Naslovna » U Hristu » Propovedi » ....

Razotkrivanje tužitelja braće

Francis Frangipane
"I čuh snažan glas na nebu kako govori: sad nasta spasenje i sila i carstvo Boga našega, i vlast njegovog Mesije, jer je zbačen tužitelj naše braće koji ih optuživaše pred našim Bogom dan i noć." (Otk. 12,11)

Neke zajednice bivaju uništene od "tužitelja braće" i od njegovog duha koji deluje tako što iznalazi "tuđe greške", zatim kroz nemoral ili kroz zloupotrebu crkvenih finansija. Ovaj demonski uticaj je između ostalog, toliko rasprostranjen u našem društvu, da je pronalaženje "tuđih grešaka" u crkvi povišeno čak na status "svete službe". Ali Gospodnja je volja da u Njegovom domu optuživanje bude zamenjeno molitvom a pronalaženje grešaka sa ljubavlju koja prekriva mnoštvo grehova.


Sotona želi da zaustavi tvoj rast

Ova propoved je napisana uglavnom radi razotkrivanja aktivnosti tužitelja braće među nanovorođenim hrišćanima. Moja želja je da vidimo Crkvu koja je živa i oslobođena od greha iznalaženja grešaka, da naša srca umesto toga, vidimo okrenuta ka molitvi za druge.

U cilju usporavanja, ako ne i potpunog zaustavljanja daljeg Božijeg pokreta i delovanja, đavo je protiv Crkve poslao svoju armiju demona sa zadatkom iznalaženja tuđih propusta i grešaka. Cilj ove ofanzive je odvući Hristovo Telo od Isusovog savršenstva, prema ljudskom nesavršenstvu.

Zadatak duha pronalaženja propusta je atak na odnose na svim nivoima. Napada porodice, zajednice i udruženja koja povezuju crkve i usput pokušava da unese nepopravljive raskole u naše jedinstvo. Maskira se u rasuđivanje (ili razlikovanje) i pokušava da se uvuče u naša mišljenja o drugima navodeći nas da kritikujemo i ocenjujemo. Shodno tome, treba da ponovo procenimo naš odnos prema drugima. Ako se naše misli razlikuju od vere koja deluje kroz ljubav, treba da shvatimo da smo možda pod ovim duhovnim atakom.

Ovaj demon iznalaženja grešaka će davati poticaj pojedincima da provedu dane i nedelje pronalaženjem i razotkrivanjem starih propusta ili grehova onih koji služe u zajednici. Ljudi koji su zarobljeni ovim duhom postaju "borci za ljudska prava" ili nepomirljivi neprijatelji svojih prethodnih zajednica - koje su napustili. U većini slučajeva, stvari za koje smatraju da su nedostatci, predmeti su za zastupničku molitvu u koju Gospod želi da ih uvede. Ono što bi moglo da postane mogućnost ili pronalaženje potrebe, postaje prilika za sablasan i napuštanje. U stvari, njihova kritika je izgovor za to što nisu voljni da služe i za srce koje ne želi da moli.

Ako neko sazna za neko "nesavršenstvo" svog pastora ili zajednice, to još nije nikakav znak njegove duhovnosti. U stvari, mogli smo da pronađemo takve stvari u crkvi pre nego što smo postali hrišćani. Ali šta ćemo uraditi sa onim što vidimo, po tome se meri naša zrelost u Hristu. Zapamtimo: kad je Isus video u kakvom se stanju čovečanstvo nalazi "odrekao se dostojanstva, uzeo na sebe obličje sluge, postade sličan ljudima, a kad se pojavio kao čovek, ponizio se i bio poslušan do smrti, i to čak do smrti na krstu." (Fil. 2,7-8). Umro je da bi odneo grehe a ne samo da ih osudi.

Cilj neprijatelja u njegovoj borbi je da diskredituje slugu, kako bi zatim mogao da diskredituje i njegovu poruku. Lično sam slušao o postignutim rezultatima pastora iz mnogih denominacijskih pozadina, i otkrio sam da je vreme napada ovog duha na njih bilo skoro uvek neposredno pre ili posle značajnog proboja. Ako se na napad ovog demona nije reagovalo, uvek je zaustavio napredak njihove zajednice.

