Naslovna » U Hristu » Članci » ....

Kako doći do neba?

Prof. dr Werner Gitt

Kada ljudi razmišljaju o svom kraju, pojavljuju se vrlo interesantne zamisli. Jedna 29-godišnjakinja, glumica Dru Barimor, koja je sa svojih pet godina igrala glavnu ulogu u poznatom filmu "E.T.", nedavno je izjavila: "Ako umrem pre moje mačke, želim da joj se da moj pepeo da ga pojede. Tako ću makar u mojoj mački živeti dalje".

Drugi primer je astronom Eugen Šumejker, koji je zbog otkrića komete Šumejker - Levi 9 postao poznat širom sveta. Za svog života je zahtevao da se njegov pepeo odnese na mesec. Jedan američki tim astronauta mu je tu želju 2. avgusta 1999. i ispunio.


Zar nema interesovanja za večnost?

U Isusovo vreme tek je poneko hteo da od njega sazna kako da stigne u nebo. Ko želi da malo pogleda razloge zbog kojih su ljudi dolazili kod njega, vrlo brzo će uvideti da su skoro uvek bili u pitanju ovozemaljski problemi:

  • Deset gubavaca je želelo da ozdravi (Luka 17:12-13).
  • Jedan čovek je očekivao od Isusa da presudi u svađi oko njegovog nasledstva (Luka 12:13-14).
  • Jedan čovek je hteo da od Isusa sazna da li treba caru da daje porez (Matej 22,17).
  • Jedna žena je došla kod Isusa da ga moli da njenu ćerku oslobodi od zlih duhova (Matej 15:22).
  • Žena koja je bolovala od krvarenja tražila je od njega izlečenje (Matej 9:20-21)

Osim apostola, samo je još poneko pokretao pitanje večnosti. Jedan od njih je bio jedan bogat mladi čovek koji je došao kod Isusa i pitao ga: "Reci mi šta mi treba činiti da bih dobio život večni?" (Luka 18:18). Isus mu je odgovorio da mora da proda sve ono za čim njegovo srce žudi i krene za njim. Mladi čovek je otišao tužan, jer je bio jako bogat.

Sa druge strane, često se spominju ljudi koji večnost nisu svesno tražili, već su prilikom susreta sa Isusom čuli za nju i zatim počeli da se raspituju. Zahej je hteo da upozna Isusa iz radoznalosti. Kada je Isus došao kao gost u njegovu kuću, Zahej je pronašao nebo. Nakon tog susreta Isus je rekao: "Danas dođe spasenje ovoj kući" (Luka 19:9). Dok je tog jutra doručkovao, Zahej nije ni slutio da će toga dana upoznati nebo! Takve stvari se ljudima mogu dogoditi i danas.

Nakon svega što nam Biblija govori o nebu, možemo da zaključimo:

  • Nebesko carstvo pronalazimo jednog sasvim određenog dana. Niko tamo ne dolazi sopstvenim trudom, tokom godina.
  • Ulazak u carstvo nebesko nije povezan sa nekim posebnim trudom ili ulogom.
  • Nebesko carstvo možemo da pronađemo sasvim nepripremljeni.
  • Nebesko carstvo je važnije od svega.


Koji put vodi do neba?

Ipak, ljudi imaju potpuno pogrešnu predstavu o tome kako čovek dolazi u nebo. U jednoj pesmi o klovnu koji nakon dugogodišnjeg rada u cirkusu umire, jedna pevačica šlagera je pevala: "On sigurno odlazi u nebo, zato što je ljude činio srećnima!".

Jedna bogata žena je dala da se napravi prihvatilište u kome bi besplatno živelo dvadeset žena. Pritom je imala jedan vrlo čudan zahtev: zene moraju da se zavetuju da će se svaki dan po jedan sat moliti za dušu svoje darodavateljke. Ali ko može reći da li je dvadeset žena dovoljno? I da li je jedan sat molitve dnevno dovoljan? Možda bi trebalo da se 100 žena moli po tri sata dnevno? Naši koncepti kojima želimo da dosegnemo večnost u nebu su sasvim pogrešni. Šta je to što nam stvarno donosi večni život?

Da bi to što jasnije prikazao, Isus je ispričao: Jedan čovek (koji je bio veran Bogu) je priredio jedno veliko slavlje (što je simbol za nebo). Prvo je poslao pozivnice. Ali odgovor koji je dobio od pozvanih bio je vrio razočaravajući: "I počeše se izgovarati svi redom; prvi mu reče: kupih njivu, i valja mi ići da je vidim; molim te izgovori me. I drugi reče: kupih pet jarmova volova, i idem da ih ogledam; molim te, izgovori me. I treći reče: oženih se i zato ne mogu doći." Isus je završio svoje izlaganje zaključkom: "Jer vam kažem da nijedan od onih pozvanih ljudi neće okusiti moje večere". (Luka 14:16-24)


Važeći poziv

Ova priča nam vrlo jasno govori kako možemo da dobijemo ili izgubimo večni život.

Razlika je u prihvatanju ili odbijanju poziva. Ako na nebu ne bude puno ljudi, to neće biti zato što im je bilo teško da shvate kako se tamo dolazi, već zato što su odbili poziv. Jednostavno nisu hteli!

Gosti iz Isusovog kazivanja ne bi trebalo da nam budu primer, jer nijedan od njih nije došao! Sve troje je odbilo poziv neba, Da li se slavlje uopšte održalo? Naravno! Domaćin je ponovo poslao svog slugu. Ovoga puta nisu štampane pozivnice sa zlatnim okvirom. Bio je to običan poziv: "Dođi!" I šta se onda desilo? Ljudi su dolazili - čak u grupama! Nakon nekog vremena domaćin je sveo račun: bilo je još slobodnih mesta. Ponovo je poslao sluge da pozovu ljude. Ista je i naša situacija danas. Ima još praznih mesta u nebu, i Bog nam govori: "Dođi, zauzmi svoje mesto na nebu! Budi pametan i rezerviši svoje mesto za večnost. Učini to još danas!"

