Iscelitelj
Osma nedelja pred Uskrs.
Uvodno čitanje: Ps. 69:29-33.
Glavno čitanje: Lk. 14:1-6.
Neka današnje molitve budu molitve za zdravlje. Setimo se da je Gospod Isus prijatelj bolesnika i iscelitelj. Njegovi učenici i sledbenici sve do danas veruju u Božiju isceliteljsku moć. To je sastavni deo našeg duhovnog života.
I dogodi se da uđe u subotu u dom jednog od starešina farisejskih da jede hleb; i oni motrahu na njega.
Spasitelj se izlaže pogledima javnosti. Bilo je trenutaka kad se povlačio u usamljenost, ali ga najčešće vidimo među ljudima. On je u susretu sa drugima i nikad nije izbegavao susrete. Hristu ne smeta ulazak u nečiju kuću. Još manje se Gospod boji ljudskog posmatranja.
Javnost je potrebna hrišćanskom životu. Ne ulazimo u namere onih koji posmatraju hrišćane. Pokažimo do koje mere smo privrženi Hristu.
I gle, beše prednjim neki čovek koji imaše vodenu bolest.
Spasitelj se susreće s bolesnikom. Dve ličnosti staju oči u oči: Bogočovek i neki čovek. Svedržiteljsko Ime se postavilo pred jednim bezimenim pojedincem. Gospod daje, bolesnik prima. Nevažno je šta je Sin Božiji govorio ni šta je bolesnik rekao - nije zapisano. Zapisano je da je pred Hristom bio čovek, važno je da Bog voli čoveka.
Spasitelj se suočava s bolešću. Zdravlje i bolest izgledaju kao dva različita sveta. Ipak niko nije toliko zdrav da u njemu već ne deluje zrnce neke bolesti, niti je neko toliko bolestan da nema zrnce zdravlja u sebi. Svakom je potrebno zdravlje. Hristos tačno poznaje čovekovu bolest. On je i najcelishodnije leči.
I odgovarajući Isus reče zakonicima i farisejima govoreći: Je li dopušteno u subotu lečiti? A oni oćutaše.
Spasitelj razgovara sa predstavnicima starozavetnog Zakona. Svi prisutni znaju da je lečenje rad, težak i složen posao. Svi takođe znaju četvrtu Božiju zapovest koja glasi: "Sećaj se dana subotnog da ga svetkuješ. Šest dana radi i obavljaj sve poslove svoje, a sedmi dan je subota Gospodu Bogu tvome; tada nemoj raditi nijednog posla, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim. Jer je za šest dana načinio Gospod nebo i zemlju, more i što je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Bog dan subotni i posvetio ga" (2. Moj. 20:9-11).
Šta se ovde nije znalo? Prvo: Gospod Isus je Sin Božiji. Nad Hristom se niko i ništa ne može postaviti kao vlast. Drugo: Novi savez između Boga i ljudi nije sklopljen na saopštavanju zapovesti ("na Sinaju"), nego na Hristovoj žrtvi ("na Golgoti"). Subota više nije znak saveza nego je to krštenje. Treće: Za Spasitelja je važno da čovek bude odmah izbavljen.
Učitelji Zakona i fariseji nisu mogli da odgovore Hristu. Nema potrebe da očekujemo nešto drugo u budućnosti: neka umuknu svi protivnici Božiji.
I on ga se dohvati, isceli ga i otpusti.
Postupak je jednostavan. Spasitelj spasava. Malo je reči, nema obreda, nema nametljivosti.
Gospod ne postavlja mnogo uslova. On je duboko, prisno i potpuno povezan sa svakim čovekom. Isceljenje je prirodna posledica natprirodnog uzroka: blizine svevišnjeg Boga. On je došao da čini dobro i činio je samo dobro. Jedno od tih dobara je i zdravlje.
I odgovarajući Isus reče zakonicima i farisejima govoreći: Koji od vas ne bi svojeg magarca ili vola, da upadne u bunar, odmah izvadio u dan subotni?
Ono što nisu znali, prisutni su sada upoznali. Novi zavet je nešto drugo. Neki odnosi su promenjeni: Bog je među ljudima, ljudi mu mogu pristupiti bez posrednika. Hristos zahteva spasenje. Ništa se ne sme izostaviti, ništa preprečiti, jer ljudi su važniji od životinja, makar to bili i najkorisniji domaći miljenici.
Spasenje je hitno delo. Oklevanje, dvoumljenje i odlaganje donose propast.
I ne mogoše mu odgovoriti na to.
Ponovimo: neka Gospod zatvori usta svim svojim protivnicima.
Svi hrišćani imaju pravo da očekuju isceljenje. Prošlo je vreme Sinaja. Pristupimo novoj gori, kao što je napisano: "Jer niste pristupili gori opipljivoj, i ognju razbuktalom, i mraku i tami i oluji, i zvuku trube, i glasu reči, za koji oni što čuše moljahu da im se više ne govori..." "...nego ste pristupili Gori Sionskoj i gradu Boga živoga, Jerusalimu nebeskom, desetinama tisuća anđela, svečanom saboru i crkvi prvorođenih, zapisanih na nebesima, i Bogu sudiji nad svima, i duhovima savršenih pravednika, i Isusu, posredniku Novog zaveta, u krvi očišćenja, koja bolje govori nego li Aveljeva" (Jev. 12:18-19; Jev. 12:22-24).
Nema nedoumice, pristupite. "Isus Hristos je isti juče i danas i u vekove" (Jev. 13:8).
Beograd, 1. 03. 1992.
