Generacijsko prokletstvo
Subject: Pitanje-odgovor
Date: Thursday, January 17, 2008 11:30
Hvala vam na vas odgovor. Znam da je Stari zavet u Isusovo vreme postojao, ali ja sam mislio na sastavljace kanona pre Hrista. No vi ste u pravu, nisu svi starozavetni autoriteti bili zli, vec su ta prorocanstva u bibliji kasnije uvrstana od tog svetog ostatka. Imam drugo pitanje, ali ako ste zauzeti, mozete mi kasnije odgovoriti. U Starom zavetu u Izl.20:5 i Pon.zak.5:9 stoji da Bog pohodi potomke zbog grehe njihovih predaka. Dok u Jezek.18:20 stoji da sinovi ne snos bezakonja njihovih otaca. Zanima me da li danas, u novozavetnom vremenu, postoje generacijska prokletstva. Zelim vam puno blagoslova iz Makedonije.
Hvala vam na ponovnom javljanju i na ovako dobrom pitanju: "Da li sinovi zbog greha Otaca, nose posledice greha?" Napravimo kraku analizu nekih biblijskih odeljaka...
"Nemoj im se klanjati niti im služiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji pohodim grehe otačke na sinovima do trećeg i do četvrtog koljena, onih koji mrze na mene." (2. Moj. 20:5)
"Nemoj im se klanjati niti im služiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji na sinovima pohodim bezakonja otaca njihovih do trećeg i do četvrtog kolena, onih koji mrze na me." (5. Moj. 5:9)
"Jer prolazeći Gospod ispred njega vikaše: Gospod, Gospod, Bog milostiv, žalostiv, spor na gnev i obilan milosrđem i istinom. Koji čuva milost hiljadama, prašta bezakonja i nepravde i grehe, koji ne pravda krivoga, i pohodi grehe otačke na sinovima i na unucima do trećeg i četvrtog kolena." (2. Moj. 34:6-7)
Po svim ovim stihovima može se zaključiti da: Sinovi mogu da trpe posledice zbog greha svojih otaca.
Stih 2. Moj. 20:5 je, naravno, jedna od Deset Božjih zapovesti, a Deset zapovesti su date u formi Zaveta (ugovora, saveza) između Boga i Izraela. Ovakav obrazac sklapanja saveza je bio veoma uobičajan u ono vreme na bliskom istoku. Tako, Zavet ima svoj uvod (2. Moj. 20:2), tj. ko ga sa kim sklapa, šta on čini (2. Moj. 20:2), teksta zakona (2. Moj. 20:3-17), nagrade za poštovanje zakona (2. Moj. 20:6 i 2. Moj. 20:12) i kazne za prekršioce istog (2. Moj. 20:5, 2. Moj. 20:7).
Prema Zavetu, kada bi očevi zaveli svoju porodicu sa Božjeg puta, i navodili je na kršenje Zaveta, onda bi efekat Božje kazne zahvatio mnoge sledeće generacije. Dakle, u svim ovim stihovima govori se o gresima (prokletstvima, 5. Moj. 28:15-68) otaca, koja mogu da snađu i njihovu decu, jer su njihovi očevi prekršili Zavet, i postali neposlušni Bogu. Bog je Zavet sklopio sa celim jednim narodom - Izraelom - i ceo narod je bio prema njemu odgovoran. Deca, mnoge generacije unapred, mogu da pate od posledica kršenja Zaveta, iako nisu ona lično počinila te grehe. Ovo je stalna tema koja se ponavlja kroz ceo Stari zavet i veoma je lepo vidljiva u Knjizi o Sudijama.
Neki drugi odeljci u Starom zavetu opet kažu drugačije, da sinovi ne treba da nose posledice greha svojih očeva.
"Neka ne ginu očevi za sinove ni sinovi za očeve; svaki za svoj greh neka gine." (5. Moj. 24:16)
"Koja duša zgreši ona će umreti, sin neće nositi bezakonje očevo niti će otac nositi bezakonje sinovljevo; na pravedniku će biti pravda njegova, a na bezbožniku će biti bezbožnost njegova." (Jezek. 18:20)
U 5. Moj. 24:16 se govori u kontekstu zakona (pravnog sistema, 5. Moj. 24:6-19), dok se i Jezekilj poziva na zakone iz Petoknjižja. Dakle, važno je razumeti da konteksti ova dva stiha govore o kaznama, ili posledicama, koje propisuje pravni sistem Izraela, za one pojedince koji ovaj pravni zakon prekrše.
