• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Dragane, pretpostavljam da je sporan Isusov odgovor ženi Hananejki. Napravimo kratku analizu tih odeljaka...

Kada čitamo Markovo evanđelje, važno je primetiti da u šestom poglavlju Isus uči o "čistoj i nečistoj hrani", dok u sedmom poglavlju (Mk. 7:24-30) On pokazuje da pogani (oni koji nisu Jevreji) nisu više odbačeni, tj. nečisti. To bi bio neki širi kontekst u koji je ovaj izveštaj smešten.

Isus je išao na severozapad, prema Tiru i Sidonu, u oblast poznatu i kao Sirofenicija. Pokušao je tajno da skloni u jednoj kući. Verovatno je bio željan malo odmora. Međutim, njegova slava Ga je pretekla, i uskoro je lokalno stanovništvo saznalo da je On tamo. Prišla mu je i jedna žena, poganka, koja je tražila pomoć za svoju nečistim duhom opsednutu kćerku (7:26). U tekstu se naglašava činjenica da je ona bila Grkinja, a ne Jevrejka. Jevreji su Božji izabrani narod, i uvek su imali kod Boga povlašćeno mesto. Sa njima je Bog sklopio Savez. Poverio im je Sveto Pismo, i boravio među njima u Šatoru sastanka, a kasnije i u Hramu. Nasuprot tome, pogani su bili drugačiji od zajednice Izraelaca. Na njih se nisu odnosili Božji zaveti i obećanja. Oni su bili bez nade, i bez Boga na svetu (vidi Ef. 2:11-12).

Gospod Isus Hrist je prilikom svog prvog dolaska prvenstveno došao zbog izraelskog naroda, kao njegov Mesija i Car. Dakle, Evanđelje se najpre propovedalo "Domu Izraelovu". Ovo je važno znati zbog toga da bismo bolje razumeli Isusov odnos prema Hananki. Kad je žena zatražila od Isusa da istera nečistog duha iz njene ćerke, u prvom momentu je izgledalo kao da On surovo odbija njenu molbu (7:27). Isus joj je rekao da najpre deca trebaju da se nasite (tj. Jevreji), te da nije ispravno uzeti hleb od gladne dece i baciti ga psima.

Važno je znati da su Jevreji paganske idolopokloničke narode (Hananeje) slikovito poredili sa psima lutalicama (grčki: kuon), odnosno savremenim žargonom rečeno nazivali su ih "psine", "džukele". Međutim, Isus je ovde upotrebio reč za pse ljubimce, jer u grčkom izvorniku stoji "kunarion", a to se može prevesti sa "mali pas" tj. "psić", ili što bi danas rekli "kuca".

Žena Hananka je odlično razumela da je ona ta koja je nazvana psićem. Hristov odgovor njoj nije bilo odbijanje. On je samo rekao: "Pusti da se prvo nasite deca". Zvuči malo grubo, ali to je zapravo bio ispit njenog pokajanja i vere. Isusova služba je tada bila usmerena prvenstveno na Jevreje. Kao paganka, ona nije imala nikakva prava na Isusa, ili koristi od Njega. Isus je zapravo hteo videti da li će ona to priznati (7:28). Žena je ovo više nego spremno priznala, govoreći, parafraziram: "Da, Gospode. Ja sam samo paganski psić. Ali, vidim da i psić jede mrvice koje deci padaju sa stola na pod. To je sve što tražim - nešto mrvica što je ostalo od tvoje službe Jevrejima!" Ovo je bila izjava velike vere. Gospod ju je odmah nagradio ozdravljajući njenu ćerku (7:29-30).

Napravimo sada kratak osvrt na isti događaj iznet u Mateju (Mt. 15:21-28), koji na celu priču baca novo svetlo, jer ima više detalja...

Ovde čitamo da je ova žena, Hananka, pristupila Isusu nazvavši ga Sinom Davidovim, imenom koje su Jevreji koristili samo kada su govorili o Mesiji. Iako Isus jeste bio sin Davidov, tj. njegov potomak, paganin nije imao prava da mu pristupi na osnovu toga. Zato joj Isus u početku nije odgovorio, tj. ignorisao je njenu molbu.

"Tada pristupiše njegovi učenici i moljahu ga govoreći: otpusti je, jer viče za nama." (15:23) Učenici su tražili da je Isus otera. Za njih je ona bila neprijatna smetnja. Za Isusa je ona bila odličan primer vere, i duša kroz koju će zablistati Njegova milost. Ali, najpre mora iskušati i izgradili njenu veru! Rekao joj je da je Njegovo poslanje "samo izgubljenim ovcama doma Izrailjeva" (15:24), a ne za pogane - a pogotovo ne za Hananeje.

Žena nije bila obeshrabrena Isusovim odbijanjem. Nazvavši ga Sinom Davidovim, poklonila mu se govoreći: "Gospode, pomozi mi!" Ako nije mogla da mu priđe kao Izraelac ka svom Mesiji, prišla mu je kao stvorenje svom Stvoritelju. Da bi dalje iskušao ozbiljnost njene vere, Isus joj je rekao da nije u redu uzeti hleb namenjen jevrejskoj deci i dati ga paganskim psićima (15:26). Ovde je takođe upotrebljena grčka reč "kunarion".

Isusovi učenici su verovatno među sobom govorili: "Zna li ova žena da nije dostojna primiti i najmanji dar Njegove milosti?" Međutim, njen odgovor je bio veličanstven (15:27). Potpuno se složila sa time kako ju je Isus okarakterisao. Znajući da je nedostojna paganka, sasvim se prepustila Njegovoj milosti, ljubavi i slavi. Rekla je, naime, parafraziram: "U pravu si! Ja sam samo jedan od psića pod stolom. Ali, vidim da mrvice ponekad padaju sa stola na pod. Hoćeš li mi dopustiti da uzmem poneku mrvicu? Nisam dostojna da izlečiš moje dete, ali preklinjem te da to učiniš kao za jedno od svojih nezaslužnih stvorenja."

Isus ju je pohvalio zbog njene veliku vere (15:28). Neverna deca Izraelova nisu bila gladna, i željna ponuđenog Božjeg hleba. Ali, tu je odjednom bio jedan, po sopstvenom priznanju, "psić" koji je očajnički molio da dobije samo mrvice od tog hleba. Ženina vera je bila nagrađena; njena ćerka je odmah ozdravila.

To što je Gospod izlečio tu pagansku devojčicu sa velike udaljenosti, ukazuje na Njegovu sadašnju službu, koju ima dok sedi zdesna Bogu. On daje paganima duhovno ozdravljenje - spasenje - tokom ovog perioda Božanske milosti, u kojem još uvek živimo. Istovremeno, Njegov izabrani narod (nacija Izrael) je na određeno vreme ostavljen po strani - bez "hleba sa neba" (Jn. 6:22-59, Rim. 11:1-35), ali prema brzini ispunjavanja Reči Božje to još neće biti dugo...

Pozdrav i svako dobro.

Dragane,
hvala ti na pojasnjenju.

Da, misli se na nacin na koji se sprema meso. Ne "udavljeno" zivince vec zaklano. Dakle, da mu je ispustena krv, i naravno ako se zivince kolje onda da se krv ne skuplja, da bi se od nje spravljala hrana.

Ovo sve aludira na savez koji je Bog sklopio sa Nojem (1. Moj. 9:4), a posto je sklopnjen pre Mojsijevog zakona moze se smatrati da je validan i dan danas, tj. da je univerzalan.

Pozdav.