Prorkovo poslanje
"I reče mi: Sine čovečji, ustani na noge da govorim s tobom. I uđe u me duh kad mi progovori, i postavi me na noge, i slušah Onog koji mi govoraše. I reče mi: Sine čovečji, ja te šaljem k sinovima Izrailjevim, k narodima odmetničkim, koji se odmetnuše mene; oni i oci njihovi biše mi neverni do ovog dana. K sinovima tvrdog obraza i upornog srca šaljem te ja, pa im reci: Tako veli Gospod; I poslušali ili ne poslušali, jer su dom odmetnički, neka znaju da je prorok bio među njima. I ti, sine čovečji, ne boj ih se niti se boj njihovih reči, što su ti uporni i kao trnje i živiš među skorpijama; ne boj se njihovih reči i ne plaši se od njih što su dom odmetnički." (Jezekilj 2,1-6).
Čemu svi oni silni doživljaji kroz koje je Jezekilj prošao? Zar nema Bog i drugih načina da formira svoga slugu? Zbog čega te teške pripreme? Jedan deo odgovora je - zbog prorokovog poslanja.
Postoji tendencija među hrišćanima da svaku (oštru) proročku reč Biblije adresiraju na nevernike. To je upravo za njega, njih, često se čuje. Ali, proročka reč je pre svega za one koji veruju u proroke, Božji narod.
Isus nije prvenstveno došao da evangelizira svet, nego izgubljenim ovcama doma Izraelova. Njima prvo jer su oni izneverili u pogledu "evangeliziranja" sveta. Postali su kao otpali neznabošci (Jezekilj 2,3). So je obljutavila, svetlo postalo "romantična religiozna polutama." Prorokovo poslanje je pre svega Božjem narodu!
1. BOŽJI PLAN SA SVOJIM NARODOM
U Jestiri 3,8 čitamo o jednom narodu "čiji su zakoni drugačiji od zakona svih ostalih naroda". Bili su razasuti (ne zbijen u svojim religioznim klubovima - crkvama) među ostalima, ali su se bitno razlikovali zbog svog praktičnog življenja Zakona koga im je dao Bog. Ljudi su to videli i znali da je bilo zbog njihovog Boga. Evangelizacija!
U 5. Mojsijevoj 4,5-8 bila je data naredba narodu Božjem da živi po Božjim standardima i da će ostali onda videti da su najrazumniji narod (stih 6.). Svet čezne za istinom i slobodom. Đavo ga je prevario "bezakonjem" u kome nema slobode već ropstvo. Živeti Božju reč je najmoćnija evangelizacija.
Izrael nije izvršio zadatak i Bog im šalje proroke. Oni ih kamenuju, progone, ne primaju opomenu. Dolazi Isus. Kome? Izgubljenom svetu? Ne! Niko nije više izgubljen nego onaj koji je jednom bio nađen pa opet zalutao. Tada postaje slepac koji vodi slepca, Isus dolazi Božjem narodu, da ga vrati na njegov put - da bude opet prvak među narodima. Isus odlazi, Šalje učenike, Matej 10,5-6: "Ne idite k poganima... nego idite radije k izgubljenim ovcama doma izraelova." Njima, jer su "oni trebali da budu 'Jahve' utelovljen među narodima." Bog je živeo među njima, drugi su trebali to da vide. Međutim, izgubljenima Isus pronalazi njih dvanaest i rađa novi narod. U njemu hoće da objavi sebe drugim narodima. Dela 4,13 svedoče o tome da je Isus uspeo. Videlo se da su apostoli bili sa Isusom. Gde smo mi? Na zadatku, na putu...?
2. PROROK VIDI ŠTO OSTALI NE VIDE
Jezekiljeva poruka je poruka očišćenja Božjeg naroda pre završnih dela na Hramu koji će otkriti slavu Božiju. Mi smo danas u tom periodu. Duh Sveti širom sveta čisti i obnavlja one koji su Božji narod i ulepšava, čisti zaručnicu za onoga koji ce doći.
Šta je Jezekilj video, a narod nije? Šta je Jezekilj video da bi sa tako strašnom porukom došao narodu?
