• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Komentar na Evanđelje po Mateju 27:51-54
- Autor: Vlatko Dir

Kada je Isus umro na krstu, Njegova smrt je bila propraćena velikim znacima. Zemlja se tresla, sunce potamnelo i tama obavila sve, a zavesa u Hramu rascepila na dvoje. Matej je jedini koji u Evanđeljima pomije još jedan - grobove koji su se otvorili i svete koji su iz njih ustali pokazujući se mnogima po Hristovom vaskrsenju.

Ne postoje paralelna mesta u drugim Evanđeljima, Delima ili Poslanicama koja bi na direktan način rasvetlila ovaj nejasan odlomak iz Mateja, a on o svemu ne govori mnogo. Posledica toga je da još uvek ne postoji konačan zaključak i saglasnost među hrišćanima o čemu se ovde zapravo radi, ali sam tekst ipak daje dovoljno nagoveštaja koji pomažu da se shvati njegov smisao.

Mada 52. i 53. stih predstavljaju žižu interesovanja, oni sa preostala dva stiha koji ih uokviruju čine jedinstvenu celinu. Stavljanje prevelikog naglaska samo na to ko su ti sveti koji su ustali odvlači pažnju sa bogate simbolike ovog odlomka i njegove višeslojne poruke.

I u ovom slučaju pravilno razlaganje teksta, analiza reči i dobro poznavanje kulturno-istorijske pozadine su neki od ključeva za njegovo ispravno razumevanje.

Tekst

Pre svega, pogledajmo šta nam Matej ovde govori pre nego što se dublje pozabavimo značenjem odlomka.

Matej 27:51-53:

I gle, zavesa crkvena razdre se nadvoje od gornjeg kraja do donjeg; i zemlja se potrese, i kamenje se raspade; 52 I grobovi se otvoriše, i ustaše mnoga tela svetih koji su pomrli; 53 I izašavši iz grobova, po vaskrsenju Njegovom, uđoše u sveti grad i pokazaše se mnogima. 54 A kapetan i koji s njim čuvahu Isusa videvši da se zemlja trese i šta bi, poplašiše se vrlo govoreći: Zaista ovaj beše Sin Božji. (Vuk-Dan.)

Struktura

Na prvi pogled ovaj odlomak izgleda strahovito siromašan u detaljima i direktan u nabrajanju onoga što je prethodilo i sledilo Isusovom vaskrsenju, mada pokriva vremenski period od tri dana. Ovo upućuje na to da su događaji o kojima on govori bili dobro poznati vernima u ranoj crkvi, jer se ne upušta u dodatna objašnjenja.

Struktura i karakteristična upotreba grčke gramatike ukazuju da se Bog podrazumeva kao onaj koji stoji iza svih šest događaja koji su pobrojani u sledećoj kratkoj skici propraćenoj doslovnim prevodom onako kako bi on približno trebao da zvuči:

1.) zavesa beše rascepljena (stih 51a),
2.) zemlja beše potresena (stih 51b-53),
a. grobovi behu otvoreni (stih 52a),
b. sveti behu podignuti (stih 52b),
c. izlazeći se pojaviše u Jerusalimu (stih 53);
3.) izjava rimskog kapetana (stih 54).

Delovi ovog odlomka predstavljaju kratko odvajanje od šire istorijske pripovesti stradanja i smrti Hristove i u njima su prisutni izražena simbolika i apokaliptični motivi.

Komentar - Mt. 27:51

gle - evo, vidi, gle

Tipičan hebraizam, jevrejski izraz kojim evanđelje po Mateju obiluje.

zavesa crkvena - svetinja i svetinja nad svetinjama su bile razdvojene sa dve zavese koje su tu stajale umesto zida; simbol je razdvojenja Boga i čoveka

Prema jevrejskoj tradiciji, svetinja nad svetinjama je od svetinje bila razdvojena sa dve zavese, spoljašnjom i unutrašnjom, koje su zamenjivale pregradni zid i nalazile se na lakat jedna od druge. Matej pominje samo jednu zavesu, podrazumevajući pod time unutrašnju zavesu.

Predanje kaže da je osamdeset devica tkalo ovu zavesu od sedamdeset i dve lanene pletenice, sa po dvadeset i četiri niti u svakoj. Bila je dlan debela i približno trideset metara duga, a petnaest široka.

