Suprotnosti se privlače
Svi misle da smo mi idealan par. Brakovi se sklapaju na nebu, kaže se, i naš je bio intenzivno pripremljen kroz molitvu. Bili smo sigurni da nas je Bog spojio kako bismo zajedno mogli da mu služimo. Činjenica da oboje volimo knjige, špagete i da rado pravimo planove za budućnost, samo nas je uverila u tome. Da, mi smo bili stvoreni jedno za drugo!
Negde između završetka medenog meseca i rođenja našeg prvog deteta, suočili smo se sa strašnim saznanjem: oboje smo, kada je u pitanju ličnost i temperament, izabrali partnera koji je bio sušta suprotnost onog drugog. To nije trebalo da nas iznenadi. Jedna klasična teorija kaže da nas privlači osoba koja predstavlja nerazvijenu ili neostvarenu komponentu naše sopstvene ličnosti - sve ono što mi zapravo nismo. Grci izražavaju tu ideju u jednom mitu: da bi mu oduzeli moć, bogovi su podelili čoveka na dve polovine. Ceo čovekov život zato protiče u traženju one "druge polovine".
Moraš postati kao ja!
Kada pronađemo drugu polovinu, najveći broj nas se baca na zadatak da partnera pretvori u odraz samog sebe. Ponašaju se tako kao da im venčani list daje pravo da postanu vajari.
Mom suprugu i meni je postalo jasno da brak podrazumeva jedinstvo. Pitanje je samo ko će se od nas dvoje prilagoditi onom drugom? Kako uskladiti njegovu tačnost i ljubav prema redu sa mojom sklonošću za kreativni nered? Šta raditi sa činjenicom da ljudi podstiču moju energiju, a njega umaraju? Šalimo se da se nadopunjujemo kao leva i desna strana mozga, Međutim, iza ove fasade borimo se da poverujemo kako bi naša različitost mogla da izazove nešto više od tihog očajanja.
Pre nego što brak uspe, moramo da se upitamo koliko je, u stvari, težak zadatak da se dve različite ličnosti spoje i počnu da žive zajedno. Ne samo da postoji nepremostivi jaz između razlika u karakteru, već moraju biti prevaziđene i različitosti između muškarca i žene. Ponekad se pitam da li su muškarci i žene zaista namenjeni jedni drugima. Možda bi bilo najbolje da živimo u susedstvu i da se povremeno posećujemo...
Borba ili harmonija?
Uprkos svim radostima koje pruža, brak često nalikuje bajci "Lepotica i zver". Mi smo - barem na dan venčanja, ubeđene da smo se udale za prelepe prinčeve ili oženili divnim princezama. Ali, kada mesečinu i ruže zameni pranje sudova na dnevnoj svetlosti, "zverska" strana našeg partnera dolazi do izražaja. Često ovo "otrežnjenje" ne znači ništa drugo nego neizostavno ispitivan|e gde je prag naše izdržljivosti.
U našem braku je za mene veliki izazov bilo upozorenje apostola Pavla, da jedni druge prihvatimo onako kako nas je Hristos prihvatio (Rim. 15:7). Ukoliko ovu zapovest primenimo na brak, to znači: ako je Bog uz pomoć krsta uspeo da pomiri ljude sa sobom i da Jevreje i neznabošce ujedini u Hristu, onda isto tako može da učini nešto izuzetno - da muškarca i ženu - dve potpuno različite ličnosti, spoji u harmonično jedinstvo.
U našem braku se taj proces odvijao ruku pod ruku sa postepenom ali radikalnom promenom načina razmišljanja, što nije bilo lišeno neprijatnosti. Posle petnaest godina braka, lične razlike su nas više spajale no razdvajale. U tom procesu smo morali pomeriti neke granice koje je lako razumeti ali teško prihvatiti,
Bog nas je s dobrim razlogom napravio da smo samostalni. Sedma godina braka, često označena kao "prekretnica", preti da kulminira u bespomoćnost i odvede u iskušenje. Mislim da problem nastaje onda kada se shvati da je partner ne samo drugačiji od nas, već će verovatno takav i ostati. Te razlike u dizajnu su delo Božijeg plana.
Niko na svet ne dolazi kao neispisani list papira. Karakterišu nas određene slabosti i prednosti koje Gospod, naš veliki tvorac, želi da oblikuje. Čak su i crte našeg karaktera, koje često smatramo preprekom, obično sastavni deo tog predivnog dizajna.
Ovaj princip je posebno došao do izražaja u braku velikog reformatora Martina Lutera i njegove žene Kejt. Celog života je Luter patio od morbidne introspekcije i depresije. Njegova žena Kejt, bivša časna sestra, hrabrila ga je i iznova pokušavala da mu poboljša raspoloženje. Jednom prilikom Luter je proveo tri dana zatvoren u sobi. Konačno je Kejt razvalila vrata. Kada je ugledao kako stoji na praznom okviru vrata, Luter je nedužno upitao: "Zašto si to uradila? Ništa nisam napravio!"
Jedan od razloga za napetost bila je i Luterova melanholija. Ali ta njegova osobina, koja mu je s jedne strane u mnogome otežavala život, s druge strane je od njega načinila osećajnog i ozbiljnog proučavaoca Svetog pisma. Njegove knjige i teorije činile su čvrstu teološku podlogu reformacije. Kejt je od samog početka spoznala da je slabost njenog muža u stvari naličje njegove velike snage. One nisu mogle da funkcionišu razdvojeno.
Engleski pisac Čarls Vilijams je smatrao da svako od nas poseduje "večni identitet", dakle da je na neki način obeležen u večnosti - onako kako nas je Bog stvorio. On tvrdi da bi romantična ljubav bila naslućivanje tog večnog identiteta kroz zagrijaj onog drugog. Dobro je da se s vremena na vreme prisetimo tog naslućivanja i da prepoznamo mogućnosti koje smo nekad na početku videli u našem partneru. Tu viziju o drugom čuvamo čitavog našeg života.
"Potrebna mi je tvoja različitost"
Nama je neophodna partnerova različitost, Prihvatajući različitost našeg partnera izražavamo sledeće: "Ti u moj život unosiš kvalitete koji meni nedostaju. Potrebno mi je to što ti pružaš." Ovu prepreku je veoma teško preći jer se na prvi pogled čini da ćemo, ukoliko pozdravimo različitost našeg partnera, sami sebe umanjiti. Posedujemo osobine koje cenimo, a negiramo ih kod sebe. U suštini, prihvatanje različitosti našeg partnera utiče na razvoj naših ličnih sposobnosti. Postaćemo zreliji onda kada prepoznamo nešto izvan naših ograničenih predstava. I, bićemo pošteđeni toga da našu tačnost, kreativnost ili spontanost uzdignemo na pijedestal i da taj odnos žrtvujemo na oltaru sopstvene preosetljivosti.
Mi smo slični lepotici koja se plaši kako će izgledati zajednički život sa zveri u zamku. Pri tom ona rizikuje život. Ali, na volšeban način dolazi do zaključka do kojeg svi moramo doći: kada poljubimo zver u onom drugom, dolazi do tihe promene. Kao pojedinci i kao par bićemo slobodni da više ličimo na prinčeve i princeze, što je Gospod imao u vidu kada nas je stvarao.
