Ja, Gospod posvećujem
Četvrta nedelja pred Božić.
Tema: Očekivanje Spasitelja.
Opet mi dođe reč Gospodnja govoreći:
- Ti, sine čovečiji, uzmi jedno drvo, i napiši na njemu: "Judi i sinovima Izrailjevim i drugovima "njegovim". Pa onda uzmi drugo drvo, i na njemu napiši:
"Josifu drvo Jefremovo i svega doma Izrailjeva, drugova njegovih".
I sastavi ih jedno s drugim da budu kao jedno u tvojoj ruci. I kad ti reknu sinovi tvoga naroda govoreći:
- Hoćeš li nam kazati šta ti je to?
Reci im:
- Ovako veli Gospodar Gospod: "Evo, ja ću uzeti drvo Josifovo, što je u Jefremovoj ruci, i plemena Izrailjevih, drugova njihovih, i sastaviću ga s drvetom Judinim, i načiniću od "njih jedno drvo, i biće jedno u mojoj ruci.
I drveta na kojima napišeš, neka ti budu u ruci pred njima.
I reci im:
- Ovako veli Gospodar Gospod: "Evo, ja ću uzeti sinove Izrailjeve iz naroda u koje otidoše, i sabraću ih odsvuda, i dovešću ih u zemlju njihovu. I načiniću od njih jedan narod u zemlji, na gorama Izrailjevim, jedan će car biti svima njima, niti će više biti dva naroda, niši će više biti razdeljeni u dva carstva. I neće se više skvrniti gadnim bogovima svojim ni gnusobama svojim niti kakvim prestupima svojim, i izbaviću ih iz svih stanova njihovih u kojima grešiše, i očistiću ih, i oni će mi biti narod i ja ću im biti Bog. I sluga moj David biće im car, i svi će imati jednoga pastira, i hodiće po mojim zakonima, i uredbe će moje držati i izvršavati. I sedeće u zemlji koju dadoh sluzi svome Jakovu, u kojoj sedeše oci vaši; u njoj će sedeti oci i sinovi njihovi i sinovi sinova njihovih doveka, i David, sluga moj, biće im knez doveka. I učiniću s njima zavet mirni, biće večan zavet s njima, i utvrdiću ih i umnožiću ih, i namestiću svetinju svoju usred njih za večnost. I šator će moj biti kod njih, i ja ću im biti Bog i opi će mi biti narod. I narodi će poznati da sam ja Gospod koji posvećujem Izrailj, kad svetinja moja bude usred njih doveka." (Jezek. 37:15-28)
Da razmotrimo prvo jedno jevrejsko tumačenje ovog odeljka. "Jezekilj, sveštenički sin, bio je među onima koji su izgnani u Vavilon. On je postao jedan od duhovnih pokretača koji su izrailjskom narodu održali dušu u životu tokom godina očaja. On, istovremeno sveštenik i prorok, propovednik i pisac, inspirator nacije i pastir pojedinačnih duša. Bitno obeležje njegovog naučavanja je naglašavanje lične odgovornosti. On je veliki propovednik Pokajanja i Božijeg Oproštenja namenjenog onima koji iskreno traže oproštaj od Boga. 'A kad se opaki odvrati od opakosti svoje što je činio, i čini što je zakonito i pravedno, on će sačuvati dušu svoju u životu' (Jezek. 18:27). Ako bi ukućani doma Izrailjevog bili pročišćeni na ovaj način, Izrailj će se ponovo uspostaviti i postaće Sveti narod u čijoj sredini će se videti da Bog stanuje."
"Više nego koji drugi prorok, Jezekilj se služi živim alegorijama, simbolima i parabolama. Prva polovina poglavlja (st. 1-14) je njegovo viđenje Doline Suhih Kostiju. Prorok vidi naciju mrtvom (što je ona i bila), gde su sve vatre zgasle u turobnoj hladnoći prognanstva; zatim on gleda Izrailj oživljen Duhom proroštva kako ustaje za obnovljeni život u slavu".
"U drugoj polovini poglavlja (st. 15-28), što sačinjava našu haftaru, prorok slika nastavak nacionalnog uskrsa; konačno najavljuje sjedinjenje dva carstva, Judinog i Josifovog (Severnog Carstva Izrailjevog). To je simbolično predstavljeno sjedinjavanjem dva komada drveta, što podseća na sliku datu u glavnom čitanju o Josifu i njegovoj braći sjedinjenim posle dugih godina odvojenosti."
