Kako svedočiti Jehovinim svedocima?
Mnogi hrišćani bi želeli da budu efektivniji u razgovoru sa Jehovinim svedocima.
Iz iskustva znaju da se ne vredi raspravljati sa njima, jer to ne vodi ničemu do prepiranju i nerviranju. Zato je po predlogu mnogih hrišćana sastavljeno ovo kratko proučavanje koje ne zalazi duboko u proučavanje Biblije Kule stražare i njihovog učenja, već obrađuje neka uputstva koja su se pokazala praktičnim tokom više godina. Biće nam od koristi ako budemo znali nešto o karakteristikama sekti i kultova.
Proučavao sam mnoge definicije, ali je sledeća jedna od najprikladnijih: sekta bi mogla da se definiše kao bilo koja grupa ili telo, koja ljudsko učenje, ili ljudsku organizaciju, stavlja na isti nivo, pa čak i na viši od Božje Reči. Neke od karakteristika sekti koje bi trebalo zapaziti su sledeće:
1. Potpuno su raskinuli sa istorijskim hrišćanstvom i njegovim verovanjem.
2. Veruju da se cela hrišćanska crkva odmetnula od istine - da je otpala od istine, te da su oni "ona prava" i "jedina" crkva.
3. Veruju da je Bog baš njima dao novo svetlo spasavajuće istine.
4. Pridaju veliki značaj sporednim stvarima. Imaju običaj da naglašavaju manje važne stvari, a u isto vreme omalovažavaju velike i važne biblijske istine.
5. Poriču opravdanje blagodaću ili verom. Blagodat se više ne smatra Božjim besplatnim darom nedostojnim grešnicima - opravdanje je samo nagrada za dobra dela i držanje (njihovih) raznih prepisanih odredbi i zapovesti. Vera je dakle vernost i poslušnost njihovim istinama, vođama ili instituciji.
Postoje četiri važne oblasti koje sekte pokušavaju da obezvrede:
1. Božju vrhovnu vlast.
2. Božanstvo Gospoda Isusa Hrista.
3. Drugi Hristov dolazak.
4. Krajnji i jedini autoritet Božje Reči - Svetog pisma.
Društvo Kule stražare je osnovao čovek po imenu Čarls Stajs Rasel, 1879. godine. Rasel je u mladosti bio razočaran u religiju. Ni jedna mu nije odgovarala, pa je uradio ono što je mogao: osnovao je svoju. Brzo je objavio da su svi propovednici i teolozi pogrešno tumačili Bibliju. Proglasio je da ni jedan prevod Biblije nije tačan, i 1886. godine je napisao prvu od šest knjiga, koju je nazvao: "Proučavanje Svetog Pisma". Tvrdio je da su njegove knjige važnije od Biblije.
U časopisu "Kula stražara", koji je izišao 15. septembra 1910. godine rekao je: "Ljudi ne mogu da znaju božanski plan ako proučavaju samo Sveto Pismo. Ako neko ostavi knjigu "Proučavanje Svetog Pisma", makar i da se dobro upoznao sa njenim sadržajem, i reši da neko vreme proučava samo Bibliju, iz iskustva znamo da će ta osoba za dve godine da se nađe u tami i neznanju. Sasvim suprotno, ako ista osoba čita samo knjigu "Proučavanje Svetog Pisma", sa citatima koji su u njoj dati i ne pročita ni jednu stranicu iz Biblije, posle dve godine ta osoba će se naći u svetlu."
Da li se sećate naše definicije o sekti. Sekta bi mogla da se definiše kao: bilo koja grupa ili telo koje ljudsko učenje, ili ljudsku organizaciju, stavlja na isti nivo, pa čak i na viši, od Božje reči.