Sveštenik je jednom u godini na Jom Kipur, dan očišćenja, ulazio iz svetinje iza prve zavese na južnom kraju i išao uzduž između zavesa da bi u svetinju nad svetinjama ušao na suprotnoj strani sa severa kako bi prineo Bogu krv žrtve za grehe naroda i molio se za njihovo oproštenje.

razdre se nadvoje od gornjeg kraja do donjeg - unutrašnja zavesa koja je stajala između svetinje nad svetinjama i svetinje; Bog ju je razdro.

Svake godine pravljene su dve ovakve nove zavese i tradicija kaže da je bio potreban udruženi trud tri stotine sveštenika da je pomere i operu. Ovo ukazuje na čudo iza koga je stajao Bog.

Neki su mišljenja da cepanje zavese predstavlja paralelu razdiranju haljine u znak žalosti, koje je u ovom slučaju propratilo smrt Sina Božijeg.

Mada jevrejski izvori ovo ne pominju, Talmud i neki drugi spisi napominju kako se su se četrdeset godina pre razorenja Hrama sva vrata na njemu sama od sebe otvorila, što je bilo protumačeno kao predznak njegovog uništenja. Sa druge strane, Josif Flavije i Hegesip pominju da su se bronzana vrata na istoku grada za koja je bilo potrebno dvadeset ljudi da ih pomere tajanstveno sama otvorila pre nego što je Hram razoren.

Cepanje zavese je dakle, snažan simbol i apokaliptični znak Božjeg gneva i suda.

Pismo upućuje da je zavesa slika Hristovog tela kroz čije je cepanje, to jest posredničku smrt i prolivenu krv vernima, i Jevrejima i Grcima, otvoren momentalan i neposredan put iza nje ka Bogu i oproštenju greha (vidi Jev. 10:20).

Ovime je uspostavljeno opšte sveštenstvo svih svetih, nema više potrebe za prinošenjem žrtava za grehe i posredovanjem sveštenika.

zemlja se potrese - zemljotres

Mada je očigledno da se radilo o lokalnom zemljotresu, postoje tvrdnje da se on osetio i šire, prema rimskom istoričaru Pliniju sve do Rima. Josif u Judejskom ratu pominje potresanje Hrama pred njegovo uništenje, a Talmud govori da se zemlja tresla četrdeset godina pre njegovog razorenja.

Oni koji traže racionalno objašnjenje za cepanje hramske zavese vide u ovom pomeranju tla snagu koja je mogla da to učini kroz smicanje zidova prouzrokovanog njime. Ovo je teško zamislivo, jer su zavese meke i savitljive, a ne krute i tvrde kao kamen. Sve jedno, jezik evanđelista i istorije se podudaraju u tvrdnji da se zemljotres zaista i desio.

Zemljotres je često pratilac Božjeg gnjeva (Naum 1:15; Ps. 18:7), ali i predznak apokaliptičnih događaja koji nagoveštavaju kraj određenog poretka stvari (Mt. 24:7; Jev. 12:26), u ovom slučaju prinošenja žrtava za grehe i levitskog svešteničkog poretka.

kamenje se raspade - ovo je česta pojava u Izraelu prilikom razornog pomeranja tla; grčka reč kaže da se kamenje - pocepalo, koristeći istu reč kao i za cepanje zavese.

Kontekst u kome se raspadanje, ili cepanje kamenja pominje upućuje da se radi o kamenim pločama koje su se nalazile na ulasku u grobnice i zatvarale ih.

Čudna kombinacija reči u ovom stihu upućuje da se radi o stvarnom događaju koji je piscu poslužio kao osnova za prenošenje dublje poruke.

Izraz cepanje srca često prati poziv na pokajanje, prizivajući temeljitu promenu života.

Komentar - Mt. 27:52

grobovi se otvoriše - grobnice isklesane u kamenu.

Radi se o rakama iskopanim u zemlji, već grobnicama isklesanim u kamenu, ili često o pećinama adaptiranim u grobnu odaju (Jn. 11:38). Raspadanje kamenja kojim su bile zatvorene (Mk. 16:3) izazvano zemljotresom ih je otvorilo.

