Biti ispunjen Duhom
"Budite ispunjeni Duhom..." (Ef. 5:18)
Ponekad čujemo kako se gornji stih citira kao podsticaj da se traži krštenje u Duhu, ali to je istrgnuće iz konteksta. Ti su ljudi primili puninu Duha. U Delima 19. čitamo da kad je apostol Pavle položio svoje ruke na njih, Duh Sveti je sišao na njih i oni su progovorili u jezicima i prorokovali. Sad on piše: "Vi koji ste primili Duha, budite konstantno ispunjeni Duhom."
Pre svega želim reći da je stanje kad ste ispunjeni Duhom vidljivo! ne možete biti ispunjeni Duhom i to ne znati, i ne možete biti ispunjeni Duhom da to drugi ljudi ne znaju. Apostoli su rekli da se potraži sedam ljudi na dobru glasu (a to dolazi prvo) i punih Svetoga Duha. Kako bi oni mogli izabrati sedam ljudi punih Duha Svetoga da nisu znali jesu li oni ispunjeni. To mora biti vidljivo stanje. Postoje znaci koji pokazuju da ste ispunjeni Duhom.
Kao što nam 18. stih govori da budemo ispunjeni Duhom, tako nam stihovi 19, 20 i 21 govore o obeležjima onih koji su ispunjeni: "Govorite jedni drugima u psalmima, hvalospevima i nadahnutim pesmama. Pevajte Gospodu u svom srcu i slavite ga!" Mislim da je prvo obeležje ispunjenja Duhom jedno prelivajuće svedočanstvo. Čaša je puna i preliva se. Stih ne govori da čitavo vreme budemo glasni, nego: "Pevajte... u svom srcu."
Draga moja braćo, ako u svom srcu nemate tu pesmu, verovatno niste ispunjeni Duhom, jer ste negde napukli, te curite. Vi odgovarate: "Primio sam krštenje pre dve godine." Da, moj brate, ali gde si sada? O, ljudi koji govore o prošlim iskustvima! Ako imate sveže iskustvo, onda imate i "novu pesmu" u sebi.
Nikad neću zaboraviti kad je Dr. Slocum iz Indije došao u Edinburgh i ja sam pošao na postaju da ga sretnem. Kad je sišao s voza, rukovali smo se i pošli prema ulazu u postaju da uđemo u tramvaj. On je zastao na trotoaru, pogledao me u lice i rekao:
"Brate Gee, opterećen si i napet." On me dijagnozirao za 3 minute i 50 sekundi i znao je dobro da nisam tamo gde bih trebao biti. Duhovno je zdravlje očito kao i telesno; punina Duha vidljiva je kao i punina života koji je Bog dao u neko telo. Pavle kaže, ako ste ispunjeni Duhom, pevaćete si u psalmima, hvalospevima i duhovnim pesmama. Pa makar se i nevolje valjale oko nas, pevaćemo i noću. To može biti i u molu; najlepša je muzika ionako u molu. Ništa ne može čoveka ispunjenog Duhom sprečiti od pevanja. To je prvi znak.
Sledeći nam stih daje drugi znak: "Zahvaljujte uvek za sve Bogu, Ocu, u ime našega Gospoda Isusa Hrista!" Vi kažete:
"Zanemaruju me u zajednici i ne daju mi položaj koji želim." Dakle, zahvalite se i za to, tada ćete znati da ste ispunjeni Duhom. Bog me naučio jednu zlatnu tajnu: ključ za pobedu u svakoj situaciji je spustiti se na kolena i zahvaliti mu za ono što je došlo. Prva lekcija koju sam naučio o tome bila je vrlo oštra. Neki su ljudi došli u naš grad i započeli protivničku zajednicu. Otvorili su je blizu nas i, lično posetili sve moje članove, praveći čak prljave opaske o meni. Bio sam u kušnji da postanem zločest i da se potučem; da se popnem na "ring", skinem sako i zasučem rukave. Ali kako sam zahvalan Bogu da mi je baš u pravo vreme pokazao pobedu. Uvideo sam da ako postanete zločesti i borbeni vaši će ljudi otvrdnuti, a Duh Sveti će se ožalostiti i otići.
I tako, umesto da se borim, rekao sam: "Hvala Ti, Gospode." Verovatno nisam molio dovoljno i trebalo mi je nešto što će me navesti da molim više. Ili možda propovedanje nije bilo dovoljno dobro. Otkrio sam da je konkurencija dobra čak i u kraljevslvu Božjem. Dok sam radio, video sam da je konkurencija život trgovine, a kad sam došao u službu, rekao sam: "Reći ću zbogom konkurenciji!" Ali nisam.
