Blizu je slava
Treća nedelja posle Bogojavljenja.
Tema: Otkrivenja - znaci slave.
Verujem u slavu Božiju. Ne verujem u slavu ljudsku. Sve što je slavno među ljudima propada, jer ljudska slava mora da prođe. Ako nešto ostane, ostaje po Božijem daru. Trajna su samo ona dela što ih čovek učini da bi ugodio Bogu - bio on toga svestan ili ne.
Raduje me da Gospod pruža priliku da zajednički razmišljamo o njegovoj slavi. Nisu to neke moje misli, nisu ni vaše. Pokušaću da pružim ono što izvire iz Božije reči, određenije, iz Knjige proroka Isaije (60:1-7). Razmotrićemo redom.
Ustani, svetli se, jer dođe svetlost tvoja, i slava Gospodnja obasja te.
Vreme je da svet vidi Hrista. Kako će ga videti? Bog je podigao sveti narod. Učinio je da taj narod bude svetiljka ostalim narodima sveta. Slava Božija mora da se pokaže zato što je s Hristom došlo vreme prodora evanđeoske svetlosti.
Potreban je napor. Bog zapoveda da se ustane. Slavu Božiju neće doživeti dremljivi hrišćani i uspavane crkve. Ljudi opijeni prolaznim vrednostima neće ni primetiti kako ih zaobilaze značajni događaji. Propustiće najpogodnije prilike. Naći će se iznenađeni i zatečeni na sporednim poslovima. Zašto? Zato što nisu podigli glave, zato što nisu ustali.
Slava Gospodnja je iznad ljudi. Ona je takođe iznad Božijeg naroda. Svi ljudi su podjednako u mogućnosti da stupe pod slavu Božiju ako veruju i ako su voljni. Nije slava Svevišnjeg daleko od ljudi nego su ljudi daleko od slave Božije.
Jer, gle, mrak će pokriti zemlju i tama narode;
Šta se isprečilo između Boga i ljudi? Isprečio se greh. Iz ovog istog spisa (Isa. 59:1-2) saznajemo da nema razdaljine koju Bog ne bi premostio da spase čoveka. On ima razumevanja za čovekove nevolje. Nema iskrene molitve na koju Gospod neće odgovoriti. Međutim, gresi, bezakonja, nepravde, ubistva, pakosti i druga zla odvajaju čoveka od Boga. Vraćam se na već saopštenu istinu: Bog se ne udaljuje od čoveka iako se čovek udaljuje od Boga.
Hvala Bogu sposobnom i moćnom da unese svetlost i u najcrnju tamu. Svet bi bio očajan, život bi bio stravičan i ljudsko trajanje bi bilo neizdrživo kad ne bi bilo vrhunske prosvetljenosti od Gospoda.
Slava Božija probija tamu i očaj. Svevišnji otkriva sebe. Svetlost razvejava tamu. Greh je postojano razaranje i večna propast. Slava Božija zaustavlja sve to zato što ona proističe iz Svemoćnoga.
a tebe će obasjati Gospod i slava njegova pokazaće se nad tobom. I narodi će doći k videlu tvojemu i ka svetlosti koja će te obasjati.
Hrišćani su poslanici Božiji, pa i poslanici njegove slave. Gde se oni pojave, slava Božija nastupa. Slava postaje privlačna sila. Svetost, istina, osobito ljubav, privlače iz daljine.
Zato je strašno ako hrišćani ne pokazuju slavu Božiju nego se šepure ističući svoju slavu. Još je gore kad deca Božija ne pripadaju Bogu, odn. pripadaju samo po imenu, a prepustili su se vlasti Sotone. Niko tako uspešno ne ruši Carstvo Božije kao što to čine nazovi-hrišćani, biblijski rečeno: lažna braća. Grozno i pogubno oni šire tamu.
Vrata adska gutaju kao razjapljepa čeljust.
To hrišćane podstiče da pažljivo otvore duhovne oči. Da li je slava Božija iznad ljudi ili su ljudi iznad slave Božije? Smatram osobitim blagoslovom što me je Sveti Duh svagda odvojio od ljudi koji su se postavljali iznad slave Svevišnjega. Ne govorim za svetovne ljude. Odvajanja su bila bolna, ali nema slobode bez borbe, a nema borbe bez ranjavanja. Uostalom, više volim da ljudi rane mene nego li da ja ranim slavu Božiju uplićući se u nepoštene poslove.
Podigni oči svoje unaokolo, i vidi: svi se skupljaju i idu k tebi, sinovi će tvoji izdaleka doći i kćeri tvoje nosiće se u naručju.
Kako hrišćanin izgleda pred Gospodom? Gledajući svetog i svepravednog Boga vera čoveku pruža merila po kojima će sebe staviti na pravo mesto: prvo mesto - Bog, drugo mesto - bližnji, treće mesto - ja.
Po tom poretku se okuplja i sjedinjuje narod Hristov. Ako je slava Božija nada mnom, sa mnom će se združiti mnogi. Sam Gospod ih dovodi. Ni Sin Božiji nije mislio drugačije: on zahvaljuje Ocu za one koje mu je Otac dao. Nije se hvalio da je zadobio one koje je odabrao, a on je bio neuporedivi vladar i osvajač duša.
Ne znamo na kojim i čijim rukama će nam Gospod doneti duše. Nekad neki neupadljivi i neprimećeni članovi zajednice uporno stoje pred Bogom i mole se za jednu ili dve duše, a Svemoćni im daje čitave porodice. Drugi, umni i osobito opremljeni, ne dovode nikog, te im ceo hrišćanski vek prođe u strahovima i sporovima. Zato valja u hrišćanska zahvaljivanja uključiti nepoznate i nezabeležene osvajače duša.