Jevreji nisu kao mnogi narodi spaljivali svoje mrtve, zakopavali ih u zemlju, ili mumificirali. Pogrebni obred je bio veoma jednostavan; mrtvaca bi pomazali mirisavim uljima, umotali u platno i položili u grobnicu isklesanu u kamenu na čija bi vrata navalili veliki kamen da životinje ne bi mogle da uđu i mrcvare leš.

Posle godinu dana grob bi otvorili, pokupili kosti koje su preostale posle raspadanja tela i stavili ih u drvenu, ili ponekad kamenu kutiju koju bi odložili u drugi deo grobnice, a ležaj ponovo iskoristili za novu sahranu. Takva grobnica se koristila s kolena na koleno i ponekad bi se nagomilale kosti mnogih generacija.

Interesantno je da Sinajski manuskript ne sadrži izraz "i grobovi se otvoriše" kao ni reč "uđoše".

Uklanjanje kamene prepreke na vratima grobnica upućuje da je na delu sila koja na smrt ne gleda kao na kraj. Kao i kada je Lazar bio podignut iz mrtvih, prva stvar koja je bila učinjena je bila da je grobni kamen na ulazu bio uklonjen (Jn. 11:38-41).

ustaše mnoga tela - sveti su ustali telesno, ne kao duhovi

Priroda ustajanja svetih u ovom stihu je predmet mnogih rasprava. Ono što je jasno je da su ustali u svojim telima u kojima su živeli do smrti koja nije bila tako davna, inače bi bili nepoznati onima kojima su se kasnije pokazali da se radilo o pravednicima i pobožnim ljudima i ženama iz davnine.

Mišljenja se sukobljavaju i po pitanju da li su privremeno ustali, ili vaskrsli?

Po Pismu, vaskrsenje je promena u kojoj će naša smrtna tela i njihova priroda Božjom silom biti preobražena u telo slave jednako vaskrslom telu Gospoda Isusa Hrista (Fil. 3:21; 1. Kor. 15:51). Oni koji se udostoje vaskrsenja će po Isusu biti kao anđeli i više neće moći da umru (Lk. 20:35-36; 1. Kor. 15:53).

Tvrdnje da su Lazar, Jairova kći i sin udovice iz Naina vaskrsli se ne mogu sravniti sa Pismom koje jasno kaže da je Isus prvorođeni iz vaskrsenja (Kol. 1:18), odnosno da je prvi koji je vaskrsao (Dela 26:23; 1. Kor. 15:20; Otk. 1:5; Otk. 1:18 ).

Takođe, mišljenje da su sveti o kojima govori ovaj odlomak vaskrsli previđa učenje Pavla da se vaskrsenje pravednih još uvek nije dogodilo (1. Tim. 2:18) i da je to stvar budućnosti (1. Kor. 15:20-23; 1. Kor. 15:51; 1. Sol. 4:15-17, isto tako vidi Otk. 20:4-5).

svetih - odvojeni, posvećeni; pravedni i pobožni ljudi koji su umrli u veri

Pitanje je o kojim svetima se radi i šta se kasnije sa njima desilo? Pretpostavke idu od pravednika iz davnina kao što su Avelj, i Noje, Jov za koga Septuaginta kaže da će biti podignut (Jov 42:17 LXX), preko patrijarha Avrama, Jakova i Isaka, sve do proroka i mučenika.

Neki se pozivaju na to da je na molitvi u gornjoj sobi bilo samo sto dvadeset osoba (Dela 1:15), a da se vaskrsli Gospod jednom prilikom ukazao pred pet stotina vernih (1. Kor. 15:6). Kontekst celog odlomka ne ukazuje da se radilo o osobama koje su ga videle pre uznesenja, jer se tu pominje i Pavle koji ga je video tek godinama kasnije, ali ipak oni veruju da su u pitanju verni iz Starog Zaveta koji su ustali iz mrtvih po Hristovom vaskrsenju da prime krštenje u Svetom Duhu kako bi se usavršili i potom umrli (1. Kor. 15:6) i čekali na vaskrsenje pravednih.

Po drugima radi se Jovanu Krstitelju, Simonu Pravednom, Zahariji i Jelisaveti roditeljima Jovana, Josifu mužu Marije majke Isusove i ostalim svetima koji su bili znani tom naraštaju.