Konkurencija je najbolja stvar za propovednike; ona ih vuče gore. Bog može posvetiti sve te stvari. Nemojte me pogrešno razumeti, ja ne mislim reći da je čovek koji je započeo konkurentsku zajednicu pokazivao pravog duha. Ali tvrdim da postoji mesto pobede u svakoj situaciji, i da je mesto pobede u "u zahvaljivanju uvek i za sve". Kad kušnja dođe, kažite: "Slava Gospodu, verujem da je to dobro za mene, da to trebam i da će mi dobro doći kasnije; kasnije će to doneti plod pun mira - pravednost." Činite li tako, ljudi će znati da ste ispunjeni Duhom. Ali ako hodale okolo prigovarajući i cmizdreći, ljudi će sumnjati jeste li ste uopšte ispunjeni Duhom.
Treći znak je najveći od svih. Prvo, jedno prelivajuće svedočanstvo; drugo, zahvaljivanje uvek za sve. Ali slušajte treće:
"Podložni budite jedni drugima u strahu Hristovu!" Verujem da je najbolji dokaz da ste ispunjeni Duhom skrušenost i poniznost. Nisu li one izabrane! One čine da lako budemo podložni drugima. U mojoj službi poučavanja nalazim veliku razliku u ljudima. Kad nekim ljudima donesete Reč Božju, oni se sablazne. Drugi kažu: "O ne! Ne slažem s vama." Neke ne možete ništa naučiti. Ali kad su ljudi stvarno ispunjeni Duhom Svetim, oni su podložni poučenju. Mnogo možete govoriti u jezicima, ali ako nemate podložnog duha za poučcnje, pitam se kakve ste vi zapravo vrste duha.
Učitelji nisu savršeni i njihovo je učenje ponekad nesavršeno; ponekad imate pravo pitati ih što su mislili i ne se s njima složiti. Ali ako imate Duha Božjega u sebi, pitaćete ih krotko i bratski; umesto da se ozlovoljite, prići ćete učitelju u jednom slatkom i milosnom duhu, i reći: "Možda vas nisam baš dobro razumeo i uhvatio šta ste mislili!" O, kako je lepo kad smo podložni jedan drugome u strahu Božjem!
Pre nekog vremena održao sam niz sastanaka. Tamo je bila i jedna žena koja je imala glas kao sirena i koja je izgleda mislila da čini pravu stvar kad je za vreme molitve stvarala takvu buku kao da voz prolazi kroz tunel kad smo se na kraju svakog sastanka spuštali na kolena. Dok je izvodila tu strašnu buku, osećao sam da je to nepotrebno i da to nije od Duha već njena vlastita osećanja koji se iskazuju na takav način. To je bilo tako uznemirujeće, niko se nije mogao moliti, smetalo je; ona je sve ispunila svojom bukom i ta se buka mogla čuti dva ili tri bloka daleko. Jedan od darova Božjih je dar svladavanja, i mi se trebamo svladavati - ne u telu, nego u Duhu. I tako sam dao malu poduku o tome. Nikad više nismo čuli nikakvo urlanje.
Zadnje veče kad sam bio tamo, ona je došla i uhvatila me za ruku, govoreći sa suzama u očima: "O brate Gee, zahvalna sam Bogu za poduku koju ste mi dali. Znate, nisam htela činiti ništa pogrešno ili da uznemirujem ljude, nego sam mislila da to moram činiti prepuštajući se Duhu Svetome. Ali otkako ste vi objasnili Reč, sad vidim drukčije." Podložan duh poučenju divna je stvar. Bog to daje svakome od nas, a najviše od svih učiteljima samim. Ja lično sam sebe nalazim uvređenim kad se ljudi ne slažu sa mnom; naljutim se kad se usude kritikovati ono što govorim ili pišem te kažem sam sebi: "Donald Gee, budi oprezan, termometar se spušta."
Ali najpraktičniji i najvažniji deo našeg proučavanja dolazi sada - kako ostati ispunjen Duhom. Prošlo je 18 godina otkako me je Gospod krstio u Svetom Duhu, a danas imam čežnju da budem ispunjen Duhom kao nikad pre. Kako možemo ostati ispunjeni Duhom dok godine prolaze?
