Idolska žrtva
Subject: idolska žrtva, šta je to?
Date: 09-01-2015 13:55
Poštovani, molim Vas za objašnjenje pojma "idolska žrtva".
Hvala i pozdrav
Jedna od mnogih kontroverzi u ranoj crkvi je bila i oko toga šta je hrišćanima dozvoljeno da jedu a šta nije. Radilo se o pitanjima oko "čistih i nečistih životinja" ili o "hrani prinetoj idolima".
Pojam "idolska žrtva" u prevodu Novog zaveta od V. Stef. Karadžića (1. Kor. 10:19, 1. Kor. 10:28) jeste prevod jedne grčke reči (eidōlothuton) koja takođe može da znači: "Stvari ponuđene idolima" ili "Hrana žrtvovana idolima". (Karadžić ovo negde prevodi i kao "prilog idolski".)
U novozavetno vreme, u paganskim hramovima, su se svakodnevno prinosile na žrtvu mnoge životinje. Paganska žrtva se obično delila na tri dela. Jedan mali deo bi se koristiti u žrtvenom ritualu, drugi veći deo je bio rezervisan za korišćenje sveštenika ili drugog hramovnog osoblja, dok treći i najveći deo bi bio predat obožavaocu, tj. idolopokloniku, i on je to mogao iskoristi na jedan od dva načina. Prvi, da je upotrebi kao glavno jelo koje bi se pojelo unutar hrama ili van hrama. Ovo je bila jedna vrsta svečanog religiozno-društvenog obeda (gozba), i oko toga je od nekih hrišćana bilo pokrenuo pitanje u crkvi, u Korintu, na šta Pavle daje odgovor u 1. Kor. 8. Drugi način, bio je da idolopoklonik svoj deo mesa ponudi na prodaju, na lokalnoj pijaci. Meso koje je ovako prodato, tj. kupljeno, se moglo upotrebiti kao deo redovnog (običnog) porodičnog obroka, nevezano za njegovo "idolsko poreklo". Obe ove situacije se objašnjavaju u Pavlovim komentarima u 1. Kor. 10:23-33, gde apostol daje rešenje za ponašanje:
"Sve je dozvoljeno, ali nije sve na korist; sve je dozvoljeno, ali sve ne naziđuje. Niko neka ne traži svoje dobro, nego dobro drugoga. Jedite sve što se prodaje na trgu ne ispitujući ništa savesti radi; jer 'Gospodnja je zemlja i sve što je ispunjava'. Ako vas ko od nevernika pozove i hoćete da idete, jedite sve što se iznese pred vas ne ispitujući ništa savesti radi. Ali ako vam ko kaže: ovo je meso od žrtve, onda ne jedite zbog onoga koji vam je na to ukazao i zbog savesti; a ne mislim na tvoju savest, nego na savest drugoga. Zašto da tuđa savest sudi mojoj slobodi? Ako ja jedem sa zahvalnošću, zašto da se huli na mene zbog onoga za što ja zahvaljujem?" Ako, dakle, jedete, ako pijete, ako ma šta činite, sve činite na slavu Božiju. Ne budite na sablazan ni Judejima, ni Grcima, ni Crkvi Božijoj, kao što i ja svima ugađam u svemu ne tražeći svoju korist, nego korist mnogih, da oni budu spaseni. (EČ)
"Idolska žrtva" (eidōlothuton) se spominje u Novom zavetu više puta, i to u različitim kontekstima: Dela 15:29, Dela 21:25, 1. Kor. 8:1, 1. Kor. 8:4, 1. Kor. 8:10, 1. Kor. 10:19, 1. Kor. 10:28, Otk. 2:14, Otk. 2:20.
Prvi put se spominje u Delima apostolskim, za vreme "apostolskog sabora" (Dela 15:29). Prema Delima (Dela 15), uspeh propovedanja Pavla i Varnave među paganina je doveo do debate o činu obrezanja među hrišćanima iz paganstva. Na kraju rasprave, donesen je zaključak koji će u vidu pisma biti poslat crkvama paganskog porekla, tu je između ostalog navedeno i da "ne jedu meso što je bilo žrtvovano idolima" (Dela 15:20). Ovo može biti jedan od faktora koji je doveo neke hrišćane do toga da postanu vegetarijanci, iako apostoli ovo uopšte nisu sugerisali niti zapovedali (vidi Rim. 14:1-21).
Kao što je vidljivo ovaj pojam se često pojavljuje u Poslanici Korinćanima. U grad Korint, u paganski svet, Pavle je doneo Hristovu poruku Evanđelja, koju su mnogi prihvatili. Većina ondašnjih obraćenika je bila upoznata sa praksom korišćenja preostalog mesa od žrtvi koje se nudilo za prodaju ili se od toga pripremao svečani obed na koji se zvala rodbina i prijatelji da u njemu učestvuju. Nije teško zamisliti koji problem i dilemu su imali neki hrišćanin i pitali se šta da rade: Da li je u redu ili nije - jesti hranu koja je pre toga bila posvećena nekom paganskom božanstvu?
Hvala vam na javljanju.
Pozdrav i svako dobro.