Nebo je nezamislivo lepo. Zato ga Isus poredi sa velikim slavljem. To slavlje nipošto ne bi trebalo da propustimo. U Bibliji piše: "Što oko ne vide, i uho ne ču, i u srce čoveku ne dođe, ono ugotovi Bog onima koji ga ljube" (1. Korinćanima 2:9). Ništa, ali apsolutno ništa na ovoj zemlji ne može se ni izbliza uporediti sa nebom. Lepota neba je neuporediva, a neko je njegova vrata otključao za nas - Isus, Sin Božji. Njemu trebamo da zahvalimo što je odlazak tamo tako jednostavan. Samo je potrebno da to želimo.

U Delima apostolskim 2:21 čitamo: "I biće da će se svaki spasti koji prizove ime Gospodnje". To je ključni stih u Novom zavetu. Na drugom mestu se govori o nečemu što su apostol Pavle i njegov saradnik Sila doživeli dok su bili u zatvoru. Posle ponoći su sa čuvarem počeli da razgovaraju o veri. Pavle je došao do te tačke: "Veruj u Gospoda Isusa, i bićeš... spašen!" Ova poruka je bila kratka i jasna, ali jako duboka i moćna da menja život. Još iste noći, brutalni čuvar zatvora, koji je Pavla i Silu nedavno pre toga bičevao, pronašao je Boga. O njemu je napisano: "I uzme ih u onaj sahat noći i opra im rane; i krsti se on i svi njegovi". (Dela 16:23-33)


Nasuprot nebu

O čemu govori Isus? On spasava od pakla i vodi u nebo. Oba mesta su večna. Jedno je mesto užasa, a drugo mesto je veličanstveno. Kod Isusa se sve odlučuje. Naše večno boravište zavisi od jednog jedinog imena: Isus!

Kada sam bio na jednom poslovnom putovanju u Poljskoj, iskoristio sam priliku da posetim Aušvic. Za vreme Drugog svetskog rata tamo su se odigrale mnoge užasne scene. Od februara 1942. do novembra 1944. na tom mestu je ubijeno više od 1,6 miliona ljudi, Danas se u literaturi često govori o "paklu Aušvica". U jednoj televizijskoj emisiji jedan komentator je nedavno rekao: "Dvadeseti vek ne samo da je ispunio sve predstave o paklu, nego ih je i prevazišao". Da li je to Istina?

O izjavi koju sam čuo sam morao da malo razmislim, nakon što je naša grupa sprovedena kroz gasnu komoru, u kojoj je odjednom ubijano po 600 ljudi. To je bilo nezamislivo strašno, ali da li je to stvarno bio pakao? Gasnu komoru možemo da uporedimo sa tim zato što je taj užas na zemlji od 1944.

Gasna komora iz Aušvica bila je vremenski ograničena, pakao nije. Pakao je večan i zato se ne može porediti ni sa čim.

U ulaznom holu muzeja pogled mi se zadržao na jednoj fotografiji u boji. Na njoj je bio krst sa Isusovim telom, koji je neko od zatvorenika, najverovatnije ekserom, urezao u zid. I taj umetnik je svoj život izgubio u gasnoj komori, ali on je poznavao svog spasitelja Isusa Hrista. Umro je na jednom užasnom mestu, ali njemu je nebo bilo širom otvoreno. Iz pakla (na to nas Isus u Novom zavetu izričito upozorava, na primer u Mateju 5:29-30) - kada se tamo jednom stigne - povratka i spasenja više nema.


Večnost popunjena

I nebo - mesto na koje smo pozvani - je večno. Dozvoljavate li sebi da dođete tamo? Prizovite ime Isus i rezervišite sebi mesto na nebu! Nakon jednog mog izlaganja, jedna žena me je upitala: "Da li čovek uopšte može da rezerviše sebi nebo? To mi zvuči kao turistički biro!" Potvrdio sam joj: "Morate da rezervišete ranije. Ko ne bude rezervisao, neće stići na cilj. Kada želite da odete na Havaje, treba vam važeći pasoš i avionska karta". Uzvratila mi je pitanjem: "Avionska karta mora da se plati, a put u nebo ne plaćamo ničim!" "O da, put u nebo je toliko skup, da niko od nas ne može da plati tu kartu. Ali platiti se mora", odgovorio sam joj. "Pošto Bog u nebo ne pušta greh, onda je naš greh morao da bude očišćen. Jedan je bio voljan da plati za sve nas - Isus. On je svojom krvlju platio na krstu. Zamislite samo kakva i kolika je to cena!?"

Mnoga mesta u Bibliji nas opominju da se odazovemo tom pozivu:

"Pokajte se jer se približi carstvo nebesko!" (Matej 4:17)

"Uđite na uska vrata; jer su široka vrata i širok put što vode u propast, i mnogo ih ima što njime idu.Kao što su uska vrata i tesan put što vode u život, i malo ih je koji ga nalaze". (Matej 7:13-14)

"Danas, ako glas njegov čujete, ne budite drvenastih srca..." (Jevrejima 3:15)

Dozvolite da budete pozvani, da biste večnost proveli u Božjem prisustvu. Recite u svojoj molitvi "Da" onome što je Isus za vas učinio!

Tagged: nebo| spasenje| večnost|
"Nauka koja nas ne dovodi bliže Bogu je beskorisna."
- Simone Weil

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 914
Ukupno: 2557785
Generisano za: 0.005''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/clanci/nebo.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.