Mogao bih vam izneti dobar broj teorija i misli koje su moje vlastite, ali više volim da pogledamo u Knjigu: "Tada im Petar, pun Duha Svetoga, reče..." (Dela 4:8). Petar je primio krštenje u Duhu, a sad je dobio drugo ispunjenje. Od Pentekosta je prošlo već neko vreme, a on je još uvek bio ispunjen. U Delima 4:31, piše: "Dok su molili, potrese se mesto na kojem bijahu skupljeni. Svi se napuniše Duha Svetoga te neustrašivo počeše najvešćivati reč Božju."
Pogledajte ponovo u Dela 7:55: "Stefan budući pun Duha Svetog pogleda na nebo..." i Dela 13:52: "A učenici punjahu se radosti i Duha Svetog." Istražite li pažljivo ova četiri odlomka, pronaći ćete da je prvo stanje kad ste ispunjeni Duhom - smelo svedočanstvo. Tu je Petar stajao pred Velikim većem. Oni su mu naredili da više ne propoveda u ime Isusa, ali je Petar bio odvažan i hrabar kao lav; rekao im je da se više treba pokoravati Bogu nego ljudima. Posledica je bila da se on ispunio Duhom.
U sledećem slučaju crkva je bila ugrožena pa su se spustili na molitvu. Jesu li ovako molili: "O, Gospode, pogledaj na njihove prijetnje i sakrij nas na neko skrovito mesto gde nas neće pronaći." Jesu li tako molili? O, veličanstvenog li tona njihove molitve kad su rekli: "I sad Gospode! Pogledaj na njihove pretnje, i daj slugama svojim da govore sa svakom slobodom reč Tvoju." (Dela 4:29).
Ako je tu bilo išta što je prodrmalo neprijatelja, to su onda bili znaci i čudesa. Oni su molili hrabru molitvu; nisu najpre tražili politiku sigurnosti. Sačuvaj nas Bože takve politike u crkvi! Umesto da su rekli: "Sigurnost najpre," oni su molili: "Gospode, pošalji nam silu!" Stefan je bio doveden pred Veliko veće gde je hrabro svedočio. Posledica je bila da se ispunio Duhom, a lice mu je bilo kao lice anđela.
A što je s nama? Mnogi pentekostni propovednici su kroz kompromise izgubili pomazanje, a isto tako i mnogi pentekostni vernici. Želite li stalno biti ispunjeni Duhom, neka vam Gospod pomogne da imate hrabro, bez kompromisa, neugasivo svedočanstvo kud god idete. Mislim na neke vođe pentekostnog pokreta u Velikoj Britaniji, u početku silne ljude, ispunjene Svetim Duhom, koji su, na žalost, pokušali uliti novo vino pentekostnog iskustva u stare mehove formalizma. Želite li pokušati takve eksperimente, daću vam pravu reč od Gospoda Isusa. On je rekao da ne možete uliti novo vino u stare mehove, a ako to učinite, mehovi će se raspući i izgubićete svo vino. Ti su ljudi duhovno presušili.
Verujem da je hrabro svedočanstvo jedan od razloga za progonstvo, a progonstvo je ona stvar koja održava vatru da gori. Malo sam zabrinut kad vidim ljude da postaju previše ugledni. Oni možda imaju lepe crkve, s lepim tepihom na podu, stare orgulje i velike horove, ali se nadam da će Gospod uskoro tamo staviti svoj žarač da ih malo protrese. Ozbiljno to mislim. Natprirodno na nekim mestima počinje nestajati. Ja posećujem neka mesta gde nikad nema poruke u jezicima ili tumačenja, gde nikad nisu čuli za dar proricanja, gde su sastanci poput stroja ili točni poput sata i gde uvek znate šta će se sledeće dogoditi u programu. Pentekostni sastanak gde uvek znate šta će se sledeće dogoditi, sklon je otpadu.