Istorija "Društva Kule stražare" je usko povezana sa tri od njena četiri predsednika. Čarls Stajs Rasel, osnivač, koji je bio predsednik od 1879. do 1916. godine. Posle njega je sledio Josif Frenklin Raderford, predsednik od 1917. do 1942. godine, a zatim Nejtan Omanur, od 1942. do 1977. godine. Naravno, bio je još jedan, po imenu Fred Franc, ali je on do danas imao malo uticaja. Moglo bi se reći da je on živeo u senci Omanura.
Rasel je kao osoba bio dobar diplomata, prijatna harizmatična ličnost, i bio je popularan čovek. Mi često grešimo kada mislimo da vođe sekti imaju rogove na glavi i slično. Međutim, oni koji ih dobro poznaju mogu da potvrde da su to šarmantne osobe.
Izgleda da se Raderford potpuno razlikovao od Rasela. Bio je povučen, nepristupačan i rezervisan. Dobio je nadimak "Prorok mržnje". Napisao je knjigu pod naslovom "Neprijatelji", i u njoj opisao hrišćansku crkvu kao najvećeg Božjeg neprijatelja.
Nejtan Omanur se može opisati kao otac modernog "Društva Kule stražare". Postao je predsednik kada mu je bilo samo 37 godina. Bio je prilično mlad za ogromnu odgovornost koja ga je čekala, ali se, uglavnom zbog njegovog rukovodstva, "Kula stražara" progurala sa oduševljenjem i energičnošću - ono što mi danas vidimo. Uveo je strogi program ekspanzije i činjenica je da je 1942. godine, kada je postao predsednik, "Društvo Kule stražare" brojalo 115.000 članova, a u vreme njegove smrti članstvo se popelo na dva i po miliona.
ISPRAVAN STAV
Dok razmišljamo o našem motivu za evangeliziranje Jehovinih svedoka, želeo bih da istaknem jednu stvar, a to je naš stav prema njima. Ja sam na tu temo govorio u mnogim crkvama u zemlji. Često se dešava da mi ljudi priđu pre službe kada saznaju o čemu ću da govorim. Tada obično započnu razgovor sa mnom u ovom smislu:
"Vidim da ćete danas da govorite o Jehovinim svedocima."
"Tačno" odgovorim ja.
"O, ja sam uživao kada su pre neki dan zakucali na moja vrata."
"Stvarno? Pa kako je bilo?"
"Ha, nisam imao nikakvih problema sa njima. Rekao sam im da sam hrišćanin, i zalupio im vrata ispred nosa. Sa njima samo tako treba postupati."
"Zaista? Hm... Vidim."
Da li tako treba postupati sa njima?
Čitao sam o jednom hrišćaninu koji je posvedočio da je naredio Jehovinim svedocima da se udalje kada su došli na njegova vrata. A onda je brzo odvrnuo slavinu sa crevom za polivanje bašte i dobro ih isprskao. Ja svakako verujem u vodeno krštenje, ali mislim da postoji pravo vreme i mesto za to. Zar ne? Čuo sam opet o drugima koji su otvorili vrata a onda pustili pse sa lanca da odjure Jehovine svedoke. Vidite, baš ovakav stav hrišćana će učiniti da Jehovini svedoci još čvršće veruju da imaju istinu i da su u pravu. Jedna od stvari koja se propoveda na njihovim sastancima i iznosi u njihovom listu "Kula stražara" je ta da će Božji narod biti proganjan i ismevan. Šta mislite kako će se osećati taj Jehovin svedok kada otkrije da je osoba kojoj pokušava da govori hrišćanin, i da se on tako nedostojno poneo prema njemu?
U našem stavu prema Jehovinim svedocima biće nam od koristi da se podsetimo na stih u 2. Korinćanima 5,14 gde piše da bi naša dela i reči trebalo da budu motivisane ljubavlju Hristovom koja nas obuzima. Setimo se stiha u 1. Korinćanima 13,8 gde nam se govori da ljubav nikada ne prestaje. I ja sam morao ovo da učim iz iskustva. Sećam se kako sam na početku moje službe, pre 15 godina, i ja imao sličan stav prema Jehovinim svedocima kao i ljudi u ranije navedenim primerima.