Sa druge strane persijska verzija Mateja kaže, "...i tela mnogih svetih koji podneše mučeništvo ustaše iz grobnica...", upućujući samo na one koji su bili pogubljeni zbog vere.

Apokrifno Evanđelje po Nikodimu ide u sitne detalje tvrdeći da su to bili sinovi Simona Pravednog koji je blagoslovio Isusa kada su ga roditelji doneli u Hram da ga prikažu Gospodu (Lk. 2:22-35).

Novi Svet, prevod u izdanju Kule stražare Jehovinih svedoka, tumači ovo mesto kao da su neke osobe došle iz pravca groblja i tamo ugledale tela preminulih svetih koja su postala vidljiva, jer je zemljotres otvorio grobnice.

Savremena bibliologija smatra da ovaj odlomak predstavlja svojevrsnu teološku izjavu u kojoj su istorijski događaji iskorišćeni da prenesu poruku simboličkog i proročkog značenja. Ima i onih koji su mišljenja da je u pitanju dodatak koji originalno ne potiče od Mateja.

Sve su ovo ideje i spekulacije koje se zasnivaju bilo na povezivanju sa određenim stihovima u Bibliji za koje se smatra da su u vezi, crkvenu tradiciju, rezultate visokog biblijskog kriticizma, ili "ekstra" otkrivenja. Neke očigledno idu dalje od reči Pisma.

koji su pomrli - na grčkom - zaspali

Zaspati je najčešći biblijski izraz za umreti (Mt. 9:24; Dan. 12:2; 1. Kor. 11:30, 1. Sol. 5:10). Stariji prevodi na našim jezicima uglavnom izbegavaju ovaj eufemizam.

Komentar - Mt. 27:53

izašavši iz grobova, po vaskrsenju Njegovom - izašli su iz grobnica po vaskrsenju Isusa

Konstrukcija ovog stiha upućuje da su ustali i izašli iz grobova posle Isusovog vaskrsenja. Ne pre Njega, jer je On bio novina, ili prvina onih koji su umrli (1. Kor. 15:20).

uđoše u sveti grad - Jerusalim; sveti grad, jer je bio posvećen Bogu, u njemu je bio Hram i bio je centar službe i pokloništva Bogu

Njihovo pojavljivanje u Jerusalimu može da uputi da su se tamo nalazili oni koji su ih znali za života i koji su mogli da ih prepoznaju i potvrde da se zaista radi o njima. Groblja su se nalazila u neposrednoj blizini što je dodatni razlog.

i pokazaše se mnogima - vernim ljudima koji su ih prepoznali

Prema jevrejskom verovanju iz tog perioda kraljevstvo Mesije je trebalo da bude propraćeno vaskrsenjem mrtvih. Poznati su slučajevi da su pojedini rabini tražili da budu sahranjeni obučeni u svoje haljine, sa sandalama na nogama i štapom u rukama da bi kada Mesija dođe bili kadri odmah da ustanu i spremni ga dočekaju.

Ustajanje svetih i njihova pojava u Jerusalimu po vaskrsenju Isusa se uklapaju u ovo očekivanje kao potvrda Božje sile i nagoveštaj budućeg vaskrsenja koje dolazi.

Činjenica da su se mnogi sveštenici pokoravali veri ukazuje da su bili neposredni svedoci čudnih znakova koje je Bog činio (Dela 6:7; 1. Kor. 1:22) i da su razmeli na šta se oni odnose.

Ipak, kao tužna opomena stoje reči Gospoda onima čije je srce ostalo okamenjeno, "...da ko i iz mrtvih ustane neće verovati" (Luka 16:31). Izgleda da se upravo to i dogodilo, zato i nema nikakvog traga o ovom događaju u rabinskim spisima.