16. Simbolični čin prorokov namenjen je da obezbedi pažnju njegovoj poruci. Jedan komad drveta predstavlja Carstvo Judino (dva plemena); druti Carstvo Izrailjevo (deset plemena). Ovo drugo kao ovde često nazivaju Jefrem, što je ime jednog od dvojice Josifovih sinova.
18-22. Narod pita za značenje Jezekiljevog postupka, a ono je: oba će se carstva sjediniti, kao što je to nekad bilo pod Saulom, Davidom i Solomonom.
23. Posledica nije samo političko sjedinjenje nego i duhovni preporod. Izrailj je ujedinjen - ali ujedinjen u vraćanju Bogu i vernom izvršavanju Božijeg Zakona. Tada će on zaslužiti naziv "Božiji Narod".
24. David, tj. savršeni vladalac u budućem carstvu; u mesijanskom vremenu on će biti vođa, kao što je to bio David.
27. Šehina. Božije veličanstveno prisustvo će biti jasno među njima kad budu bili verni svom pozvanju kao Sveti Narod. Takođe će Izrailj na ovaj način biti sredstvo za Božije otkrivanje drugim narodima (st. 28).[*]
Za nas, hrišćane, postoje neka brojnija saznanja. Ne tvrdim da Jevreji ne govore i ne saznaju više. Možda sam izabrao rabina koji pretpostavlja da njegovi čitaoci znaju mnogo više, a on im saopštava samo ono što misli da ne znaju. Ipak, saopštiću što smatram da mi valja reći.
15. Dolazak Gospodnje reči. Čovek je udostojen da čuje i sluša živog Boga. Živimo u uverenju da Gospod sarađuje sa čovekom. Čovek valja da je zahvalan i da pažljivo učestvuje u saradnji s Bogom. Bog nikad ne govori da bi nekom ili nečem naneo zlo. Loše posledice mogu doći ako se ne sluša njegov glas ili ako se ne pazi na dobro što ga je pripravio on sam.
16. Dva drveta. Bog spaja. On je sposoban da spoji ono što ljudima izgleda nespojivo. Ovde je mesto da se setimo politike i ratova. Izuzetno mnogo nepravdi koje se danas događaju na malim prostorima i u kratko vreme kao da podstiču ljude da se što žešće udaljuju jedni od drugih. Pitamo se: Da li će neki ljudi ikad više moći da žive zajedno? Odgovor je: Ako Bog bude hteo, živeće sjedinjenije nego ranije.
17. Malo i razjedinjeno. Ostatak je nekako žalostan. S ljudske strane je mučno kad od velikog naroda ostane mali broj preživelih. Još je nezgodnije kad taj ostatak nije jedinstven. On je razjedinjen i odvojen od Gospoda, ali Gospod nije odvojen od svojih. On vidi nevolju naroda i bliži im je nego što oni to misle.
18. Narod pita. Narod ima prava da zna. Ne treba se bojati naroda koji pita. Proroci su zbog odgovora. Ko veruje, taj traži. Božiji odgovori nisu daleko, Božija objašnjenja dolaze u pravo vreme.
19. Božija ruka. Ljudska ruka ne ume da sjedinjuje. Sve ljudske zajednice su privremene, pa i one koje najduže traju i ne prekidaju se ljudskom voljom. Božija ruka sjedinjuje trajno i večno. Istina, Gospod ne sjedinjuje pod prinudom. On nalazi i spaja. On iznalazi najbolji način za jedinstvo. Prorok u svojoj ruci može da drži drvo, može i čovekovu ruku, ali Gospod drži srce i dušu, život i večnost, pojedince i plemena, porodice i narode, naselja i države. Ne treba se zavaravati izmišljenim bajkama o bratstvu i jedinstvu. Prepustimo Gospodu: On kroji ljudske skupine, on postavlja vladare i on ih uklanja. Poznajem čoveka, Jevrejina, koji je u nemačkim koncetracionim logorima bio mučen i mrcvaren. Kad je drugi svetski rat završen, ovaj čovek je pretrpeo niz operacija kako bi bar nekako mogao da živi. Prvo što je uradio kad je izišao iz bolnica i oporavilišta bilo je (a) da postane hrišćanin i (b) da se oženi Nemicom. Imao sam prilike da ga vidim i da slušam njegove propovedi: on nepokolebljivo veruje u moćnu Božiju ruku.