Bog mi je pomogao da imam više razumevanja i iz iskustva znam da je izraz ljubavi i pažnje u susretima sa Jehovinim svedocima, mormonima, munijevcima, ili pripadnicima bilo koje druge sekte ostavljao na njih veliki utisak. Sećam se kako sam pre više godina razgovarao sa jednim munijevcom, i na kraju našeg razgovora mi je rekao da sam ja prvi hrišćanin koji mu je pokazao pravu ljubav i pažnju. To sam isto čuo i od Jehovinih svedoka. Ljubav ne prestaje nikada. Zato neka tvoja dela i reči budu motivisani ljubavlju. Nemoj ni u kom slučaju prema njima da budeš sarkastičan. Ponašaj se prijateljski, prijatno i učtivo. Zašto? Ne zaboravi da si ti Hristov ambasador. Mi smo za Jehovine svedoke Hristovi poslanici (2. Korinćanima 5,20).
Ako svedok primeti da mu stvarno pružaš pažnju, uvidećeš da će se ovo vreme provedeno u razgovoru i diskusiji puno razlikovati od onog u prošlosti. Ne zaboravi, takođe, ni to da je Hristos umro i za njih kao i za tebe, i da je Isus imao dovoljno visoko mišljenje o njima kada je umro i za njih, te zbog njega treba i mi da ih ljubimo. Njima je dovoljno da vide da si iskren i cela atmosfera razgovora će se promeniti. Ne zaboravi da su Jehovini svedoci kao i ti, iskreni u želji da prouče sve o životu, da nađu Boga i služe mu. I mogu iskreno da kažem da su Jehovini svedoci, uopšteno rečeno, više predani onome što veruju nego mnogi hrišćani. Verujem da je ovo izazov za nas, zar nije?
SLUŠATI IH
Razmotrimo još nekoliko stvari o Jehovinim svedocima. Svaki put kada se pojave na tvojim vratima imaš mogućnost da naučiš o njima nešto novo, što može kasnije da ti koristi kada im budeš svedočio. Pre svega, upoznaj svedoka. S obzirom da je njihovo učenje jednako po celom svetu, sve u vezi njih je jednako. Kada svedoci krenu od vrata do vrata obično idu po dvoje. Obrati pažnju i slušaj, i otkrićeš da je jedan od svedoka nov, i da je tu da bi učio zanat. Pre nego što počnu da razgovaraju sa nama, već su pripremili uvodni govor, koji obično traje tri do osam minuta. Jedan od njihovih omiljenih uvoda je onaj koji si najverovatnije već čuo: "Šta mislite o današnjoj situaciji u svetu?" To je pitanje koje uvek zahteva odgovor i taj odgovor možeš dobro da upotrebiš.
Jednom prilikom je tako ispalo. Pošto sam rekao Jehovinom svedoku da mi je žao što je situacija u svetu takva, odmah sam dodao i to da je moja budućnost obezbeđena bez obzira šta se sada dešava i da imam osigurano mesto u nebu. Nešto više o tome kasnije.
Uvek pažljivo slušaj tvoga svedoka. Pokaži mu da si zainteresovan za ono što govori. Ne zaboravi da će doći red i na tebe da nešto kažeš i da ćeš očekivati istu učtivost. Ja pažljivo slušam svedoke i zbog toga često mogu da se vratim na njihov uvodni govor i kažem da me zanima ono što su rekli. Ovo nas malo približi. Izbegavaj nepotrebne rasprave. Nemoj samo da čekaš na priliku da mu skočiš za vrat. Nadam se da znaš na šta mislim.