Postoji i drugi slučaj ispunjenja Duhom nakon krštenja u Delima 13:9. Pavle je već bio ispunjen Duhom Svetim davno ranije i Bog je blagoslovio njegovu službu. Ali tog dana on je stajao na granici nečeg novog. Kad se suočio sa starim vračarem, bio je ispunjen Duhom, i tamo se pojavila sila koju pre nije poznavao. U ovom slučaju ključ je bio u poslušnosti. Pavle i Varnava su bili u Antiohiji, i kakvo su samo lepo gnezdašce tamo imali. Bili su vrlo srećni i opušteni, upravo usred nekoliko dana molitve, osvedočenja i čekanja na Boga, kad je Duh Sveti rekao: "Odvojite mi već Varnavu i Savla." "Ali Gospode, mi ne želimo ići, ovde nam je tako ugodno i imamo vrlo lepu crkvu." "Dođite, ja je mogu nadgledati." "Ali Gospode, mi kupujemo auto na kredit. Gospode, morali bismo napustiti svoje porodici i živeti sa dva kofera." "Dođite!" Hvala Bogu, oni su poslušali, i dok je Pavle kretao na novi put poslušnosti. Bog ga je susreo sa novom puninom Duha Svetoga.
Postoji li nešto u vašem srcu za što znate da vas Bog poziva da ga poslušate i vi ga ne poslušate, izgubićete pomazanje. A ako ga poslušate, sačuvaćete pomazanje. Ja bih rađe sve izgubio, nego pomazanje. To je važnije od sveg ostalog. Ja sam morao opozvati svoju vlastitu propoved. Imao sam lepu zajednicu i rekao, sam da je nikad neću napustiti. Imao sam namere tamo biti doživotni pastor. Kvočka sa pilićima pod krilima čitavo je vreme govorila: kvo, kvo, kvo! A kad mi je Gospod rekao da to napustim, i odem sa dva kofera, o kako sam se borio sa time!
Tad mi je Gospod pokazao nešto što me ispunilo užasom. Kao da mi je rekao: "Želiš li zadržati tu zajednicu, dobro, ali ćeš presušiti na licu mesta." Trebao sam izabrati između presušenja u Edinburghu i putovanja od mesta do mesta. Uspeo sam reći: "Da!" Samo Bog pozna onu radost koju mi je dao kad sam bio svestan punine slavnog pomazanja Duha na Njegovoj reči.
Ispunjenje obilježava i Varnavin karakter: "Bijaše on dobar čovek, pun Duha Svetoga i vere." (Dela 11:24). Što je bio ključ punine koja je njega obeležavala? Verujem da je to bilo posvećenje. Sećate li se da je jednom prilikom Varnava zapravo bio bogat čovek - posedovao je značajno imanje. Ali je sve prodao i doneo novac Gospodu. A kad je Varnava predao tu lepu farmu i sve posvetio Gospodu, bio je obeležen puninom Duha Svetoga. Mislim da ako je tada postojala pesma, koju mi danas pevamo, da bi je oni pevali veoma često: "Kud me Gospod vodi, slediću ga: preko brda, dolina, mora..."
Pre, mrzio sam tu pesmu. Nisam je mogao pevati, a kad sam druge čuo da je pevaju, to me ispunjavalo nezadovoljstvom. Ali dobro se sećam onog divnog trenutka kad sam na kraju i ja sedeo u podnožnju krsta i pevao iz dna svog slomljenog srca: "Ja predajem sve." Sledeći smo put pevali: "Kud me Gospod vodi, slediću ga", i vrlo sam uživao. Gospod me uhvatio za moju reč, jer sam obišao celi svet. Ah, kakva radost posvećenja!
Uvideo sam da je posvećenje stvar koja neprestano traje. Od onog zlatnog trenutka pre mnogo godina Bog mi je dao izobilje i od onda sam dvaput bogatiji. Moja hrišćanska iskustva su se umnožila, darovi su se umnožili; a svaki put kad mi Gospod daje malo više, moram obnovititi posvećenje. Da je po Bogu, svi bi se ponovo posvetili, i svi vernici bi to učinili sa svojim duhovnim darovima. Sećam se kako sam gotovo bio uplašen kad mi je Gospod dao dar jezika. Odmah sam istraživao i pretraživao svoju Bibliju da pronađem što ona uči o tome kako upotrebljavati dar jezika, i onda sam to položio na oltar. A kad mi je Gospod dao druge darove, i njih sam položio na oltar. Uvideo sam da je posvećenje jedan od najvećih puteva da bih i dalje bio ispunjen Duhom.
Možda je to ono što nekog od vas preći - možda postoji nešto što niste stavili na oltar. Iako ste doživeli krštenje Duhom pre više godina. niste ispunjeni Duhom sada, ne prelijevale se, nemate pobede, nemate podređen slomljen duh. Ako još jednom sve položite na oltar, siguran sam da će oganj ponovo pasti. Učinite sveže posvećenje pre nego položite svoju glavu na jastuk, i još noćas ćete pevati u Duhu.