U Jezekilju 8,3 piše da ga je Duh podigao i poneo ga u božanskom viđenju. Da, Jezekilj je bio u svom duhu iznad onog prosečnog, mlakog stanja kod Božjeg naroda. Zato je video ... i imao je šta da vidi. Grozote opisane u stihovima 6-16. Danas bi mogli reći da je u Crkvi isto stanje. Mnoge denominacije su okrenule leđa Hekalu (Božjem hramu) i klanjaju se prema istoku. Velike crkvene organizacije danas žele da stvore neku "opštu" religiju, ujedine ponešto iz istočnih i drugih religija i stvore "najbolje". Mnogi nanovorođeni hrišćani veruju više zvezdama, horoskopima i sličnim stvarima nego pisanoj Reči živoga Boga. U crkvama se svašta radi samo da bi se Bog izbacio (st. 6.) iz Njegove svetinje.
Naša bogosluženja su danas loša religiozna teatralna predstava sa mnoštvom "duhovnih" tačaka programa i sa jednim "o, Bože blagoslovi naš program", na kraju. Gde je Bog? Gde je sloboda Duhu da nas vodi? Ljudi odlaze drugim religijama jer smo mi, narod Božji, promašili. Ali, Božji proroci nisu pomrli, koliko god to neki "mudri" teolozi tvrdili. Ne, službe i darovi nisu nestali! Duh Sveti nije zaspao. I danas nam Bog šalje one koji Duhom vide više nego mnogi od nas. Pitanje je imamo li dovoljno poniznosti da priznamo ono na čega Duh Sveti kroz takve ljude ukazuje? Ili, dajemo li ponosu šansu da sve objasni i obrazloži? To je video Jezekilj ali to Bog (kroz svoje proroke) vidi i danas i poziva nas: "Vratite se mojoj Reči, mojim standardima... meni!" Da, u 2. Dnevnicima 7,14 je sledeće i danas aktuelno: "Ako se narod moj ... ponizi, pomoli, potraži lice moje, okani zlih puteva... uslišiću i izlečiću zemlju."
Mnogi kažu da Bog ne govori više kroz ljude. Istina! Ne govori za one koji neće da čuju, duhovno gluve, koji idu svojim drevnim, tradicionalnim stazama. Ko ima uši da čuje... taj čuje, jer Duh po celom svetu danas govori; "Očistiću narod svoj i učiniti ga Hramom svoje slave." To je bila poruka još kroz Jezekilja u 22,15.
Znači prorok je poslan onima koji trebaju obnovljenje i povratak a već jesu deca Božja. (Jona i Avdija su jedni od retkih proroka poslani neznabošcima).
3. NAROD, NJEGOVO STANJE I REAKCIJA NA PORUKU
Zbog čega je Gospod tako detaljno pripremao Jezekilja? U 2,1-6 opisan je narod i njegovo ponašanje kada su čuli poruku. Ne zaboravimo - ovde je opisan Božji narod. Ovo nisu nevernici.
a) Stih 3 kaže da je to odmetnički narod, koji je ostavio svog Boga. Njegova pravila su prezreli i žive po svojoj mudrosti. Osilili su se u tome do te mere da bolje i od Boga znaju kako stvari treba da idu. Odmetnuli su se i od poziva da budu njegova svojina i svedočanstvo. Zamenili su Zakon bezakonjem i dobili umesto očekivane slobode ropstvo. Isaija kaže da su u zlu ogrezli (Isaija 1,4-5). Standard za njihov život nije bila više Reč nego način života naroda oko njih Jeremija kaže da su prezreli Reč i išli po svome (Jeremija 44,15-17). Samuilo je dobio isti odgovor na poruku koju je nosio narodu od Boga. 1. Samuilova 8,19 - Ne tvojoj (Božjoj) reči, i hoćemo što mi odaberemo.
b) Stih 4 nastavlja da ih opisuje kao narod okorela srca. Srce je centar čoveka, ono je u stvari duh čovekov. Priče 4,23 upozoravaju da pre svega čuvamo srce jer je ono izvor života. Srce naroda je otišlo za drugim bogovima (materijalizmom, religijama drugih naroda, itd.). Bog ne komunicira formi već srcu, duhu čoveka. Okorelo srce (duh) je ono koje više ne reaguje na glas Duha i na Reč. Ono čuje ali ne reaguje. Otupelo je na savet i opomenu. Jevrejima poslanica 3,12-15 je reč želi da nas upozori i od toga sačuva.
