kako mnogi od vas kažu ili misle: "A šta je sa pokajanjem? Kako bi bilo da uđemo u barku ili u grad utočište pre pokajanja?"

Prijatelji moji, dopustite mi da vam kažem šta je pokajanje! Ono je korak na desno! Mislim da ovi vojnici razumeju taj izraz. Ako se želite obratiti i pokajati, reći ću vam šta morate učiniti. Jednostavno izađite iz sotonske službe i uđite u Gospodnju. Ostavite svoje stare prijatelje i sjedinite se sa Božjim narodom.

Ako se za nekoliko dana ništa ne promeni, nadam se da ću poći u Liverpool. Ako mi, kad budem u vozu, moj prijatelj Shipton kaže: "Moody, u pogrešnom si vozu, ovaj voz ide u Edinburgh", a ja mu odgovorim: "Grešiš, neko mi je rekao da ovaj vlak vozi u Liverpool, Shiptone, siguran sam da grešiš". Shipton će mi odgovoriti: "Moody, živim ovde četrdeset godina i znam sve o vozovima. Onaj koji ti je to rekao mora biti neznalica ili vrlo pokvaren čovek." Shipton će me na kraju uveriti i ja ću sići sa voza i ući u onaj koji ide za Liverpool.

Pokajanje je izlazak iz voza i ulazak u novi voz, koji ide u drugom pravcu. Vi ste u pogrešnom vozu; vi ste na širokom putu koji vodi u pakao. Siđite sa njega još danas. Na desno! Ko će okrenuti svoje noge i poći prema Bogu? "Obrati se, jer zašto da umreš?" U Starom se zavetu koristi reč "obrati se" a u Novom "pokaj se". "Obrati se, jer zašto da umreš, o dome Izraelov?" Bog ne želi da iko u ovoj sali pogine; On želi sve vas spasiti. Ako želite, sada možete biti spašeni. "Verujte u Gospoda Isusa Hrista."


Podignuta zmija

Još je jedna ilustracija kojom bih vam to hteo pojasniti. Radi se o onoj zmiji u pustinji. "Kao što je Mojsije podigao zmiju u pustinji, tako mora biti podignut Sin Čovečji, da svako ko veruje u njega ima život večni." Pogledajte! Obratite pažnju.

Koliko je potrebno čoveku da pogleda u nešto? Neki kažu da veruju u podučavanje ljudi da bi postali hrišćani. Koliko dugo podučavate decu da pogledaju? Čujete li majku kako viče: "Progledaj" i dete pogleda. Nije detetu potrebno tri meseca da bi naučilo pogledati. Pogledaj i živi! Ne moraš ići u koledž da bi naučio pogledati. Ne postoji ovde dete koje ne zna pogledati nekud ili u nešto. Hrist govori: "Pogledaj u mene, jer Ja sam Bog i nema drugoga."

Na štapu je bila bakarna zmija. Bog je rekao deci Izraelovoj koja su umirala od ugriza zmija: "Pogledaj - i živi!" Nema ništa u pogledu na komad iskovanog bakra što bi moglo izlečiti ugriz zmije. Bog je taj koji leči, a gledanje je stanje, to je poslušnost, to je ono što Bog traži.

U jednom trenutku jadnik trpi i umire, a u drugom mu kroz vene prolazi uzbuđenje života i on živi, on živi. Prijatelji moji, gledajte na Hrista, a ne na sebe. To je ono šta je problem sa velikom većinom grešnika - umesto da gledaju na Hrista, oni gledaju u ugriz zmije.

Ne gledajte ranu, gledajte lek. Hrist je lek za greh. Ono što treba da učinite jeste da bacite pogled sa rane na lek - na Isusa, Začetnika i Završitelja naše vere. Ko će večeras pogledati i živeti? Uprite oči na Golgotu, verujte u Gospoda Isusa Hrista i bićete spašeni.

"Kad ne bi bilo Boga, ne bi bilo ni ateista."
- G.K. Chesterton

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 317
Ukupno: 2387144
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/propovedi/moody_sta_moram_uciniti.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.