Sluđen
Subject: sludjen
Date: Tuesday, March 18, 2008 00:46
Razne jevrejske zavere, da vincijevi kodovi, stari bogovi, leteci objekti, iluminati, masoni itd a pri tome iako sam verujuci dozivljavam uglavnom zlo sludese me nacisto. Molitvom mi se vera nevraca, gubim je, kako dalje bez jake vere? Gubim veru i u ljude, crkvu. Pomoc?
Tomislave,
hvala ti na javljanju.
Pokušaćemo ti nešto reći o ovoj tvojoj "sluđenosti", ali nismo sigurni koji je pravi pristup tvom problemu, pošto si veoma malo rekao o sebi, ili o tome šta te to konkretno muči. Tako, nemoj nam zameriti ako ti ne pružimo zadovoljavajući odgovor.
Nema ničeg lošeg u sticanju znanja i u želji da se bude informisan o drugim religijama, verskim pokretima, ili organizacijama. Međutim, to može biti veoma kontraproduktivno ako hrišćanin nema izgrađen svoj čvrst lični stav po pitanjima vere - u šta veruje i zašto to veruje - i ako ne hoda u bliskom zajedništvu sa Gospodom (1. Jn. 1:6-7).
Takav čovek će biti nošen kao morski talasi na vetru, pun sumnji i nepoverenja (Ef. 4:14; Jak. 1:6), ili kako ti to kažeš biće - "sluđen". Dakle, ako si hrišćanin, onda treba pre svega da se trudiš da sebe što čvršće utemeljiš u Bogu. To se postiže čitanjem Svetog pisma i molitvom (1. Pet. 2:2; Fil. 4:6). Svakako, odlaske u crkvu ne bi trebalo zapostaviti (Jev. 10:25).
Ako si se "upetljao" u neke od gore spomenutih stvari, onda bi trebao što brže iz toga i izaći. Sveto pismo nas uči da iza lažnih učenja (sekti, okulta, mistike) stoje demonske sile (1. Tim. 4:1). Dakle, to znači da ljudi koji se otvaraju ovakvim učenjima ujedno i sebe otvaraju đavolu. A đavo nikome nikada nije doneo ništa dobro. Njegova misija je, kako Isus kaže, da: "ukrade i ubije i pogubi" (Jn. 10:10). Dakle, tvoja "sluđenost" i slabljenje vere se može razumeti i na ovaj način. Izlaz iz toga je tvoj povratak Bogu kroz pokajanje i odbacivanje "lažnih učenja", te donošenje odluke da nadalje čvrsto stojiš na Božjoj istini, na Reči Božjoj. Razmisli: "Kako li se slaže Hristos s Velijarom?" (2. Kor. 6:15) Nikako.
Velika je istina u izreci: "Šta čovek jede, takav će biti". Ako se hrani smećem (lošom hranom) oboleće, a ako se hrani dobrom - biće zdrav. Isti princip važi i u duhovnom životu. Hraniš li sebe Rečju Božjom imaćeš: veru, mir, ljubav, nadu (plodove Duha, Gal. 5:22-23), a ako se hraniš sa raznoraznim svetskim otpacima i pomijama, imaćeš "sluđenost" (podeljenost) duše. Tvoj um i duh će ispoljavati: neveru, sumnju, smutnju, beznađe, itd. (Gal. 5:19-21). Sve će se to, naravno, odraziti na ceo tvoj život: posao, stavove, odnose, itd.
Sveto pismo kaže da vera dolazi od slušanja Reči Božje (Rim. 10:17). To znači da ti sam moraš uložiti malo napora ako želiš imati jaču veru. Moraš sebe staviti u domašaj Reči Božje i Svetog Duha; to znači da moraš čitati Reč Božju. Biblija bi trebala postati tvoja prva i najvrednija knjiga, a tek onda sve ono ostalo. Svaki vernik prilikom svog obraćenja dobije "seme vere" (Mt. 13:18-23), i na njemu je odgovornost da ga dalje čuva i gaji. "Velika vera" se ne dobija preko noći, ili sa nekoliko molitvi, već tokom dugog vremenskog perioda, i kroz mnoge kušnje i iskušenja u kojima se ta vera jača i čisti (1. Pet. 1:7).
Moraš razumeti da ovaj svet ide svojim tokom, a Crkva svojim. Hrišćani žive u ovom svetu, ali nisu od ovoga sveta (Jn. 17:14-16). Reč Božja jasno govori šta će biti sa ovim svetom a šta će biti sa Crkvom. To znači da hrišćanin ne treba sebe zamarati, ili vezivati sa stvarima ovoga sveta, već treba svoj napor da usmeri u pravcu utvrđivanja svog poziva kod Boga, tj. večnom životu. Kako kaže Jovan: "Svet i želja za njim prolazi; ko pak tvori volju Božiju ostaje doveka." (1. Jn. 2:17).
Donesi odluku, da bi ti lično što više rastao u poznanju Gospodnjem (Kol. 1:10; 2. Pet. 3:18), i kreni za time. Da bi se neka osoba zavolela i verovalo joj se, ona se mora prvo upoznati. Tako je to i u životu sa Bogom, što više upoznaješ Boga to ćeš ga više voleti, i više mu verovati.
Pozdravljamo te, i gajimo nadu da smo ti barem malo pomogli u tvojoj nedoumici.
Božji blagoslov.