Takva srca nazivaju proroke "pričalicama" (Jezekilj 21,5) Apostola Pavla su Atinjani nazvali brbljivcem (Dela 17,18) a on im je doneo poruku od Boga. Okorelo srce ima uvek protivnapad za opomenu koja mu dolazi. Hiljade opravdanja samo da se izbegne pokajanje. Na reč proroka Isaije car Jezekija reaguje time što čuje reč ali ne čini onako kako reč nalaže (2. Carevima 20,16-19). Okorela srca ismejavaju proroka, on postaje priča i predmet ogovaranja (Jezekilj 36,30-33). Narod okorela srca tako reaguje na poruku proroka Božjih.
c) Treća osobina i reakcija naroda je takođe u Jezekilju 2,4 - narod tvrdokorna pogleda. Lice je ogledalo srca. Kakav izraz lica imaju oni koji imaju okorelo srce i buntovni stav? Da li im je blagoslov na licima ili... Propovedajte u vašoj crkvi nešto što se ljudima ne sviđa. Onda pogledajte lica slušatelja. Ja se sećam jedne prilike kada sam propovedao a jedan brat koji se sa time nije slagao gledao me je tako da ne bih bio iznenađen da mi je pljunuo u lice. Mrki pogledi, koji da su mogli, glasno bi proklinjali. Hladan, odbijajući, ukočen, pogled pun prezira i za Reč i za onog koji reč donosi.
Možete im čitati na licima da su odlučili da nikada ne promene ono što su naumili. Tvrdo se drže svoje religije. U Psalmu 32,9 stoji: "Ne budite kao konj ili mazga bez razuma..." Mazga što naumi, lako ne mijenja; stoji u mestu i ne miče se. Pismo kaže da ne budemo takvi. Stojim li možda upravo tako na onoj tradiciji koju sam naučio? Ima li Duh Sveti šansi da me pomakne dalje u novo, u sveže? Može li Duh Sveti dobili priliku da nam "smeta" u programu bogosluženja" Ili smo možda odlučili da bude i nadalje kao što je bilo poslednjih 100 godina? Mada, pre 2000 godina to tako nije bilo.
U Luki 6,7 vidimo fariseje kako "drže Isusa na oku" pogledom koji samo traži za čega da Ga optuži. U nekim crkvama (u skoro svim) ima onih koji imaju poseban "dar" (od Boga ga nisu dobili) da dočekuju propovednike pogledima koji unapred govore šta ga čeka. Mnogi tako dočekuju Duha Svetoga kada dolazi Crkvi sa novim stvarima! U Luki 14,1 piše da su ga "zlobno promatrali" Isusa koji je rušio njihov religiozni sistem. Tako i danas mnogi promatraju one koji u jednostavnosti srca žele da slave Gospoda na način koji njima nije prihvatljiv.
U 1. Samuilovoj 18,9 piše da je Saul popreko gledao Davida, Božjeg iskrenog slugu. Pogledi religioznih ljudi su pogledi "duhovnih ubica". Sećam se jednog sastanka na kome su pogledi ubijali govornika sastanka. Njihova čela su ogrezla u religiji, u buntovništvu.
Takvima je poslan Jezekilj. Zato mu je Bog obećao da će njegovo čelo da učini tvrdim (3,8) da sve te poglede izdrži. Zato mu je rekao u 2,6 da se ne plaši njihovih reči i pogleda.
4. DANAS?
Da li je hrišćanstvo drugačije od naroda izraelskog? Jedva! Oni koji se usuđuju da "stanu tradiciji na glavu, osećaju ubod jezika i pogleda" onih koji od tradicije žive.
Jezekiljina poruka je poruka današnjoj Crkvi: Izbacimo iz "Hrama" ono što smo uvukli u njega a ne pripada mu. Bog gradi Hram čije je ime "Gospod je ovde". Haleluja! Znajući da je to bila Božja zamisao sa svojim narodom i videći trenutno stanje Božjeg naroda. Jezekilj je dobio poruku - proročku, istu onu koju je Isus Navin dobio (Jezek. 3,5), istu onu koju Duh Sveti nama danas daje - "POSVETITE SE (očistite se) JER ĆE SUTRA GOSPOD UČINITI ČUDESA MEĐU VAMA."
Isus je poslao svoje proroke (učenike) kao ovce među vukove (Matej 10,16). Prorok dolazi sa Rečju onima koji na Reč nisu navikli. Njegova plata i nagrada su "tvrdi pogledi puni prezira i odbacivanja i priče koje počinju o njemu da kruže." To je plata od ljudi okorela srca, buntovnog stava i tvrdog pogleda. Podsetimo se još jednom da prorokova uspešnost nije u popularnosti već u verodostojnosti prenošenja narodu onoga što je od Boga primio.
Ko sa suzama seje, taj će sa radošću žnjeti... Psalam 126,5-6.