Stojiš i slušaš ih, i samo čekaš na momenat da zaćute, pa da mu tresneš stih iz Rimljanima poslanice 3,23; ili, "Samo momenat da nađem Jovan 3,16..." Ne budi takav. Samo polako. Jako je važno da budeš hladnokrvan a ne napet, grozničavo razmišljajući šta da kažeš. Ne zaboravi da nas Sveto Pismo uči, da će Sveti Duh da nas vodi i upravlja. I što si smireniji - tim bolje. Izbegavaj da sa svedokom govoriš u prvom licu. Ja uvek razgovaram u trećem licu. Na primer: ja obično kažem: "Biblija Kule stražare i traktatnog društva kaže...". Nemoj da kažeš: "vaša Biblija", ili "vaša organizacija". Na taj način će biti izbegnuta lična zavada sa njim.
DENOMINACIJE
Čuvaj se sporednog koloseka. Jehovini svedoci su vrlo dobro uvežbani. To verovatno već znaš iz iskustva. Ali, oni su i vrlo vešti da odvuku na sporedni kolosek. Sada ćemo se pozabaviti nekim tipičnim primerima. Što se češće srećeš sa svedocima i razgovaraš sa njima, to ćeš i brže prepoznati ove primere, te ćeš znati kako da postupiš u svakoj situaciji. Tipično je da povedu razgovor o tvojoj denominaciji. Čim saznaju da si hrišćanin, pitaće te kojoj denominaciji pripadaš, ili koje si veroispovesti. Kao nanovorođeni vernik, ja sam član tela Hristovog. Efescima 1,22 i 23, gde piše: "I sve pokori pod noge Njegove, i Njega dade za glavu crkvi, nad svima, koja je telo Njegovo, punina Onog koji sve ispunjava u svemu." Isto tako kaže i u 4. glavi u 12. stihu, te mogu na to da im ukažem sledećim rečima:
"Znate, ja ne pripadam denominaciji, ja pripadam Hristu. On je moj Spasitelj."
"Da, da, znam, ali..."
Ja ga tu brzo prekinem, ako hoće da govori o denominacijama. Oni žele o tome da govore zato što žele da ti ukažu na sve mane tvoje denominacije. Njihov list "Kula stražara" ih obaveštava o najnovijim zbivanjima, i zato pokušaj da izbegneš raspravu o denominacijama. Sećam se da je pre nekoliko godina bila velika međunarodna kriza. Kada je Jehovin svedok pokucao na moja vrata, ja sam bio nov, mlad hrišćanin, a ovaj je upotrebio svoju frazu:
"Dobro jutro gospodine..." rekao je "Šta mislite o svetskoj situaciji?"
"Pa..." rekao sam "Prilično je ozbiljna i žao mi je što je tako, ali ja imam rezervisano mesto u nebu. I ako se desi da oko mene sve bude uništeno, moje mesto je ipak osigurano."
"Aaaa..." rekao je "To je nemoguće."
"Moguće je." odgovorio sam "Kako da nije."
"E, pa dobro. Objasnite mi to." uzviknuo je.
Ja sam predložio da nađemo Jovan 3,16 na šta me je on odmah upitao kojoj denominaciji pripadam. Odgovorio sam: "Ja sam Jedan od nijedan..."
"Šta?" uzviknuo je.
"Ja sam Jedan od nijedan" ponovio sam.
"Nikada nisam čuo za njih" iznenadio se.
Ja sam mu rekao da će mu to biti razjašnjeno ako nađe i pročita Jovan 3,16. Želeo sam da gas ovaj stih svom silinom pogodi.
"Dobro..." rekao je i počeo da čita "Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svog Jedinorodnog dao, da nijedan..."
I kada je stigao do te reči ja sam uzviknuo: "To je. To sam ja. Ja sam jedan od njih. Ja sam jedan od tih Nijedan."
On je za momenat ostao bez reči. A onda se pribrao i rekao da on taj stih nikada ranije nije video.
