• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Nakon što je stvorio nebo i zemlju, Bog je stvorio nešto sasvim drugačije od svega do tada stvorenog - ljudsko biće! Biće koje je drugačije od svih drugih bića - slično njemu samom:

"Zatim Bog reče: Da načinimo čoveka po obličju i po prilici našoj, pa neka ima on vlast nad ribama morskim i nad pticama nebeskim i nad životinjama i nad celom zemljom, i nad svim gmizavcima koji gmižu po zemlji." (1. Mojsijeva 1:26).

U Božijem planu sa čovekom pojavljuje se jedan novi momenat, do tada nespominjan u Božijem stvaranju. Po prvi put Bog spominje da će vlast koju on poseduje delegirati jednom od svojih stvorenja. Reč za vlast u jevrejskom jeziku je radah, što znači: staviti pod noge, podložiti, imati nadmoć, vladati, upravljati. Bog je uzeo veliki rizik kada je odlučio da svoju vladavinu na zemlji ostvaruje kroz saradnju sa čovekom. Božije poverenje u pojedince i grupe ljudi, kao svoje saradnike, za mene lično, uvek je bilo fascinirajuće.

Odgovornost ambasadora u ulozi predstavnika jedne zemlje je velika. Odabrati osobu koja treba da predstavljala jednu zemlju, grupu ljudi ili pak samo jednu drugu osobu, uvek je rizično. Za svakog bi takav izbor predstavljao odluku propraćenu neizvesnošću i određenim strahom. Ko može Svemogućeg i savršenog Boga dostojno da predstavlja u ovom svetu? Koja crkva može biti njegova reprezentacija, koja osoba njen kapiten? Kome takvo poverenje Bog može da ukaže? Biti Božiji predstavnik na zemlji podrazumeva sledeći opis:

"Pošto je negda više puta i na razne načine govorio očevima našim preko proroka, progovori nama Bog ovih poslednjih dana preko Sina, koga postavi za naslednika svih stvari, preko koga je i vekove stvorio, i koji je budući odsjaj slave njegove i slika obličja njegova..." (Jevrejima 1:1-3).

Biti nečiji predstavnik znači biti "slika i prilika" onoga koga predstavljamo i o kome govorimo, čije interese i načela zastupamo. Može li iko među ljudima da bude svrstan u ovaj izbor? Isus Hristos je jedina osoba u istoriji čovečanstva kojoj je to poverenje ukazano i koji je mogao to da ostvari zbog činjenice da je on istovremeno i istiniti čovek i istiniti Bog, inkarnacija živog i nevidljivog Boga, Bog u ljudskom obličju. Taj je događaj jedinstven i neponovljiv.

Zbog uloge koju mu je Bog namenio, da bude saradnik Božiji, čovek je trebao da ima deo onoga što u Božijoj osobi postoji - sposobnost da upravlja stvorenjem. Čovek bez Božijeg dopuštenja nema vlasti, niti da mu je vlast od početka bila delegirana na upotrebu nezavisno od Boga! Isti slučaj je i sa anđelima koji su bili stvoreni pre čoveka. To je jednostavno nemoguće! Razlog tome je da niko osim savršenog Boga nije u stanju da se na ispravan način nosi sa vlašću, što se pokazalo istinitim u pokušaju jednog od stvorenih anđela da upotrebi delegiranu vlast nezavisno od Boga.

Druga važna istina i strana ovog Božijeg poteza je ta da je delegirana vlast čoveku dana da bi upravljao Božijim stvorenjem. U svom prvom obraćanju čoveku Bog kaže: "I blagoslovi ih, i reče im Bog: Rađajte se, množite se i napunite zemlju, i vladajte njom i imajte vlast nad ribama morskim i nad pticama nebeskim, i nad svim životinjama koje se po zemlji miču." (1. Mojsijeva 1:28).

Ni Adamu ni Evi Bog nije rekao da je vlast namenjena upotrebi u njihovom međusobnom odnosu, niti nad drugim ljudima koji će doći nakon njih.