Kad se ovaj duh infiltrira u um pojedinca, njegove optužbe postaju toliko otrovne i zastrašujuće, da čak i oni koji bi trebali da su više razumni, ostaju zbunjeni i zavedeni njegovim uticajem. Takoreći svi zainteresovani skrenu pogled sa Isusa na "probleme" i za vreme nesloge ignorišu da se Isus moli za njegovo telo (Crkvu), da zaista bude to što jeste. Očarani ovim demonom, optužbe i protiv-optužbe lete kroz dušu zajednice, stimulišući sumnje i strah među ljudima. Ova pustoš uništava zajednicu koja je na nišanu dok se osećaj odvratnosti rasprostire i pokušava da uništi pastora, njegovu porodicu ili druge sluge Božije u crkvi.

Skoro svaki sluga koji ovo čita, susreo se sa duhom iznalaženja grešaka - pre ili kasnije. Svaki doživeo tu depresiju u pokušaju da pronađe trag tog optužujućeg duha, dok šapuće svoje tračeve kroz lokalnu zajednicu; bliski prijatelji postaju udaljeni, izgrađeni odnosi postaju uzdrmani a vizija zajednice je uskomešana u prepucavanjima i neaktivnosti.

Ovaj neprijatelj nije ograničen napadima na lokalne zajednice. Napada i gradske i nacionalne zajednice. Uvaženi izdavači zaradili su milione dolara prodajom knjiga koje se prikriveno i umno bave tračevima a koje ustvari nisu ozbiljnije od tračeva u žutoj štampi.


Oružje neprijatelja

Važno je napomenuti, da za pronalaženje optužbe protiv crkve, neprijatelj mora svoju tužbu izvući iz pakla. Ako smo se okrenuli od svojih grehova, njihov spisak više ne postoji na nebu, kao što je napisano: "Ko će osuditi izabranike Božije? To je Bog koji opravdava." (Rim. 8,33). Isus nas ne osuđuje nego sedi z desna Bogu i zastupa za nas.

Zato razotkrijmo sredstva pronalazača grešaka. Prvo sredstvo su naši stvarni gresi. Naš propust da se kajemo kad nas Sveti Duh potiče na korekciju, otvara vrata tužitelju da nas osudi. Glas neprijatelja nikad ne daje nadu niti nudi milost za pokajanje. On se ponaša kao da je glas Božiji a mi krivi zbog "neoprostivog greha". Način kako poraziti neprijatelja u ovoj areni jeste, razoružati ga istinskim pokajanjem gledajući na Isusovo otkupljenje koje je dovoljno za opravdanje.

Ipak, Sotona ne želi da nas optuži samo kao pojedince, nego ima nameru da u naš um ubaci kriticizam i osudu drugih. Umesto toga da se molimo jedan za drugog, na sablazan reagujemo na telesan način. Naše ne-hristolike reakcije se onda lako mogu manipulisati od strane duha iznalaženja grešaka. Zato je način da opovrgnemo uticaj tužitelja braće tako što ćemo učiti da molimo jedan za drugog umesto da se naslađujemo tuđim stvarima. Moramo naučiti da opraštamo isto onako kako je nama Isus oprostio. Ako se neko okrenuo od svojih grehova, moramo da se vežbamo da zauzmemo isti stav "Božijeg savršenog oproštenja" koje je na nebu. Duha iznalaženja grešaka poražavamo tako što se saobražavamo Isusovom karakteru jagnjeta: kao Jagnje, Hrist je umro za grešnike; kao Sveštenik on zastupa.

Drugo oružje ovog demona su naše bivše greške i neslavne odluke. Svako od nas ima urođenu sklonost za ignorisanje. Čovek ne mora dugo da čita istoriju svetih da bi saznao da oni nisu bili pozvani zbog svoje mudrosti. Istina je da smo svi mi načinili greške. Srećom, izvukli smo pouku i naučili se pokornosti kroz njih. Demon pronalaženja grešaka izvlači naše stare grehe i izlaže ih našem sećanju dok kritikuje naše pokušaje da činimo Božiju volju, čime nas drži vezane u prošlosti.