"E, sada ga vidite. Zar ne?" Zatim sam ga zamolio da ga još jednom pročita. Ja uvek volim da podvučem stvari. Svedoci to ne mare, jer su oni baš tako i naučeni. On je pročitao stih još jednom i tako sam kroz taj divni stih brzo izbegao prepirku o denominacijama.
Naravno postoji još jedna njihova omiljena tema, a to je Božić.
"Da li verujete u Božić?" I pre nego što ti se ukaže prilika da odgovoriš oni će brzo ubaciti nešto u ovom smislu: "Vi, naravno, znate da je Božić paganski praznik."
Obično kažem da su u neku ruku u pravu, jer se Božić suviše komercijalizovao; ali odmah ubacim šta Božić znači za mene: "Božić me podseća na dan kada je moj Spasitelj napustio nebo i došao da živi na zemlji 33 godine. A onda bio razapet na Golgoti."
"A, hmmm, da..."
Tako sam se otresao jedne od njihovih rasprava i iskoristio mogućnost da im svedočim. Jednostavno, da im na divan način iznesem evanđelje. Uočićete da se oni brzo snađu i vrate na istu stvar. Budite spremni.
"Naravno, on nije rođen baš na taj datum."
Ja obično kažem: "Prijatelju, meni nije ni najmanje važno na koji datum u godini je On rođen, ali mi je ipak veoma drago što je došao. Moj Spasitelj je ostavio nebo gde je imao svo obožavanje i proslavljanje, i sišao na zemlju."
Tako sam tom čoveku dao celu porciju blagoslova kada se on tome najmanje nadao.
KRST
Još jedna njihova omiljena tema je krst. Oni govore da Isus nije bio raspet na krstu, nego na stubu. Ovo podupiru tvrdnjom da postoji verodostojna slika u njihovom uporednom prevodu Svetog Pisma sa grčkog. U ovom njihovom interlinearnom prevodu (Kingdom Interlinear Translation, 1985.) u dodatku, postoji slika raspetog čoveka na stubu. Slika je uzeta iz stare knjige De Cruce Libri Tres (Antwerp, 1629., str. 19), čiji je autor Justin Lips (Justus Lipsius, Joost Lips ili Josse Lips, 1547-1606). Svedoci su izdvojili ovu sliku da mogu da pokažu, tj. dokažu kako je čovek u staro vreme bivao raspet, ali ne na krstu sa raširenim rukama nego iznad glave na stubu. Na ovaj način oni tvrde da je tradicionalno hrišćanstvo u zabludi.
Ustvari, Jehovini svedoci su obmanjeni, i to od strane svojih vođa, sa samog vrha njihove organizacije. Oni teško omanjuju svoje ljude, jer ne kažu im šta se još nalazi u toj istoj knjizi samo nekoliko stranica dalje. Tamo postoji i slika osobe razapete na krst, i Justin Lips jasno objašnjava da je Isus Hrist bio razapet na takav način, dakle sa raširenim rukama na krstu.
TROJSTVO
Važno je da znaš da postoje neke stvari koje su tebi poznate o društvu Jehovinih svedoka a da sami svedoci to ne znaju. Upoznao sam se sa dvoje Jehovinih svedoka, koji su bili svedoci već oko 35 godina. Što je naš razgovor sve duže trajao bili su sve više zbunjeni. On je bio starešina kod Jehovinih svedoka a ona je bila njegova žena. U jednom momentu ona me je zbunjeno upitala:
"Ja vas ne razumem. Izgleda da vi više znate o društvu Kule stražare nego što mi znamo."
"To nije moguće" rekao sam.
"Stvar je u tome što ja znam više o onim stvarima koje oni ne žele da vi znate."
Oni imaju još jednu omiljenu temu, a to je o Trojstvu. Obično ovako počinju:
"Pretpostavljam da verujete u Trojstvo."
Na šta ja odgovorim: "Da, naravno."