Komentar - Mt. 27:54

kapetan i koji s njim čuvahu Isusa - rimski centurion i vojnici

Centurion je bio zapovednik nad odredom od sto vojnika. U ovom slučaju je nadgledao grupu koja je izvršavala kaznu raspinjanjem. Vojnici su bili pored i oko krsta pazeći da se razapete osobe nekako ne bi oslobodile, ili da ih neko ne bi skinuo sa njega.

videvši da se zemlja trese i šta bi - videli su zemljotres, raspadanje kamenja, tamu, čuli glasne vapaje Isusa

Ovim se uspostavlja svedočanstvo dva i više svedoka koje je po Mojsijevoj Tori bilo neophodno da bi se neka izjava, ili događaj prihvatili kao istiniti.

poplašiše se vrlo - obuzeo ih je strah

Tama i zemljotres su se među mnogobožačkim narodima oduvek smatrali rđavim predznacima i znakom božanskog gneva. Izazivali su veliki strah, u ovom slučaju od Božje osvete.

zaista ovaj beše Sin Božji - na grčkom je naglasak na - bog, uistinu, boga sin je ovaj

Malo je verovatno da je centurion znao išta o jevrejskim očekivanjima kada se radi o Mesiji, ali ne i nemoguće.

Ali pre i iznad svega, ova izjava koja dolazi iz paganskih usta nije bila ispovedanje vere u Sina Božjeg, već u saglasnosti sa rimskom upotrebom termina koja se odnosila na slavnu, deifikovanu osobu - božanskog heroja, kao što su bili Herkules, Prijam, Ahilej i mnogi drugi. Na to upućuje i grčka gramatika, jer obe reči i bog i sin su bez određenog člana podvlačeći da se radi o bilo kom bogu i bilo kom sinu, predstavljajući tipičnu izjavu mnogobošca, što nije greška ili slučajan propust Mateja.

Jevreji su verovali da je Mesija Sin Božji bilo kroz posinjenje, ili poslanje, ali ne i kao kakva osoba u božanstvu, Trojstvu. Tako, nije isključena mogućnost da je centurion imajući neku opštu ideju i razumevanje koje je stekao kroz priče i razgovor sa njima prihvatio sve ove znake kao potvrdu da je Isus uistinu i bio ono što tvrdio za sebe - Mesija.

Marko u 15:39 kaže Sin Božji, a Luka u 23:47 pravednik, što upućuje da su različiti ljudi davali različite izjave tokom celog događaja onako kako se on odvijao. Rekonstrukcija centurionovih reči bi dakle mogla da bude, "Zasigurno je ovaj čovek bio pravednik; uistinu, ovo je bio Mesija, Božji Sin!"

Zaključak

Čuda i znaci prate smrt Isusa. Dva najznačajnija simbolizuju događaje koji predstavljaju prekretnicu u Božjem planu spasenja.

Za prvi, cepanje zavese što je bila slika kraja hramske službe i neposrednog pristupa Bogu, je bilo potrebno da prođe četrdeset godina do konačnog ispunjenja, razorenja Hrama.

Drugi, zemljotres i otvaranje grobova koji označava nadolazeće vaskrsenje vernih i direktan je rezultat Hristovog vaskrsenja, je još uvek stvar radosne nade i pouzdanog iščekivanja.

Smrt na krstu i znaci koji su ga pratili upućuju na stvarnost Isusa kao Božjeg Sina, Mesiju i Spasitelja Izraela i svih krajeva Zemlje.

Božji sud i spasenje idu zajedno, ruku pod ruku.

Tumačenje simbola i slika iz ovog odlomka bi se moglo sažeti u sledećih nekoliko tačaka:

1.) Cepanje zavese pokazuje da je došao kraj ceremonijalnom sveštenstvu i žrtvama za grehe koje postaju suvišne, jer je otvoren novi, bolji put ka Bogu kroz smrt Njegovog Sina;

2.) Zemljotres je nagoveštaj Božjeg suda grehu i uspostavljanja novog duhovnog poretka po kome se oproštenje i spasenje primaju kroz krv Isusa Hrista;

3.) Raspadanje stena je znak nadolazeće blagodati koja vodi pokajanju;

4.) Otvaranje grobova je svedočanstvo oslobođenja od smrtnih sveza;

5.) Podizanje tela svetih proglašava pobedu sile života nad grehovnom smrću i nagoveštava nadolazeće vaskrsenje u Isusu Hristu;

6.) Izjava kapetana ukazuje da će Evanđelje biti obznanjeno celom svetu.

Treba se odupreti iskušenju ličnih doktrinarnih sklonosti i izdići iznad popularne teologije. Doslednost Pismu je jedina nada za poznanje istine koja oslobađa.