Izgovorena Reč
Dokaz svoje vere moramo pokazivati. Biblija govori da Bog oživljuje mrtve. To znači da Bog čini čuda "i iz ničega stvara nešto."
Abraham je imao stotinu godina, a Sara devedeset. Oni su imali jasno zacrtan cilj: imati sina. Za tim su sinom imali goruću želju i molili su za njega dvadeset pet godina. Na kraju im je Bog dao obećanje, a kad su primili jamstvo, Bog je odmah promenio njihova imena: "Više nisi Abram, nego Abraham, otac mnogih naroda; a ni svoju ženu više ne zovi Saraja, nego Sara, princeza." (Vidi 1. Moj. 17)
Abraham je Bogu prigovarao: "Oče, ljudi će se smejati na nama. U svom domu nemamo ni kuče, a ti želiš da promenimo svoja imena u 'oca mnogih naroda', i u 'princezu'. Jao, svi će ljudi u gradu za nas reći da smo ludi!"
Ali Bog je sigurno rekao: "Ako želiš raditi sa mnom, moraš raditi kako ja radim. Ja iz ničega stvaram bića, a ako i ti ne budeš hrabro govorio kao da već imaš ono čega nemaš, nećeš mi biti od koristi."
I tako je Abraham promenio svoje ime. Došao je k ženi i rekao: "Ženo, moje je ime promenjeno. Više nisam Abram, nego Abraham, 'otac mnogih naroda', jer mi je Bog promenio ime. Ni tvoje ime više nije Saraja, nego Sara."
Došlo je veče i Abraham je otišao u šetnju dolinom. Sara je pripremila jelo i pozvala muža: "Abrahame! Večera je spremna!" Reči su odzvanjale širom doline.
Seljaci su sigurno prestali raditi i verovatno rekli: "Poslušajte! Ona svoga muža naziva Abrahamom, 'ocem mnogih naroda!' O, jadna Saraja! Tako silno želi dete u svojim devedesetim, da je i svoga muža počela zvati 'ocem mnogih naroda'. Izgubila je razum. O, tako je žalimo!"
A onda su iznenada iz doline začuli dubok bariton: "Sara, dolazim!"
"Šta?" verovatno su se opet čudili, "Sara, 'princeza, majka mnoge dece?' O, i on je skrenuo! Oboje su poludeli."
Ali Abraham i Sara nisu obraćali pažnju na kritike seljana. Jedno su drugom govorili: "Otac mnogih naroda" i "princeza". I upravo kao što su nazivali jedno drugo i tačno kao što su tvrdili, dobili su divno dete Isaka, što znači "smeh".
Braćo i sestre, želite li i vi da vidite smeh? Volite li smeh u svom domu? Da li želite imati radost na svom poslu ili u svojoj crkvi? Onda upotrebite "zakon vere"! Tada ćete iznova i iznova moći videti rođenje Isaka u svom životu.
Čuda ne dolaze slepom borbom. U duhovnom području postoje jasni zakoni, a vi u svom srcu imate beskrajna sredstva, jer Bog obitava u vama. Ali Bog ništa neće učiniti za vas ako ne dođe kroz vaš vlastiti život. Bog će sarađivati sa vama i izvršiti velike stvari. On je isti, jer Jahve se nikada ne menja; ali pre nego se neko ne promeni, Bog mu se ne može očitovati. On je upotrebio Mojsija i Jošuu (Isusa Navina), a i druge ljude velike vere, no kad su oni umrli, narod je počeo otpadati i Bog je prestao očitovati svoju silu.
Bog se danas želi očitovati i kroz vas upravo kao što se očitovao kroz Hrista pre dve hiljade godina. On je jednako snažan kao što je bio i pre i On zavisi od vama. Tvrdim da bih vrlo lako mogao podići crkvu u Sjedinjenim Državama, Nemačkoj ili u Tokiju koja bi imala više od 10.000 članova, jer se vizija crkve ne gradi u spoljašnjem svetu, već unutra u nekom čoveku ili ženi.
Ono što se začne u vašem srcu i umu izaći će u vašim prilikama. Pazite na svoje srce i na svoj um više od ičega. Ne pokušavajte pronaći odgovor Božji kroz neku drugu osobu, jer Božji odgovor dolazi vašem duhu, kroz vaš duh i vašoj konkretnoj situaciji.
Držite i izgovarajte reč Božjeg obećanja, jer vaša reč je zapravo ta koja izlazi i stvara. Ili pak, blagosilja ili prokljinje, ili je reč vere ili nevere. Bog je izgovorio Reč i čitav svet iz ničeg postao. Vaša je reč materijal koji Duh Sveti koristi za stvaranje.