U tom trenutku skoro da možeš da čuješ svedoka kako misli: "Ah, sad sam ga upecao."
Onda će ti verovatno reći: "Ako mi pokažete makar jedan stih u Bibliji gde se pominje reč Trojstvo, ja ću onda verovati u Trojstvo."
Ja ovako odgovorim svedoku: "Poznato mi je da vaša organizacija opisuje sebe kao Jehovina teokratska organizacija."
"Pa, jeste. Tako je."
"E, lepo. Onda vi meni pokažite stih u kome se spominje izraz teokratija, pa ću onda i ja vama pokazati reč trojstvo."
Dodao bih i sledeće: "Ako ste voljni da ozbiljno proučavate Bibliju bez da se igrate rečima, pokazaću vam da Biblija bez ikakve sumnje od početka do kraja potvrđuje činjenice o Trojstvu."
POSTAVI PRAVA PITANJA
A sada, nazovimo zaključni deo razgovora sa Jehovinim svedocima - akcijom.
Koliko ćeš vremena provesti sa svedokom zavisi, naravno, od toga koliko možeš da postigneš. Pozabavićemo se jednostavnim postupkom koji svaki hrišćanin može da savlada. Vratimo se na početak. Svedok je pokucao na tvoja vrata, otvorio si, izmenili ste pozdrave, i oni započinju svoj tri do osmominutni pripremljeni govor. Ne zaboravi da je vrlo važno da budeš staložen, i da ih saslušaš. A kada završe jednostavno ih upitaj:
"Izvinite, da niste vi možda Jehovini svedoci?"
"Da, jesmo."
"Hm, interesantno... A koliko dugo ste već Jehovini svedoci?"
Pošto ti kažu pet, deset, petnaest godina, ili već koliko kažu, pitaj ih zašto su se odlučili da postanu Jehovini svedoci. Oni će ti najverovatnije reći nešto u ovom smislu:
"Pa, moj život nije bio takav kakav je trebalo da bude. Tražio sam Boga, ali me niko nije posetio iz crkve da mi pomogne. Sveštenik nije došao da me obiđe, ali je baš u to vreme neko pokucao na moja vrata - i to su bili Jehovini svedoci, kao što mi sada stojimo pred vama."
Ti im odmah reci sledeće:
"Aha, tako. I vi ste, dakle, kršteni svedok. Zar ne?"
"O, da," odgovoriće.
Ustvari, svedok nije potpuno kvalifikovan dok se ne krsti. Zatim postavi svedoku sledeće pitanje:
"Kažite mi, šta mislite, da li imate neke koristi od toga što ste postali Jehovini svedoci?"
Vidiš, time što si im postavio nekoliko pitanja, jednostavno si preuzeo kontrolu nad celim razgovorom, a tvoj svedok to neće ni primetiti. Zašto? Zato što im postavljaš pitanja koja njih zanimaju. Koliko su dugo svedoci, zašto su postali svedoci, šta misle, imaju li nekakve koristi od toga što su postali svedoci... Oni će biti srećni da odgovore na tvoja pitanja, ali ono što mi ovde radimo ima svrhe. Ni jedna reč nije uzaludna. Ja zatim postavim pitanje koje svedoke obično iznenadi:
"Izvinite, da li mi možete reći, šta ja treba da učinim da bih postao Jehovin svedok?"