Tada ćeš videti i obradovaćeš se, i srce će ti se udiviti i raširiti,
Božija slava zrači. Ako je ona nad nekim čovekom, taj će čovek takođe zračiti. To važi i za žene i za decu, za cele porodice, plemena i narode. Slava se prenosi kao svetlost: kamo ona dopre tamo nastaju novi izvori slave, oni takođe zrače i dopiru do novih nosilaca koji i sami postaju izvori i tako sve dok ima tame. A tame će biti.
Postojanje tame ne sme da obeshrabri. Božija deca ne bi trebalo da gube srčanost. Hristos je došao upravo u svet tame. U ono vreme rimska vlast je ukinula i ono malo grčke demokratije, farisejstvo i sadukejstvo su zatamnili izvornu mojsijevsku i proročku misao, a izvan jelinističkog i rimskog sveta sve je bilo utonulo u vradžbine i sujeverje. Izgledalo je kao da nigde nema mesta za svetlost.
Svetlost je ipak došla. Slava Božija je razvejala tamu. Hristovo prisustvo i delovanje Svetog Duha učinili su prve učenike nosiocima slave. Njihova radost je jasno pokazivala: naš život je nešto drugo, mi živimo za Gospoda.
Ubrzo su takvom radošću počeli da žive mnogi ljudi. Za razliku od fizičke svetlosti koja primorava tamu na povlačenje, duhovna svetlost je nenametljiva. Spasitelj sebe pokazuje i dokazuje, ali nikog ne primorava da bude spasen. On se ne služi prinudom. On osvaja ljubavlju i negovanjem ostalih vrlina.
U susretu s Hristom čovek mora sam da odluči hoće li pripadati Hristu ili se suprotstaviti spasenju. Hrišćanstvo je veroispovedanje slobodnih, odlučnih, nelakomislenih i oduševljenih ljudi i žena. U njemu nema skrivenih zamki, tajnih učenja i zakulisnih radnji. Ko pristupa Hristu, taj zna kome pristupa, zašto pristupa, kako pristupa i šta ga očekuje. Ko odbija Hrista, taj takođe zna: kog je odbio, šta je izgubio i šta ga čeka danas i u večnosti.
jer će se k tebi okrenuti mnoštvo morsko i sila naroda doći će k tebi. Mnoštvo kamila prekriliće te, dromedari iz Madijama i Efe; svi iz Save doći će, zlato i kad doneće, i slavu Gospodnju javljaće. Sva stada kidarska skupiće. se k tebi; ovnovi navajotski biće ti pa potrebu; prineseni na oltaru mom biće ugodni, i dom slave svoje proslaviću.
Crkva je zajednica siromašnih ljudi. Ipak, ona sama nije siromašna. Hristu pripada sve najbolje, uključujući i najbolje siromahe i najbolje prognanike i najbolje iseljenike. Bilo kuda da krenu, hrišćani dolaze Hristu.
Uzbučali su narodi. Počela su da previru bogatstva ovog sveta. Novčana moć. se premešta. Umne sile se prelivaju. Ako gledamo s dužnom duhovnom pažnjom, videćemo da iza svih tih pojava stoji raslojavanje: od Hrista i prema Hristu. Oko Hrista će se sabrati privrženici koji su njemu bliski.
Sveti sabor donosi Gospodu Isusu sva svoja blaga. Uz bogatstvo, hrišćani uznose svoje molitve. Zlato i tamnjan idu zajedno. I jedno i drugo sa radošću objavljuje slavu Božiju. Darivanje i molitve su povezani jedno s drugim: darežljivi se bolje mole i molitelji više daruju.
Usuđujem se da ukažem na prisustvo onih koji objavljuju slavu Božiju. Oni se nisu udaljili od ljudi. Uprkos pomenutom raslojavanju, deca Božija se ne klone svojih sugrađana, pa ni svoje lažne braće i razbraće. Spaseni izbegavaju greh, ali ne zaboravljaju da treba voleti grešnike. Ta ljubav im je usađena od nebeskog Oca. Crkva je u svetu, služeći ljudima ona služi Bogu, služeći Bogu ona služi ljudima - a ipak zajednica Hristova nije svet niti je deo sveta.
U svetima Božijim javlja se njegova slava. Svaki skup vernih je nerukotvoreni hram. Ono što se usredsređuje oko slave Božije prinos je najplemenitiji i ukras najprijatniji. Možda neki prinosi i neki ukrasi na prvi pogled ne odgovaraju svetosti žrtvenika i velelepnosti hrama. Svevišnji obećava da će i oni doprineti njegovoj slavi kako je dostojno. On menja ljude. Promenio je one koji su mu se prisajedinili. Promeniće i druge koji mu se priključuju.
Gospod Bog nam je objavio svoju slavu. Ona je pristupačna svima koji veruju. Ko će je prihvatiti? Kako prihvatiti slavu Gospodnju? Šta čovek dobija sa njom?
Ova i slična pitanja se nameću sama po sebi. Odgovori mogu biti dugi i zamršeni. Neće biti tačni i neće zadovoljiti. Kako doći do pravih odgovora?
Obratimo se Gospodu Isusu. U njemu su sva naša rešenja. On nije čekao na naša pitanja. Pre nego što će svog prijatelja Lazara podići iz mrtvih, naš Spasitelj je rekao: "Ne rekoh li ti: ako veruješ, videćeš slavu Božiju" (Jn. 11:40).
Veruj u Hrista i njegovu spasonosnu svemoć. Drugog puta nema.
Beograd, 9. 02. 1992.
