Naslovna » U Hristu » Članci » ....

Opasnosti teističke evolucije

Ivan Kuhačić

Dobro znana ateistička formula za teoriju evolucije je sledeća: Evolucija = materija + evolucioni faktori (verovatnoća i neizbežnost + mutacija + odabir + izolacija + smrt) + vrlo dugi vremenski period.

Kod teističkog evolucionog pogleda, na sve to dodan je još jedan "faktor" zvani "Bog": Teistička evolucija = materija + evolucioni faktori (verovatnoća i neizbežnost + mutacija + odabir + izolacija + smrt) + vrlo dugi vremenski period + Bog.

U teističkom evolucionom sistemu, Bog nije svemogući Gospodar svih stvari čija Reč mora biti uzeta za ozbiljno od strane čoveka, već je On integrisan u evolucionu filozofiju, kao usputni faktor (da bi ono nemoguće postalo moguće). Ovo je svakako u suprotnosti sa Svetim pismom, i vernici ne bi trebalo da olako prihvataju verovanje u ovako "prepakovanu" teorije evolucije, a pogledajmo detaljnije i zašto.

1. Pogrešna interpretacija Božje prirode

Biblija nam objavljuje Boga kao našeg Oca Stvoritelja, koji je apsolutno savršen (Matej 5:48), svet (Isaija 6:3) i svemogući (Jeremija 32:17). Apostol Jovan nam kaže da je "Bog ljubav", "svetlo" i "život" (1. Jovanova 4:16; 1. Jovanova 1:5, 1. Jovanova 1:1-2). Kad Bog nešto stvori, Njegovo je delo opisano kao "veoma dobro" (1. Mojsijeva 1:31) i "savršeno" (5. Mojsijeva 32:4).

Teistička evolucija nam daje pogrešnu predstavu Božje prirode, jer su smrt i mutacije pripisani Bogu kao njegovi principi stvaranja. Dakle, veruje se, da je evolucija univerzalni princip, kojim se Bog koristi. Teistička evolucija ignoriše sve principe biblijskog stvaranja i zamenjuje ih sa evolucijskim pojmovima, suprostavljajući se Božjim svemogućim delima stvaranja. Dakle, Svemogući Bog i nije baš toliko "svemoguć", kao što kaže Sveto pismo.

2. Bog postaje bog praznina - zakrpa

Biblija nam kaže da je Bog Primarni Uzrok svih stvari: "Ali mi imamo samo jednog Boga Oca, od kog je sve i jednog Gospoda Isusa Hrista, kroz kog je sve, i mi kroza Nj. (1. Kornićanima 8:6).

Međutim, u teističkoj evoluciji, jedino mesto koje je dato Bogu jeste u onom delu teorije evolucije koji savremena nauka ne može "objasniti". Na taj način je Bog redukovan da postane "bog praznina" ili "zakrpa" za one fenomene, za koje postoje sumnje ili nejasnoće. Ovo nas navodi mišljenju da Bog zato i nije savršen, već da je i On sam evoluirao - On je "biće" koje treba usavršavanje.

3. Negiranje centralnih biblijskih učenja

Cela Biblija je svedokom da imamo posla sa izvorom istine čiji je autor Bog (2. Timoteju 3:16), uz Stari zavet kao nezamenjivi "most" koja nas vodi u Novi zavet, poput sporednog puta koji nas vodi na autoput (Jovan 5:39). Biblijski opis stvaranja ne bi trebao biti posmatran kao mit, parabola, ili alegorija, već kao istorijski izveštaj i to zato što:

  • Biološke, astronomske i antropološke činjenice su date u didaktičkoj (vaspitnoj) formi.
  • U Deset zapovesti, Bog uspostavlja šest radnih dana i jedan dan za odmor, što je raspon vremena identičan onom opisanom u izvještaju o stvaranju (2. Mojsijeva 20:8-11).
  • U Novom zavetu, Isus se takođe poziva na činjenice stvaranja (npr. Matej 19:4-5).