Ovim jednostavno želimo da izvučemo od svedoka šta on veruje. A razlog je opet taj, da ono što izvučeš od njega možeš kasnije da iskoristiš. Oni će ti dati razne odgovore, ali evo šta kaže Biblija Kule stražare i
traktatnog društva u listu Kula stražara od 15. avgusta 1972. godine na stranicama od 491. do 497:
"Da bi zadobio večni život Jehovinom svedoku je neophodno da radi određene stvari:
1. Mora marljivo da proučava Bibliju, ali samo uz pomoć izdanja Kule stražare.
2. Mora da ide na svih pet nedeljnih sastanaka.
3. Mora da posveti što više časova službi posećivanja - svedočenja.
4. Trebalo bi da se druži samo sa Jehovinim svedocima.
5. Trebalo bi da se krsti.
A zatim, njihovo učenje dalje kaže da sve ovo i još mnogo toga mora da proprati veru, jer da bi se zaslužio večni život potrebno je naporno raditi. Zapazite da se ja nisam zakačio ni za jednu od ovih stvari, već sam ga pažljivo saslušao. Zatim svedoka obično pitam sledeće:
"Da li vi meni možete da kažete koliko bi meni trebalo vremena da postanem Jehovin svedok?"
Na to će vam odgovoriti da je potrebno da prođe nekoliko meseci, pa čak i godinu i po. Svedokov proračun je da obično treba da prođe oko 18 meseci od prvog kontakta sa osobom do njenog krštenja. Ali, bez obzira koliko meseci pomenu, upitaj ih:
"Recite mi, molim vas, šta vi možete da ponudite umirućem čoveku? Jer eto, on neće imati prilike da marljivo proučava Bibliju, neće moći da ide na svih pet sastanaka nedeljno, niti će pak moći da ide od vrata do vrata itd."
Da bi stvar izgledala još ozbiljnija, ubaci i to da ima i ljudi koji su hromi i slepi, da bi na kraju još dodao i da njihovo evanđelje nije fer.
RECI IM EVANĐELJE
Zatim bi ih ostavio ovako za momenat i jednostavno rekao:
"Pošto sada vidim da ste Jehovini svedoci, to znači da je vaša večnost osigurana?"
Sa ovim pitanjem dolazimo do vrlo važne tačke, jer svedoci vole da se raspravljaju o raznim stvarima iz Biblije. Zato će pokušati da te uhvate u nečemu i da te odvedu na drugu stranu; ali, ima jedna stvar koja je veoma važna svedocima, a to je njihova sopstvena večna budućnost, pa ćemo zato sa tim i da se pozabavimo.
Što se tiče njihove sigurnosti u večni život - oni je nemaju. Oni će reći, otprilike, nešto ovako:
"Pa, znači ja ne mogu da budem toliko drzak, da pretpostavim da ću provesti večnost sa Jehovom. Nadam se da ću preživeti Armagedon, da ću toliko zaslužiti, a onda će mi se dati još jedna prilika za vreme hiljadugodišnjeg carstva do dokažem Jehovi da sam zaslužan član njegovog večnog carstva na ovoj zemlji."
Ja se ne raspravljam u vezi ovih stvari koje su naveli, ali se zakačim za to što nemaju sigurnost. I kada oni potvrde to što su već rekli, ja ih onda zamolim da mi objasne jedan stih iz Biblije. Otvorim Sveto pismo u Rimljanima 8:1, ali podvlačim da je jedno važno - nemoj ti da pročitaš stih, nego obavezno daj njima da ga pročitaju. Tako ćeš ih navesti da razmišljaju o nečemu na šta nisu navikli. Oni će o tome, budi siguran, dobro razmišljati. Rimljanima 8,1 kaže ovako:
"Nikakva, dakle, sad nema osuđenja onima koji su u Hristu Isusu i ne hode po telu nego po Duhu."
I drugi stih:
"Jer zakon Duha koji oživljava u Hristu Isusu, oprostio me je od zakona grehovnog i smrti."
Predmet našeg interesovanja je reč "sad". Pitaj ga:
"Objasnite mi, šta znači ta reč? Objasnite mi, takođe, u stihu 16. gde piše: Ovaj duh svedoči našem duhu da smo deca Božija."
Zapazi da se reč "sad" u prvom stihu i izraz "da smo" u 16. stihu nalaze u sadašnjem vremenu. Drugim rečima, mi kao hrišćani, rođeni od Duha Božijeg, imamo sigurnost sada. Ja sam presrećan zbog ovoga. Zar nisi i ti? Duh svedoči sa našim duhom da jesmo deca Božija.