Kad nas neprijatelj stavi jednog nasuprot drugom, prvo nas izaziva ljubomorom ili strahom. Možda zbog toga, da bi opravdali svoje lične propuste i nedostatke, preuveličavamo ranije propuste drugih. Što više raste naša zavist, to više ovaj demon zloupotrebljava naš um sve dotle dok ne postigne da nam više ništa u vezi njega ili njegove crkve ne izgleda u redu.

Nažalost, često su upravo vođe oni koji su otpali od jačine svoje prve ljubavi i koji su postali nemilosrdni progonitelji onih koji se kreću u Duhu Svetom. Hristovi učenici će biti progonjeni, ali nećemo naći biblijsku dozvolu da hrišćani progone druge. Progonstvo je telesno delo. "Ali kao što je i onda onaj što se rodio po telu progonio onoga rođenog po duhu, tako i sad." (Gal. 4,29). Neverovatno - oni koji progone druge misle da time čine "uslugu" Bogu (Jn. 16,2), da su duhovniji i ispravniji pred Bogom.

Da bi se borili protiv ovog neprijatelja, potrebno je da stvorimo atmosferu milosti među nama, kako među pojedincima tako među zajednicama. Kao i Otac koji nam je dao život, moramo gledati da sve stvari služe na dobro. Ako neko posrne, moramo biti brzi da pokrijemo njegovu sramotu bez licemerja "jer smo jedan drugom udovi" (Ef. 4,25). Kao što je zapisano: "Niko da ne pristupa k rodici svojoj po krvi, da ne otkrije golotinju njenu. Ja sam Gospod." (3. Moj. 18,6 RDK). Mi smo porodica koju je rodio jedan Otac. "Ne otkri golotinje... jer to je tvoja golotinja" (3. Moj. 18,10). Štaviše, u Starom zavetu je bilo protivzakonito javno otkriti nečiji nedostatak. Ljubav pronalazi iskupiteljski način da pokrije mnoge grehe.


Gde se sastaju lešinari?

Tužitelj koristi i sledeće oružje i to vrlo promišljeno. Postoji vreme u našem hodu s Bogom kada nas naš nebeski Otac orezuje kako bi bili plodniji (vidi Jn. 15).To je vreme pripreme i Gospodnji cilj je da svoje sluge uvede u novu silu u službi. Za to vreme Bog traži novi intenzitet pokornosti kao i ponovo umrtvljavanje telesnosti. Često je to vreme poniženja i ispita da li smo ispražnjeni i imamo osećaj da smo neefikasni, dok Bog pojačava našu zavisnost od Njega. To može biti teško vreme kada se naša potreba otkriva i biva vidljiva totalno. No na nesreću, ovo vreme slabosti nije otkrivena samo Božijem čoveku; često se to dešava pred crkvom i pred poglavarstvima i vlastima. Duh pronalaženja grešaka i oni koji su počeli da misle isto kao ovaj duh, pronaći će ranjiv cilj i iskoristiti priliku da ga unište.

I opet, vreme i o no što je trebalo da bude inkubator života, postaje mrtvački kovčeg. Oni koji su mogli da izrone sa jasnom i moćnom proročkom vizijom, utučeni su i napušteni, odsečeni od svakog čoveka koji je trebao da moli za njihovo vaskrsenje. U ovom napadu je pronalazač grešaka najdestruktivniji, zato što na ovom mestu ovaj demon zaustavlja rađanje slugu, onih koji bi njihove crkve naoružali za borbu i izgrađivali.

Oni koji pronalaze greške i koji ogovaraju druge nalaze se u CRKVI - i možda si i ti jedan, jedna od njih?! Kad Bog čini da tvoj pastor postane zavisniji, savitljiviji da se lakše oblikuje za Njegove ciljeve, kritikuješ li ga zbog očiglednog nedostatka pomazanja? Iako on tebe nije napustio onda kada ti je bila potrebna pomoć, hoćeš li ti njega da napustiš sada kad tvoja vera može značiti ohrabrenje koje mu je potrebno da bi se potpuno predao krstu?

Oni koji su simpatizeri tužitelja braće na njih se odnosi ono što piše u Mateju 24,28: "Gde bude lešina, onde će se okupiti i lešinari." Ogovaranja od ovih lešinarskih pojedinaca pothranjuju njihovu zemaljsku prirodu zato što traže ono što je mrtvo u crkvi; privlači ih ono što umire.

