Praktikovanje Božje prisutnosti
S a d r ž a j :
I. Razgovori
II. Pisma
Pravo ime brata Lorenca je Nikolas Herman (Nicholas Herman), rodio se oko 1608. godine u Herimenilu, u Francuskoj oblasti Loraniji (Lorraine), u veoma siromašnoj porodici.
Kao mladić učestovao je u tzv. "Trideset godišnjem ratu", u kome je bio teško ranjen, što je učinilo da ostane doživotni bogalj i da ima česte i jake bolove u telu.
Posle otpuštanja iz vojske Nikolas je doživeo obraćenje (1629.) i provodi neko vreme u osami, živeći život pustinjaka - nalik crkvenim ocima. U srednjoj životnoj dobi (1646.) priključio se novo otvorenom manastiru u Parizu, gde je radio kao kuvar, za više od stotinu ljudi. Posle petnaest godina, premešten je u radionicu za opravku sandala, ali on se s vremena na vreme vraćao u kuhinju da tu pomogne.
Brat Lorenc jr u teškim vremenima otkrivao i sledio čist i jednostavan obrazac kako da neprestano komunicira sa Bogom i uživa u Njegovoj prisutnosti. Više od četrdeset godina, on je hodao sa svojim nebeskim Ocem. Međutim, na početku tog puta, prvih deset godina, brat Lorenc otkriva da se suočavao sa brojnim kušnjama i izazovima.
Iako veoma povučen život i karakter brata Lorenca nije bio nezapažen. Posle njegove smrti (1692.), Abe de Beaufort (Abbé de Beaufort), je sakupio par njegovih pisama i objavio ih je u maloj knjižici. Ubrzo posle ovoga (1694.), objavio je i drugo izdanje, pod naslovom "Praktikovanje Božje prisutnosti". Beaufort je ovaj put osim pisama, u nju stavio i četiri razgovora koja je imao sa bratom Lorencom.
U ovoj maloj knjizi, brat Lorenc jednostavno objašnjava kako je moguće neprestano hodati sa Bogom - imati sa Njime zajedništvo. Lorenc ovu tajnu iznosi ne iz svoje glave, već iz svog srca i bogatog iskustva. On je iza sebe ostavio dragocen putokaz za sve one koji žele prići bliže Bogu i uživati Njegov mir i prisutnost, bez obzira na okolnosti u kojima se nalazili. "Praktikovanje Božje prisutnosti" je veoma praktična i poučna knjižica, koju hrišćani čitaju već više od tri veka.
Brat Lorenc je umro 1691. godine. Njegova tiha smrt je nalikovala njegovom svakodnevnom životu. Za njega je svaki dan i sat, bio novi početak i nova mogućnost za dublje predanje svom nebeskom Ocu.