Nigde u Bibliji ne postoje indikacije, da izveštaj o stvaranju treba razumeti na bilo koji drugi način osim kao činjenični izveštaj.

Doktrina teističke evolucije potkopava osnovni način čitanja Biblije, onako kako je to učio Isus, proroci i apostoli. Događaji opisani u Bibliji se svode na mitske figure, te je razumevanje biblijske poruke kao istinite, u istini i reči biva zamagljeno, razvodnjeno i izgubljeno.

4. Gubitak puta za pronalaženje Boga

Biblija opisuje čoveka kao nekog ko je u potpunosti zaveden grehom nakon Adamovog pada (Rimljanima 7:18-19). Samo će oni, koji shvate da su grešni i izgubljeni, potražiti Spasitelja koji je "došao da nađe i spase šta je izgubljeno" (Luka 19:10).

Međutim, teistička evolucija ne poznaje greh u biblijskom smislu. Za čoveka se otvara mogućnost da može evoluirati u "manje grešno" biće, koje će jednom postati moralno "savršeno". Biblijsko učenje o potpunoj pokvarenosti čoveka i njegovoj grešnosti, je na taj način učinjeno beznačajnim, što je u potpunoj suprotnosti sa onim što čini sam Bog (Duh Sveti) - On objavljuje da je svet grešan (Jovan 16:8). Ako neko greh posmatra kao bezopasan evolucioni faktor, onda je ta osoba izgubila ključ pronalaska Boga, živog Boga, ne onog boga što je dodat u scenario teističke evolucije.

5. Biblijski temelji Isusovog otkupiteljskog dela se mitologizuju

Biblija nas uči da je pad prvog čoveka u greh bio stvarni događaj, i da je to bio direktan uzrok greha u svetu: "Zato, kao što kroz jednog čoveka dođe na svet greh, i kroz greh smrt, i tako smrt uđe u sve ljude, jer svi sagrešiše" (Rimljanima 5:12).

Teistička evolucija ne priznaje Adama kao prvog stvorenog čoveka na zemlji, niti da je on bio stvoren direktno Božjom rukom "od praha zemaljskog" (1. Mojsijeva 2:7). Većina teističkih evolucionista smatraju izveštaj o stvaranju mitskom pričom, iako sa duhovnim značajem. Međutim, grešnik Adam i Spasitelj Isus su povezani zajedno u Bibliji - (Rimljanima 5:16-18). Na taj način bilo koji pogled koji mitologizuje Adama takođe potkopava i biblijske temelje Isusovog otkupljenja - čitavu nauku o spasenju.

6. Gubitak biblijske hronologije

Biblija nam daje svoju istorijsku vremensku skalu, daje nam podlogu za pravilno razumevanje Biblije. Ova skala uključuje:

  • Vremenska skala ne može ići beskonačno u prošlost, niti u budućnost. Postoji jasno utvrđen početak u 1. Mojsijevoj 1:1, kao i momenat kada će fizičko vreme prestati (Matej 24:14).
  • Ukupno stvaranje je trajalo šest dana (2. Mojsijeva 20:11)
  • Starost zemlje se može utvrditi u granicama koje su utvrđene uz pomoć Biblijske genealogije (no, ona se ne može tačno izračunati). Tu možemo govoriti o rasponu od nekoliko hiljada godina, ali ne o milijardama godina.
  • Poslanica Galaćanima 4:4 ističe najvažniji događaj u svetskoj istoriji: "A kad se navrši vreme, posla Bog Sina svog Jedinorodnog." Ovo se desilo pre skoro 2000 godina.
  • Povratak Hrista u sili i slavi je najveći događaj koji će se desiti u budućnosti.

Oni koji podržavaju teističku evoluciju (i progresivno stvaranje) zanemaruju biblijske vremenske mere u korist evolucijskih vremenskih skala, a koje uključuju milijarde godina u prošlosti (a za koje ne postoje nikakvi uverljivi materijalni dokazi). Drugim rečima: evolucija će se nastaviti sve do daleke budućnosti, ona nikad ne prestaje. Ovakvo razmišljanje može vernike voditi dvema zabludama:a) Da se sva proroštva o budućnosti u Bibliji ne shvataju ozbiljno. b) Da se izgubi budnost u vezi drugog Isusovog dolaska.