Na kraju, ovi lovci na greh će otići instinktivno u potrazi za problemima druge zajednice. "Oni su nezadovoljni, pronalazači grešaka [eng. prev] ... oni koji izazivaju razdore." (Juda 1,16-19). Ostavljaju iza sebe svoju bivšu braću u teškim ranama i u razdoru a pastora u teskobi. Ubrzo se priključe drugoj zajednici a u svoje vreme Bog će raditi na njihovom novom pastoru. Opet će se kroz njih manifestovati duh iznalaženja grešaka, na strateški odabranom mestu, sa ciljem da uništi još jednu zajednicu. Danas Bog očekuje da njegove sluge ustanu sa većom snagom i autoritetom. U ograničenom stanju njihovog rasta, hoćemo li ih navodnjavati molitvom ili ćemo biti lešinari koji će doleteti da proždiru njihovo umiruće telo?


Kako popraviti grešku?

Korekcija će zato ići uz poštovanje a ne uz osvetu. Zaista, zar one koje želimo da korigujemo, zar nisu prevashodno Hristove sluge? Zar oni nisu Njegovo vlasništvo? Da li je moguće da su dela, zbog kojih smo ljubomorni i zbog toga i kritički nastrojeni, da su to dela Hristova? Takođe, postavimo sebi pitanje zašto je nas Bog izabrao da donesemo Njegov ukor? Radimo li to po uzoru na Hrista?

Ovo su važna pitanja. Jer da bi bili pomazani Hristovim autoritetom za napominjanje, moramo biti predani ljudima u Hristovoj ljubavi. Ali ako smo ljutiti, puni gorčine ili zavisti jedan prema drugome, nismo u stanju ni da se molimo na ispravan načina za tu osobu a kamoli da je napomenemo. Isus, veliki Lav iz Jude, bio je proglašen za dostojnog da iznese sud zbog vrline svog karaktera: Jagnje ubijeno radi ljudskih grehova. Ako nismo odlučni da umremo za čoveka, nemamo pravo ni da ga sudimo.

Oni koji se trude da opravdaju odlazak iz zajednice, ne mogu to da rade bez pronalaženja grešaka. Radije bi trebalo otvoreno da razgovaraju sa timom koji služi. Njihov stav treba da bude stav molitve i ljubavi, ostavljajući blagoslov zbog onog što su u toj zajednici stekli dok su bili u njoj. Ako se u službi našao neki greh, trebali bi da kontaktiraju autoritete u zajednici i ostave njima da to reše.

Napokon, sluge u lokalnoj zajednici bi trebali da uzajamno komuniciraju i da svoja mišljenja o drugim zajednicama ne temelje na osnovu jednog čoveka koji je odatle upravo otišao. Ako ljudi uđu u tvoju zajednicu a sa sobom nose koren gorčine prema prethodnoj zajednici, ovaj koren će izrasti u tvojoj crkvi i mnogi će biti zavedeni. Zato nije bitno koliko novih članova ti je potrebno, nikad ne gradi svoju zajednicu od pojedinaca koji nisu bili priznati u svojoj prethodnoj crkvi.

U stvari, reč Gospodnja za nas je da u Gospodnjem domu kritika treba da ustupi mesto molitvi a pronalaženje grešaka treba da se eliminiše ljubavlju koja prikriva grehe. Tamo gde postoji greška moramo pristupiti sa motivom obnove. Gde su pogrešne doktrine, sačuvajmo uljudnost dok pokušavamo da ispravimo one koji su u opoziciji.

Gospode, oprosti nam nedostatak molitve i slabost naše ljubavi. Želimo da budemo kao Ti. Kad vidimo potrebu da umesto kritike polažemo svoje živote. Gospode, oslobodi svoju crkvu od demonskog duha koji pronalazi "tuđe greške"! U Isusovo ime. Amen!

"Život je Božji dar vama! Način na koji ga živite, vaš je dar Bogu!"
- Leo Buscaglia

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 2435
Ukupno: 2493541
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/propovedi/francis_tuzitelj-br.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.