U istoj glavi u 9. stihu piše: "A vi niste u telu nego u duhu; jer Duh Božji u vama živi." A onda dolazi do veoma važnog dela u ovom stihu: "A ako ko nema Duh Hristov, on nije Njegov."
Nemoj da zaboraviš šta sam ranije rekao. Zamoli svedoka da ti objasni ove stihove. Kada dođemo do 9. stiha ja obično preuzmem stvar i kažem:
"Izvinite, ali Biblija kaže ovde da oni koji nemaju Hristovog duha - ne pripadaju njemu."
Ja im dam momenat da o tome malo razmisle, a onda ih upitam da li bi mi odgovorili na jedno lično pitanje:
"Da li vi imate Duha Hristovog? Biblija kaže da u protivnom ne pripadate njemu."
Svedok će ti, verovatno, odgovoriti:
"Da, svakako. Ja imam Duha Hristovog."
Ti zatim upitaj Jehovinog svedoka kako je on dobio Duha Hristovog. Ja još nisam naišao ni na jednog Jehovinog svedoka koji je mogao na to da mi odgovori.
Žao mi je što ovo moram da dodam; ali, istina je da su svedoci u stanju i da lažu samo da se ne bi osramotili. Radije će i da lažu, nego da se pokaže da njihova organizacija nije u pravu. Munijevci za to imaju jednu izreku, i zovu je: "Nebeska obmana". Dalje, ja bih im sada skrenu pažnju na Evanđelje po Jovanu 3:3:
"Zaista, zaista ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može videti carstvo Božije."
Pitaj svedoka šta oni propovedaju. On će ti odgovoriti:
"Dobru vest o carstvu."
Pitaj ga šta je ta dobra vest, a zatim ga povedi do poslanice Galatima 1,8-9, gde piše:
"Ali ako i mi, ili anđeo s neba javi vam jevanđelje drugačije nego što vam javismo, proklet da bude!"
Sledeći stih skoro od reči do reči kaže isto:
"Kao što pre rekosmo i sad opet velim: ako vam ko javi jevanđelje drugačije nego što primiste, proklet da bude!"
Dakle, pitanje glasi: da li je Evanđelje koje Jehovini svedoci propovedaju ono isto koje je apostol Pavle propovedao? Evo još nekoliko stihova, koji će ti dobro poslužiti:
Jovan 3,16 uči da je spasenje otvoreno za svakoga.
Rimljanima 8,1-9 i Rimljanima 8:16 potvrđuju da je naša sigurnost u Isusu Hristu.
Efescima 2,8-9 nam pokazuju da je spasenje besplatan dar. Dar Božji.
Možeš da dodaš da nam se u 2. Korinćanima 5,17 kaže da smo u Hristu nova stvorenja.
Svedoci služe da bi bili spaseni, ili da bi imali barem neku nadu za večni život.
Hrišćani služe zato što su već spašeni, i zato što već imaju večni život.
I na kraju, ti si saslušao njihovo svedočanstvo, pa će ti to pružiti priliku da i ti njima daš svoje. Jednostavno im reci:
"A sada bih ja vama želeo da kažem šta Gospod Isus Hristos meni znači..." Zatim im daj svoje svedočanstvo."
Mnogi su mi već rekli da su dosada mogli dobro da upotrebe ovaj jednostavni uvod za svedočenje Jehovinim svedocima; i da ih ovaj pristup nije razočarao u odnosu na prošlost i nekadašnje raspravljanje sa njima. Tada im je rastao samo krvni pritisak i nisu mogli ništa da učine za Božije carstvo. Neka Gospod upotrebi kako ova uputstva, tako i tebe da zadobiješ mnoge dragocene duše za njega iz društva Kule stražare.