7. Pogrešna interpretacija stvarnosti

Biblija nosi pečat istine, i sve njene izjave imaju autoritet - bilo da se bave pitanjima vere i spasenja, dnevnog života, ili pitanjima od naučne važnosti.

Evolucionisti to sve stavljaju po strani. Na primer, Richard Dawkins kaže: "Skoro svi narodi su razvili svoje sopstvene mitove o stvaranju, a priča o Postanju je slučajno ona koja je prihvaćena od strane vođa plemena na Bliskom istoku. Ona nema viši status od verovanja određenog zapadno-afričkog plemena koji veruju da je svet stvoren od izmeta mrava."

Ako je teorija evolucije lažna, onda to znači da su sve druge nauke, koje na njoj grade svoje teze prigrlile lažno svedočanstvo. Dakle, kad god se neka naučna disciplina složi sa evolucijskim stavovima, ona pogrešno interpretira stvarnost - širi obmanu. Koliko onda greši teologija koja napušta biblijsko učenje, i prigrli teističku teoriju evoluciju? Može li se uopšte i nazvati biblijskom teologijom?

8. Promašaj smisla

Nema te istorijske knjige u kojoj možemo naći tako vredne izjave o smislu života za čoveka kao što to možemo naći u Bibliji. Na primer:

  • Čovek je Božja svrha u stvaranju (1. Mojsijeva 1:27-28).
  • Čovek je cilj Božjeg plana otkupljenja (Isaija 53:5).
  • Čovek je razlog misije Božjeg Sina (1. Jovanova 4:9).
  • Mi smo svrha Božjeg nasleđa (Tit 3:7).
  • "Raj" (Novo nebo i Zemlja) je naša konačna destinacija (1. Petrova 1:4).

Međutim, sama pomisao na besmislenost predstavlja pravu anatemu (prokletstvo) za evolucioniste. Evolucione adaptacije nikada ne slede program sa određenom svrhom, i zato se ne mogu smatrati teleološkim. Upravo zato sistem verovanja, po kome teistička evolucija spaja svrsishodnost sa nesvrsishodnošću života, predstavlja kontradikciju u terminima, unutar sebe same.

Zaključak

Dakle, teistička evolucija se gradi na opštim pretpostavkama ateističke evolucije, samo što su u sve to dodana još tri bitna verovanja:

  • Bog koristi evoluciju kao sredstvo stvaranja.
  • Biblija ne sadrži bilo kakve relevantne ideje koje se mogu primeniti na današnje nauke o Postanju.
  • Izjave nauke (evolucionista) imaju prioritet nad biblijskim izjavama. Biblija se mora ponovo interpretirati uvek kada je u kontradikciji sa trenutnim evolucionim pogledom na svet.

Jasno je da se doktrine stvaranja i evolucije toliko međusobno razlikuju da je apsolutno nemoguće njihovo bilo kakvo pomirenje. Teistički evolucionisti pokušavaju da integrišu ove dve doktrine, međutim ovakav sinkretizam jednostavno redukuje poruku Biblije do beznačajnosti.

Iz svega ovoga se nameće neizbežan zaključak: U Bibliji nigde, nigde ne postoji podrška teističkoj evoluciji. Može li je onda jedan vernik, tj. Hristov sledbenik, uopšte podržati?

Iz knjige doktora Wernera Gitta, "Da li je Bog koristio evoluciju?". Ovaj članak je izveden iz poglavlja: "Posledice teističke evolucije".
"Ne uzimaj uzalud ime Gospoda Boga svog; jer neće pred Gospodom biti prav ko uzme ime Njegovo uzalud."
- 2. Mojsijeva 20:7

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 446
Ukupno: 2382106
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/clanci/teisticka_evolucija.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.