Naslovna » U Hristu » Članci » ....

Joga i hrišćanstvo

Džim Ladlejl
- Može li se JOGA
spojiti sa HRIŠĆANSTVOM?

U celom svetu raste interes za jogu pa čak i među nekim hrišćanima i širi se i na druge ezoterične i New Age prakse kao što su: reinkarnacija, akupresura, akupunktura, lečenje pranom, refleksologija i sl.

Za neke je joga samo način opuštanja i smanjenja napetosti dok za druge ona predstavlja oblik vežbanja koji godi zdravlju i poboljšava fizičku izdržljivost; za neke opet, joga je način lečenja bolesti. U umu prosečnog čoveka mnogo je zbunjenosti zato što se joga uglavnom ne prikazuje ni kao potpuno zdravstvena ni kao potpuno duhovna disciplina - religiozna hindu disciplina. Naime, ili kao jedna ili kao druga vrsta a često i kao mešavina te dve discipline.

Činjenica je da je joga za Induse prvenstveno duhovna disciplina i da ima duboko ukorenjenje u hinduizmu i budizmu. U ovakvom svetlu iskreni hrišćanin zasigurno treba da preispita koliko je prikladno spajati jogu sa hrišćanskom duhovnošću i koliko je mudro ugrađivati njene tehnike u hrišćansku molitvu i meditaciju.

Suština JOGE...

Reč joga znači "jedinstvo". Cilj joge je ujedinjenje prolaznog "ja" "JIVA" s besmrtnim "BRAHMAN", hinduističkim konceptom Boga. Taj Bog nije ličnost nego impersonalna, neosobna duhovna supstanca koja je jedno s prirodom i svemirom. Brahman je impersonalna, neosobna božanska tvar koja prožima i obavija sve i temelj je svega.

Joga ima svoje korene u hinduističkim Upanishadama koje datiraju iz 1000. godine pre Hrista i koje svrhu joge opisuju kao "ujedinjenje svetlosti unutar sebe sa svetlošću Brahmana". "Beskonačnost, ono što je apsolutno i nepromenjivo, nalazi se u čovjeku", kaže Chandayoga Upanishada, "TAT TUAM ASI" ili "TO SI TI".

Božansko prebiva unutar svakog od nas u svom mikro-kosmičkom predstavniku, individualnom "ja" koje se naziva Jiva. U Bhagavad Giti, Krišna opisuje Jivu kao "moj vlastiti deo večnoga" i kaže da "radost Joge dolazi jogiju kada je jedno s Brahmanom". Sto pedesete godine posle Hrista jogi Patanjali je objasnio osam puteva poput stepenica koji vode učenika joge od neznanja do prosvjetljenja:

1) Samokontrola (yama),
2) vršenje pobožnosti (niyama),
3) položaji tela (asana),
4) vežbe disanja (pranayama),
5) nadzor tj. obuzdavanje čula (pratyahara),
6) koncentracija (dharana),
7) duboka kontemplacija (dhyana) i
8) prosvetljenje (samadhi).

Ovde je zanimljivo primetiti da su vežbe položaja tela i disanja, što se na zapadu obično podrazumeva da je cela joga, tek treći i četvrti stepen prema jedinstvu s Brahmanom! Joga nije samo razrađen sistem vežbanja tela nego i duhovna disciplina sa svrhom da dovede dušu do samadhija, potpunog jedinstva sa božanskim bićem. Samadhi je stanje u kojem se sjedinjuju prirodno i božansko biće - čovek i bog postaju jedno bez ikakve razlike.

Hrišćanska JOGA!?

Ovakvi duhovni pogledi su u potpunoj suprotnosti sa biblijskim hrišćanstvom koje sasvim jasno vidi razliku između Stvoritelja i stvorenja - čoveka i Boga. Bog je uvek "neko drugi", a nikada sam čovek. Žalosno je videti da neki ljudi koji propagiraju jogu i druge discipline meditacije podupiru svoje argumente pogrešno navodeći neke izolovane biblijske citate izvađene iz opšteg konteksta kao što su npr. "ti si hram Božiji", "živa voda teče iz tebe", "bićete u meni i ja ću biti u vama", "ne živim više ja, nego Hrist živi u meni"..., bez razumevanja značenja koje te reči imaju u celom kontekstu Svetog pisma. Neki ljudi čak predstavljaju Isusa Hrista kao jogija. Tako, nisu retke slike na kojima je Isus prikazan kao jogi u položaju za meditaciju!

Nazivati Isusa "jogijem" znači negirati Njegovu božansku suštinu, Njegovu svetost i savršenost i pritom pretpostavljati da je On imao palu ljudsku prirodu podložnu neznanju i zabludi (iluziji - maya), da je i On trebao oslobođenje od ljudske zarobljenosti kroz vežbe i discipline joge.

Joga je nespojiva sa hrišćanskom duhovnošću jer je panteistička (Bog je sve i sve je Bog) i zato što smatra da postoji samo jedna realnost a sve ostalo je privid ili maya. Kada bi postojala samo jedna apsolutna nepromenjiva realnost a sve ostalo bilo iluzorno ili prividno onda ne bi postojali odnosi i ljubav.

Središte biblijskog hrišćanstva je vera u Sveto Trojstvo - Oca, Sina i Duha Svetoga, tri osobe u jednom Bogu, koji je savršeni model odnosa ljubavi i u hrišćanstvu je usmereno na odnose sa Bogom i među ljudima.

"A Isus reče mu: Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim i svom dušom svojom i svom misli svojom. Ovo je prva i najveća zapovest. A druga je kao i ova: Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe." (Mt. 22:37-39).