Bitna je razlika između stihova datih u prvom slučaju, i ovom drugom. U prvom slučaju se radi o tzv. "kolektivnoj odgovornosti". Što znači da je otac bio "glava kuće", on je predstavljao celu porodicu i snosio punu odgovornost za nju.
Međutim, kako sada sve ovo razumeti u svetlu Novog zaveta?...
Posledice generacijskog prokletstva su očite u sledećem stihu: "Jer kako po Adamu svi umiru, tako će i po Hristu svi oživeti." (1. Kor. 15:22) Zbog greha jednog čoveka (predstavnika ljudskog roda - glave čovečanstva) prokletsvo smrti, i sve ono što je prati, palo je na svakog od nas - na celo čovečanstvo.
Svaki greh ima dalekosežne posledice i on može unesrećiti mnoge generacije.
Više je nego jasno da "kolektivna odgovornost" postoji i u Novom zavetu, kako u oblasti porodice, tako i u oblasti (lokalne) crkve. Međutim, razmišljajmo sada samo o porodici.
Otac je po lestvici bogomdanog autoriteta u porodici iznad žene i dece (Ef. 5:23; 1. Kor. 11:3). Njegovi postupci (greh ili pobožnost) mogu da prokunu (unesreće) njegovu porodicu (Kol. 3:21; Ef. 6:4), ili da je blagoslove. U tom smislu prokletsvo greha, tj. posledice greha, mogu da zahvate i sledeće generacije.
Dakle, ja neću odgovarati za greh koji čini ili je učinio moj otac, ali mogu osetiti kaznu/posledice tog greha i na svojoj koži. Da pojasnim, navešću primer: Mnoga deca ni kriva ni dužna se rađaju sa nekim hendikepom ili bolešću, samo zato, jer je njihov otac (ili majka) uživao drogu, alkohol. Mnoga deca bivaju "psihički razbijena", jer su odrasla u domu, gde je otac bio nemoralan, zavisnik ili ateista (bogohulnik) i sl. U ovakvim slučajevima jasno je da posledice "greha otaca" mogu da dosegnu i više generacija, pošto određeni obrasci u kojima su ova deca odrastala bivaju usađena u njih, koje onda oni mogu preneti i na svoju decu.
Potpuno oslobođenje od prokletstva imamo kroz veru u Hristovu žrtvu: "Hristos nas je iskupio od kletve zakona time što je on postao kletva za nas, jer je napisano: 'Neka je proklet svako ko visi na drvetu'". (Gal. 3:13)
Hvala Bogu na datoj nam milosti do koje možemo doći kroz Gospoda Isusa Hrista. Predanjem svojih života Njemu mi možemo napraviti raskid sa svime što je loše iz naše prošlosti, bilo da smo imali veoma loša iskustva u detinjstvu, bilo da su naši roditelji živeli po "duhu ovoga sveta". Generacijsko prokletstvo nad nama može biti slomljeno i prekinuto, možemo imati novi početak, jer onaj koji je u Hristu, postaje "novo stvorenje" (2. Kor. 5:17) i učesnik "Novog Zaveta", koji se temelji na milosti (Jer. 31:29-34; Jev. 8:4-13; Jev. 12:18-24; Jev. 13:20).
Ovo opet ne znači da će i posledice greha očeva biti automatski uklonjene; ponekad da, a ponekad ne. Na primer: Neku decu koja su rođena sa nekom bolešću možda će Bog isceliti, a neku možda ne. U većini slučajeva, po našem obraćenju Hristu, mi trebamo daljnje Božje "operacije" isceljenja ili oslobođenja na našoj duši od rana, ožiljaka i sveza koje je greh ostavio u nama. Ovo je gorka istina dalekosežnosti i razornosti ljudskog greha.
Pozdrav i Božji blagoslov.