20. Očigledno i pismeno. Pisanje je umetnost. Za hrišćane je pisanje obaveza. Kao narod Božiji uvereni smo u svetost i merodavnost Božije reči. Gospod je Duhom svojim dao da se zapiše njegova volja. On je na primerima potvrdio, a i danas potvrđuje, da je njegova volja svemoćna, sveta i otkrivena za dobro svih koji veruju. Ne valja bežati od dokumenata. To je zaklanjanje istine, izbegavanje dokaza. Evanđelju je to strano.
21. Postojanje po Božijoj volji. Izrailj ne postoji po osnovi nekih svojih zasluga. Pravi razlog Njegovog postojanja je izbor Gospodnji. Svevišnji je hteo da jedan narod postoji i da se taj narod javlja kao Božija objava svetu. Nema naroda koji se može pohvaliti tako starom pismenošću i tako mladom spremnošću za sve što je napredno. Tom raseljenom narodu nije budućnost u daljim seobama i raseljenju nego u blizini živog Boga. Koliko li više hrišćani treba da svoju sadašnjost, budućnost i večnost vide samo u blizini Hrista? Hrišćani i inače nemaju istinske domovine na ovom svetu. Tim više su upućeni na Spasitelja.
22. Jedan narod - jedan car. Deobe postoje. Ujedinjena Evropa je za sada više priča za budućnost nego li budućnost za priču. Podele može samo da prevlada onaj koji je po sebi nedeljiv - Gospod. Političari i vojske to ne mogu učiniti. I kad bi mogli da ta pitanja reše, ni onda ih ne bi rešavali. Naime, kad ne bi bilo podela, protivništava i neprijateljstava, ti ljudi bi postali nepotrebni. Šta bi radili? Kopati ne umeju, prositi stide se. Zato su im potrebni ratovi kao što su lekarima i veterinarima potrebne bolesti. Ipak, Svedržitelj misli i deluje drugačije. On će savladati podele na istim idolopokloničkim mestima na kojima su počele ("gore Izrailjeve"). Obećani Božiji pomazanik (Hristos) po promisli Božijoj vlada nad sjedinjenim narodom.
23. Očišćenje, Bog hoće da ima svoj narod. Njegov narod mora biti čist. Zato će ih Gospod očistiti. Sveznajući zna sve idole, skrivene i neskrivene, one kojih su ljudi svesni i one kojih ljudi nisu svesni. Bog uklanja gadosti (greh) i odstranjuje postojeće smetnje. On takođe suzbija buduće smetnje. Zato je prolio krv, zato nas i održava kao svoj narod.
24. Očekivani David. Bog predviđa da novi pomazanik (Hristos) bude vladar. Njegova vlast će biti služenje Bogu. Pomazanik se neće nametnuti narodu nego će ga njegovo služenje i svetost podići na presto. Pored vladanja Hristos će biti pastir. On će se starati o svakom pojedincu. Savršeno je svejedno koliko će ljudi biti na svetu: Spasitelj može da spase svakog koji veruje i - razume se - hoće da bude spasen. Pastir nije nasrtljiv, Hristova vlast se ostvaruje u izvršavanju volje Božije. Bog je objavio šta hoće. On je postavio koga hoće. Čovek nije prepušten pometnjama i previranjima života. Sve je u rukama Božijim.
25. Pravo boravište. Spasitelj sa spasenima gradi i održava zajednicu. Hristova zajednica je pravo boravište za sadašnjost, budućnost i večnost. U sadašnjosti zajednica je Carstvo Božije: pravednost i mir i radost u Duhu Svetome (Rim. 14:17). U budućnosti zajednica će biti mesto u kom će se izgrađivati i negovati odnosi među ljudima, u prvom redu porodica. U svetu će biti sve teže jer će uzimati maha: samoživost, srebroljublje, samoisticanje odn. hvalisavost, ponos, hula, neposlušnost, nezahvalnost, klevetanje, raskalašenost odn. razuzdanost, bes, zloba, izdaja, neuzdržanost, naduvenost, slastoljublje prazna pobožnost (obličje bez sile), bezosećajnost, surovost, naprasitost i sl. (2. Tim. 3:1-5). To je budućnost sveta. Hrišćanska budućnost je u okrilju večne vlade Spasiteljeve, u proširenoj porodici. Večnost je neiskazana i neiskaziva i neopisiva. Značajno je da je večnost u neraskidivom i neprestanom prisustvu Hristovom. Mene ne zanima ni raj ni pakao, jer mi je obećano Božije prisustvo.