U hinduizmu, dobro i zlo, kao i bol i užitak su prividni (maya) i samim tim nestvarni, imaginarni. Vivekananda, jedna od najpoštovanijih ikona savremenog hinduizma je rekao: "Dobro i zlo su jedno isto" [1]

U hrišćanstvu neprestani problem greha kao uvrede Božjoj svetosti je neodvojiv od naše vere jer je greh razlog zašto nam treba Spasitelj. Isusovo utelovljenje, život, muke, smrt i vaskrsenje je naš jedini put spasenja - tj. oslobođenja od "gravitacije greha" i njegovih posledica. Mi ne možemo negirati ovu temeljnu razliku u nameri da u hrišćanstvo uvodimo jogu i ostale istočnjačke tehnike meditacije.

Bavljenje jogom je u "najbezazlenijem" slučaju čisto paganstvo a u najgorem duboki okultizam. Kao jedna on duhovnih disciplina Nju Ejdža, joga se naširoko praktikuje širom modernog sveta. Smešno je i nakaradno da se mnogi učitelji joge izjašnjavaju kao hrišćani zavodeći i varajući ljude da joga nema nikakve veze sa hinduizmom i da je to samo prihvatanje "onog dobrog" iz drugih kultura, tj. verska tolerancija. Neki čak prikrivaju jogu hrišćanskim frazama ili kretnjama i nazivaju je "hrišćanska joga". Ovde se ne radi o prihvatanju kulture drugih naroda već o prihvatanju druge religije koja je nespojiva sa biblijskim hrišćanstvom.

Igra sa vatrom...

Žalosno je da se joga proširila od dečijih vrtića sve do različitih obrazovnih ustanova u medicini, psihologiji i sl., tako da se ona čak naziva "istočnjačkom medicinom" a u sustini ona uopšte nije "medicina"; kakogod, uspešno se prodaje pod etiketom "opuštajuća terapija", "samo-hipnoza", "kreativna vizualizacija", "centriranje (centering)" i sl.

Hatha joga, najrašireniji oblik joge kao vežbe za opuštanje i anti-stresna terapija, jedan je od šest priznatih sistema ortodoksnog hinduizma i sa svojim mističnim i religioznim korenima najopasniji je oblik joge.

Istina je da su mnogi ljudi izlečeni pomoću joge i ostalih istočnjačkih načina meditacije ili molitve. Međutim, ovo nije merilo jer ovakvih slučajeva ima u svim religijama ili verovanjima. Apostol Pavle upozorava: "I nije čudo, jer se sam sotona pretvara u anđela svetla." (2. Kor. 11:14). Treba ozbiljno pristupiti ovom problemu današnjice i proveriti traže li bolesni ljudi samo ozdravljenje tela i materijalne stvari ili Boga i Isusa Hrista koji je na prvom mestu zainteresovan da spasi ljudsku dušu a tek onda da druge telesne i materijalne blagoslove.

Želja joge da se postane kao bog je prvi i uvek prisutan greh. Sam sotona je to želeo za sebe:

"A govorio si u srcu svom: Izaćiću na nebo, više zvezda Božjih podignuću presto svoj i sešću na gori zbornoj na strani severnoj; izaćiću u visine nad oblake, izjednačiću se s Višnjim." (Isa. 14:13-14)

A onda i prvi ljudi su to isto poželeli:

"A zmija reče ženi: Nećete vi umreti; nego zna Bog da će vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oči pa ćete postati kao bogovi i znati šta je dobro šta li zlo." (1. Moj. 3:4-5).

Želja da se bude poput bogova je u savremenom materijalno-egoističnom čoveku i dalje veoma živa a to čini jogu veoma poželjnom u dostizanju tog cilja.

Filozofija i praksa joge temelji se na uverenju da su čovek i Bog jedno. Joga uči da se treba skoncentrisati na samog sebe umesto na Jednog Istinitog Boga. Ona ohrabruje svoje sledbenike da traže odgovore na životne probleme i pitanja unutar svog vlastitog uma i savesti umesto da nalaze rešenje u Božjoj Reči po Duhu Svetom. Joga konačno ostavlja čoveka otvorenim za obmane Božjeg neprijatelja koji traži žrtve koje može odvući od Boga i Crkve. (1. Pet. 5:8)

Hrišćanstvo je jedinstveno

Neki ljudi misle da nema ništa loše u praktikovanju joge sve dok ne verujemo u njenu filozofsku pozadinu. Oni koji se bave propagandom joge, reikija i sl., tvrde da su filozofija i praksa neodvojive.

Biblijski hrišćanin ne može ni na koji način prihvatiti filozofiju i praksu joge jer su joga i hrišćanstvo dva totalno različita duhovna pogleda. Hrišćanstvo glavni problem čoveka vidi u njegovoj grešnosti i nemogućnosti da se uskladi sa prirodom i merilima moralno savršenog (Svetog) Boga. Čovek je otuđen od Boga i ima potrebu za pomirenjem a taj Pomiritelj jeste Isus Hrist. Po Isusovoj smrti na krstu Bog je pomirio svet sa sobom. On danas poziva čoveka da slobodno primi sve blagodati Njegovog spasenja po veri u samoga Hrista.

Za razliku od joge hrišćanstvo vidi spasenje kao slobodan besplatan dar koji nije zarađen ili postignut čovekovim vlastitim naporima i delima vec poklonjen.

"Jer ste posredstvom vere blagodaću spaseni i to nije od vas - dar je Božiji; ne od dela, da se niko ne pohvali." (Ef. 2:8-9)

"Ne uzimaj uzalud ime Gospoda Boga svog; jer neće pred Gospodom biti prav ko uzme ime Njegovo uzalud."
- 2. Mojsijeva 20:7

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 682
Ukupno: 2599697
Generisano za: 0.005''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/clanci/yoga2.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.