"I Bog stvori čoveka po obličju svome; po obličju Božjemu stvori ga; stvori čoveka i ženu." (1. Mojsijeva 1:27).

Očigledno je da su muškarac i žena zajedno - ono što Biblija naziva - čovek! Zbog specifičnog odnosa između muškarca i žene vlast nije trebala da se koristi u tom odnosu. Vlast je njima zajednički dana da je upotrebljavaju u upravljanju Božijim stvorenjem. Čovek je imao vlast da Raj održava u stanju kakvim ga je Bog stvorio. Ljudsko biće je imalo vlast da sačuva celo Božije stvorenje od Sotoninog ulaska u svet. Kako bi svet izgledao da Adam i Eva nisu napravili tu kobnu grešku, ostaje zagonetka, koja će jednom biti razjašnjena. Svojom neposlušnošću Božijoj zapovesti čovek je praktično predao vlast Sotoni u ruke. Jedini način za Đavola da dođe do vlasti u svetu bio je putem prevare čoveka.

Verujem da obnova sveta, koja je opisana kao deo Božijeg plana u okviru ljudske istorije, uključuje i vraćanje vlasti onome kome je od početka bila namenjena i poverena - obnovljenom čoveku u zajedništvu sa Bogom!

Čovek je kroz svoj odnos sa Bogom predstavnik Boga na zemlji. Dve bi reči bile prikladne za opis ovog Božijeg izbora - rizik i privilegija. Rizik je, očigledno, na Božijoj strani, a privilegija na čovekovoj. Svaki vernik svojim životom očituje deo Božije ličnosti. Zajedništvo verujućih pojedinaca sačinjava grupu koju Biblija naziva Božiji narod, ili u Novom zavetu - Crkva Božija. Svojim pojedinačnim životima i zajedničkim životom utemeljenim na Božijoj reči, ova grupa ljudi treba da očituje puninu Božije prisutnosti na zemlji.

Božiji zastupnik na zemlji, ni pre ni posle Isusa Hrista, nikada nije bila jedna osoba. Naučavanje da je jedna osoba zastupnik Božiji na zemlji je potpuno pogrešno i nebiblijsko, samim tim opasno i zavodeće. Ni jedno ljudsko biće nije u stanju da nosi Božiju puninu. Tu privilegiju je jedino Božiji sin, Isus Hristos, na jedinstven način imao.

Svrha postojanja Crkve Isusa Hrista jeste da ispravnom administracijom svega što joj je povereno, a pripada Bogu i njegovom Carstvu, manifestuje njegovu stvarnost i prisutnost u istoriji ljudskog roda. Cilj je da čovek shvati svoje poreklo - da je od Boga došao, i uvidi smisao sa svojim postojanjem - da živi u zajedništvu sa Bogom i ispuni svoju Bogom danu ulogu sa svojim životom - da služi Bogu i čovečanstvu. Božija prevashodna želja je da se čoveku otkrije onakav kakav jeste - Otac, čiji se odnos prema svakoj osobi temelji na njegovoj večnoj ljubavi (Jovan 3:16). Sve u životu verujućeg pojedinca, njegovom zajedništvu sa drugim verujućim osobama, i odnosom prema svim ljudima, je podređeno jednoj svrsi - otkriti čovečanstvu Božiju ličnost, njegovu nameru sa svetom i svakom osobom, i predstaviti rešenja za probleme ljudskog roda. To je ujedno i objašnjenje smisla sa delegiranom vlašću koju je Bog dodelio čoveku! Korišćenje vlasti na bilo koji drugi način osim kroz čovekovu istovremenu podložnost Bogu prelazi u zloupotrebu vlasti, u praksu iza koje stoji sam prvi pobunjenik - đavo. Korišćenje vlasti u bilo koju drugu svrhu osim na izgradnju drugih i korist celog čovečanstva, je promašaj i egoistična zloupotreba.