Dakle, izgovarajte Reč, jer to je vrlo važno. Crkva je danas izgubila umetnost davanja zapovesti. Mi hrišćani postali smo večni prosjaci, jer neprestano prosjačimo. Na obali Crvenog mora Mojsije je prosio: "O Bože, pomozi nam! Dolaze Egipćani!" Ali Bog ga je ukorio: "Mojsije, zašto zapomažeš prema meni! Daj zapovest i Crveno more će se razdeliti."
Postoji vreme kad trebate moliti, ali postoje i vremena kad trebate dati zapovest. U svojoj tajnoj kleti morate ustrajno moliti, ali kad iz nje izlazite na bojno polje, dolazite da date reč obećanja i stvaranja. Kad čitate život o Isusu Hristu, vidite da je On uvek davao neku zapovest. Molio je čitavu noć, ali kad je došao na prvu liniju fronta, zapovedio je da narod bude isceljen. Zapovedio je da se more utiša. Zapovedio je da đavo ode.
I učenici su činili potpuno isto. Petar je prosjaku zapovedio: "Srebra i zlata nemam, ali što imam, to ti dajem. Digni se u ime Isusa Hrista!" Telu mrtve žene Petar je zapovedio: "Tabita, ustani!" Hromom u Listri Pavle je zapovedio: "Uspravi se na noge!" To su bile reči stvaranja.
Biblija govori da isceljujemo bolesne. U Jakovu Biblija govori: "Molitva učinjena s verom spasiće bolesnika." Bog jasno od nas traži da isceljujemo bolesne i ja u svojoj crkvi isceljujem bolesne kako me Duh Sveti vodi. Jednostavno stanem pred njih i kažem: "Isceljen si! Digni se i stoj!" I pozivam različita isceljenja; desetine i stotine primile su isceljenje.
Pre nekoliko meseci održavao sam sastanak u jednoj zapadnoj zemlji. Jedne večeri na sastanak je došlo oko hiljadu petsto ljudi, svi nagomilani na jednom mestu, a ravno ispred mene je bila jedna gospođa u kolicima. Bila je tako strašno iskrivljena da sam osetio teskobu. Rekao sam: "Gospode, zašto si je postavio baš ispred mene? Dok je gledam, bivam obeshrabren, gubim veru." I tako sam pokušavao ne gledati u nju dok sam propovedao. Gledao bih u jednom pravcu, a onda bih se iznenada okrenuo i gledao u drugom, jer mi je pogled na nju, srce zalivalo hladnom vodom.
Na kraju propovedi, Duh Sveti iznenada je progovorio mome srcu: "Siđi i podigni je."
Odgovorio sam: "Gospode, misliš li ti stvarno da bih trebao sići i podići je? Tako je iskrivljena, pitam se bi li je i sam Isus mogao podići. Ne mogu to. Bojim se."
Ali mi je Duh Sveti govorio: "Siđi i podigni je." Odbio sam govoreći: "O ne, bojim se, možda neće uspeti."
I tako sam počeo pozivati razna isceljenja za koja mi je Duh Sveti pokazao da su potrebna ljudima, osim one žene. Prvo je isceljena bila neka slepa žena. Ona se tako uplašila kad sam prizvao njeno isceljenje da je vrisnula i onesvestila se čim su joj se iznenada oči otvorile. Zatim su ljudi počeli ozdravljati širom dvorane. Nastavio sam pozivati isceljenja, ali mi je Duh Sveti i dalje govorio: "Sidi i podigni je."
Odgovorio sam: "Oče, ona je tako iskrivljena, bojim se."
U zadnjim trenucima bogosluženja predao sam se. Kad je pastor zamolio ljude da se dignu i zapevaju završnu pesmu, spustio sam se i šapnuo da me ljudi ne čuju: "Gospođo, ako želite, možete izaći iz ovih svojih kolica." Zatim sam se uspravio i okrenuo da nestanem - pobegnem.
Dok sam se okretao, svi su ljudi počeli vikati i tapšati rukama, jer je žena ustala iz svojih kolica i počela hodati oko bine. Kako sam bio glup, jer da sam je podigao na početku, nebo bi sišlo na bogosluženju; ali ja sam se plašio.
Mnogi ljudi dolaze i pitaju me imam li dar vere ili dar isceljivanja. No, ja sam potpuno istražio svoje srce i do sada u sebi nisam našao nikakav dar. Ja verujem da se to događa, jer Duh Sveti ima darove, svih devet. On boravi u nama pa i u meni. Duh Sveti kroz mene očituje sam sebe, tj. Isusa. Ja nemam ni jedan dar, samo Duha Svetoga i ja mu se pokoravam i verujem u Njega.
Kakav dar imam? Reći ću vam za jedan, dar hrabrosti. S tim darom hrabrosti mi našu verom stavljamo u praksu, a zatim Duh Sveti ide za nama. Biblija ne govori da će znaci ići pred vama; već Biblija govori da će znaci slediti vašu veru.