26. Večni zavet. Naš Bog je zavetni Gospod: On sklapa saveze s ljudima. Svi savezi što ih je sklopio sažimaju se u jedan savez. Osobine tog saveza su večnost i mir. Mir u Hristu je odsustvo svakog rata, prisustvo saveza s Bogom, mira s bližnjima i mira sa sopstvenim bićem. Mir i sve što ga prati biće trajni: neće se ukinuti, neće se prekinuti. Večnost donosi mnogo više. Ona, naime, nije samo neprekinuto i nerazorivo trajanje - ona je dodatni kvalitet i karakter živ-ljenja. Spasitelj to opisuje obećanjem da će njegovi sledbenici biti kao anđeli (Marko 12:25). Dodatna obećanja su okrenuta prema blagoslovima kao što su čvrstina i umnožavanje, i prema svetinji. Sa dolaskom Gospoda Isusa svetinja, tj. hram se nalazi među ljudima. Moleći se Hristu narod Božiji se klanja živom Bogu. Spasitelj se nikad neće odvojiti od svojih sledbenika. To je naš nerazrušivi hram. U njemu su se sme-stila i ispunjavaju se sva očekivanja kako jevrejskog naroda tako i hrišćana i svih koji traže Gospoda.
27. Bog i njegov narod. Svetište u Duhu Svetom odn. živi Bog u središtu svog naroda, je posledica saveza Božijeg sa ljudima. Ljudi nisu sami, Bog je među njima i voljan je da se njegova slava nalazi u rodu ljudskom. U tom svetlu savez je obostran: Svevišnji voli svoj narod i sve čini da taj narod bude i ostane svet; narod Božiji voli svog Gospoda i nastoji da ga što dostojnije proslavi. Dok je kod Judeja savez bio ograničen, večni savez nije zavisan ni od prostora ni od vremena. Bilo gde da je makar jedan hrišćanin, tamo je Hristos, jer savez je sklopljen sa svuda prisutnim Bogom. Ne gledamo na veličinu i brojnost Božijeg naroda. Nema malih i velikih crkava - postoje bliski Hristu i bliskiji Hristu, tj. oni koji su manje urasli u savez s Bogom i oni koji su u taj savez urasli više od drugih.
28. Novi pripadnici: čekanje Hrista je istovremeno i očekivanje novih hrišćana. Kad se čekalo na Spasiteljevo rođenje u Vitlejemu, znalo se da će on doneti novo carstvo i novi narod. Gde god i kad god se traži Hristos, računa se i na javljanje novih hrišćana. Sadašnji hrišćani žive, odn. trebalo bi da žive, sa istim žarom za osvajanje duša, kao što su to imali apostoli i drugi neposredni sledbenici našeg Spasitelja. Narodi vide Hrista, ali treba sve učiniti da oni uvide potrebu za njim. Svedočenje proističe iz svetinje. Prisustvo Božije proširuje svest o Gospodu i svest o sopstvenoj potrebi za spasenjem. Valja se prisetiti da u opštoj pometnji ni hrišćani ni nehrišćani nemaju šta i koga očekivati osim Hrista, pa se to objavljuje svima i bližim i daljima.
Očekujemo Božić. Naš Spasitelj je rođen. Čekamo praznik njegovog rođenja. Ako malo izostavimo sanjalačka raspoloženja i ljupke pesmice koje nam Božić čine prijatnim i privlačnim, ostaju nam neizbežne pomisli o jednoj godini u kojoj se već pokazalo da civilizovani nisu civilizovani, da kulturnima uglavnom nedostaje kultura, ali i da verni u mnogo čemu izdadoše Hrista. Svi će oni dočekati Božić. Hoće li dočekati Gospoda Isusa?
Beograd, 15. decembra 1991.
